Radovan Karadžić: Najvažnije je zaštititi narod

image

Nastavljamo sa objavljivanjem dokumentarnog feljtona o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce danas, 21 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 2. oktobra 1992. godine

Objašnjenje o jugoslovensko-hrvatskim razgovorima: DEMILITARIZACIJA PREVLAKE NA OBE STRANE

- Problem Prevlake je nasleđen od Titove Jugoslavije, kada su i određene takozvane administrativne granice. Tada se nije mislilo da su to neke ozbiljne granice, ali raspadom SFRJ to je postao problem, posebno posle međunarodnog priznanja Hrvatske - istakao je dr Svetislav Stojanović, specijalni savetnik jugoslovenskog predsednika Dobrice Ćosića. Na jučerašnjoj konferenciji za štampu, on je objašnjavao "problem Prevlake" koji je u prekjučerašnjem ženevskom susretu jugoslovenskog predsednika Ćosića i hrvatskog predsednika Tuđmana među centralnim temama razgovora.

Da bi se shvatio problem Prevlake treba podsetiti da se naša vojska nalazi sve do Dubrovnika, reko je Stojanović, naglašavajući da je dogovor dva predsednika da se jugoslovenska vojska mora povući do 20. oktobra. "Taj dogovor je, uostalom, postignut već ranije, tako da se u Ženevi ništa novo nije desilo, osim što je određen tačan datum povlačenja sa ovog terena koji nesumnjivo pripada Hrvatskoj", objasnio je Stojanović.

- Sama Prevlaka biće demilitarizovana sa obe strane. Hrvatska će morati da ukloni teška oružja, a ovu teritoriju će kontrolisati posmatrači UN. Ovi pregovori počeli su faktički još u okviru Komiteta za saradnju sa snagama Unprofora, kad je predsedavao gospodin Borisav Jović. Dogovor je postignut još u okviru "beogradskih susreta", u principu. O vojnim detaljima, međutim, raspravljao je naš Generalštab, koji je obavestio predsednika Jugoslavije, kao vrhovnog komandanta oružanih snaga da više nema problema ni sa detaljima - rekao je Stojanović, dodajući da je JA rekla da to može kompletirati povlačenje do 20. oktobra, ali ne može da u tom roku razminira teren sa koga se povlači.

Photo: Stock

U tom slučaju, Sajrus Vens i lord Dejvid Oven su predložili da Prevlaku razminiraju trupe UN. "Dakle, nema nikakvog razloga za političko uzbuđenje, jer ono što je postignuto je veliko poboljšanje u odnosu na početnu nepovoljnu poziciju", rekao je Stojanović, podsećajući da problem Prevlake nije bio u "Vensovom planu". Jer, SR Jugoslavija je već postavila pitanje mirovnog razgraničenja, kaže Stojanović.

- Jugoslavija je u nekoliko navrata, pa i sad u Ženevi postavila pitanje bezbednosti stanovništva sa tog područja. Vens i Oven su se složili da sigurno postoji određeno osećanje bezbednosti i sigurnosti, kad je reč o Boki kotorskoj, posebno Herceg-Novom, tvrdi Stojanović.

"Skrenuta im je pažnja na veliki broj hrvatskih trupa, oko 50 hiljada vojnika, koji se nalaze na teritoriji BiH, posebno u Hercegovini, pa postoji izvesno osećanje opasnosti stanovništva i za Trebinje", rekao je Stojanović i dodao da su Vens i Oven shvatili taj problem i obećali garancije, uz konstantaciju da sličan problem imaju i Dubrovčani, tako da će oni posebno voditi računa o osećanju sigurnosti u zoni Herceg-Novog, Trebinja i Dubrovnika. Kao nastavak svega toga kopredsednici međunarodne konferencije o Jugoslaviji obećali su i "staranje" o zoni Hercegovine, što nije moglo da uđe u ovaj sporazum, jer je ova oblast na teritoriji "treće države", Bosne i Hercegovine.

Što se tiće statusa SR Jugoslavije u UN, Stojanović je istakao da naša zemlja nije isključena iz svetske organizacije, već samo suspendovana. "To je ipak uspeh u odnosu na najlošiju varijantu: isključenje", kaže Stojanović, osvrćući se na mnogobrojne kritike upućene saveznoj vladi zbog "prazne stolice" u UN.

Na pitanje da li je određen neki rok za uzajamno priznavanje SR Jugoslavije i Hrvatske, Stojanović je odgovorio odrečno. Ovo važno pitanje rešavaćemo po principu "korak po korak", što je bolje i efikasnije od takozvane "globalne diplomatije".

Photo: Stock

Odgovarajući na pitanje da li će Jugoslavija pokrenuti krivični postupak protiv eventualnih ratnih zločinaca u Jugoslaviji, Stojanović je istakao da se mora poštovati međunarodni princip: niko nije kriv dok se to ne dokaže.

Stojanović je naglasio da sada predstoji rešavanje najtežeg problema: rata u BiH. O tome će se voditi razgovori 20. oktobra. (P. Mićković)

***

Razgovori u Ženevi, van protokola: O GORIVU ZA GREJANJE I SRPSKOM PASULJU

Jugoslovenski predsednik Dobrica Ćosić predstavio se međunarodnoj zajednici u Ženevi kao državnik u koga se može imati poverenja, utisak je u krugovima koji su bliski predsedniku Ćosiću. O tome svedoče i reči britanskog ministra inostranih poslova Daglasa Herda koji je u jednoj prilici rekao Ćosiću: "Gospodine predsedniče, nama bi bilo veoma drago ako biste našli više vremena da se bavite spoljnopolitičkim pitanjima".

U jučerašnjim razgovorima u beogradskoj Palati federacije izneto je nekoliko detalja o atmosferi koja je vladala u ženevskim razgovorima.

Gospodin Vens i ambasador Okun došli su u jednom momentu u Ćosićev apartman, nenajavljeno, čim je jugoslovenski predsednik stigao u Ženevu, ističući, uz osmehe, da su se "sami pozvali". Vens je tada pitao, ako dođe gorivo za grejanje u Jugoslaviju ove zime, kako će se praviti razlika između goriva za grejanje bolnica i goriva koje bi moglo eventualno da bude zloupotrebljeno za vojsku.

Ilustracija: diskoteka3d.blogspot.com

Predsednik Ćosić je odgovorio da je to vrlo lako kontrolisati: "Može to da radi Crveni krst, može da radi ko god hoće, ali i mi ćemo se založiti da se to kontroliše".

Što se tiče komuniciranja sa hrvatskom delegacijom, van protokola, naša delagacije je sedela "sto do stola" na ručku u kafeteriji Ujedinjenih nacija. Dragoslav Rančić, savetnik za informacije jugoslovenskog predsednika, našali se i upitao da li se još u zagrebačkom Gradskom podrumu servira srpski pasulj. Hrvatski odgovor bio je potvrdan, uz uveravanja da se ime čuvenog srpskog jela nije promenilo. (P. M.)

***

Američka reagovanja na jugoslovensku krizu: SENAT ODOBRIO SLANJE ORUŽJA U BOSNU (Njujork, 1. oktobra)

Sinoć je u Senatu izglasan zakon o pomoći inostranstvu u narednoj godini i u tekstu se nalazi i stavka o upućivanju oružja u Bosnu u vrednosti od pedeset miliona dolara. Istovremeno, Senat je ukinuo status najpovlašćenije nacije u trgovini Srbiji i Crnoj Gori.

Međutim, ova odluka neće moći da se sprovede, jer postoji važeći embargo Saveta bezbednosti koji zabranjuje uvoz oružja na čitavom prostoru bivše SFRJ. U Ujedinjenim nacijama je već nekoliko puta odbačen sličan zahtev Alije Izetbegovića, tako da nije verovatno da bi Savet bezbednosti sada mogao da menja stav. (D. P.)

***

Photo: Stock

Radovan Karadžić o ženevskim pregovorima: NAJVAŽNIJE JE ZAŠTITITI NAROD (Ženava, 1. oktobra)

Predsednik Republike Sarpske dr Radovan Karadžić potvrdio je večeras da su u toku intenzivne konsultacije kopredsednika Ženevske konferencije Sajrusa Vensa i Dejvida Ovena sa trima stranama u bosanskohercegovačkom sukobu i sa drugim faktorima radi otpočinjanja pregovora o demilitarizaciji Sarajeva i obustavi neprijateljstava.

"Mi smo veoma zabrinuti za sudbinu naroda u gradovima bivše republike Bosne i Hercegovine - rekao je dr Karadžić. Brine nas kako će taj narod preživeti nailazeću zimu, kako će se snabdevati hranom i ostalim artiklima neophodnim za preživljavanje. Druga naša briga je kako da se otvore gradovi u kojima se Srbi nalaze u etničkom zatočeništvu. Moramo voditi računa kako da se zaštite Srbi u gradovima, u svojim opštinama i predgrađima kao što je slučaj sa Sarajevom".

Dr Karadžić je kao svež primer terorisanja Srba u gradovima pod muslimanskom kontrolom naveo Goražde. Srpske snage skinule su blokadu sa tog grada - kako je rečeno - radi stvaranja povoljne klime za Londonsku konferenciju. Čim se srpska vojska povukla, Muslimani su započeli teror nad srpskim stanovništvom. U samom gradu pobili su preko stotinu lica, a iz okolnih jedanaest sela, koje su sravnili sa zemljom, Muslimani su etnički očistili preko 3.000 Srba, rekao je dr Karadžić.

***

Drugi pišu: DILEMA PUKOVNIKA KARAMARKOVIĆA (Vašington, 27. septembra)

Pre otprilike tri meseca, dok je pukovnik Džordž M. Karamarković radio u svom plovnom komandnom centru, sa crvenog telefona iznad nejgovog radnog stola začula se poruka koja skreće na sebe pažnju: "Brzi konj hoće da razgovara sa tobom".

Karamarković, koji pod svojom komandom ima 2.200 marinaca na pet amfibijskih brodova, već je upola očekivao taj poziv. Nije bio baš oduševljen njime.

Brzi konj - viceadmiral Vilijem A. Ovens, tadašnji komandant američke Šeste flote - naredio je Karamarkoviću da se uputi u Jadransko more i nadzire teritorijalne vode bivših jugoslovenskih republika. "Misija prisustva", dakle ono što se nekada zvalo diplomatija topovnjača, jasno je naglasila nezdovoljstvo Vašingtona zbog srpskih osvajanja u Bosni i Hercegovini i "etničkog čišćenja" muslimanskog i hrvatskog stanovništva.

Mnogim ironijama tog bratoubilačkog rata dodata je još jedna: marinac koji je poslat da upozori Srbe - a možda, ako se stvari pogoršaju, učini i nešto više - jeste unuk Srba koji su emigrirali u Ameriku.

Pedesetogodišnji Karamarković, pilot helikoptera, odrastao je u radničkoj srpskoj sredini u Biver Kauntiju, savezna država Pensilvanija. Kao učenik gimnazije Houpvel u Alikipi, Božić je po pravoslavnom običaju slavio u januaru, uz pečenu prasetinu i jagnjtinu. Kao vojnik, on sa divljenjem govori o srpskoj ratničkoj tradiciji: žilavosti u borbi, nečuvenoj tvrdoglavosti istorijskog sećanja.

"Srbi i danas slave Kosovsku bitku", kaže Karamarković, misleći na osmanlijsko osvajanje Srbije 1389. godine.

"To je jedina zemlja za koju sam ikada čuo da slavi bitku koju je izgubila".

Tokom skoro tri sata razgovora na amfibijskom jurišnom brofu "Ivo Džima", na udaljenosti od oko 500 kilometara od obala Balkana, Karamarković je rekao da je, poput ogromne većine američkih oficira koji su davali izjave poslednjih meseci, on lično protiv intervencije. "Mislim da, kao Amerikanac, ne biste želeli da Amerika interveniše u Jugoslaviji", kaže Karamarković.

Photo: EPA

On je takođe - doduše, indirektno - ispoljio nelagodnost zbog svog položaja u Jadranu, zamolivši posetioca da zamisli kako bi se osećao "ako bi Amerika stala na protivničku stranu" u sukobu u kome učestvuje narod kome pripada pesetilac.

Naglo je promenio temu.

"Takav je položaj u kome se nalazim, ali vam tvrdim da neću ni trepnuti okom", kaže Karamarković. "Komandovaću snagama i učiniti ono što se od mene traži".

Nervni centar 26-te ekspedicione jedinice marinaca nalazi se u Karamarkovićevoj sobi za sastanke čiji je drugi sto, ne baš iz nekog jakog taktičkog razloga, prekriven kamuflažnim platnom.

Među malobrojnim ličnim detaljima u sobi nalazi se komad drveta na kome je urezan moto marinaca "Semper Fi." i u koji je neko duboko zabo bajonet. To je, priča Karamarković, poklon za rastanak od "gutača zmija" u školi u Kvantiku, gde je za nove mlade potporučnike držao "obuku koja je trajala 23 surove nedelje".

U maslinasto zelenoj košulji kratkih rukava, Karamarković svakoga dana u 8 sati ujutro drži sastanak sa svojim osobljem, na kome ga major Heri Stikli, njegov glavni obaveštajni oficir, obaveštava o najnovijim procenama "redosleda borbi" duž glavnih puteva u Bosni. Na taktičkoj karti, srpske snage su prikazane crvenom bojom, a svi ostali - crnom.

Zaraćene strane u Bosni, prema američkim obaveštajnim procenama, obuhvataju oko 35.000 pripadnika bosansko-srpskih neregularnih snaga koje raspolažu najvećim delom teške artiljerije, 35.000 bosanskih Hrvata, 15.000 vojnika iz republike Hrvatske i 50.000 lako naoružanih muslimanskih branilaca.

Marinci ovde raspolažu sa 23 helikoptera i desantnom grupom jačine bataljona koja broji oko 1.300 ljudi. To su izuzetno dorbo obučene snage.

Spisak pitanja koja počinju sa "šta ako" beskonačan je. Šta ako se od Karamarkovića zatraži da pruži zaštitu kopnenom konvoju? Da pomogne da se očiste rakete zemlja - vazduh iz vazdušnog koridora koji koriste avioni za dotur humanitarne pomoći? Da priskoči u pomoć opkoljenim pripadnicima mirovnih snaga Ujedinjenih nacija?

Šta bi se desilo ako sve ode dođavola? Kako bi oni upotrebili marince? - pita Karamarković. - Proveo sam mnogo vremena nastojeći da predočim načine na koje bi mogli a me upotrebe i bio bih iznenađen ako bi smislili neki način da me upotrebe o kome nisam razmišljao".

Puka je koincidencija što je upravo Amerikanac srpskog porekla bio komandant kada su prve snage marinaca poslate na obale Balkana. Tokom najvećeg dela svoje karijere i na većini funkcija koje je obavljao, Karamarković je bio samo još jedno strano ime koje se nije moglo izgovoriti. Njemu ravni zovu ga "Bač" ili "K - 12"; potčinjeni ga ponekad skraćeno zovu "pukovnik K".

Ovde, na Jadranskom moru, Karamarković se ne razmeće svojom nacionalnom pripadnošću. Kontraadmiral Filip A. Dur, koji komanduje borbenom grupm nosača aviona "Saratoga" i tesno sarađuje sa Karamarkovićem, kaže da misli da je ime njegovog kolege poljskog porekla.

Karamarković i vodnik Marijan Karaban, poreklom Hrvat i član njegove ekipe obaveštajaca, pričaju da kolaju glasije da su njih dvojica Rusi.

Međutim, onaj ko je video pukovnikovu policu sa knjigama koje nosi na put neće se prevariti. "Silovanje Srbije" Majkla Liza stoji odmah pored "Rodoljuba ili izdajnika", biografije Draže Mihailovića, vođe srpskih četnika za vreme Drugog svetskog rata.

Photo: Stock

"Hrvati i Srbi se već dugo ne slažu, a znate da su Muslimani nepopularni", kaže Karamarković.

"Dugo ste negde prisutni i ubijete boga u nekome, a zatim vas izbace, a za vama ostanu ljudi, pa onda ne možete da budete popularni. Ako pročitate knjige iz tog vremena, shvatićete kakvo je ovo zmijsko gnezdo".

Još jedna knjiga se ističe nan maloj polici iznad pukovnikovog kreveta. To je već otrcani primerak romana "Nešto za šta vredi umreti" koji je 1991. godine objavio Džejms H. Veb mlađi. karamarković ne želi da priča o tome.

Veb, koji je bio ministar ratne mornarice za vreme predsednika Ronalda regana, ispreda složenu priču o Pentagonu i manevrima Kongresa oko periferije građanskog rata u jednoj stranoj zemlji. Glavna ličnost ovog romana jeste pukovnik Bil Fogarti, komandant ekspedicione jedinice marinaca koja u mnogome liči na Karamarkovićevu.

Na strani 277, Fogarti dobija naređenje da stupi u borbu protiv mnogo nadmoćnijih snaga radi cilja u koji on duboko sumnja.

Na strani 333, Fogarti je pogođen iz artiljerije. Četiri strane posle toga, boreći se sa sobom da ne uzme morfijum i pokušavajući da preduzme protivnapad, Karamarkovićev fiktivni brat po oružju gine.

***

Reagovanja na susret Ćosića i Tuđmana: PREVLAKA NIJE ZAUVEK IZGUBLJENA

Vest o povlačenju Vojske Jugoslavije sa područje Prevlake do 20. oktobra i o dolasku trupa Ujednjenih nacija na ovaj prostor - što je ishod prekjučerašnjeg susreta Dobrice Ćosića, predsednika SR Jugoslavije, sa Franjom Tuđmanom, predsednikom Republike Hrvatske - primljena je u Herceg Novom sa iznenađenjem. Naš dopisnik iz tog grada S. terzić javlja da se ta mogućnost ovde pominjala, ali da se nije očekivalo da će do njene realizacije tako brzo doći.

Po svoj prilici, tema Prevlake nametnuće se i na današnjem zasedanju Savezne skupštine. To proizilazi i iz izjave Slobodana Vučurovića, poslanika u Veću republika, koji je našem novinaru iz Herceg Novog obećao da će pokrenuti raspravu o njoj. Prema Vučurovićevom mišljenju, bitne su dve stvari: pitanje same Prevlake, a zatim, i dolaska posmatrača UN na ovo poluostrvo.

- Plašim se - rekao je Vučurović - da Prevlaka može bit razlog unutrašnje destabilizacije Crne Gore, pa i Jugoslavije. Plašim se da se može desiti da se narod samoorganizuje i da brani Prevlaku u slučaju da je naša vojska napusti.

S više optimizma na ženevski dogovor gleda Milorad Matijašević, sekretar SO Herceg Novi, "ubeđen da Ćosić neće uraditi ništa nepromišljeno" i da je ovo rešenje očekivano i privremeno, jer je u skladu sa Vensovim planom.

Photo: politicalfriendster.com

Na ovaj plan pozvao se, u razgovoru sa našim dopisnikom i Žarko Tanovčić, član Glavnog odbora Demokratske stranke Crne Gore, ističući da dolaskom UN na Prevlaku postoji opasnost za Herceg Novi, jer je ovaj grad odatle udaljen samo 6.240 metara. Prilikom povlačenja Vojske Jugoslavije iz Cavtata i Konavala, podvukao je Tanovčić, u opasnost će doći i hercegovački Srbi.

Prva i jedina zvanična reakcija u Kninu na ženevske pregovore Ćosića i Tuđmana stigla je iz Ministarstva unutrašnjih poslova Krajine. U jučerašnjem saopštenju istaknuto je između ostalog: "Cijenimo napore gospodina Ćosića za mirno rješenje krize, ali ne može se dozvoliti trgovina našim teritorijama bez saglasnosti i konsultacija sa nadležnim organima Republike Srpske Krajine." Dopisnik M. Četnik navodi i da je u ovom stavu MUP-a izneto da i dalje čvrsto stoje na svojim stavovima "oko do sada uspostvaljenih granica".

"Smatram da je sporazum Ćosić-Tuđman realna solucija", izjavio je za "Tiker" Đorđe Tripković, član Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije", i dodao da se "nešto povoljnije nije moglo postići ako se želi mir".

U izjavi istoj agenciji, Vladeta Janković portparol DEPOS-a, rekao je da veruje da je Dobrica Ćosić prilikom susreta sa Tuđmanom učinio ono što je morao, ali i da "demilitarizacija Prevlake nije nikakva katastrofa i ona ne znači da smo tu teritoriju zauvek izgubili", a da smo to morali da učinimo da bi se pokrenuo proces rešavanja jugoslovenske krize. Posebno zanimljiv Jankovićev stav: "Suguran sam da je Ćosić, za učinjeni ustupak po pitanju Prevlake, dobio nešto vrlo važno".

Sredstva informisanja u Sloveniji, kako prenosi Tanjug, sa izrazitom dozom rezerve tumače dogovor postignut u Ženevi, objašnjavajući to uverenjem da ni jedna strana nije spremna na popustljivost ili ustupke drugoj, kao i time da ovi razgovori ne mogu da budu garant za temeljitije promene u odnosnima SRJ i Hrvatske. (B. Č.)

***

Konferencija za novinare Srpske radikalne stranke: PREVLAKU BRANITI SVIM SREDSTVIMA

Na listu optuženih Srpske radikalne sgtranke stavljen je juče i predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić. Radikali mu zameraju ne samo što je razgovoarao sa Tuđmanom u Ženevi, već što je dao saglasnost za povlačenje snaga jugoslovenske vojske sa Prevlake.

"Predsednik Jugoslavije nije imao ustavna ovlašćenja za takve poteze jwr su oni isključivo u nadležnosti Savezne skupštine", objasnio je šef radikala Vojislav Šešelj. Srpska radikalna stranka osuđuje namere saveznih vlasti da područje Prevlake prepuste vojnicima Unporofora jer je taj čin gori od ulaska jedinica hrvatske vojske na Prevlaku, rekao je.

Šta onda da se radi, pitali su novinari Šešelja. Odogovorio je d se Prevlaka ne sme napuštati ni po koji cenu, sporna teritorija se mora braniti svim sredstvima, uključujući i vojna. Bez Prevlake mi kao da nemammo izlaz na more, bio je kategoričan šešelj. Zato, lider srpskih radikala pita - šta će nam mornarica posle predaje Prevlake, možemo slobodno da je potopimo. I ako predamo Prevlaku, time ništa nećemo postići u ukidanju sankcija, smatra Šešelj.

PHOTOMONTAGE: E Che

U jučerašnjem obraćanju novinarima VOjislav Šešelj je svoje prve reči posvetio premijeru Milanu Paniću. Srpski radikali ocenjuju da je boravkom u SAD Panić napravio veliki uspeh u "svojoj izdajničkoj raboti", da je izborio hermetičko zatvaranje jugoslovenskih granica. Šešelj ne veruje da je Panić uspeo da obezbedi naftu za humanitarne svrhe. "To su propagandni trikovi kao i nagoveštaj o ukidanju sankcija. Panića su demantovali i Amerikanci, što znači da od uvoza nafte nema ništa", tvrdi šešelj.

Osuđujemo i ponašanje vladajuće Demokratske partije socijalista Crne Gore, nastavio je Šešelj, jer su se pomirili sa predajom Prevlake. Predsednik SRS optužuje crnogorske socijaliste da zagovaraju izdvajanje Crne Gore iz Jugoslavije kao i da žele da isprovociraju sukob stanovništva i vojske u Pljevljima.

Šta ako ne uspe referendum za predstojeće izbore, hoćete li pred izbore ući u neku koaliciju, pitali su novinari.

Odgovorio je da će se radikali zalagati da predsednik Republike raspusti Skupštinu. U proporcijalnom izbornom sistemu besmislene su koalicije, objasnio je Šešelj naglasivši da SRS pre izbora neće ulaziti u koalicione saveze. (R. Pavlović)

***

Ratna situacija u Bosni i Hercegovini: BEZ PUCNJAVE I BEZ NADE U SARAJEVU

Unprofor je i juče pokušavao da posreduje kako bi se izvršile neophodne opravke i sarajevo dobilo struju i vodu, ali i dalje bezuspešno. Agonija se nastavlja i nakon polugodišnjeg rata koji i dalje traje. Opšte beznađe ne može da potisne ni neuobičajeni mir kakav je zabeležen juče ujutro.

Da juče pre podne na području sarajeva nije bilo većih sukoba, potvrdili su, kako javlja Tanjug, izvori obeju zaraćenih strana.

Mirno je i na hercegovačkom ratištu.

Izveštači "Politike", javljaju međutim o žestokim sukobima u dolini Bosne i dolini Drine. B. Novaković u svom izveštaju, oslanjajući se na vojne izvore, navodi da muslimanske snage ne odustaju od pokušaja osvajanja hidroelektrane "Višegrad" i prodora ka Rudom.

O žestokim borbama kod Bosanskog Broda javlja B. teofilović. Većih borbi bilo je i prema Maglaju, a najžešće oko mesta Crni Vrh, koje je važna strateška tačka za obe strane. Tanjug izveštava da se na području Bosanskog Broda vodi uglavnom "poziciona borba", uz razmenu artiljerijske vatre.

Tanjug javlja da su srpski vojni izvori saopštili da "srpske jedinice uspešno napreduju na maglajskom frontu", a opšte borbe su oko Gornje i Donje Mahale, kao i na području Ulišnjaka. Prema istim izvorima, srpske snage su uništile magacin municije i skladište goriva na stadionu u Maglaju.

Radio Bosne i Hercegovine koji, kako prenoseći ga napominje Tanjug "kontrolišu Muslimani", javlja o žestokim artiljerijsakim napadima na Maglaj, Zavidoviće i Tešanj. (M. D.)

***

PISMO DR BILJANE PLAVŠIĆ MILANU PANIĆU

Predsednik Vlade Jugoslavije Milan panić primio je juče pismo od člana Predsedništva Republike Srpske dr Biljane Plavšić u kome ga obaveštava o desetinama zločina koji su u Bosni i Hercegovini počinjeni nad srpskim stanovništvom.

Biljana Plavšić u ovom pismu zahvaljuje Milanu Paniću za njegovo zalaganje da se stekne istinska predstava o tome šta se događa u Bosni i Hercegovini. "Zahvaljujem Vam što ste pravilno i objektivno komentarisali namjere onih koji jednostrano srpski narod proglašavaju zločincima" - kaže se u pismu Biljane Plavšić. Ona dodaje da će slati premijeru Jugoslavije sve relevantne dokumente i informacije o razmerama genocida nad srpskim narodom.

Photomontage: KANDAhar

Uz ovo pismo priložen je na petnaestak stranica spisak zločina nad srpskim življem u Bosni i Hercegovini od strane Muslimana i Hrvata. Ovaj spisak je dostavljen i generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Butrosu Galiju, ambasadama 12 zemalja i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve. U njemu su sadržani zločini Muslimana i Hrvata u zatvorima u Zenici i Orašju, u mestima Jamniće, Čemerno i Gornja Presjevica, kao i na putevima Kalinovik-Miljevina i Konjic-Bradina.

***

Pismo dr Milana Bulajića upućeno na 30 svetskih adresa: RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE ZLOČIN PROTIV ČOVEČNOSTI

Razbijanje jugoslovenske države predstavlja zločin protiv čovečnosti i međunarodnog prava; ko snosi odgovornost za razbijanje jugoslovenske države, snosi odgovornost i za sve zločine, stradanja ljudi i razaranja imovine, tragične posledice po budućnost naroda.

Ovo je jedan od ključnih naglasaka opširnog pisma koje je dr M ilan Bulajić, sekretar Državne komisije za ratne zločine i zločine genocida, uputio na preko 30 adresa, pa i ekspertima Međunarodnog suda pravde u Hagu i američkom državnom sekretrau Lorensu Iglbergeru. U svom pismu dr Bulajić je izrazio očekivanje pomoći u razrešavanju jugoslovenske tragedije, na osnovama prava i pravde, kao i u utvrđiavnju istine u interesu svih ljudi sveta.

Ocenjujući da jugoslovenska država nije imala alternative, jer su u njoj postojale i "velika Srbija" i "velika Hrvatska" podsećajući na slovenačku, makedonsku i crnogorsku državnost i život Muslimana u zajedničkoj državi, dr Bulajić je u svom pismu upozorio da je i Hitler 1941, u ime stvaranja nacističkog "novog poretka", razbio jugoslovensku državu. To je dovelo do milionskih žrtava svih naroda.

Prošle godine, ujedinjenjem Nemačke i razbijanjem Sovjetskog Saveza, i saradnjom Nemačke i Francuske, ponovo je došlo do razbijanja jugoslovenske države, naglašava u svom pismu dr Bulajić. Ovo razbijanje vršeno je, a obavlja se i danas, najgrubljim kršenjem osnovnih principa međunarodnog prava, pre svega prava naroda na samoopredeljenje, iako je najdemokratskije i najjednostavnije rešenje "jugoslovenskog pitanja" bilo upravo doseldma primena prava na samoopredeljenje do otcepljenja svim jugoslovenskim republikama.

Poricanje ovog prava i, umesto toga, prihvatanje prava federalnih (administrativnih) teritorija dr Bulajić vidi kao osnovni uzrok oružanih sukoba na tlu Jugoslavije. Priznavanje suverenosti Bosne i Hercegovine, po scenariju Evropske zajednice, označilo je početak oružanih sukoba, ratnih zločina i zločina genocida, ocenjuje dr Bulajić. Time je napuštena Deklaracija principa međunarodnog prava prijateljskih odnosa među država iz 1970. godine, posebno princip nemešanja u unutrašnje stvari država.

Po oceni dr Bulajića, postavlja se i pitanje stvarne odgovornosti ujedinjene Nemačke i Austrije, Italije i Mađarske, odnosno politike revanšizma da u miru, u uslovima novih odnosa u svetu, ove države ostvare ono što nisu bile u stanju da realizuju u dva svetska rata. U ovom pismu, uz ostalo, dr Bulajić ukazuje i na nesumnjivi blagoslov koji je Vatikan pružio secesionistima, Hrvatskoj i Sloveniji, kao i na očiglednu težnju islamskih država da stvore islamsku Bosnu i Hercegovinu.

Podsećajući na činjenicu da svet nije upoznat s istinom da su hrvatske regularne snage na teritoriji Hercegovine 7. juna ove godine popalile srpsko selo Prebilovci i minirale kriptu u kojoj su 4.avgusta prošle godine sahranjene kosti tri hiljade žrtava ustaškog terora iz Drugog svetskog rata, dr Bulajić u svom pismu naglašava da rešenja jugoslovenske tragedije nema dok se ne utvrdi puna i prva istina. zato on predlaže da se utvrdi broj ubijenih i masakriranih ljudi, unesrećenioh porodica, razorenih domova i sela.

Sekretar Državne komisije u svom pismu postvalja i pitanje osnovanosti sankcija koje su, kako je navedeno, prvo uvele Nemačka i Evropska zajednica, a potom i Savet bezbednosti UN. Okrivljena Jugoslavija tada nije saslušana, iako se pravo na odbranu daje i najtežim zločincima, naglašava dr Bulajić.

On je ocenio da sankcije na najteži način negiraju osnovna ljudska prava, komunikaciju sa svetom, i da u ime novog svetskog poretka najteže kažnjeni bivaju obični ljudi. Dr Bulajić ocenjuje da što su sankcije totalitarnije, one utoliko više jačaju položaj vladajućeg režima. narod se, naime, boji rizika da izgubi i ono što mu država može obezbediti kao minimum.

U ovom pismu sekretar Državne komisije za ratne zločine i zločine genocida predlaže da se pitanja vezana za jugoslovensku tragediju iznesu pred Međunarodni sud pravde u Hagu, kao glavni organ Ujedinjenih nacija, a da se krivcima za tragediju sudi otvoreno, pred svetskom javnošću.

"Danas je u pitanju Jugoslavija, sutra se to može desiti drugim narodima koji se nađu na putu velikih i moćnih", zaključuje dr Milan Bulajić, apelujući da pristup rešavanju jugoslovenske krize bude pravedan i zasnovan na pravu. (S. K.)