Sanjao sam da imam sina koji nije peder

image

U jednom turističkom vodiču kroz Havanu stoji kako nema Kubanca kojega za Lenjinov park (u blizini glavnog grada) ne vežu samo divne uspomene: na igru ili prijatnu dremku pod drvećem, na čitanje knjiga u božanstvenoj prirodi, na bezbrižno druženje... Nakon neuspelog pokušaja da napusti Kubu prepuštajući se moru u gumi s točka (možda traktorskog), Reinaldo Arenas (1943–1990), proganjani kubanski pisac, uhapšen je baš kod tog prekrasnog parka gromkog imena. Njegove uspomene su malo drugačije. Ako znate španski, odlično, možete nešto i da pročitate o tome u njegovim ovde neprevedenim knjigama. U međuvremenu, recimo dok neko od izdavača ne pomisli da bi objaviti Arenasa imalo smisla – dve njegove pesme...

Izvor: www.pinterest.com

Staro dete

Ja sam to dete s licem okruglim i prljavim

što vam na svakom ćošku dodijava s 
„daj neki dinar“. 
 
Ja sam to dete s licem prljavim  
– bez sumnje nepoželjno – 
što izdaleka gleda kočije  
u kojima se druga deca naveliko smeju i skaču. 

Ja sam to neprijatno dete  
– bez sumnje nepoželjno – 
s licem okruglim i prljavim koje pod grdosnim uličnim svetiljkama  
ili pred otmenim damama, takođe osvetljenim,

ili ispred devojčica što se čine kao da lebde 
predstavlja uvredu svojim licem okruglim i prljavim. 
 
Ja sam to mrko dete, bolje reći sivo, 
što uvijeno u žalosne dronjke  
ostavlja tamne tragove po snegu  
ili po brižljivo pokošenom travnjaku 
pošto se niko osim mene, jer ja ne plaćam kazne, ne usuđuje da ga gazi. 
 
Ja sam to dete gnevno i samotno odvajkada,  
što vam dobacuje uvredu jer je samotno dete odvajkada,  
i upozorava vas: ako me pretvorno pomilujete po glavi,  
iskoristiću priliku i drpiću vam novčanik. 

Izvor: www.pinterest.com

Ja sam to dete odvajkada

pred prizorom pretećeg straha. 
To dete, to dete,  
to dete što podriva poeziju svojim naturalističkim tragom. 
To dete, to dete,  
to dete što se natura mrskim i dosadnim esejima, 
čak i romanima, još dosadnijim, o „najnižim slojevima društva“. 
To dete, to dete, 
to dete s licem gnevnim i prljavim što se upušta u mrske  
i izopačene pobune 
da bi mu lice posle izgledalo još gnevnije i prljavije. 
To dete, to dete,  
to dete pred prizorom večito pretećeg

(samo pretećeg)

pretećeg straha, preteće lepre, pretećih vaški, 
nedela ili zločina pretećih. 
Ja sam to mrsko dete,

nameštam krevet od starih kartona i čekam,

siguran da ćete mi se pridružiti. 

Prevod sa španskog jezika Danijela Pejčić/Štrikla, izbor i lektura Štrikla

Photo: opusvida.com

Nemogući snovi 

      Sanjao sam da živim u ogromnom zamku s čitavom svojom porodicom, i da se u svakoj od soba moji najmiliji zanimaju svakodnevnim malenkostima.

      Sanjao sam par udobnih cipela.

      Sanjao sam potop.

      Sanjao sam velikog i nežnog, muževnog crnca, baš za mene.

      Sanjao sam polje gardenija.

      Sanjao sam klupu pokraj mora do koje bih odlazio uveče, samo da sedim.

      Sanjao sam da moj autobus uvek vozi na vreme.

      Sanjao sam da sam učiteljica.

      Sanjao sam da imam izvajano (ili bar prihvatljivo) telo, ne ove mlohave sise.

      Sanjao sam ogroman balon koji za sobom vuku svi gačci iz Lenjinovog parka, i sebe kako u tom balonu putujem daleko, daleko, veoma daleko...

      Sanjao sam da imam istog muža duže vreme.

      Sanjao sam da imam sina koji nije peder nego snažni stolar ili zidar.

      Sanjao sam pisaću mašinu sa slovom Ñ.

      Sanjao sam da nisam ćelav.

      Sanjao sam da sanjam košmar – živeo sam u ćumezu hotela Monserat i budno motrio na sve one koji su motrili na mene. Kada sam se probudio, shvatio sam da je košmar stvarnost, pa poželeh da sanjam da sam sanjao košmar.

Izvor: www.pinterest.com

 Sanjao sam risove i risove belog papira dovoljne da napišem roman.

      Sanjao sam da mi ispred kuće raste drvo badema.

      Sanjao sam da me je oteo goli anđeo.

      Sanjao sam da možeš da kupiš so bez sledovanja.

      Sanjao sam da sam mlad i zdrav i da je preko puta moje kuće zarasli plac, gde napaljeni vojnici gluvare i čekaju na mene.

      Sanjao sam da sam odvrnuo slavinu i da je bilo vode.

      Sanjao sam grad poput onog koji sam izgubio, ali slobodan.

      Sanjao sam avenije i široka šetališta pod senama drveća.

      Sanjao sam veliku okruglu kolibu pokrivenu palminim lišćem, s nadstrešnicom od cinkanog lima po kojoj dobuje kiša.

      Sanjao sam kineski ventilator.

      Sanjao sam da su Lesama i Marija Luisa u velikoj sobi, da me zovu, i kada dođem do njih, Lesama kaže Mariji Luisi: Vidi, kako dobro izgleda.

      Sanjao sam socijalne zube koji ne žuljaju.

      Sanjao sam da neko kuca na vrata, otvaram – nasmešenom mladom čoveku, sav je uspaljen i voljan.

      Sanjao sam ekspres lonac.

      Sanjao sam zelenu reku koja mi govori: hodi, hodi, ovde je ishodište tvojih žudnji.

      Sanjao sam da odlazim daleko, veoma daleko, ali koliko god daleko, veoma daleko stigao, uvek sam mogao da idem još dalje i sve dalje...

      Sanjao sam da ne može postojati toliko užasna boleština kao što je sida i da uživanje nije kažnjivo.

      Sanjao sam miris mora.

      Sanjao sam da je sav užas ovog sveta samo san. 

      Izbor, prevod s engleskog i španskog jezika i lektura: Štrikla

* Ovaj prevod nastao je kao deo projekta „LGBT razgovori: jačanje zajednice“ koji sprovode E-Novine, a finаnsirа Ministаrstvo kulture i informisаnjа Republike Srbije