Kako smo smenili bibliotekara Ugričića?
Po zahtevu nervoznog Borisa Tadića koji se osetio ugroženim od Sretena Ugričića, upravnika Narodne biblioteke Srbije, Vlada Srbije je održala hitnu telefonsku sednicu. Za pozivare su bili određeni Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije i Miki Rakić, šef Tadićevog kabineta. Ono što je izgledalo kao rutinski, mobilni posao – pretvorilo se u horror potragu za ministrima koji nisu bili dostupni, ali su morali da daju svoj glas. Transkripti otkrivaju tko je i zašto glasao, šta je pozadina, a šta lozinka, i zašto je wellness ključ uspeha vlade Mirka Cvetkovića
Zvrrr...
MIRKO CVETKOVIĆ (odmahuje glavom): Niko se ne javlja.
MIKI RAKIĆ (zabrinuto): Budi uporan, možda ne čuje.
MIRKO CVETKOVIĆ (uporan): Ništa, majke mi. Zvoni kao blesavo.
MIKI RAKIĆ (vrlo zabrinuto): Ovo je ponižavajuće. Neće da se javi, očigledno.
MIRKO CVETKOVIĆ (hrabro): Dozvolite, Miki, da još jednom pokušam, imam neki špurijus da je blizu telefona.
GLAS SA TELEFONA (šuti): Izvol’te.
MIRKO CVETKOVIĆ (pretvoren u smešak): Sneki, ti si?
GLAS SA TELEFONA (zbunjeno): Nije Sneki, ko je traži?
MIRKO CVETKOVIĆ (veselo): Njen predsednik Cvetković, Mirko Cvetković.
GLAS SA TELEFONA (vrlo zbunjeno): Šta vam treba?
MIRKO CVETKOVIĆ (radoznalo): Treba mi Sneki, hitno je.
GLAS SA TELEFONA (sumnjičavo): Ne može da dođe. Zauzeta je.
MIRKO CVETKOVIĆ (nemoćno): Ali, kažite joj da je traži Mirko...
GLAS SA TELEFONA (nervozno): Ne može, čoveče, u kadi je.
MIRKO CVETKOVIĆ (unezveren): Šta radi u kadi?
GLAS SA TELEFONA (besno): Velnesira se, liftuje, leži u ulju od morskih plodova, na licu ima masku od krastavca sa WD40 filterom, opušta se, relaksira, nije dostupna sledeća četiri sata. Je l’ sad jasno?
MIRKO CVETKOVIĆ (ispitivački): A jeste li vi neka kozmetičarka?
MIRKO CVETKOVIĆ (praktično): Malo mi je neprijatno što vas ovako uznemiravam, ali bih vas zamolio da me saslušate u vezi jedne molbe.
GLAS SA TELEFONA (uzdiše): Samo kratko.
MIRKO CVETKOVIĆ (dramatično): Vidite, gospođo wellness, mi u Vladi imamo problem. Gospođa Sneki bi trebalo da nam preko telefona da saglasnost za jednu odluku, ništa bitno, sasvim formalno, ali kako nije dostupna, da li biste vi umesto Sneki potvrdili da se slažete?
GLAS SA TELEFONA (mazno): Pa, ne znam, da nije nešto bezobrazno?
MIRKO CVETKOVIĆ (panično): Ma, ne, kakvi bezobrazno, baš naprotiv. Reč je o literaturi. Jedan bibliotekar hteo da digne u vazduh predsednika i mene...
GLAS SA TELEFONA (pronicljivo): Pa zar na početku ne rekoste da ste vi predsednik? Otkud sad neki drugi predsednik? Znate šta, nemam vremena za zajebavanje.
MIRKO CVETKOVIĆ (žurno): Čekajte, gospođo wellness, usporite malo. Imamo dva predsednika: jedan je predsednik Vlade, a drugi je predsednik Srbije. Je li vam sad jasno?
GLAS SA TELEFONA (obazrivo): Odmah vam kažem, ja nikad nisam bila član biblioteke.
MIRKO CVETKOVIĆ (razumno): To je odlično! Time sebe automatski stavljate u poziciju da budete sasvim objektivni.
GLAS SA TELEFONA (odsutno): Na koju to poziciju mislite, malopre rekoste da ništa nije bezobrazno...
MIRKO CVETKOVIĆ (odlučno): Gospođo wellness, kunem se da nije reč o seksu, već o biblioteci.
GLAS SA TELEFONA (nepoverljivo): Vama muškarcima nikad ne treba verovati.
MIRKO CVETKOVIĆ (ubedljivo): Ako vam je lakše, gospođo, priznaću. U ovom razgovoru ja nisam muškarac, ja sam predsednik Vlade.
GLAS SA TELEFONA (iskustveno): Znam ja sve vaše trikove, kao, hajde da čitamo zajedno knjigu, a ono...
MIRKO CVETKOVIĆ (umorno): Dozvolite da vam objasnim, gospođo wellness. Ja ću da vam postavim jedno pitanje, a vi da odgovorite sa „da, slažem se“.
MIRKO CVETKOVIĆ (panično): Gospođo draga, gospođo mila! Kako ne shvatate da ste u prilici da spasite čast Srbije? Kako vam nije jasno da od vašeg „da“ zavisi sudbina države?
GLAS SA TELEFONA (hladno): Ja, gospodine, redovno plaćam sve te poreze koji će jednog dana da me ubiju. Dođe mi da u vazduh dignem...
MIRKO CVETKOVIĆ (histerično): Ne! Ništa ne dižite, preklinjem vas! Gospođo wellness, ja znam da moj narod teško živi, ali ovo nije trenutak da razgovaramo o ekonomskoj krizi za koju mi ništa nismo krivi.
GLAS SA TELEFONA (ironično): A ko je kriv, taj bibliotekar?
MIRKO CVETKOVIĆ (oduševljeno): Tačno, gospođo, bravo! Kupio je eksploziv, sakrio ga u korice, knjige stavio u tašnu, tašnu uneo u objekat! Strašno!
GLAS SA TELEFONA (radoznalo): A je l’ to neki mlađi čovek?
MIRKO CVETKOVIĆ (izgubljen): Ne razumem kakve to veze ima.
GLAS SA TELEFONA (nežno): Mlađi muškarci koji nisu u stalnoj vezi imaju hipertenziju mišića, potrebno im je opuštanje...
MIRKO CVETKOVIĆ (iskreno): Ne znam da li je mlađi ili stariji, ali moramo da ga smenimo. Nego, da li se vi slažete sa našim predlogom?
GLAS SA TELEFONA (mazno): A šta ako on sazna za mene, pa počne da me proganja? Sami ste rekli da je to neki terorista.
MIRKO CVETKOVIĆ (smeje se): Ugričić, terorista? Mora da se šalite, gospođo.
GLAS SA TELEFONA (hladno): Vi se igrate sa mnom, gospodine, čas je terorista, čas nije. Da li je uopšte bibliotekar, pitam se.
MIRKO CVETKOVIĆ (nervozno): Dobro, gospođo, možda nije terorista, ali podržava teroriste, shvatate? Danas im daje podršku, a koliko sutra će, vezan eksplozivom, uleteti u vašu radnju...
GLAS SA TELEFONA (vrišti): Eto, vidite, rekla sam vam da će mi se on osvetiti.
MIRKO CVETKOVIĆ (spušta loptu): Koristio sam stilsku figuru, gospođo wellness. Ono što meni kažete, ostaće samo među nama i mojim kolegama.
GLAS SA TELEFONA (oprezno): Koje kolege?
MIRKO CVETKOVIĆ (slatkasto): Moji drugovi iz Bezbednosti i moji ortaci iz Antiterorističkih jedinica. Pouzdani ljudi.
GLAS SA TELEFONA (mazno): Ako pristanem, da vidite da mi se smanji porez, ubiše me ovi vladini nameti, dođe mi da sve dignem u...
MIRKO CVETKOVIĆ (viče): Ne! Ne dižite ništa u vazduh! A porez ne treba da plaćate. Ja vam potpisujem.
MIRKO CVETKOVIĆ (ponosno): Cvetković, Mirko Cvetković.
GLAS SA TELEFONA (prkosno): Da, slažem se. Smenite ga!
MIRKO CVETKOVIĆ (oduševljeno): Gospođo wellness, vi ste ponos Srbije! Pozdravlja vas Miki Rakić! Hvala vam! I pozdravite Sneki! Vas dve ste danas spasle ovu namučenu državu!
POTRAGA ZA DRAGANOM ŠUTANOVCEM:
Zvrrr...
MIRKO CVETKOVIĆ (odmahuje glavom): Niko se ne javlja.
MIKI RAKIĆ (zabrinuto): Budi uporan, možda je na manevrima, pa ne čuje.
MIRKO CVETKOVIĆ (uporan): Ništa, majke mi. Zvoni kao blesavo.
MIKI RAKIĆ (vrlo zabrinuto): Ovo je nešto politički. Neće da se javi, očigledno.
MIRKO CVETKOVIĆ (optimistički): Da probam još jednom, javlja mi se da će se javiti.
GLAS SA TELEFONA (muški grub): Izvol’te!
MIRKO CVETKOVIĆ (pretvoren u osmeh): Draganče, ti li si?
GLAS SA TELEFONA (ozbiljan): Nije Dragan, ko ga traži?
MIRKO CVETKOVIĆ (umilno): Cvetković Mirko, predsednik Vlade Srbije.
GLAS SA TELEFONA (kruto): A što vam treba Dragan?
MIRKO CVETKOVIĆ (iznenađen): Imamo hitnu situaciju, odmah ga pronađite i dovedite na telefon.
MIRKO CVETKOVIĆ (okolišno): A vi ste vojnik?
GLAS SA TELEFONA (škrto): Više bezbednjak nego vojnik.
MIRKO CVETKOVIĆ (mirno): Gospodine vojniče, upravo održavamo telefonsku sednicu Vlade od sudbinske važnosti za narod i državu. Naređujem vam da probudite ministra i odmah ga privedete na telefon.
GLAS SA TELEFONA (neprobojno): Dragan spava u šatoru. Naredio nam je da ga ne budimo. I tačka.
MIRKO CVETKOVIĆ (smireno): I nema šanse da ga probudite.
GLAS SA TELEFONA (ledeno): Ima šanse, ali nećemo da ga budimo.
MIRKO CVETKOVIĆ (nežno): Malo mi je neprijatno što vas ovako uznemiravam, ali bih vas zamolio da me saslušate u vezi jedne molbe.
GLAS SA TELEFONA (mirno): Razumem.
MIRKO CVETKOVIĆ (drži se za glavu): U našoj narodnoj Vladi pojavio se problem. Gospodin Šutanovac bi trebalo da nam preko telefona da saglasnost za jednu odluku, ništa bitno, sasvim formalno, ali kako nije dostupan, jer spava, da li biste vi umesto ministra potvrdili da se slažete?
GLAS SA TELEFONA (oklevajući): Pa, ne znam, da nije nešto protiv Dragana.
MIRKO CVETKOVIĆ (hrabro): Draganče vam ne bi zamerio, verujte.
GLAS SA TELEFONA (oklevajući): A je li to u vezi šatora?
MIRKO CVETKOVIĆ (zbunjen): Dozvolite da se obratimo pitanjem: kakav šator?
GLAS SA TELEFONA (informativan): Ja sam samo vojnik, takorekuć bezbednjak. Moja je dužnost da ga stavim u krevet i ništa više. Sve osim toga potpada pod druga pravila Službe. Ako me razumete.
MIRKO CVETKOVIĆ (diskretno): Ne razumem, ali pokušavam da naslutim. Vojnički dani, recimo, mogu da budu usamljeni...
GLAS SA TELEFONA (drsko): Gospodine, ministar vojni je častan čovek, otac, zet. Nemojte da me inicirate da vas prijavim predsedniku Vlade.
MIRKO CVETKOVIĆ (uvređeno): Ja sam, mladiću, predsednik Vlade. Cvetković, Mirko Cvetković.
GLAS SA TELEFONA (bezbedosno): Ne, gospodine, vi ste samo građanin koji je slučajno okrenuo broj ministrovog mobilnog telefona. Koja je lozinka za večeras?
MIRKO CVETKOVIĆ (očajan): Lozinka?
MIRKO CVETKOVIĆ (razmišlja): Miroslav Ilić?
GLAS SA TELEFONA (smeje se): Naivno.
MIRKO CVETKOVIĆ (uporno): Garda države Ohajo.
GLAS SA TELEFONA (smeje se): Ovako možemo do sutra. Vojska je, gospodine, ozbiljna institucija u kojoj su lozinke još ozbiljnije. Svaka budala može da okrene broj telefona i traži ministra. Ali, dok ministar spava, sve mora da sačeka.
MIRKO CVETKOVIĆ (indiskretno): Ne bih da vam otkrivam ono što ne smete znati, ali je u pitanju (stišava glas) život Borisa Tadića. I život patrijarha. I život Nemanje Kusturice. I Dodikov život.
GLAS SA TELEFONA (umorno): Nemate lozinku. I da vam poručim. Igraj za život, droga – ne!
MIRKO CVETKOVIĆ (nevoljno): Pored mene je čuveni Miki Rakić koji je sve i svja u Srbiji, verujte. Ako Miki poželi da odete sutra u Avganistan, probudićete se u Avganistanu, takav je Miki.
GLAS SA TELEFONA (oprezno): Onaj Miki Rakić zbog kojeg Draganče spava u šatoru?
MIRKO CVETKOVIĆ (intuitivno): Priznajte, on nije u šatoru?
GLAS SA TELEFONA (šapatom): Nije.
MIRKO CVETKOVIĆ (glasno): A gde je ministar?
GLAS SA TELEFONA (tihim šapatom): A da nikom ne kažete?
MIRKO CVETKOVIĆ (šmekerski): Si, ćerto.
GLAS SA TELEFONA (jedva čujan): Otišao je u wellness centar da se nađe sa Sneki, na terapiji sa WD40 filterima za gustu kožu i sjaj na licu.
MIRKO CVETKOVIĆ (nasmejan): Što znači da ste vi njegov ovlašćeni predstavnik?
GLAS PREKO TELEFONA (tiho, tiše): Jesam. Ali, ni ja nisam član biblioteke. Ispisao sam se čim su me upisali.
MIRKO CVETKOVIĆ (radoznalo): A zašto pominjete biblioteku?
GLAS PREKO TELEFONA (iskreno): Zato što je Draganče juče rekao „Jebem ti knjigu“ dok je čitao neki roman.
MIRKO CVETKOVIĆ (uzdržano): Moje kolege bi volele da znaju šta je ministar čitao?
GLAS PREKO TELEFONA (u pauzi): Neku knjigu teškog naslova: „Infinitiv“. Ja mislio da je to nešto ljubavno, ali je Draganče popizdeo.
GLAS PREKO TELEFONA (seksi): Pa, onako, vrpoljio se u uniformi, skidao oprtače, otkopčavao se...
MIRKO CVETKOVIĆ (važno): Da li ste vi svesni da je u pitanju teroristička knjiga koja propagira dizanje u vazduh srpske državne i religiozne elite?
GLAS PREKO TELEFONA (brižno): Dragan mi je rekao da budem na straži i da mu čuvam telefon.
MIRKO CVETKOVIĆ (besno): Ali, uočili ste njegov bes zbog tog bibliotekara koji ne preza da eksplozivom ostvari svoje literarne ambicije?
GLAS PREKO TELEFONA (vešto): Ne čitam knjiige, čitam „Press“, „Kurir“, „Danas“, „Politiku“, naredio mi je Draganče da seckam sve tekstove o njemu gde ga hvale.
MIRKO CVETKOVIĆ (servilno): Pa, ima li takvih tekstova?
GLAS PREKO TELEFONA (veselo): Narod voli Dragana. Mnogo ga voli. Ja da vam kažem.
MIRKO CVETKOVIĆ (žuri): Pa, da se složimo da vi podržite ovo za Dragana, u vezi bibliotekara. Samo da kažete: „Da, slažem se“.
GLAS PREKO TELEFONA (stidljivo): Meni neprijatno.
MIRKO CVETKOVIĆ (uporno): Istina će vas osloboditi, verujte mi.
GLAS PREKO TELEFONA (iskreno): A o čemu se radi?
MIRKO CVETKOVIĆ (dajdžestovano): Jedan poludeli bibliotekar hteo je da u vazduh digne šator Dragana Šutanovca, jer mu ovaj nije pročitao knjigu do kraja. Vlada Srbije odlučila da smeni bibliotekara. Treba nam vaša ili Draganova saglasnost – imamo li je?
GLAS PREKO TELEFONA (otvoreno): Kako se zove taj bibliotekar?
MIRKO CVETKOVIĆ (nevoljno): Sreten Ugričić.
GLAS PREKO TELEFONA (zaprepašćen): Iz Beograda?
MIRKO CVETKOVIĆ (odbrambeno): Iz Beograda.
GLAS PREKO TELEFONA (uzbuđeno): Mlađi čovek?
MIRKO CVETKOVIĆ (nervozan): Pa, onako, mlađi, ali stariji.
GLAS PREKO TELEFONA (histeričan): Ima šiške?
MIRKO CVETKOVIĆ (zbunjen): Nema, više onako frizurom liči na Lukovića.
GLAS PREKO TELEFONA (razočaran): Onda nije onaj Sreten s kojim sam bio na Kosovu 1999. Moj Sreten je pravi Sreten, a ne ovaj knjiški moljac, lažnjak terorista.
MIRKO CVETKOVIĆ (umesno): Slažeš se da ga smenimo?
GLAS PREKO TELEFONA (pravno): I da ga osudimo na 40 godina. Dragan bi se složio, verujte.
MIRKO CVETKOVIĆ (zahvalan): Kakav divan dan! Hvala ti, mladiću. Čuvaj Dragana kao što bi čuvao Srbiju! Hrabrost vaskrse, vaistinu vaskrse, a još nije Uskrs ne vaskrse! Srbijo, majko! Miki, smenismo ga!