Kako „Blic“ plasira naručenu hajku

image

Republičkom javnom tužilaštvu (na ruke javnom tužiocu Zagorki Dolovac) upućena je krivična prijava Stanka Subotića u kojoj se, između ostalog, kaže: „Posle vulgarne i agresivne kampanje ovog lista tokom predsedničkih izbora u Srbiji 2012. godine, svima je jasno da je Blic produžena ruka vrha Demokratske stranke, pre svega saradnika iz kabineta Borisa Tadića. Danas je svakome jasno da je ova grupa ljudi koristila Blic kao medij preko koga su želeli da vrše uticaj kako na javnost tako i na institucije. Slučaj Stanka Subotića samo je jedan primer u brojnim neprofesionalnim akcijama ove grupe ljudi“. Ovu krivičnu prijavu prenosimo u celini, jer ona plastično objašnjava mehanizme državnog i medijskog progona tokom Tadićevog režima

Transparetna inteligencija: Milorad Veljković, police director, pregovarač
Photo: BETA/VLADIMIR MILOVANOVIĆ

Na osnovu čl. 223 Zakonika o krivičnom postupku, oštećeni Stanko Subotić podnosi krivičnu prijavu protiv Milorada Veljovića, direktora policije MUP RS; NN lica, zamenika Specijalnog tužioca za organizovani kriminal; Veselina Simonovića, glavnog urednika dnevnih novina „Blic“; Tamare Marković Subota, novinarke dnevnih novina „Blic“ i više NN lica - političara iz rukovodstva Demokratske stranke, zbog osnovane sumnje da su:

U periodu 2009. godine do aprila 2012. godine zajedno i po prethodno postignutom dogovoru, pokušali da stvore situaciju koja bi dovela do nezakonitog hapšenja u Švajcarskoj i izručenja Srbiji oštećenog Stanka Subotića, te upotrebili nedopuštena sredstva i načine u nameri da od Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam, kao okrivljenog u postupku pred Višim sudom u Beogradu (Posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala), iznude iskaz i druge izjave, koje bi lažno teretile oštećenog Stanka Subotića za saučesništvo u ubistvu Ive Pukanića, iz Zagreba, iako su znali da oštećeni sa ovim ubistvom nije povezan na bilo koji način, pokušavajući na taj način da utiču na ishod sudskog postupka, pa su tako, po unapred dogovorenim zadacima u cilju opisanog kriminalnog delovanja:

- Milorad Veljović, kao direktor policije MUP RS, nudio i saopštio preko nepoznatih prijatelja Sretenu Jociću pretnju i ponudu da će ako lažno svedoči protiv oštećenog Stanka Subotića dobiti status svedoka saradnika sa mogućnošću da ubuduće živi u Kostariki, a da će u suprotnom na njegovu štetu biti preduzeto više nepovoljnih aktivnosti, te da je on, Jocić, pogodan za takve lažne tvrdnje zbog kriminalnog miljea kome pripada i da bi to dovelo do hapšenja i izručenja oštećenog Stanka Subotića iz Švajcarske Srbiji;

- NN lice, zamenik Specijalnog tužioca za organizovani kriminal, posetio Sretena Jocića u posebnoj pritvorskoj jedinici u Beogradu i tražio od njega da lažno tereti za ubistvo Ive Pukanića „Mila i Caneta“ tj. Mila Đukanovića i oštećenog Stanka Subotića;

Blic sve otkriva: Tamara M. Subota poručuje da je Subotić kriv, tako joj naređeno
Izvor: Blic

- Veselin Simonović, glavni urednik i Tamara Marković Subota, novinarka dnevnih novina „Blic“ - od 2009. godina pisali tekstove koji su objavljeni u dnevnim novinama „Blic“; dana 30.04.2009.god. pod naslovom „Joca Amsterdam isplanirao ubistvo Pukanića još 2007. godine“ i „Svedok: Cane angažovao Jocu“, dana 01.08.2009. „Direktori policija razmenili podatke o ubistvu Pukanića“, dana 26.11.2009. „Stanko Subotić prao novac za braću Šarić“, dana 17.03.2010. „Subotić u panici zbog nove optužnice“ koji tekst je potpisan imenima drugih novinara i 18.03.2010. „Caneta sumnjiče da je švercovao kokain sa Šarićem“ koji tekst je potpisan imenom drugog novinara, a u kojim tekstovima se lažno i tendenciozno prikazuje navodna uloga oštećenog Stanka Subotića u ubistvu Ive Pukanića i brojnim drugim kriminalnim radnjama i vrši pritisak na Sretena Jocića za davanje lažnog iskaza, te priprema javnost za nezakonito hapšenje i pokušaj izručenja Subotića iz Švajcarske;

Nuđena mu sloboda, ako optuži Subotića: Streten Jocić a.k.a. Joca Amsterdam
Photo: Stock

- više NN lica iz rukovodstva Demokratske stranke, radi dodatnog novog pritiska na Sretena Jocića za davanje lažnog iskaza koji bi teretio oštećenog Stanka Subotića i pritiska na javnost, upotrebili svoj uticaj i izdejstvovali objavljivanje tekstova u dnevnim novinama „Večernje novosti“ dana 20.10.2009. god. i na kraju 29.10.2009.god. u dnevnim novimama „Press“, gde je objavljena lažna vest da Sreten Jocić nudi nagodbu tužilaštvu tako što će otkriti ime naručioca ubistva Ive Pukanića ako mu se obeća kazna zatvora od 10 godina, u čemu okrivljeni nisu uspeli jer je Sreten Jocić, i pored pretnji i drugih nedopuštenih sredstava i pritiska, odbio da lažno tereti oštećenog Stanka Subotića za ubistvo Ive Pukanića, ali su konstantnim pritiskom na javnost i iznošenjem niza lažnih optužbi na račun oštećenog prijavljeni doveli do teških posledica po oštećenog Stanka Subotića u vidu nazakonite osuđujuće prvostepene presude i kazne od 6 godina zatvora u krivičnom postupku u kome je oštećeni Stanko Subotić imao status okrivljenog,

- čime bi prijavljeni, kao saizvršioci, izvršili krivično delo iznuđivanje iskaza iz čl. 136 st. 2 KZ u vezi sa čl. 30 i čl. 33 KZ i krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz čl. 336 st. 1 u vezi čl. 33 KZ

Uključen i Press, kao verno DS glasilo: Naslov koji sve objašnjava
Izvor: Press
P r e d l a ž e m
Da nadležno javno tužilaštvo preduzme krivično gonjenje prijavljenih i traži da nakon sprovedenog postupka budu oglašeni krivim i osuđeni po zakonu;

- da se na navode krivične prijave, kao svedok, sasluša Sreten Jocić, koji se nalazi u pritvoru u Specijalnom sudu u Beogradu;

- da se od Specijalnog suda u Beogradu zatraži izveštaj o tome ko je, i kada, od službenih lica policije i Tužilaštva dolazio na razgovor kod pritvorenika Sretena Jocića i po čijem odobrenju;

- da se kao dokaz pročita transkript sa glavnog pretresa od 20.4.2012. godine u postupku koji se vodi pred Specijalnim sudom u Beogradu u krivičnom postupku protiv Sretena Jocića i da se izvrši uvid u spise tog predmeta

- da se kao dokaz pročitaju novinski članci priloženi uz krivičnu prijavu

Ova krivična prijava podnosi se lično Republičkom javnom tužiocu gospođi Zagorki Dolovac jer je oštećeni uveren da su sva tužilaštva u Srbiji pod uticajem izvršilaca ovog krivičnog dela, da nemaju samostalnost u radu i da su instruisana upravo od onih koji su dugogodišnji progonitelji oštećenog.

Vlasnica policijskog obezbeđenja: Tamara Marković Subota, poštansko sanduče
Photo: FB
O b r a z l o ž e n j e

Sreten Jocić je iznoseći svoju odbranu u krivičnom predmetu u kome mu se sudi za ubistvo Ive Pukanića izneo podatke da su prijavljeni direktor policije Milorad Veljović i NN lice iz specijalnog tužilaštva pokušali da iznude njegov iskaz kojim bio on lažno teretio Stanka Subotića za Pukanićevo ubistvo. Jocić je na suđenju izjavio: „Tužilaštvo objašnjava, ne mi ne nudimo status, to sam osumnjičeni treba da zatraži, misleći valjda da sam zbunjen, pa da ne razumem materiju. Kada ja i dalje ćutim, onda ide breg Muhamedu, pa dolaze i traže da teretim Mila i Caneta. Ja kažem, da ja ne mogu da teretim nikoga ...“. Dalje je izjavio: „...ako bi pored ove dvojice misleći na Mila i na Caneta, mogao da teretim i Branu...“, „Dobro, ali ne, zato što hoću da se vratim na to, da se ja opominjem šta će se sve preduzeti protiv mene, ako ne pristanem da budem svedok saradnik tada. Oni meni kažu da je za mene rezervisana država srednja Amerika, misleći na Kostariku...“, „...i da je to način da, ali opet mi se kaže da je najbolje zašto baš mene traže za svedoka-saradnika, da je to način da Švajcarci isporuče Subotića, jer ga tereti osoba iz kriminalnog miljea, pa da mi direktor policije šalje, direktor policije poznaje neke moje prijatelje, nije to nikakva tajna, on meni nikada nije učinio, ja nisam od tih prijatelja tražio ništa da mi direktor policije ikada, ja nisam imao razlog ni za šta, pa mi direktor policije šalje aber...“.

Na ovaj način Jocić je u svojoj odbrani opisao gore navedena nezakonita delovanja prema njemu preduzeta na štetu oštećenog Stanka Subotića. U vezi sa aktivnostima prijavljenih Veselina Simonovića, Tamare Marković Subota i NN lica iz rukovodstva Demokratske stranke, oštećeni iznosi sledeće činjenice:

Prvi tekst iz serije ovih tekstova, očigledno naručene kampanje sa nečije strane pojavio se 30. aprila 2009. u listu Blic, koji je i bio nosilac ove medijske kampanje, pod senzacionalističkim naslovom „Joca Amsterdam isplanirao ubistvo Pukanića još 2007. godine“, potpisan od strane osumnjičene Tamare Marković Subota. Ova osoba koja radi kao novinar u listu Blic je de facto novinar policije i tužilaštva koji svoje tekstove objavljuje u listu Blic. To je opšte poznato svima u redakciji Blica, kao i stručnoj javnosti. Kolege je zovu „poštansko sanduče“, zbog činjenice da potpisuje tekstove koje gotove i napisane dobija ili iz policije ili tužilaštva. Informacije koja ona objavljuje su uvek službene tajne, to su uvek informacije za koje ne znaju ni najviši državni funkcioneri, a skoro nikada niko ni od drugih kolega koji se bave ovom tematikom. Ne zna se zašto, ali ona ima 24-časovno policijsko obezbeđenje i prevoz.

Vesa i Tamara sve znaju: Senzacionalni naslov u policijskom Blicu
Izvor: Blic

Ovaj apsolutno neprofesionalni tekst, kako svojim sadržajem tako i naslovom, počinje da razjašnjava namere državnih organa zbog čega se u Beogradu uopšte vodi paralelni sudski proces za ubistvo novinara Iva Pukanića, pored onoga glavnog koji se vodi u Zagrebu. Tekst je napisan dan pošto je policija podnela krivičnu prijavu protiv Jocića za zločinačko udruživanje i organizaciju novinara Iva Pukanića iz Zagreba. Sadržaj krivične prijave imala je ekskluzivno Tamara Marković Subota, iako samu prijavu još nisu videli ni pravosudni organi. Bez ikakve logike, na silu i očigledno po nečijem nalogu, Markovićeva u antrfile ubacuje izjave advokata Radoslava Tadića, branioca oštećenog Stanka Subotića, da je njegov klijent Stanko Subotić u Ženevi, sa očiglednom namerom da Subotića čitaocima poveže sa ovom krivičnom prijavom, iako u samoj prijavi očigledno Subotića uopšte i nema. To potvrđuje i delom teksta gde izvlači šta je 7 ili 8 godina kasnije Pukanić izjavio za Subotića u Nacionalu, bez objašnjenja zašto je to izvađeno samo za Subotića, ne za stotine drugih pojedinaca i posebno ne za one o kojima je Pukanić pisao neposredno pre ubistva, što bi svakako i novinarski i logički bilo mnogo zanimljivije.

Uz čašu je bezbedno: Veselin Simonović šifrovanim osmehom šalje poruku T.M.Suboti
Photo: Stock

Ovu dilemu pak razrešava tekst u istom broju, samo na sledećoj strani pod naslovom „Svedok: Cane angažovao Jocu“, gde se u nepotpisanom tekstu, očiglednoj podmetačini od strane policije, kaže da je nekakav svedok ubistva doveo u direktnu vezu Subotića sa naručivanjem ubistva Pukanića, a da to piše hrvatski Jutarnji list. Na sajtu Jutarnjeg lista, pojavila se vest da se iz izvora bliskih srpskoj policiji saznaje da postoji nekakav svedok koji dovodi u vezu ubistvo Pukanića i pisanje o navodnoj duhanskoj mafiji iz 2001. godine, odnosno imena pemijera Crne Gore Mila Đukanovića i Stanka Subotića. Ova vest je bila na sajtu Jutarnjeg lista svega dva sata i onda povučena, što pokazuje da je na sajt okačena samo sa namerom da je neko drugi preuzme i širi dalje.

Na osnovu izloženog možemo da zaključimo sledeće: Ova vest je iz Srbije doturena Jutarnjem listu, sa namerom da se objavi makar i na sat ili dva, kako bi je neko u Srbiji (ko ju je i doturio) iskoristio za dalje širenje. Klasična metoda spinovanja medija. Očigledno da su u tome učestvovali pojedinci iz policija Srbije i Hrvatske i njihovi ljudi iz Blica i Jutarnjeg lista. Svesni činjenice da je vest lažna, urednici Jutarnjeg su je i skinuli posle dva sata provedenih na sajtu lista.

Ovaj način rada Blica i novinarke Tamare Marković Subota, pojašnjavaju namere vlasti u Beogradu i do tada vođene kampanja od strane državnih organa, a koja se svodila na želju ili možda i uverenje da će se u sudskom postupku dokazati da iza ubistva Iva Pukanića stoji državno rukovodstvo Crne Gore, pre svega premijer Milo Đukanović lično i uz pomoć svog „saradnika“ Stanka Subotića. Istoga časa po ubistvu Pukanića i iz same Hrvatske počele su da do medija dolaze nezvanične informacije da je Pukanić najviše bio ugrožen zbog pisanja o švercu cigareta iz 2001(!?) i tu su se direktno označavala dva imena, Milo Đukanović i Stanko Subotić. Ovu ishitrenu potrebu hrvatskih vlasti da ubistvo „izvezu“ iz Hrvatske i prebace negde van, je oberučke prihvatila zvanična Srbija i dočekala kao dobar argument za nastavak kampanje blaćenja Crne Gore, nastavljajući da se sveti Milu Đukanoviću zbog zvaničnog priznanja Kosova, posle njihovog proglašenja nezavisnosti.

Ovo samo Blic može da poveže: Zavera protiv našeg Borisa Tadića
Izvor: Blic

Da će se Jocić koristiti u nastavku „rata“ protiv Crne Gore bilo je jasno tekstom objavljenim u Blicu nešto kasnije 1. jula 2009, a sa kojim i započinje kampanja o Jociću kao svedoku saradniku, odnosno kampanja dokazivanja „da je Crna Gora država kriminala“. Iz čista mira, bez ikakvih vidljivih ili logičkih razloga, pojavio se u Blicu ogroman tekst sa čudnim naslovom „Šta Joca mora da otkrije da bi postao svedok saradnik“ , a onda mnoštvo senzacionalističkih detalja oko ubistava iz perioda vladavine Slobodana Miloševića i aluzija o izvršiocima tih zločina. Tekst je po svom sadržaju, prelomu, izvučenim boksovima, nadnaslovima i izborom fotografija bio očigledno naručen od strane nekoga iz izvršne vlasti, a za potrebe bilo policije bilo tužilaštva. Dodatni dokaz tome je i činjenica da tekst nije potpisan imenima novinara, već samo frazom „ekipa Blica“, što je svim poznavaocima medija jasan znak da je tekst po nečijem nalogu i objavljen. Izvoru u tekstu su „anonimni“, nema nikakvih činjenica ili dokaza, sve je napisano u aluzijama i insinuacijama, na silu i potpuno neprofesionalno. Nema ni objašnjenja kako je ta tema uopšte postala tema, ko uopšte hoće da Jocića postavi za svedoka. Ovo je dodatno čudno jer je Blic u desetinama tekstova prethodno Jocića predstavio javnosti kao najopasnijeg kriminalca u Evropi, to su izjavljivali i svi državni funkcioneri, pa je ostalo nejasno, šta se to i gde desilo da ovako opasna osoba preko noći i bilo kakvih zvaničnih objašnjenja postaje svedok saradnik. Ovo je i zakonski nedozvoljeno jer svedok saradnik ne može da postane osoba koja je neposredno učestvovala u izvršenju najtežih krivičnih dela, što se Jociću od strane tužilaštva stavljalo na teret.

DSS ortakluk: Vojislav Koštunica i Dragan Jočić, biznismeni patriotske orjentacije
Photo: Dragan Kujundžić

Ono što je pak stručnim čitaocima bilo očigledno je da iza tih najava stoji mnogo dublja namera nekoga iz izvršne vlasti, što se skoro uvek ovakvim tekstovima najavljuje. Po već standardnoj i uhodanoj proceduri, ovi tekstove prenose novinske agencije i ostali mediji, ovakvi se tekstovi čitaju pred kamerama u toku informativnih emisija, odmah zatim političari krenu da komentarišu navode iz ovakvih tekstova, pa aluzije i konstrukcije iz nepotpisanog teksta na osnovu „anonimnih izvora“ postaju „opšte činjenice i dokazane istine“. Kada ovakve konstrukcije postanu „opšte poznate istine“, tužilaštvo na osnovu toga počinje da službeno deluje. Ovaj metod samokonstruisanja dokaza od strane tužilaštva i policije, a preko medija, stvoren je u vreme vlade Vojislava Koštunice i primenjivan redovno.

Sistem se sastoji od sledećih faza. Političar iz razloga političkih potreba iznosi neargumentovane klevete u javnost i na osnovi njih diskredituje političke protivnike (Vojislav Koštunica je sa mesta predsednika SRJ optuživao premijera Srbije Zorana ĐinĊića da je učestvovao u ubistvu policijskog službenika Momira Gavrilovića). Kad dođe na vlast (Koštunica postaje premijer), javnost od njega očekuje da te navode i dokaže (jer nije mogao da ih dokaže dok je Đinđić držao vladu). Kada tih dokaza nema (BIA pod Radetom Bulatovićem je godinu dana samo tražila bilo kakav dokaz za takvu tvrdnju i ništa nisu našli) da se ne bi političar koji je to izjavio kompromitovao i da mu zbog toga ne bi slabio rejting, na scenu stupa drugi scenario. Izvršna vlast (ministar policije Jočić, ministar pravde Stojković, direktor BIA Rade Bulatović, tužilac Radovanović) preko svojih ljudi u medijima (Press, Kurir, Blic, ...) kreću sa podmetanjem da policija i tužilaštvo imaju sve dokaze o tome, pa onda kafanska ogovaranja i izmišljotine počinju da se serviraju javnosti preko medija, kao proverene istine saopštene od „anonimnih izvora“. Dodatnim spinovanjem ovakvih izmišljotinama i upornim ponavljanjem kroz medije, javnost je ubeđena da dokazi postoje i samo se čeka akcija tužilaštva. Kad je takva laž uspešno lansirana, isti onaj koji je i pustio u medije sada zove te medije i po službenoj dužnosti obavlja razgovore sa novinarima i proverava njihove navode, odnosno započinje istrage.

Ovaj metod rada specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, doživeo je apsolutni krah, kada su desetine krivičnih prijava koje je tužilac Radovanović po nalogu kabineta Vojislava Koštunice podizao i javnosti senzacionalno saopštavao kao nekakve „mafije“ bile skoro sve odbačene ili prebačene na opštinske sudove, pokazujući tako da je sve rađeno na silu, bez dokaza za potrebe dnevno političkih aktivnosti.

 

Po Simonovićem erotskim standardima hvatanja za glavu: Tamara Subota Blic Marković
Photo: FB

Tako je i ovaj tekst osumnjičene novinarke Tamare Marković Subota objavljen isključivo sa ciljem otpočinjanja pripreme javnosti za neku akciju tužilaštva, za koje ne postoje nikakvi dokazi da bi bila započeta. Ono što je apsolutno vidljivo kada se ova dva teksta uzmu zajedno, je to da su namere tužilaštva bile da pokuša da za ubistvo Pukanića, ali i za neka druga, optuži državni vrh Crne Gore i da za to koristi Stanka Subotića, koga su mediji iz anonimnih izvora već proglasili glavnim krivcem. Da su ove pretpostavke tačne potvrđuje kampanja koja kreće krajem jula 2009. serijom tekstova koja direktno povezuje sa ubistvom Pukanića imena Mila Đukanovića i Stanka Subotića. Dana 28. jula 2009. godine Blic objavljuje intervju sa Ratkom Kneževićem, najblaže rečeno kontraverznom ličnošću sa Balkanskih prostora, učesnikom mnogih problematičnih događaja, sumnjičenim za mnoga krivična dela. Blic ovakvoj osobi daje ogroman prostor i pažnju ne objašnjavajući ko je Ratko Knežević, sve vreme ga nazivajući kumom Mila Đukanovića, iako je sa istim u neprijateljstvu godinama. U ovom montiranom intervjuu, kroz nadnaslove, potpise, fotografije i same iskaze Kneževića, postaje potpuno jasno šta je namera državnih organa Srbije. Knežević je predstavljen kao osoba koja sve o svemu zna, pa je tako on „otkrio tajni plan Stanka Subotića“, da želi da postavi svoju vladu u Srbiji, a da bi u tome uspeo sprema se da sa Milom i ubicama iz Crne Gore ubije predsednika Tadića!?

 

Ratko preti preko Blica: Policijska uređivačka politika Blica
Izvor: Blic

Da bi ove monstruozne optužbe nečim potkrepio, poziva se na sastanak hrvatskog predsednika Stjepana Mesića i predsednika Srbije Borisa Tadića u Sofiji, gde je navodno predsednik Mesić predao predsedniku Tadiću informacije i dokumenta kako mu Subotić priprema atentat. Da bi tekst delovao što autentičnije i senzacionalnije, ubačeni su na silu i bez logike i predsednik stranke SNS iz Srbije Tomislav Nikolić (sada izabrani predsednik Srbije), francuski diplomata Arno Danžan, predsednik Francuske Sarkozi, Hašim Tači i mnogi drugi. Predstavljajući se kao nekakav autoritet, ne pokazujući novinaru ni jedan dokaz, Knežević optužuje i Subotića i Đukanovića ne samo za učešće u ubistvu novinara Pukanića, već i nameru da ubiju rukovodioce u Srbiji, izazivanje haosa, nasilnu promenu vlasti, zasedanje nekakvih ratnih štabova i mnogo toga drugog. Kada se ovakav tekst-intervju pojavi u novinama, jasno je da je sagovornik poslat od strane nekoga iz vrha vlasti i da je traženo da mu se omogući prostor da iznosi najteže optužbe, na osnovu kojih će onda tužilaštvo reagovati po službenoj dužnosti. U protivnom ne postoji medij koji bi objavio bilo koju optužbu protiv bilo koga, a da za to nema konkretan dokaz, a posebno ne protiv predsednika vlade Srbiji susedne države.

Oduševljeni Blic: Ratko, naš drug, pa još i svedok!
Izvor: Blic

Isti dan ovo postaje najvažnija vest u celom regionu. Svi mediji prenose senzacionalno saznanje da je predsednik Mesić upozorio predsednika Tadića i sprečio atentat. Mediji u Srbiji su puni komentarisanja skoro svih političara i zabrinutosti za bezbednost predsednika. Istoga dana oglašava se i hrvatski predsednik Mesić i demantuje izjavu Ratka Kneževića, saopštavajući da to nije tačno. Mediji u Srbiji međutim i pored ovako važne vesti (demanti predsednika Hrvatske) ovo ne objavljuju, sem lista Danas koji prenosi vest agencije Fonet i demanti predsednika Mesića! List Blic koji i vodi ovu kampanju sutradan 29. jula ne samo da ne objavljuje demanti predsednika Mesića nego nastavlja i pojačava lažne tvrdnje Kneževića u tekstu Tamare Marković Subota, kroz „ekskluzivna saznanja“ da je to sve tačno i da je posle sastanka oba predsednika u Sofiji nastavljena tajna saradnja policija Hrvatske i Srbije koja je rezultirala hapšenjem Jocića. U tekst se ponovo ubacuje lider najveće opozicione stranke u Srbiji i glavni politički konkurent Borisa Tadića, Tomislav Nikolić (na upravo održanim izborima pobedio Borisa Tadića i postao predsednik Srbije).

Kampanja se nastavlja novim tekstom Tamare Marković Subota od 31 jula, gde uz nadnaslov „policija sumnja“ , kroz naslov saopštava ekskluzivno da je policija došla do dokaza da su se u Baru (Crna Gora) pred ubistvo Pukanića našli Stanko Subotić i Sreten Jocić ! Ovaj naslov i podnaslov potpuno otkrivaju namere tužilaštva da za ubistvo Pukanića optuže Subotića i to na osnovu „čvrstih dokaza“ koje naslov sugeriše. No i pored toga u samom tekstu „anonimni izvor“ iz MUP-a Srbije kaže da oni to pretpostavljaju, a onda nastavlja da objašnjava da nema dokaza ni da je Subotić uopšte bio u Crnoj Gori u tom periodu, kao ni dokaza da se Jocić i Subotić uopšte poznaju.

Priljatelji MUP-a: Nebojša Spaić (Nin) i Veselin Simonović (Blic)
Screenshot: Blic

Ovakvo skandalozno novinarstvo, ako se to uopšte tako može nazvati, najbolje odslikava već pomenute veze tužioca, medija i nedostataka dokaza, sa nalogom nekoga iz politike da po bilo koju cenu nekoga optuži i okrivi za nešto. Tako se iz ovoga teksta vidi da je razlog objavljivanja bio da se makar na silu po cenu blamaže i samog novinara Subotić pošto poto uvuče u ovakav krivični proces, ili da se makar javnost pripremi i ubedi da je on sigurno iza toga. U tekstu se ponovo ističe da je Mesić predao dokumenta Tadiću (i pored demantija koje Blic nije objavio), a na osnovu informacije da su se susreli direktori policije Srbije i Hrvatske i detalja sa tog tajnog sastanka, stručnjak lako može da zaključi da je anonimni izvor i sagovornik Tamare Marković Subota upravo direktor policije Milorad Veljović.

I dan kasnije, 1. avgusta, Tamara Marković Subota nastavlja da piše o istoj temi, ponovo citirajući Kneževića i njegove demantovane optužbe i ponovo na silu ubacujući ime Stanka Subotića u tekst. Ovaj put izjavama funkcionera policije, koji saopštavaju da ne znaju „gde je Subotić, da li je u Crnoj Gori ili nije“. Ove tekstove iz Blica koje piše Marković Subota, prenose istog dana listovi Vijesti i Dan u Crnoj Gori, razrađuju ih komentarima opozicije u Crnoj Gori, a onda ih sutradan Blic i drugi mediji u Srbiji preuzimaju i štampaju u Srbiji, kao nekakve tobože potpuno nove informacije, koje u stvari dodatno potvrđuju jučerašnje pisanje Blica. Onda 24 časa kasnije ponovo Dan i Vijesti rade isto, da bi se ponovo isti tekst vratio u Srbiju. Lako je zaključiti, da se vest objavljena u Blicu, ne navodeći izvor ili dokaz istinitosti, „vrti i reciklira“ po medijima i po desetak dana, stvarajući tako kod čitaoca lažni privid da se radi o stotinama izvora, desetinama dokaza, jednom rečju apsolutno dokazivim optužbama.

Ove „ekskluzivne vesti“ po dogovoru razrađuju i svi ostali mediji i tokom avgusta i septembra pa se kampanja optužbi na ime Subotića i Đukanovića nastavlja uglavnom kroz reciklažu informacija iz ovih tekstova i medijskim spinovanjem očigledno dobro sinhronizovane grupe. Novi preokret u kampanji započinje ponovo kroz Blic nepotpisanim tekstom od 19. oktobra u kome Blic ekskluzivno saznaje da je tužilac za organizovano kriminal Miljko Radosavljević išao da se nađe sa Ratkom Kneževićem i da prikupi informacije o ubistvu novinara Pukanića koje navodno Knežević poseduje! Kao što je već bilo objašnjeno tužilac po službenoj dužnosti proverava navode intervjua. U tom tekstu. Knežević potvrđuje da se sretao sa tužiocem Radosavljevićem i govorio o ubistvu novinara Pukanića. U ovome tekstu najavljuju se i neka dva nova „ekskluzivna svedoka“ koja će razrešiti sva krivična dela koja muče javnost Srbije. Od šverca cigareta, do svih ubistava iz devedesetih uključujući i ubistvo novinara Pukanića.

Blic po mac-mac sistemu: Tadićevo novinarstvo Veselina Simonovića
Izvor: Blic

Dan kasnije, 20. oktobra, Blic ekskluzivno saznaje da tužilac Radosavljević razmišlja da Ratka Kneževića uvrsti u svedoke u procesu za šverc cigareta koji se protiv Subotića vodi u Beogradu, a u tekstu se razrađuju navodi o dva svedoka i direktno asocira da su to svedoci protiv Subotića. Bez ikakve logike u tekst se na silu ubacuje izjava opozicionog političara iz Crne Gore, Nebojše Medojevića, da se Stanko Subotić šetao po Pljevljima (Crna Gora) praveći aluziju da je Subotić u vezi sa Darkom Šarićem (kasnije optuženim narko-trgovcem).

Istoga dana, 20.10.2009. godine, i Večernje Novosti senzacionalno najavljuju Kneževića kao nekog ključnog svedoka protiv Đukanovića i Subotića, ali ponovo u igru vraćaju kao svedoka i Srećka Kestnera. Kampanja koja je bez prekida vođena tokom cele 2009. godine, svoj vrhunac i razjašnjenje dobija tekstom od 29. oktobra, objavljenim u Pressu, još jednom listu koji je pod direktnom kontrolom kabineta predsednika Tadića, gde se Sreten Jocić predstavlja kao osoba koja nudi nagodbu tužilaštvu. Ovaj tekst je izašao samo dva dana pošto je tužilaštvo podiglo optužnicu protiv Jocića za učešće u ubistvu novinara Pukanića. U tekstu koji je, naravno, nepotpisan i u kome je sagovornik „anonimni izvor“, se nagoveštava da će Jocić da kaže ime naručioca, ako mu se obeća kazna od 10 godina, jer je svestan da može da dobije 40 godina i da bi to za njega bila doživotna kazna. Iako advokat Jocića tvrdi da o tome ništa ne zna i da bi on tako nešto znao, „anonimni“ izvor nastavlja sa detaljima direktno aludirajući da bi Jocić trebalo da optuži Stanka Subotića kao naručioca ubistva. Ovim tekstom, potpuno se razotkrilo šta je bila namera kampanje i ko mogu biti anonimni izvori medija. Kada se uporede datumi zakazanih ročišta na suđenju koje je u Specijalnom sudu u Beogradu vođeno protiv Stanka Subotića, jasno se vidi da su ovakvi senzacionalistički tekstovi izlazili uvek par dana pred samo suđenje ili neposredno posle njih. Čitajući zapisnike sa tih ročišta i tekstove koji su se pojavljivali u medijima oko tih ročišta, nameće se jasan zaključak.

Gde stane Blic, nastavljaju Novosti: Ekskluzivan policijski izveštaj
Izvor: Večernje novosti

Kako se tokom suđenja otkrivalo da postoji problem sa dokazima protiv Subotića, tako se preko medija vršio jači pritisak da se Subotić prikaže opasnim kriminalcem i da je pitanje dana kada će se dokazi pojaviti. Dodatno upada u oči i činjenica da su Subotić i njegovi advokati uspeli da u javnosti objasne da se protiv njega vodi krivični proces u Specijalnom sudu sa organizovani kriminal za krivično delo zloupotrebe službenog položaja u privatnoj firmi, pa je to dosta diskreditovalo i samo tužilaštvo i političare koju su se pozivali na taj proces. Neprihvatanje tog krivičnog dela od mnogih zemalja Evropske Unije, posebno Švajcarske, gde Subotić boravi, dodatno je kompromitovalo i tužilaštvo i političare. Zato je postajala jako potreba ovih organa da kako znaju i umeju Subotića optuže za neko teže krivično delo. Nejasno je, međutim, da li su oni verovali da je Subotić umešan u neka dela ili je upitanju bila čista politička ili lična osveta nekoga od moćnih ljudi iz državnog aparata u Srbiji, što je po svoj prilici slučaj.

Ove dileme, međutim, uklanja nastavak kampanje protiv Subotića u listu Blic serijom tekstova koja počinje novembra 2009. godine. Početak nove kampanje pokreće Ratko Knežević intervjuom na TV B92, 24 novembra, da bi Blic dva dana kanije objavio ponovo nepotpisan tekst u kome je sagovornik Nebojša Medojević opozicioni političar iz Crne Gore. Pored već standardnih optužbi na ime Đukanovića i Subotića za kriminal, ubistva i slična dela, sada se pojavljuje i nova optužba od strane ove dvojice, a to je optužba da je Stanko Subotić navodno „prao novac sa Darka Šarića“, odnosno od prodaje droge. Ovim kreće novi serijal optužbi na Stanka Subotića koji bez prekida traje narednih godinu dana i odnosi se na optužbe da je Subotić učestvovao u organizovanoj prodaji, distribuciji i trgovini kokainom. Za to naravno nikada nije predočen niti zvanično iznet ni jedan dokaz i niko od zvaničnika se nije usudio da to direktno kaže. To su radili pre svega mediji u Srbiji i Crnoj Gori i pojedini političari.

Na tapetu Blica: Tomislav Nikolić
Izvor: Blic

Iz serije tekstova koji su objavljeni u ovom periodu izdvojili smo pak tekst iz Blica od 17. marta 2010. pod naslovom „Cane strahuje od nove optužnice“, u kome se ponovo na osnovu anonimnih izvora, ali je sada vrlo jasno da se radi o tužilaštvu, konstruiše da se u tužilaštvu sprema nekakva nova i „mnogo opasnija“ optužnica protiv Subotića od sudskog proces koji se protiv njega već vodi. Ovaj tekst otkriva namere vlasti da pošto-poto Subotića optuže za neko novo delo, kako bi pokušali da od Švajcarske izdejstvuju njegovo izručenje. To potvrđuje i Ratko Knežević javno saopštavajući da on zna da tužilaštvo u tajnosti protiv Subotića priprema novu optužnicu!? Samo dan kasnije, ponovo u Blicu, novi naručeni tekst koji potpisuje Vuk Cvijić. Tekst je pod nazivom „Caneta sumnjiče da je švercovao kokain sa Šarićem“ i u njemu se sada jasno otkrivaju namere vlasti da Subotića optuže za trgovinu drogom. U tekstu nema precizno objašnjenih detalja ko to radi. Tekst sadrži neodrečene, ali ekskluzivne informacije, koje se „ispituju“, „pokreće se“ „priprema se“, ne navodeći ime ni jednog državnog organa koji u tome učestvuje.

Jasno je da su ovi tekstovi služili kao pritisak na sudski postupak koji je Subotić imao u Beogradu i kao pritisak na sudski postupak koji se protiv njega vodio u Italiji. Da su postojali ti dokazi koje navodi Blic, bilo bi normalno da su policija i tužilaštvo na osnovu „stotina dokaza“ pokrenuli istragu, a ne to saopštavali tajno medijima i to skoro uvek jednom te istom. Činjenica da je optužnica podignuta u međuvremenu, a da oštećenog Subotića u njoj, ne samo da nema, neko se pokazalo da nikakve veze sa tim ljudima nije imao, apsolutno potvrđuje ove navode, da se radilo o direktno naručenoj medijskoj kampanji. Kako je došla, tako je ova tema i nestala iz medija.

Kako Blic laže: Ignorisan Mesićev demanti
Izvor: Blic

Posle neuspele epizode o prodaji droge, Blic i osumnjičena Marković Subota se ponovo vraćaju na Sretena Jocića i ubistvo Iva Pukanića. Dana 26. aprila 2010. pojavljuje se tekst pod senzacionalističkim naslovom „Jocić upozorio Subotića“. Tekst je pisan posle svedočenja Jocića na suđenju u Beogradu. Jedini novinar koji je iz Jocićevog iskaza uspeo da dešifruje „tajne poruke“ bila je novinar Tamara Marković Subota. Iz činjenice da je Jocić na pitanje sudije da li poznaje određene osobe (spisak nekoliko pojedinaca uglavnom iz Crne Gore) odgovorio negativno, odnosno da ih ne poznaje, Marković Subota je zaključila da su to šifrovane poruke Jocića tim ljudima „da će držati jezik za zubima“ i „da ih neće odati“. Ne objašnjavajući pri tom kako Marković Subota zna da Jocić poznaje te ljude i zašto nije moguće da ih zaista i ne poznaje!? Činjenica da su tužilac i sudija Jocića pitali za poznanstvo za desetak pojedinaca, a da je uredništvo Blica izvuklo samo oštećenog Subotića, dodatno su precizirale „metu“ na koju je ovaj tekst i ciljao. Blic i Marković Subota nastavili su da pišu ovakve tekstove o Subotiću do današnjeg dana. Ono što je, međutim, jasno je da kredibilitet ni Blica ni ovoga novinara danas nije nešto čime bi se neki medij ponosio.

Posle vulgarne i agresivne kampanje ovog lista tokom predsedničkih izbora u Srbiji 2012. godine, svima je jasno da je Blic produžena ruka vrha Demokratske stranke, pre svega saradnika iz kabineta Borisa Tadića. Danas je svakome jasno da je ova grupa ljudi koristila Blic kao medij preko koga su želeli da vrše uticaj kako na javnost tako i na institucije. Slučaj Stanka Subotića samo je jedan primer u brojnim neprofesionalnim akcijama ove grupe ljudi.

Iz izloženog proizilazi da postoji osnovana sumnja da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret zbog čega oštećeni predlaže da se protiv njih pokrene krivični postupak, da se iste oglase krivim i osude po zakonu.

U Ženevi, 5.6.2012; Oštećeni Stanko Subotić

* U četvrtak 10. oktobra, objavljujemo dopunu krivične prijave Stanka Subotića u kojoj se pominju novi akteri organizovane hajke