Ekmečić: Religiozni i građanski rat u Bosni

image

Nastavljamo sa objavljivanjem dokumentarnog feljtona o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce danas, 21 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 29. septembra 1992. godine

Nove ruske procene: MOSKVA ZA UBLAŽAVANJE SANKCIJA (Moskva, 28. septembra)

Danas se u Moskvi ponovo postavlja pitanje šta se može očekivati od Rusije u Ujedinjenim nacijama povodom obraćanja jugoslovenskog premijera Milana Panića Komitetu za sankcije i Savetu bezbednosti.

Da li će Ruska Federacija pokušati da ubedi nadležne u Komitetu za sankcije OUN da se usliši Panićeva molba i dozvoli uvoz nafte, gasa i nekih drugih artikalau SR Jugoslaviju isključivo iz humanitarnih razloga?

Ruski privrednici pretpostavljaju da se možda može očekivati da svetska zajednica, pod pritiscima koje trenutno trpi od nekih zemalja, učini korak napred i pokaže koji su motivi postojanja OUN i dozvoli da se nafta, gas, lekovi, dečja hrana i slični artikli - doduše u ograničenim količinama - uvezu u Jugoslaviju, a da njihova upotreba bude kontrolisana budnim okom međunarodnih posmatrača.

Jugoslovenski privrednici kažu da bi, ako Komitet za sankcije bude doneo pozitivno rešenje, mogli odmah da počnu uvoz u Jugoslaviju. U ovom trenutku bile bi to ograničene količine kojima bi makar malo mogle da se ublaže tegobe.

Zvanična Moskva će se, veruje se, založiti da se ublaže sankcije protiv Jugoslavije, ali to ne znači i da će se u svemu uspeti. Učiniće se to iz nekoliko razloga, pre svega zbog "unutrašnjeg mira" u trenutku koji je prepun i "stranih i domaćih problema".

PHOTO:Flickr

Valja podsetiti da se delegacija Rusije na KEBS-u veoma zalagala - i uspela - da Jugoslavija ne bude izbačena, da je na londonskoj konferenciji ministar Kozirev, uz velike napore, uspeo da se ona završi bez incidenta, kao i da se njenim produžavanjem u okviru komisija, u Ženevi, stvore uslovi za političko rešavanje jugoslovenske krize.

Međutim, poslednje glasanje o Jugoslaviji u OUN, kada je odlučeno da na daljem zasedanju ne može da učestvuje jugoslovenska misija, u ruskoj javnosti, ne samo opozicionoj, naišlo je na osude. Tim povodom zvanično je reagovalo Ministarstvo inostranih poslova objašnjavajući da se pogrešno tumači njujorški događaj, kao i da se izvestan broj novinara, iako je "brifovan", ne ponaša profesionalno kada je reč o obaveštavanju naroda.

Sada se iz Njujorka oglasio ministar Kozirev. Novinari su ga pitali kakva je pozicija Rusije kad je reč o članstvu Jugoslavije u ON. Kozirev je odgovorio: "Prvobitan stav Zapada i mnogih drugih zemalja bio je da se Jugoslavija isključi iz OUN. Mi tako nismo mislili. Naravno, u Savetu bezbednosti mogli smo da primenimo pravo veta. Ali, drugačije smo dejstvovali. I, kao rezultat dobili smo takvo rešenje koje ne podrazumeva isključenje, ali sadrži niz zajedničkih rešenja. Jedno je da se i danas ispred zgrade Ujedinjenih nacija vijori jugoslovenska zastava".

Ministru je postavljeno pitanje o sve češćim kritikama rada Ministarstva inostranih poslova i njegovih konkretnih rešenja. "Govoriti ne znači svađati se", odgovorio je Kozirev. "Sa ljudima treba čovečno razgovarati. Sedamdeset tri godine mi smo bili u konfrontaciji sa celim svetom. I to ništa dobro nije donelo našem narodu. Uzmimo za primer naše sadašnje odnose sa Japanom. Da, postoji teritorijalni problem, ali to nije razlog da se stvara antijapanska psihoza."

Podvlačeći da ne treba bežati od kritike, samo što ona "treba da bude konstruktivna", Andrej Kozirev je zaključio da bi "linija koja podrazumeva protivljenje Rusije ostalom svetu zbog njene navodne samostalnosti bila ravna izdajstvu nacionalnih interesa".

***

Rat u Bosni i Hercegovini: NAJAVA NOVIH OFANZIVA

U odnosu na prethodne dane, u Sarajevu je juče bilo "relativno mirnije". To je uopštena slika, a pravo stanje je nepoznato, zbog toga što je sa Sarajevom i dalje nemoguće uspostaviti bilo kakav kontakt.

Dopisnici iz Sarajeva, jedini koji su ostali, Željko Vuković i Natka Buturović, za kojima je u međuvremenu izdata i policijska poternica, javili su se svojoj redakciji "Borbe", izveštavajući o svakodnevnim pogibijama i političkoj konfuziji. U njihovom izveštaju govori se o nemoći vlasti da se "okupiranom, razrušenom, opljačkanom gradu" nekako pomogne. Tumači se to "nesposobnošću ili gramzivošću i profiterstvom".

Preovladava osećaj bespomoćnosti i prepuštenosti samima sebi žitelja Sarajeva. Istovremeno, mnogi "vršioci vlasti" razišli su se po svetu da traže ili hranu ili oružje ili lekove.

Mnogi u odlascima čelnika vide izvlačenje iz Sarajevskog pakla. Takođe, sve otvorenije se govori o tome da "Sarajevo zatvorenim drži muslimansko-hrvatsko-srpska mafijaška sprega".

 

Ni prema najnovijim saznanjima nije izvesno kada će biti uspostavljen vazdušni most radi doturanja humanitarne pomoći. Posredstvom Tanjuga saznaje se da je radio Bosne i Hercegovine u jučerašnjim vestima, pozivajući se na muslimanska vojne izvore, javio da srpske snage pripremaju novu ofanzivu na području Sarajeva.

Vest je prenela i agencija Rojter, koja, pozivajući se na radio, navodi da se srpske snage koncentrišu na području Vogošće, Ilijaša i Grbavice. Agencija Rojter je 26. septembra emitovala razgovor sa jednim članom vrhovne komande snaga lojalnih Aliji Izetbegoviću koji je najavio spremnost svojih jedinica da preduzmu ofanzivu na ratištima Bosne i Hercegovine. (M. D.)

***

Zasedanje Skupštine republike Srpska Krajina u Borovu naselju: PREDLOG ZA UJEDINJENJE REPUBLIKE SRPSKA KRAJINA I SRPSKE REPUBLIKE (Borovo naselje, 28. septembra)

Uskoro ću, kada se za to stvore uslovi, zatražiti da se inicira sastanak svih srpskih skupština na kojem bi se donela odluka o stvaranju saveza srpskih zemalja. Maske su pale, karte su otvorene i mi u ovim uslovima nemamo šta da manipulišemo - izjavio je danas predsednik Republike Srpska Krajina Goran Hadžić na Skupštini ove republike održanoj u razrušenom Borovom naselju. Sednici je prisustvovalo više od 220 poslanika iz cele Republike.

Rekavši da je na Londonskoj konferenciji krajiška delegacija, sa delegacijom Srpske Republike, pokazala svetu da se srpsko pitanje neće moći rešavati parcijalno, već samo celovito, Goran Hadžić se kritički osvrnuo na rad jugoslovenskog premijera Milana Panića. Po rečima Hadžića, protokol koji je u Londonu Milan Panić hteo da potpiše, kojim Savezna Republika Jugoslavija priznaje Hrvatsku, značio je da Jugoslavija garantuje ostanak Srba iz Krajine u Hrvatskoj.

- Time mi zauvek postajemo pobunjenici u Hrvatskoj, divljač za odstrel - rekao je Goran Hadžić. - Međutim, srpski narod se jasno opredelio i n ikada neće pristati na bilo kakav specijalni status i ostanak u granicama Hrvatske. Republika Srpska Krajina je realnost i svet će je morati priznati, pa čak i Republika Hrvatska.

- Sada imamo problema sa nekim Srbima koji su Srbi samo po imenu i koji nastoje da produže ideju o Jugoslaviji do Triglava. To su komunisti, tu ideju vodi Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju i plasira je preko nekih generala i viših oficira - rekao je Goran Hadžić.

Predsednik krajiške vlade Zdravko Zečević takođe je govorio o pripremama za saziv srpskih skupština.

Photo: Stock

- Da bismo bili zajedno jači, logična je veza sa našom braćom Srbima sa istoka, Srbima iz Bosne. Zato je naša vlada donela odluku da se preporuči Skupštini da prihvati protokol koji smo doneli 22. septembra i donese odluku o zajedničkoj skupštini i sprovođenju referenduma o ujedinjenju Republike Srpska Krajina i Srpska Republike. To bi bio korak ka ujedinjenju svih srpskih zemalja - rekao je Zečević.

Krajiški predsednik vlade Zdravko Zečević takođe je uputio niz zamerki jugoslovenskom premijeru Milanu Paniću i naglasio da ne dolazi u obzir nikakav specijalni status Republike Srpska Krajina unutar Republike Hrvatske. Cilj je stvaranje pravne države Republika Srpska Krajina i njeno priznavanje kao samostalne države ili zajednice sa Srbijom. U one koji deluju antisrpski, premijer Zečević je ubrojao i "razne državne komitete za saradnju sa Unproforom u kojima nije bilo mesta za naše predstavnike iz Krajine". Zato je Zečević istakao kao prioritetan zadatak vlade da se uskrati poverenje "Panićevom komitetu za saradnju sa Unproforom". Zečević je pozvao narod na jedinstvo i slogu do vremena kada će na parlamentarnim izborima slobodnom voljom izabrati svoje rukovodstvo. On je najavio i raspisivanje izbora, a danas popodne očekuje se i usvajanje izbornog zakona.

Prilično oštro i kritički na račun krajiške vlade i pojedinih ministara govorila je Slobodanka Vujatović, poslanik iz Knina. Ona je ustvrdila da je Republika Srpska Krajina još milicijska država u kojoj se glas naroda ne sme čuti, a kao primer bezvlašća navela je slučaj kada je u Benkovcu pretučen Milan Babić:

- Kako ste iskoristili naše kadrove? Oterali ste ih u Srbiju, borite se za funkcije i svoje plate. Naši ministri su svoju decu smestili u škole po Srbiji i pripremili sebi odstupnice,a šta ćemo mi, siromašan narod? Ne treba nam ni jedan ministar koji nije iz Krajine.

Na ove reči reagovao je ministar pravosuđa Vojo Suša tražeći konkretne argumente, "a ne pretpostavke s namerom da diskredituju". (Snežana Berić)

***

Zarobljena arhiva grupe iz Saudijske Arabije: MUDŽAHEDINI SA ODSEČENIM SRPSKIM GLAVAMA (Banja Luka, 28. septembra)

U Banjaluku je danas stigla dokumentacija, zaplenjena na Crnom vrhu, između Tešnja, koga drže muslimanske snage, i Teslića, koji je pod kontrolom jedinica Vojske Republike Srpske, koja predstavlja još jedan neoboriv dokaz da se u Bosni bore mudžahedini iz arapskih zemalja.

U nedavnom oštrom sukobu teslićke brigade Prvog krajiškog korpusa sa muslimanskim snagama na Crnom vrhu, zarobljena je pozamašna arhiva mudžahedinske grupe od 43 člana, uglavnom iz Saudijske Arabije.

Uz imena svih pripadnika grupe, zaplenjene su i legitimacije koje izdaje jedna verska škola iz Meke. Takođe su navedene funkcije svih članova grupe - komandanta Abu Isaka, njegovog zamenika Abu Djehiba, obojica iz Meke, a za verska pitanja je odgovoran Sejh Abu Sulejman.

PHOTO: Stock

Prilikom razbijanja grupe na Crnom vrhu, ostali su i pasoši iz kojih se vidi da su članovi ove jedinice prešli austrijsko-slovenačku granicu početkom avgusta, a nekoliko dana kasnije i slovenačko-hrvatsku na prelasku Kamensko. Pre toga dobili su "potvrdu" imama Šefika Omerbašića za odlazak u Bosnu.

U toj potvrdi piše da krizni štab muslimana Hrvatska za pomoć Bosni i Hercegovini izdaje potvrdu, (potpisao Omerbašić) da "gospoda putuju u republiku Bosnu i Hercegovinu radi sagledavanja mogućnosti dopreme humanitarne pomoći stanovnicima tog kraja".

O kakvoj je "humanitarnoj" pomoći reč svedoče i zaplenjeni filmovi, i stravična fotografija pripadnika ove jedinice mudžahedina koji su se slikali sa oštećenim glavama srpskih boraca. Meštani sela Jasenova prepoznali su svoje seljane Blagoja Blagojevića, Brana Đurića i Nenada Petkovića. Sada se te odsečene glave, prema vojnim izvorima, nalaze na tešanjskoj kuli nabijene na kočeve, baš kao u srednjem veku.

***

Tribina u Međunarodnom pres centru: ŠTA JE SRPSKI NACIONALNI INTERES

Šta je to srpski nacionalni interes danas, koji su putevi rešavanja srpskog nacionalnog pitanja, šta je načelo samoopredeljenja naroda, koji su preduslovi i načini za rešavanje ključnih pitanja srpskog naroda u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Krajini?

Ovo su samo neka od pitanja o kojima je bilo reči na sinoćnjoj tribini "Srbi i sepsko pitanje", održanoj u Međunarodnom pres centru. Na ovom skupu koji su zajednički organizovali MPC i nedeljnik "Epoha" učestvovali su akademici Milorad Ekmečić, Mihajlo Marković, profesor Radoslav Stojanović, dr Nebojša Popov, Mladen Markov istoričari Vasa Kazimirović i Veselin Đuretić i advokat Jovan Koprivica. Mada je njihovo učešće bilo najavljeno, na tribini se nisu pojavili Matija Bećković, Vuk Drašković, Milan Babić, Svetozar Stojanović i Svetozar Marović.

Napominjući da se nacionalno pitanje ne može razumeti bez analize doslednosti odnosno nedoslednosti primene načela smoopredeljenja naroda, akademik Milorad Ekmečić je rekao da Srbi svoje nacionalno pitanje nikad nisu sami rešavali. Međutim, to pitanje se, po Ekmečiću nekad rešava u prirodnim, a nekad u neprirodnim uslovima. Na položaj Srba u BiH, odnosno na gubitak njihovog prvenstva, uticale su žrtve u Drugom svetskom ratu i emigracija u Srbiju (danas u Srbiji živi oko milion doseljenika ili njihovih potomaka iz BiH). Rat u Bosni, kako je rekao Ekmečić, rat je zavađenih religija i to je klasični religiozni i građanski rat, a nikako rat među državama.

Photo: www.kul-tim.net

Mihajlo Marković je rekao da je srpsko pitanje pre svega pitanje zajedničkog života i ravnopravnosti Srba, na svim teritorijama bivše Jugoslavije gde su u većini. Akademik Marković je, govoreći o Memorandumu SANU, naglasio da je taj dokument postavio pitanje progona Srba na Kosovu, obespravljenja Srba u BiH i Hrvatskoj, podele Srbije na tri dela i ekonomske neravnopravnosti Srbije. Danas se pred Srbe, po Markoviću, postavlja dilema da li istrajati na rešavanju ovih pitanja ili odustati od borbe za ravnopravnost srpskog naroda. Ovu dilemu razrešiće izbori i narod će odlučiti za koju će alternativu glasati.

Po mišljenju Radoslava Stojanovića pravo na samoopredeljenje se različito primenjuje na pobednike i pobeđene. Pravo na samoopredeljenje se ne može ostvariti silom. Po Stojanoviću, neophodan je konsenzus u srpskom narodu šta je to državni i nacionalni interes, posle čega bi se ova pitanja, stavljena u savremeni kontekst, mogla rešavati.

Nebojša Popov je upozorio na opasnost teze koja kaže da je "kucnuo čas za rešenje srpskog pitanja". Iz ovog rata se već naziru tvorevine, policijsko-vojne države, koje nemaju uslova za priznavanje, a takve tvorevine nameću ideju o ujedinjenju. To nije korak ka demokratskom procesu nego njegova blokada, kaže Popov.

Srpsko nacionalno pitanje nije najpreče, po rečima Mladena Markova. Pre njega treba rešavati pitanja gde se danas nalaze Srbi, koji su problemi između Srba u Krajini, Bosni, Srbiji. Srpsko nacionalno pitanje je, pre svega, pitanje demokratije, jer bez demokratizacije nema rešavanja ni tog pitanja. Nema jakog srpstva ako je matica slaba i zato za srpsko nacionalno pitanje je još rano, smatra Markov.

Istoričar Vasa Kazimirović je pojavu "antisrbijanštine" ocenio kao pogubnu za srpsko nacionalno pitanje koje je po njemu otvorena, živa rana u srcu Evrope.

Veselin Đuretić smatra da smo imali nekoliko šansi da rešimo nacionalno pitanje. Jednom se to istopilo u jugoslovenstvu, a druga šansa se razbila u dva pravca - liniju Draže Mihajlovića i avnojevsku, Titovu liniju. Zbog toga, srpski narod tek sada, prvi put postavlja rešavanje nacionalnog pitanja. Jovan Koprivica ističe da ne treba govoriti o nacionalnom pitanju nego o nacionalnim interesima, a oni se svode na odnos prema zajedničkoj državi.

Odgovarajući na pitanja novinara o razlikama u pristupima Milana Panića i Slobodana Miloševića, o nacionalnim interesima, akademik Mihajlo Marković je rekao da se Panić i Milošević u nekim stvarima slažu, a u nekima ne. Savezni premijer i republički predsednik se slažu o pitanjima mira u Bosni, uspostavljanju normalne međunarodne saradnje, ukidanju sankcija. Razlike su se pojavile u priznavanju Hrvatske i oko učlanjenja Jugoslavije u UN.

- Panić ne poznaje istoriju ovih pitanja, a onaj ko ne poznaje istoriju, ne razume problem. Osim toga, on se ne konsultuje sa drugim funkcionerima, predsednikom SRJ, daje lakomislene izjave i, što je najgore, kad bi postigao mir i eventualno bio kandidovan za Nobelovu nagradu, mogao bi da spakuje svoje kofere i ode u Kaliforniju, a narod će ostati da ispašta, kaže Marković.

Panić i Milošević se razlikuju po tome što jedan simbolizuje mir i dogovaranje, a drugi rat i samoodržanje, smatra Nebojša Popov, dodajući da Panić i njegova vlada traže izbore, a Milošević nastoji da ih spreči. (N. Trklja)