Seksualni kodeks Ljiljane Ugrice
Neodoljivom šarmu ratnog huškača Miodraga Popova nije odolela Ljiljana Smajlović Ugrica, ženstvena predsednica nečega što se kliče Udruženje novinara Srbije (UNS). Stajući u odbranu lika i dela jednog od najogavnijih likova miloševićevske televizijske ere, gđa Ugrica hitro je odgovorila Nezavisnom društvu novinara Vojvodine spram njihovog zahteva da se UNS izvini Petru Lukoviću i e-novinama. Ali, kako i mi konje za trku imamo, gđi Smajlović su uzvratili NDND i Petar Luković. Priopćenja donosimo hronološki, bez ispravki
UNS REAGUJE: PAZITE NA KODEKS (06. februar 2012)
Povodom grubog napada Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) na Udruženje novinara Srbije (UNS) zbog toga što je u akciji solidarnosti sa štrajkačima na TV Avala primilo donaciju bivšeg novinara Radio televizije Srbije Miodraga Popova, UNS poziva kolege iz Vojvodine da se pridržavaju Kodeksa novinara Srbije, u čijem prvom poglavlju piše da je sa “novinarstvom nespojivo objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta i glasina”. To načelo obavezuje sve novinare, bez obzira na njihove političke ciljeve i regionalne odrednice.
Opaske o “sveže navučenoj jagnjećoj koži” i “jeftinim demagoškim potezima”, kao i lažne optužbe za ratno huškaštvo, spadaju u hajkački diskurs koji je potpuno neprimeren novinarstvu. U žaru političke borbe koju su poveli pod firmom novinarskog udruženja, kolege iz NDNV su zaboravile kako na Kodeks, tako i na prvu lekciju iz ljudskih prava, da su univerzalna i da pripadaju kako Petru Lukoviću, tako i Miodragu Popovu.
UNS podseća da se Miodrag Popov uključio u akciju solidarnosti UNS-a sa štrajkačima na Televiziji Avala, donirajući mesečna sredstva koja su mu sudskim putem dodeljena u procesu na kom je Petar Luković osuđen zbog klevetanja Popova u tekstu “Svi za Hag” iz 2001. godine. Petar Luković se na kraju tog procesa izvinio Miodragu Popovu što ga je vređao i klevetao bez dokaza. Zato je utoliko čudniji zahtev NDNV da se Udruženje novinara Srbije izvini Petru Lukoviću što je prihvatilo da Popov ugroženim kolegama pokloni sredstva koja se sudskom odlukom skidaju sa plate koju Petar Luković prima na Televiziji Pink. Tim pre što je vlasnik TV Pinka ujedno i jedan od vlasnika TV Avala.
Umesto izvinjenja NDNV zbog neutemeljenih optužbi i prizemnog izražavanja, UNS predlaže kolegama iz Vojvodine da se uključe u akciju solidarnosti sa štrajkačima Televizije Avala, koji su već mesecima žrtve beskrupuloznih gazda i neodgovorne države.
NDNV REAGUJE: DA SE SMAJLOVIĆKA IZVINI GRAĐANIMA SRBIJE I REGIONA (7. februar)
Nezavisno društvo novinara Vojvodine nije iznenađeno jučerašnjim saopštenjem UNS-a, u kojem je ova organizacija još jednom utvrdila svoje pozicije zauzete s kraja osamdesetih godina, učvršćene tokom devedesetih, i ojačane posle 2000. godine socijalnom demagogijom. Slično kao i pojedine političke stranke, s kojima deli ista uverenja, UNS je nacionalizmu pridodao socijalni element. Doduše, ta socijalna dimenzija vidljiva je samo onda kada se na vlasti nalaze stranke koje rukovodstvu ove organizacije nisu po volji, odnosno koje nisu dovoljno "patriotske".
NDNV je do sada, nebrojeno puta, ukazivao na katastrofalan položaj medija i novinara u Srbiji i na potrebu sistemskog regulisanja ovog tržišta, ukazivao je na političke zloupotrebe medija i novinara i na druge anomalije u medijskoj sferi, za koje po definiciji najveću odgovorno snosi vlast... Smatramo, međutim, da se red u medijima ne može uvesti bez lustracije i jasnog inventarisanja onoga što se dešavalo tokom devedesetih godina. Naravno, neophodno je da novinari i urednici, ratni huškači, krivično odgovaraju za ono što su tada činili, a ne i da danas uživaju privilegije "uglednih građana". I naravno, ovo se ne odnosi samo na medijsku sferu.
Pre lustracije i krivične odgovornosti, bilo bi dobro da se čuje i neko izvinjenje, da se recimo UNS izvini građanima Srbije i regiona za ono što su "ugledni" članovi tog udruženja činili tokom devedesetih, a bogami i za ono što čine danas reprodukujući najgore stereotipe o "drugima" i "drugačijima". UNS je simbol tog kontinuiteta.
A upravo činjenici da je uspostavljen kontinuitet sa devedesetim godinama možemo zahvaliti na tome što na našoj sceni još uvek dominiraju ne mediji nego paramedijski fenomeni, sa manje-više istim vlasnicima i urednicima kao devedesetih. Možemo zahvaliti i na tome što u društvu vlada potpuna amnezija, u kojem je "nepreporučljivo" podsećati na nedavnu prošlost. Onome ko se na to osmeli sledi sudbina Petra Lukovića i E-novina, progon koji podržava i novinarsko udruženje.
NDNV-u ne pada na pamet da produži ovaj "rat saopštenjima" sa UNS-om i da dalje pojašnjava kakvu je sramnu ulogu ova organizacija imala u našoj nedavnoj prošlosti. O "aktivnostima" delova rukovodstva ovog udruženja i "uglednih članova" već postoje tomovi i tomovi istraživanja raznih novinarskih, socioloških, antropoloških i inih univerzitetskih katedri diljem meridijana. Njihova "ratna izveštavanja" dospela su u svetsku istoriju novinarskog beščašća. A tu im "zamene teza", progon neistomišljenika, šibicarsko novinarstvo i krokodilske suze ne mogu pomoći.
PETAR LUKOVIĆ REAGUJE: POSEREM VAM SE SVEČANO I RADNO NA KODEKS (7. Februar)
Opsednuta mojim likom i delom, valjda ne i telom – nesrećna Ljiljana Smajlović Ugrica je u erotskoj opčinjenosti Miodragom Popovim, tim lijepim RTS mladićem u kožnom prsluku, u svom priopćenju lagala, kao da je lie-doktrinu diplomirala kod dr Drvoseka. Predsednica UNS laže kad kaže (vidi stiha, điha điha) da sam „osuđen zbog klevetanja Popova u tekstu ’Svi za Hag’ iz 2001. godine“ i da se „Petar Luković na kraju tog procesa izvinio Miodragu Popovu što ga je vređao i klevetao bez dokaza“.
Namerno neobaveštena Ljiljana neće da kaže da su u pitanju bila dva procesa: jedan na kojem je njen ljubimac Popov tužio redakciju „Reportera“ (a Luković osuđen drakonskom kaznom oduzimanja plate u narednih 224 meseca), i drugi, u obliku privatne tužbe, održan u Beočinu juna 2005. gde se Luković izvinio sudu na „neproverenim podacima“ (dakle, ne Popovu), jer mu je nad glavom visila kazna od 11.000 evra; bila je to Srbija Vojislava Koštunice u kojoj je Zoran Stojković bio ministar pravde, blaža verzija današnje Snežane Malović.
I onda i danas – bez razlike – Miodrag Popov je srpski tv heroj; i onda i danas, uz njega su država, vlada, UNS, fašisti, TV Apatin (čiji je urednik), Fakultet političkih nauka gde je bio „gostujući profesor“. I onda i danas – razume se – uz njega je bila Ljiljana Smajlović Ugrica čiji seksualni Kodeks ne dopušta da se vređa njen ideološki ljubavnik. Toliko o Kodeksu na koji se svečano i radno poserem, baš kao i na UNS.
Ali, neće ni Snežana Malović, Smajlovićkino hladno oružje – još dugo. Dolaze izbori! Tko ne razume, shvatiće!