Seks-safari u Keniji

Bez lažnih i bespotrebnih skrupula, Seidl se odlučio da udara na gledaoca i onim što će videti i onim što će iz viđenog zaključiti. Želeći da predstavi kompletni turistički seksploatacijski potencijal jednog nesretnog mesta, Seidl ide duboko do kraja - gola tela žena u pedesetim kao antipod svemu što je društveno prihvatljivo i nije po vladajućem kanonu se nalaze tik uz svoje afričke ljubavnike, čiji golemi potencijali ne ostaju nesnimljeni... Svaka predigra i igra su u potpunosti pokriveni, a ta eksplicitnost se odlično uklapa u moralno raskrinkavanje svega onoga što se u "dobrim kućama" elegantno zabašuruje i o čemu se, jelte, ne priča

Ovogodišnja će mi se Palićka filmska smotra svesti na dva dana, te sam za tu priliku odabrao sredu i četvrtak kao termine u kojima sam potencijalno prepoznao najviše filmova koje bih voleo da pogledam.

Sreda je donela jedan od dva filmska komada koja sam namerno zaobišao u Sarajevu (a nije da se imalo i vremena) da bih ih srdačno dočekao na Letnjoj pozornici na Paliću. U pitanju je film dobro poznatog austrijanca Ulricha Seidla, čačkača po različitim krajnostima ljudske psihe, u dokumentarnom i igranom obliku predstavljanim.

"Raj: Ljubav" ("Paradies: Liebe", Austrija, Nemačka, Francuska, 2011) se opet bavi seksualnim navikama i potrebama određene kategorije Austrijanaca i nuspojavama koje ih neminovno prate. Ovaj put su u pitanju sredovečne žene, nezanimljivih i teških poslova koje ni porodica kod kuće ne miluje po ramenu, a usedelicama kakve već jesu, potrebna im je sva ona pažnja da bi se osetile voljenim... U tom cilju, odlazak na turističke izlete u Keniju (koju si mogu priuštiti) predstavljao bi dobar odušak za sve boli tišteće duše, ali iza njega se kod Seidla krije nešto drugo - legalni način prostituisanja za koji se koriste lokalni momci kojima su pare zarađene na bilo koji način potrebne. I tu se počinje sa dirkanjem po otvorenim, solnim ranama pojedinca, ali i društva.

Kao i uvek, bez lažnih i bespotrebnih skrupula, Seidl se odlučio da udara na gledaoca i onim što će videti i onim što će iz viđenog zaključiti. Želeći da predstavi kompletni turistički seksploatacijski potencijal jednog nesretnog mesta, Seidl ide duboko do kraja - gola tela žena u pedesetim kao antipod svemu što je društveno prihvatljivo i nije po vladajućem kanonu se nalaze tik uz svoje afričke ljubavnike, čiji golemi potencijali ne ostaju nesnimljeni... Svaka predigra i igra su u potpunosti pokriveni (u oba značenja te reči), a ta eksplicitnost se odlično uklapa u moralno raskrinkavanje svega onoga što se u "dobrim kućama" elegantno zabašuruje i o čemu se, jelte, ne priča.

Photo: news.at

A potraga za ljubavlju se odvija u uslovima u kojima dobijaš ono što želiš da čuješ i vidiš, a u čega ti nije potrebno puno i da poveruješ, sve dok imaš papirnatih sredstava da to isfinansiraš. Dakako, svi će ti na početku govoriti da si im "prva belkinja u krevetu" i da je tvoje lice i tvoj osmeh ono što ih je privuklo (ah, da, kako da ne - još sam samo čekao da čujem kako im se sviđa kako razmišljaš, pa da spika bude kompletna), ali se sa prvim ostavljanjima vidi da je priča prozirna baš koliko i more u koje su Austrijanke došle da se okupaju...

Margarethe Tiesel kao glavna glumica i njene tri drugarice/turistkinje su sa sobom "povukle" (a ti sad čitaj ovo kak' hoćeš...) i kenijske momke koji su svi odreda naturščici, a svi zajedno su se odlično uklopili u kontekst priče i mesta dešavanja, dopuštajući Seidlu da svoju oštricu namesti i na šašoljenje svih onih predodžbi koje se imaju glede ovakvih mesta i to u svom najboljem maniru, kroz objektiv koji će beležiti prisutno, dugim, statičkim kadrovima obujmiti dijaloške sekvence ne dajući nam mira ni na trenutak, a svemu tome istovremeno i kontrirati predivnim fotografskim pejzažima kao prvoj stvari na koju se, ipak nailazi kada se ulazi u zamišljeni raj.

A taj raj je tako daleko...