Lazanski: Nismo impresionirani Šestom flotom

image

Nastavljamo sa objavljivanjem dokumentarnog feljtona o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce danas, 21 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 2. oktobra 1992. godine

Pred sutrašnji nastavak Skupštine Udruženja književnika Srbije: UGLEDNI PISCI PO STRANI

Posle dvoipočasovne rasprave na izbornoj Skupštini Udruženja književnika Srbije o samo jednoj tački dnevnog reda (izboru nove Uprave), a posle skoro šest časova rada, kada je bilo potpuno jasno da se pisci ne mogu dogovoriti na koji će način da izaberu novo rukovodstvo, Žarko Komanin je rezignirano rekao da su književnici "slika i prilika vremena u kojem živimo". I bio je u pravu jer su neke rasprave pisaca, prošle subote u Narodnoj biblioteci Srbije, po mnogo čemu, ličile na jalove rasprave u srpskom parlamentu.

Posle mnogo predloga i različitih varijanti istog, kada se došlo do ivice besmisla, a u sali ostali samo najstrpljiviji, odlučeno je da se većanje prekine i Skupština nastavi ove subote, takođe u Narodnoj biblioteci Srbije.

Zamoljen da prokomentariše događanja na Skupštini UKS i kaže šta očekuje od sutrašnjeg nastavka, Matija Bećković je rekao:

"Uprava se bira na Skupštini Udruženja tajnim glasanjem. Problem je što izbor uvek zavisi od onih koji dođu, a oni najugledniji, uglavnom, ne dolaze. Jedni se nude, druge ne možete privoleti. Ko treba Udruženju taj neće, kome treba udruženje taj hoće.

Photo: Stock

Slovenci biraju i plaćaju predsednika, a njemu prepuštaju da izabere tim sa kojim će raditi. Kod nas je to počast neplaćena i bez ovlašćenja, a dobrovoljno žrtvovanje se uzima kao privilegija.

Najprirodnije bi bilo da Udruženje predstavljaju najugledniji članovi koji su rešili svoje probleme i ulažu svoju reputaciju, ali da su tu i oni drugi, obično mlaći, koji se bore za svoja prava i svoj status. Uostalom, to oni čine u brojnim komisijama Udruženja koje se bave stambenim i drugim problemima.

Teško je zamisliti UKS bez Desanke, Dobrice, Raičkovića, Radičevića, Pavlovića, Pavića, Velmar-Jankovićeve, Hristića, Simovića, Palavestre, Selenića, ali ih je još teže privoleti da idu na kandidacione liste. Oni su neophodni Francuskoj 7, čiju bi reputaciju valjalo sačuvati i ja se nadam da će tako i biti."

Francuska 7, kao pojam, ističe Alek Vukadinović, postoji u savremenoj jugoslovenskoj kulturi i civilizaciji. On smatra da je Uprava UKS, koju je vodio Matija Bećković, opravdala i sačuvala sve te vrednosti. Francuska 7 je sinonim procesa demokratizacije na ovim prostorima i sinonim borbe za očuvanje nacionalnog bića srpskog naroda. Svakom ko zna kako je nastupala Francuska 7 kada su na dnevnom redu bila "Vunena vremena", "Istočnice" i problemi Kosova, kaže Vukadinović, biće jasna orijentacija dosadašnje Uprave UKS.

Milutin Petrović očekuje da će sutra "svi biti pametniji" i da će u novu Upravu Udruženja književnika Srbije, bez obzira na sve okolnosti, biti izabrani najbolji. Najbolji pisci, ne samo kada je reč o književnim delima nego i kada je reč o književničkoj organizaciji, prepoznaju se, ponajpre, po književnim delima.

Ne umem da prorokujem, kaže Predrag Marković, ali ne verujem da će se u nastavku Skupštine UKS nešto posebno dešavati. Verovatno će biti izabrana Uprava sa liste na kojoj će biti članovi predhodne Uprave i novopredloženi kandidati, kako su prošle subote predlagali Slobodan Selenić, Miroslav Josić Višnjić, Gojko Đogo, naš sagovornik i neki drugi članovi.

- Iz izjave "Politici" vidim da taj predlog sada najpametnijim smatra i predsedavajući Vladeta Janković, što može samo da raduje. Ali, šteta je što nije urađeno prošle subote. Umesto toga, insistiralo se na uvredljivom Stojkovićevom predlogu o biranju Uprave aklamacijom na osnovu pismenog naloga, što smo, naprosto, morali da ismejemo - naglašava Marković.

Skupština Udruženja književnika Srbije, smatra Ranko Krstajić, već odavno ne služi za rešavanje važnih književnih problema, već je to, pre svega, skup narcisoidnih samozadovoljnika i njihovih epigona. Posebno ga je razočarala politička podvojenost i nesloga u redovima književnika, tako da se, nažalost, i Udruženje utopilo u opšte sivilo i beznađe u kojem se nalazi naša zemlja. Krstajić ne očekuje ništa bolje ni od sutrašnjeg nastavka Skupštine Udruženja književnika Srbije.

Photo: Stock

Ostaje da se vidi i čuje da li će sutra, prilikom izbotra novog rukovodstva, pisci krenuti od "belog papira", kao da se ništa nije ni dogodilo, ili će biti korišćeni i neki prdlozi koji su se čuli prošle subote pod svodovima narodne biblioteke Srbije. (Zoran Radisavljević)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 3. oktobra 1992. godine

Američko angažovanje u jugoslovenskoj krizi: BUŠ ZA KONTOLISANO NEBO NAD BOSNOM (Njujork, 2. oktobra)

Kako jutros, na prvoj stranici, saopštava "Njujork tajms", predsednik Buš se oprdelio da podrži inicijativu za uspostavljanje tzv. "kontrolisanog neba" nad Bosnom, odnosno zabranu letenja vojnih aviona. Poslednjih nekoliko dana u američkoj javnosti su objavljivane informacije o akcijama srpskog vazduhoplovstva na bosnskim ratištima i veruje se da je ova mera izazvana željom da se to spreči.

Debata o ovakvom potezu traje duže vreme i poznazo je da su se stručnjaci Pentagona, najviše sam načelnik Generalštaba general Kolin Pauel, protivili američkom angažovanju u kontroli bosanskog neba, smatrajući da bi to mogao da bude prvi opasan korak ka dubljem uvlačenju u građanski rat, što po njihovoj oceni ne bi bilo dobro. Pritisci za veće angažovanje dolaze od strane političara, jednog dela funkcionera Stejt departmenta, a prtpostavlja s i od predsednikovog savetnika za bezbednost Skokrofta.

Prema pisanju uglednog njujorškog dnevnika, sinoć je u Beloj kući održan sastanak predsednika Buša sa najbližim saradnicima - Čejnijem, Skokroftom, Iglbergerom i Pauelom. Posle duže rasprave predsednik je odlučio da podrži inicijativu za zatvaranje vazdušnog prostora nad Bosnom za ratne letelice i dao instrukciju da se u tom smislu povuku odgovarajući potezi.

Photo: Stock

"Njujork tajms" između ostalog piše: "Do sada Sjedinjene Države i saveznici su naglašavali da će upotrebiti vojnu silu samo za zaštitu konvoja koji dostavljaju humanitarnu pomoć. Uspostavljanjem specijalne zone kontrolisanog neba nad Bosnom znači da je učinjen još jedan značajan korak prema većem angažovanju. Prvi put, Zapad se odlučio za akciju kojom će štititi bosanske Muslimane od vazdušnih napada. jedan od funkcionera, koji je želeo da ostane anoniman, objašnjava da je Bela kuća sada čvrsto odlučila da natera srpske snage u Bosni da u potpunosti ispune obećanje dato u Londonu da neće više koristiti borbene avione. Srpski lideri su u avgustu, u Londonu, prihvatili ovu obavezu ali su nastavili sa agresivnim bombardovanjem slabije naoružanih Muslimana. Poznato je da u ovom sukobu samo srpska strana ima vojne avione." (D. Pešić)

***

Patrijarh Diodorus primio ambasadora Košutića: PRAVDA JE NA STRANI SRBA (Jerusalim, 2. oktobra)

Jerusalimski grčkopravoslavni patrijarh Diodorus Prvi primio je danas u sedištu Patrijaršije u drevnoj jerusalimskoj tvrđavi ambasadora SR Jugoslavije dr Budimira Košutića.

U srdačnom i prijateljskom jednočasovnom razgovoru, kojem su prisustvovali i svi članovi Svetog sinoda Jerusalimske pravoslavne patrijaršije, razmenjena su mišljenja o širokoj skali pitanja, posebno o situaciji u kojoj se nalaze srpski i ostali pravoslavni narodi u svetu.

Očigledno veoma dobro obavešten o situaciji na tlu bivše Jugoslavije i o tekućim zbivanjima, patrijarh Diodorus prvi je rekao da se "Jerusalimska grčka pravoslavna crkva moli za srpski narod, jer Svevišnji mora biti na strani pravde, a ona je sada na strani Srba".

Patrijarh Diodorus prvi je vrhovni duhovnik Grčkopravoslavne crkve na Bliskom istoku, koja okuplja blizu 200.000 pravoslavnih vernika u Izraelu, okolnim arapskim zemljama i na okupiranim teritorijama, potpuno je nezavisna od Grčke nacionalne pravoslavne crkve, ali veoma uticajna među pravoslavnim crkvama, jer je direktan nastavljač tradicije i uticaja Vizantijske crkve na ovim prostorima. jerusalimska patrijaršija je takođe "čuvar" najznačajnijih svetih mesta celokupnog hrišćanstva u Svetoj zemlji, među kojima je i crkva Svetog groba. prvu bogomolju na ovoj lokaciji podigla je još u četvrtom veku vizantijska carica Jelena na mestu na kojem je razapet Isus Hrist.

***

Moskva i jugoslovenska kriza: RUSIJA POZDRAVLJA DOGOVORE ĆOSIĆA I TUĐMANA (Moskva, 2. oktobra)

Na današnjoj konferenciji za štampu u moskovskom pres-centru, Sergej Jastržempski, direktor Uprave za štampu i informacije Ministarstva inostranih poslova, izjavio je da Rusija "pozdravlja dogovore Dobrice Ćosića i Franje Tuđmana postignute pre dva dana u Ženevi".

Fotomontaža: kurir-info.rs

"Po našem mišljenju", naglasio je Jastržempski, "susret u Ženevi dva predsednika označava važan korak u normalizaciji odnosa između dve, nama prijateljske, zemlje."

Posebnu pažnju, nastavio je predstavnik za štampu, "privlači deo dogovra o demilitarizaciji poluostrva Prevlaka, koji bi trebalo da se sprovede u određenom roku, najkasnije do 20. oktobra", i dogovor da se na taj prostor upute posmatrači Ujedinjenih nacija.

"Obratili smo pažnju i na to da su se oni dogovorili i da počne razmatranje bezbednosti delova oko Dubrovnika", rekao je Jastržempski ističući da je dobro što je rešeno da dve zemlje stvore zajednički komitet koji će razmatrati sva nerešena pitanja između njih.

"Nama se čini, na osnovu potpisanih dogovora, da postoje uslovi za normalizaciju odnosa i obostrano priznavanje, zasnovano na dokumentima londonske konferencije i principima nepovredivosti postojećih granica".

"Granice mogu biti promenljive isključivo mirnim putem i uz uzajamnu saglasnost", ističe se u Moskvi i dodaje da je "dobra i idej da na aerodromima u Srbiji i Hrvatskoj budu međunarodni posmatrači".

Rusija, takođe, kako je rekao Sergej Jastržempski, "pozdravlja i konstruktivnu liniju Jugoslavije koju zastupaju Dobrica Ćosić i Milan Panić".

Isto tako, Rusija je "veoma spremna da podrži demokratsku politiku koju sprovodi Milan Panić", zalažući se da pred zimu u SR Jugoslaviju stignu neki artikli, kojima bi bile ublažene teškoće stanovništva.

Ženevske razgovore Dobrice Ćosića i Franje Tuđmana pozitivno je danas ocenila i ruska štampa.

"Pravda" tako piše da je "potpuno jasno da problemi između Hrvatske i Srbije mogu biti rešeni mirnim putem", podsećajući da ni u kom slučaju ne bi smelo da se dogodi da potpisana dokumenta "ostanu prazno slovo na papiru".

"Izvestija" takođe naglašava da bi trebalo sve učiniti da se rat u Bosni i Hercegovini zaustavi. Istovremenom list konstantuje da "politika SR Jugoslavije nailazi na protivljenje u Srbiji i kojo "rukovodstvo zajedno sa Televizijom vodi kampanju da bi diskreditovalo Milana Panića". (B. Gvozdenović)

***

Polemike u italijanskoj štampi: KO JE KRIV ZA BOSANSKI UŽAS (Rim, 2. oktobra)

Juče objavljene fotografije odsečenih glava bosanskih Srba koje islamski mudžahedini nose kao "trofej" povod su nekim ovdašnjim listovima za debatu, ali ne o samom ratu nego o tome da li je italijanska štampa takve fotografije uopšte trebalo da objavi. Ima, doduše iz prikrajaka, i upozorenja da su italijanske novine "nasele na beogradsku propagandu".

Naravno, odmah su stvorena dva bloka, "za" i "protiv", koja operišu odgovarajućim argumentima. Ma koliko užasne i neprijatne za oko, fotografije je po novinrskim kriterijumima trebalo objaviti, kako je, inače, najveći broj italijanskih listova i postupio. Čak i oni glavni urednici koji su se dvoumili, znajući da će se konkurentski listovi ponašati "profesionalno", odlučili su da fotografije ipak objave. Jeste, priznaju oni, to je hipokrizija, ali na nju nas nagoni profesionalizam.

Photo: EPA

U debati povodom ovoga najviše je, međutim, čisto akademskih tonova, podsećanja na razne mitove čiji se okviri nalaze između odsecanja glave i kastracije, pa se, na kraju, osnovna poruka informacije sadržane u "fotografijama bosanskog užasa" gubi, nestaje u lavirintima filozofskih razmišljanja.

Za razliku od mnogih drugih ovdašnjih listova koji su juče pomenute fotografije objavili, neki i na prvoj strani, rimski "Manifesto" to namerno nije učinio. O strahotama rata na prostoru bivše Jugoslavije ovaj list, inače, piše više nego bilo koje druge ovdašnje novine, uz često isticanje da su za rat na jugoslovenskom delu Balkana veliki krivci Evropska zajednica i Sjedinjene Države.

Optužujući deo italijanske štampe da je fotografije objavio iz manje-više senzacionalističkih pobuda, a ne da bi ukazao na svakodnevne strahote bosanskog rata, "Manifesto" danas podseća da je rat u Bosni i Hercegovini izazvala Evropska zajednica. Iako je, piše list, znala da je Bosna "bure baruta", Evropska zajednica je ipak uputila poziv Sarajevu da zatraži međunarodno priznavanje. Zajednica je znala da je to protiv volje Srba, ali to joj, očigledno, nije mnogo značilo. "I, sad", piše list, "treba da se čudimo što Srbi ne pristaju da u Bosni budu manjina".

"Manifesto" oštro zamera Evropi i SAD što se prave da ne vide šta u Bosni čine Hrvati. "Oni se", piše rimski dnevnik, "zajedno sa Muslimanima (ali često i protiv njih) bore protiv Srba i u isto vreme formiraju svoju državu - Hercegovinu."

"Međunarodna zajednica, koja je sve učinila da kantonizuje" Jugoslaviju, sad kao skandal doživljava srpski predlog za kantonizaciju Bosne i Hercegovine, iako je to jedino moguće rešenje upravo zbog politike međunarodne zajednice koja je Bosnu i gurnula u rat."

Na kraju, list podvrgava oštroj kritici deo svetske štampe koji ohrabruje diplomatiju pojedinih zemalja da protiv Jugoslavije pooštri ekonomske sankcije. ističući da u poslednje vrme najveće dokaze da mu je stalo do mirnog rešenja jugoslovenske krize pruža upravo jugoslovenski tandem (Ćosić i Panić), "Manifesto" piše da bi sankcije trebalo uvesti protiv svih strana u ratnom sukobu.

Photo: EPA

"Međutim, i samo pominjanje jednog ovakvog predloga deo svetske štampe doživljava kao 'prokletstvo'. Zašto? Zato što se onda ne bi znalo ko je u jugoslovenskom ratu 'isključivi krivac'."

Hoće li, zaključuje "Manifesto", italijanska štampa pozdraviti i predlog američkog Senata za upućivanje oružja bosanskim Muslimanima i Hrvatima za borbu protiv Srba kao "još jedan doprinos u traženju mira u Bosni i Hercegovini"? (S. Aleksandrić)

***

NEMOĆ VOJNE MOĆI

Stari, bivši američki razarač klase "Samer", sada pod turskom zastavom i novim imenom "Muanevet", doživeo je eto da ga pogodi američki nosač aviona "Saratoga" na pomorskim manevrima u vodama Egeja. Zastareli razarač, naoružan sa tri topovske kule sa po dva topa od 127 mm, sa dva trocevna torpedna parata od 533 mm i sa 80 mina, teško je oštećen, posada mu je izginula, a turska javnost je zaprepašćena.

Da li zbog toga što je njihov razarač pogodio upravo američki nosač aviona ili zato što se sada smanjio intervencionistički odred turske ratne mornarice za eventualnu vojnu upotrebu na području bivše Jugoslavije?

Bilo kako bilo, incident "Saratoge" i turskog ratnog broda "Muaevet" samo potvđuje ranija iskustva sa zajedničkih pomorsko-vazduhoplovnih vežbi NATO-a u Sredozemlju: to su komplikovani manevri zbog šarolikog nacionalnog sastava, jezičkih problema, raznih stepen nadležnosti i komandovanja, različitih tipova i vrsta brodova i aviona, različitih tehničkih standarda i normi, ne baš u potpunosti istih načela taktike i operatike... Takav konglomerat pomorsko-vazdušnih sastava uvek je na vežbama izazivao razne nezgode, ponekad i sa vrlo tragičnim posledicama.

No, i pored svega NATO, a posebno SAD, nastavljaju sa praksom višenacionalnih zajedničkih vežbi pomorskih i vazduhoplovnih sastava. Kada već ne vode pravi rat, Amerikanci nastoje da bar demonstriraju svoju moć. Što često, kao i u najnovijem primeru, ispadne kao demonstracija slabosti.

Photo: Stock

Deo brodova američke Šeste flote nalazi se sada u vodama Egeja, ali je deo i dalje u Jadranu. Šta svi ti strani ratni brodovi, američki u sastavu NATO-a i Zapadnoevropske unije stvarno mogu da učine u tim vodama? Zašto je deo Šeste flote, ipak, izašao iz Jadrana?

Borbeni avioni sa nosača aviona "Saratoga" mogli su da bombarduju srpske položaje oko Sarajeva ili aerodrom u Banjaluci. Mogli su da poubijaju određeni broj ljudi, civila, ali i onih koje zaista žele da ubiju. No, na taj način obezbedili bi jedino da svi vojnici Unprofora u BiH postanu, zapravo, taoci. Ovako, "Saratoga" je ploveći Jadranom i sada u vodama Egeja još jednom demonstrirala nemoć američke vojne moći kada cilj politike nije vojne prirode. Neko je od krugova Stejt departmenta opet pogrešno zaključio da je demonstracija nesumnjive impresivnosti američkog vojnog arsenala sama po sebi dovoljna. To je potpuno uzaludno i može izazvati i ovakve tragične incidente u kojima ginu turski mornari.

Koncentracija američkih snaga ispred obale Kuvajta i Iraka bila je, naime, uverljiva, jer je iza toga usledio i napad na iračku vojsku. Bez toga, to bi bila tek parada.

Šesta flota i nosač aviona "Saratoga" nemaju u BiH adekvatne ciljeve. Čak da su američki avioni bombardovali srpske položaje u BiH, ili čak, ne daj bože, da su se marinci iskrcali, autoritet Amerikanaca pretrpeo bi udarac, jer nikakva akcija ne bi mogla da stvori ni političku ni vojnu situaciju koja bi suštinski promenila postojeće stanje. Snage koje se bore u BiH funkcionišu, naime, u drugoj dimenziji i u drugim kategorijama od onih u kojoj je Šesta flota.

Dakle, šta u takvoj situaciji može da radi američka mornarica? Da li da i dalje demonstrira vojnu moć iza čega se krije nedostatak jasnih ciljeva? Ili da u vodama Sredozemlja opet izvodi multinacionalne pomorske vazdušne manevre. Šesta flota što se nekih bivših jugoslovenskih, pa i sadašnjih, prostora tiče, jednostavno ne impresionira. Ona impresionira samo Amerikance, ali to nije za njih i ono pravo. Ponekad i Turke, ali to može da se završi i dosta bolno. (Miroslav Lazanski)

***

Pismo koordinacionog Odbora političkih partija Albanaca sa Kosmeta i Udruženja "Naim Frašeri": OGOVOR VLADI SR JUGOSLAVIJE U SEDAM TAČAKA (Priština, 2. oktobra)

Udruženje nastavnika i naučnih radnika "Naim Frašeri" u Prištini i koordinaciono telo političkih partija koje okupljaju albanski živalj sa Kosova danas su - kako su nam rekli u informativnom centru Demokratskog saveza Kosova - Vladi SR Jugoslavije poslali svoj "predlog mera kako bi se deblokirao i normalizovao rad u školama, kulturnim i ostalim institucijama Kosova".

Jer, kako se navodi u predlogu od sedam tačaka, posle duže analize Prosvetnog programa za Kosmet, koji im je ponudio savezni premijer Milan Panić, spremni su, kako reče predsednik Prosvetnog saveta i potpredsednik Demokratskog saveza Kosova profesor Fehmi Agani, da prvi put posle dve godine porazgovaraju i prevaziđu sadašnju napetost.

Do rešavanja sadašnje krize, mišljenja je profesor Agani, može se doći ako se škole i kulturne institucije ne koriste za ucene u rešavanju političkih nesuglasica. Jer, albanski čelnici tvrde da su "privremene mere i prinudni organi u pedagoško-vaspitnim institucijama besmislica i iracionlni". Stoga prvaci političkih partija i čelnici pomenutog društva za uspešno rešavanje sugerišu vladi Jugoslavije da usvoji njihove predloge. Vladi SR Jugoslavije predložen je sledeći predlog mera za rešavanje stanja na Kosmetu:

Ukinuti posebne mere i organe u svim školskim i kulturnim institucijama na Kosovu i poništavati njihove štetne posledice po nastavu na labanskom jeziku i rad informativnih i kulturnih institucija Albanaca. Navodno ukidanje privremenih mera uz očuvanje njihovih negativnih posledica bilo bi licemerje koje se ne može prihvatiti i samo bi probudilo i zaoštrilo sadašnje napetosti.

Deblokirati škole i fakultete, odnosno ukinuti zabrane i smetnje koje onemogućavaju Albancima - učenicima i studentima nastavu u školama i fakultetima, kako bi se normalizovala nastava na albanskom jeziku u obimu, vrstama, stupnjevima i oblicima koji odgovaraju potrebama i mogućnostima Albanac koji su postojali na početku školske 1990/91. godine.

Ukinuti sve smetnje i blokade koje su onemogućile prosvetnim i kulturnim radnicima - Albancima ostvarivanje svojih prava iz radnog odnosa: osigurati normalno finansiranje obrazovanja na albanskom jeziku i kulturnim institucijama iz sredstava doprinosa i materijalne proizvodnje koja stvaraju albanski građani Kosova. Deo sredstava prisvojen od srpskih vlasti koji nije uplaćen albanskom vaspitačkom osoblju i kulturnim radnicima skoro dve godine da se isplati u sporazumno određenom roku.

Photo: EPA/GEORGI LICOVSKI

Ukinuti zabranu izlaženja "Rilindje" i obnoviti radio i TV na albanskom, normalizovati rad Akademije nauka, Albanološkog istorijskog instituta, Aktiva Kosova, biblioteka, lokalnioh radio-stanica i organa kulturnih institucija Kosova.

Škole i kulturne institucije Kosova da se uzajamno obavežu i zajednički zalažu da nastava i program budu bazirani na međusobnom poštovanju ljudskih, nacionalnih i univerzalnih vrednosti.

U cilju ostvarivanja navedenog, na nivou Kosova, opština ili pojedinih škola i kulturnih institucija da se osnuju zajedničke grupe koje bi se dogovorile o brojnim konkretnim modalitetima normalizacije nastave i rada kulturnih institucija.

Zanimljivo je da se u predlogu pomenutog odbora i udruženja, kao i u propratnom pismu, ne govori o Kosovu kao o republici, odnosno državi, niti o Jugoslaviji i njenim institucijama kao takozvanim. (M. Laketić)

***

Stranačka reagovanja na Ženevski sporazum o Prevlaci: PREGOVORI ILI RAT

da nema pitanja oko koga se srpska javnost ne može dijametralno podeliti, pokazala su i reagovanja na nedavni ženevski susret Dobrice Ćosića, predsednika SRJ i Franje Tuđmana, predsednika Hrvatske i njihvo dogovor o Prevlaci. Dok jedna strana pozdravlja put pregovora za rešenje svih spornih pitanja nastalih raspadom SFRJ, drugim "tvrđi" blok ne odustaje od vojnih (ratnih) opcija.

Tako ženevski dogovor o Prevlaci, i povlačenju Vojske Jugoslavije sa tog prostora SK-PJ za Crnu Goru ocenjuje kao poratz jugoslovenske politike, a snage Unprofora treba da zaposednu aktuelnu liniju razgraničenja - a ne teritoriju na kojoj nema sukoba.

Iznoseći uverenje da ipak "nema razloga za sumnju u konačno rešenje Prevlake koja mora ostati u sastavu SRJ", Republički odbor SK-PJ za Crnu Goru upozorava da će "ili biti tako - ili ćemo imati Kipar u Boki - ili rat".

I druga partija koja uspravno korača na putu koji su zacrtali Marks, Engels i Lenjin - Novi komunistički pokret zastupa slične ideje. Uz oštru kritiku Panića, koji "objektivno radi protiv stvarnih interesa naše zemlje", ova stranka smatra dogovor oko Prevlake kao put ka "još sramnijoj kapitulaciji", a "pretvaranje Boke Kotorske u kavez povuklo bi dalekosežne i opasne posledice".

Pozivom svim građanima Srbije na neposlušnost i neplaćanje svih dažbina iz kojih se finansira "kukavička Vojska Jugoslavije", Udružena rojalistička omladina u jučerašnjem saopštenju zamera jugoslovenskoj vojci što je "počela sa bežanjem - a nisu sačekali da se prvo povuče hrvatska vojska". Pri tome, Udružena rojalistička omlasina ističe da će njihova vojna jedinica "Srpski sokolovi", u skladu sa svojim mogućnostima, "biti na usluzi narodu srpske Hercegovine."

Photo: Stock

Za razliku od komunističkih stranaka Nova demokratija - pokret za Srbiju vidi ženevski dogovr oko Prevlake kao značajan korak povratka zdravom razumu. Uz stav da ovaj dogovor ne ugrožava celovit interes Srbije i Crne Gore, NDPS kaže u svom saopštenju:

"Deklaracija koju su potpisala dva predsednika je značajan dokument, jer mir na Balkanu zavisi od politike ova dva naroda koji su zaboravili da žive jedni pored drugih".

Radnička partija Jugoslavije i hvali i kudi. Kako smatraju predstavnici ove stranke "Ćosić ne bi potpisao ništa što bi štetilo interesima crnogorskog i srpskog naroda". Ali, RPJ se vraća na izjavu samog Dovrice Ćosića od pre 20 dana kada je rekao da se Jugoslavija brani na Prevlaci, i sada se čudi da potpisuje dokument po kome se Vojska Jugoslavije povlači sa Prevlake.

Zbog toga, kako smatra RPJ, pre povlačenja vojske sa Prevlake treba da se organizuje referendum o Prevlaci, Sandžaku, Kosovu i Metohiji i Vojvodini, na kome bi se građani izjasnili da li pristaju na "scenario novih gospodara sveta" da se ovi prostori izdvoje iz Jugoslavije.

Socijalistička partija Crne Gore, reagujući na sporazum o Prevlaci, ističe da su građanima u proteklom dužem periodu deljene obmane.

"Prevlaka bez oružja je minimum, kojim će, nadammo se, spustiti tenziju, ali Crnoj Gori predstoji ocjena cjelokupne dubrovačke tragedije, koja je počela Prevlakom" - ističe se u saopštenju Socijalističke partije. Ova stranka predlaže formiranje paritetne komisije Skupštine Crne Gore, "koja bi iza zatvorenih vrata sačinila cjelovitu ocjenu. Njeni bi rezultati poslužili za sprečavanje pogubnih avantura vlasti i bili ealna platforma za Prevlaku bez oružja i snažan diplomatski pritisak da ona dođe u posjed Crne Gore".

"Ženevski sporazum Franje Tuđmana i Dobrice Ćosića predstavlja konačan ishod ratne kampanje, čiji osnovni kreatori moraju priznati poraz politike koja se vodila pod sumanutim geslom "rat za mir" - navodi se u saopštenju Liberalnog saveza Crne Gore. "Mislimo da je nastupilo vrijeme za polaganje računa pred crnogorskom javnošću". Upozoravajući da će "nosioci ratne politike nastojati da dolazak mirovnih snaga na Prevlaku prikažu kao rezultat svoje, navodno, miroljubive politike", Liberalni savez ističe: "Nadamo se da građani Crne Gore neće zaboraviti ko ih je otjerao u ratni vihor, za koji svi vidimo kao je završio". (R. R.)