Sklad vizije i praznine
Subotički Plato u čast ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću trebalo je da bude završen 5. oktobra 2007. god. Rok je bio tri meseca
U strogom centru grada, nokon trogodišnjeg mukotrpnog danonoćnog rada, na budućem Platou se u tragovima oformilo i malo samoaranžirajućeg travnatog rastinja (popularno: korov) začinjenog đubretom ispod popucanih dasaka.
Kažu, ovi što znaju, da vlast čini sve napore da u pokrajinskom Fondu za kapitalna ulaganja dobije novac za drugu fazu koja podrazumeva betonske ruke koje nose eko-pano sa vodenom zavesom, integraciju prednjeg dela sa dubinskim delom, odnosno parkingom (razume se) koji će činiti celinu sa Platoom. Tu su i urbani mobilijar, klupe, korpe i detalji. Za nekoliko godina, rodiće se i treća faza sa novim finansijskim potraživanjima, pa četvrta faza, itd...
Još 13. marta 2007 god. je predstavljeno idejno rešenje Platoa dr Zoran Đinđić. Tada je rečeno da je stručni tim arhitekata sa Arhitektonskog fakulteta iz Beograda, kome je poveren posao, predvođen prof. dr Draganom Bazik, idejnim rešenjem uspeo da spoji moderno, s jedne strane, i istorijsko nasleđe Subotice, što je i bio cilj za stručni tim. Zatim su u junu krenuli radovi za koje je Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine izdvojio tričavih 26 miliona dinara. Međutim, na terenu se pokazalo da je projekat teško sprovesti u delo, jelte.
Jedva primetni nesklad između ugovorenog i izvršenog posla nije zabrinuo našu gradsku vlast koja i dalje duboko, kuneći se u viziju Zorana Đinđića, veruje da dva parčeta betona s leve i desne strane, malo vodice u sredini, nekoliko šipki i visoki pano sa Zoranovim likom i osmehom može da predstavlja Njegovu Viziju, a sakrije njihovu Glupost.Evo, trudim se, ali još uvek mi se ne “javlja“ koji deo budućeg Platoa predstavlja moderno, koji spada u istorijsko nasleđe Subotice, a koji predstavlja filozofiju i delo dr Zorana Đinđića!?
Da li ovaj huge shit od idejnog projekta zaista vredi 260.000 evra!? Neka mi neko pojasni koja je namena ovog projekta ili, sačuvajmebože, da mi približi viziju i poruku koja egzistira, samo je ja ne vidim.
Realno, ako izgradnja Platoa najviše može da vredi oko 20.000 do 30.000 evra, opravdano mi se nameće pitanje - šta sve možete u Subotici za 260.000 evra? Da kupite oko 10 (komada) komfornih dvosobnih stanova, da obezbedite hranu i sklonište za oko 1.000 gladnih Subotičana, da usmerite novac u zdravstvo (npr. opremite bolnicu, koja danas više liči na ludnicu).
Zaista je teško odlučiti šta je gore – idejno rešenje projekta budućeg Platoa ili ovo što sada imamo, što hoće reći, ništa!
Prošlo je tri godine od početka izgradnje subotičkog Platoa, sedam godina od ubistva Zorana Đinđića, a 11 godina od ubistva Slavka Ćuruvije i mnogih drugih ubistava novinara. Ubice još uvek nisu privedene pravdi. Deklaracijom o pomirenju, Tadić je nagradio SPS za njihovo desetogodišnje razjebavanje zemlje. Kontinuitet neljudske, samouništavajuće Miloševićeve političke ideologije ima za posledicu potpuno amnestiranje SPS-a od odgovornosti za zločine počinjene u prošlosti.
Tadić nas još uvek uverava kako jedino sa radikalima nikada neće ulaziti u koaliciju. Koliko me pamćenje služi, radikali nisu bili na vlasti kada se klalo i uništavalo na teritorijama ex Jugoslavije. Na vlasti je bio SPS, kao što je na vlasti i danas, sveprisutan u državnim porama Srbije, Tadića i DS-a.
Zajednička zločinačka koaliciona ljubav počiva na trulim kompromisima čija se suština ogleda u sve većim javnim zloupotrebama vlasti u cilju ostvarivanja lične koristi izabranih pojedinaca.
Sedmogodišnje licemerno kićenje “demokratskih snaga“ perjem Zorana Đinđića, svakodnevno uveravajući nas da je nasilje legitiman, nekažnjavajući oblik političkog izražavanja, ponašanja i vladanja, ogleda se i u jasnom stavu da se vlast pod lažnim imenom demokratije gadi bilo kakve mogućnosti otkrivanja političke pozadine ubistva Zorana Đinđića ili ubistva Slavka Ćuruvije.
Zorana se sećamo samo na raznim godišnjicama, besedama, kvazi izgradnjama raznih Platoa u njegovu čast... Ali, ipak, zgodno je zloupotrebljavati svaku prilku i govoriti šta je on hteo, a šta nikako nije hteo, šta je i kako političi tumačio, u šta je verovao, u šta sigurno nije... U potpunom nedostatku sopstvenih ideja, ponavljajući njegove misli, ispadamo smešni, jadni, glupi i zaslužni svakog prezira, zaslužni svake laži kojima nas svakodnevno kljukaju, dok ih gutamo u tišini.
Ja bih svima onima koji su u bilo kakvoj vezi (da li koalicionoj ili seksualnoj) sa zločinačko-odgovornim SPS-om, lepo demokratski zabranila da ime Zorana Đinđića uzimaju u svoja prljava usta!
Prevelika “briga“, ogromno “poštovanje“ i citiranje čoveka kojeg najmanje oni razumeju koji su ga izdali, za mene je Zločin. Zoranove idejne ubice (inspiratori i nalogodavci) još uvek slobodno i veselo šetaju širom zemlje, uživajući u blagodetima Tadićeve demokratije.
Kao građanka Republike Srbije, nakon sedam godina gromoglasne tišine naših vlastodržaca, moja poruka je samo jedna – Pizda vam materina svima!