Šta će Jugoslaviji Ujedinjene nacije?

image

Nastavljamo sa objavljivanjem dokumentarnog feljtona o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce danas, 21 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 24. septembra 1992. godine

Dr Dragoljub Mićunović, predsednik Demokratske stranke: NEODGOVORNI NAPADI NA SAVEZNU VLADU

"Odluka Ujedinjenih nacija o suspenziji SRJ i njenom privremenom isključenju iz rada Generalne skupštine ostavlja mogućnost saveznoj vladi da u neposrednim kontaktima sa vladama pet stalnih članica Saveta bezbednosti, precizno utvrdi koje uslove SRJ treba da ispuni kako bi povratila ravnopravno članstvo u Ujedinjenom nacijama i ostala član drugih međunarodnih organizacija", ističe dr Dragoljub Mićunović, predsednik Demokratske stranke u izjavi za Tanjug.

Neophodno je, dakle, da se što pre preciziraju uslovi povratka Jugoslavije u status ravnopravnog člana UN, kaže u nastavku Mićunović, a zatim da se u demokratskoj raspravi i uz učešće svih relevantnih političkih snaga u zemlji donese odluka da li smo ili nismo spremni da ispunimo te uslove, odnosno kolika je cena njihovog (ne)ispunjavanja. Ukoliko se pokaže da smo spremni da ispunimo ono što od nas očekuje međunarodna zajednica, treba što pre podneti zahtev za prijem u UN, konstatuje lider DS.

Photo: Dejan Živančević

Demokratska stranka smatra da je za Jugoslaviju od presudnog značaja da bude član UN i drugih međunarodnih organizacija. Stoga je veoma važno da ovaj vremenski vakuum traje što kraće i zato savezna vlada odmah treba da stupi u energičnu diplomatsku akciju van zemlje i političku akciju u zemlji, naglašava Mićunović i dodaje:

- Istovremeno, smatramo neodgovornim i za naš narod i našu državu štetnim ponašanje nekih poslanika u Saveznoj skupštini, koji su, ne vodeći računa o posledicama, neargumentovano napali politiku savezne vlade i njenog premijera. U delikatnom trenutku, kada je savezni premijer svim silama pokušao da se izbori za što bolji položaj SRJ u UN, iz Savezne skupštine, i to od vladajuće stranke i njenih saveznika, došao je napad koji se ne bi mogao očekivati ni od najneodgovornije opozicije. Kritičari politike savezne vlade nisu nas uverili da raspolažu boljim rešenjima od onih koja je do sada ponudio premijer Milan Panić - kaže predsednik DS, napominjući još činjenicu da se RTS očigledno stavlja u funkciju diskvalifikacije savezne vlade umesto da informiše javnost.

***

Ocena dr Predraga Simića, direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu: PANIĆ PRIMLJEN KAO OZBILJAN PREGOVARAČ

"Dogodilo se ono što je bilo lako predvidivo - Jugoslavija je odstranjena iz Generalne skupštine, ali nije potpuno odstranjena iz Ujedinjenih nacija, u kojima ostaje natpis sa njenim imenom, ostaju njene kancelarije i jugoslovenske diplomate", izjavio je Tanjugu direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Predrag Simić.

Photo: www.mc.rs

Dr Simić ocenjuje da se u ovom trenutku treba zapitati - da li je ovom odlukom Zapad definitivno minirao mirovne napore savezne vlade i Londonske konferencije. Odgovor na to pitanje, međutim, po njegovom mišljenju, krije se u zemlji i zavisi od toga kako će ovdašnje političke snage reagovati na zbivanja u prethodnih nekoliko dana.

Simić smatra da je ceo proces zapravo počeo u Džakarti, kada je veliki broj islamskih zemalja prvi put zajednički istupio na jednoj međunarodnoj konferenciji sa zahtevom da se Jugoslavija izoluje.

"Bilo je očigledno da se time priprema teren za nastup tih zemalja na Generalnoj skupštini UN. Čini mi se da rezolucija Saveta bezbednosti predstavlja izraz želje da se izađe u susret zahtevu islamskih zemalja, kao i da se istovremeno Generalna skupština UN iskoristi za eskalaciju pritiska na vlasti u Beogradu, kako bi se ispunile preuzete obaveze i iznudile promene u vrhu te vlasti", rekao je Simić.

On procenjuje da je jedini problem na Zapadu u tom kontekstu savezni premijer Milan Panić, čije mirovne poteze niko nije mogao da ignoriše.

"Najveći uspeh je to što je svet ponovo, posle dužeg vremena, prihvatio jednog političara iz Beograda kao ozbiljnog sagovornika. Jugoslavija, dakle, prvi put od marta ove godine ima svog predstavnika u međunarodnim forumima, koji raspolaže pregovaračkim kredibilitetom", zaključio je dr Predrag Simić.

Photo: Goran Necin

***

Reagovanja u Skupštini Srbije: BAKOČEVIĆ: PRESEDAN U PRAKSI SVETSKE ORGANIZACIJE

Predsednik Skupštine Srbije Aleksandar Bakočević izjavio je Tanjugu da je odluka Generalne skupštine presedan u praksi svetske organizacije.

"Rezolucija je isuviše drastična i govori da se autoritet svetske organizacije koristi da bi se nametnula rešenja koja nisu u skladu sa njenim dokumentima", istakao je Bakočević.

Potpredsednik Skupštine Srbije Vukašin Jokanović smatra da odluka Generalne skupštine neće doprineti bržem rešavanju krize.

Jokanović je ocenio da se odluka možda i nije mogla izbeći, zbog želje moćnika da tako bude, ali je dodao da je premijer Panić olakšao isključenje Jugoslavije.

"Mislim da takvoj odluci nije trebalo mi da kumujemo", rekao je Jokanović.

Momčilo Grubač, ministar za ljudska prava i prava manjina u vladi Jugoslavije, smatra da je odluka Generalne skupštine UN samo privremeno rešenje koje treba da dovede do definitivnog prečišćavanja pitanja članstva Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama.

"Očigledno je da će pauza koja će sada uslediti biti iskorištena za pronalaženje optimalnog rešenja. Naša strane će u tom postupku učestvovati i trudiće se da konačna odluka bude u skladu sa interesima Savezne Republike Jugoslavije. Kakvo će rešenje biti pronađeno ostaje da se vidi. Na kraju krajeva, mi moramo ostati članica UN, jer prestanak mandata u toj organizaciji znači totalnu izolaciju koja ne pogoduje interesima naše zemlje", rekao je za TIKER Momčilo Grubač.

Photo: Stock

Iz kancelarije princ Aleksandra u Londonu, stiglo je saopštenje sledeće sadržine:

"NJ. K. V. Prestolonaslednik Aleksandar sa krajnjim neodobravanjem prati inicijativu čiji je cilj isključivanje Jugoslavije iz Organizacije ujedinjenih nacije. Njegov je stav da, bez obzira na okolnosti nastanka tzv. "treće Jugoslavije", neprekinuti kontinuitet državnosti Srbije i Crne Gore predstavlja nepobitnu istorijsku, pravnu i političku činjenicu.

***

DR GRUDEN: PORAŽENI BITNI PRINCIPI UN

Odluku Generalne skupštine UN doživela sam kao završni čin drame koji, nažalost, može da devalvira dosadašnje napore i aktivnosti usmerene ka miroljubivom rešavanju jugoslovenske krize, izjavila je Tanjugu dr Slobodanka Gruden, predsednik Skupštine grada Beograda.

Dr Gruden ocenjuje da su odlučujuću ulogu i uticaj na odluku UN izvršile upravo one zemlje koje su podržavale i podsticale secesiju pojedinih republika u bivšoj Jugoslaviji i koje su prednjačile u njihovom priznavanju.

"Smatram da je ovakvom odlukom pogažen jedan od bitnih principa na kojima počivaju ŽUN ", rekla je dr Gruden, ističući da je ovoga puta pobedilo pravo sile onih zemalja koje žele da dominiraju u rešavanju međunarodnih problema i da novi svetski poredak kroje po meri sopstvenih interesa.

***

Posledice isključenja Jugoslavije iz rada Generalne skupštine: NAŠ EKONOMSKI POLOŽAJ JOŠ UGROŽENIJI

Najnovija odluka i usvajanje rezolucije o isključenju SRJ iz rada Generalne skupštine i njenih komiteta, najblaže tumačeno, komplikuje dalji status nove Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama. Ali, šta ta odluka sve može da znači i kakve posledice mogu biti po ekonomski položaj naše zemlje koja je međunarodnom blokadom već prilično pogođena? O tome je, specijalno za "Politiku", akademik Ivan Maksimović, predsednik Ekonomskog saveta republičke vlade Srbije, rekao:

- Ova mera udaljuje Jugoslaviju od skidanja blokade i sankcija za neizvesno vreme i dalje još više ugrožava naš ekonomski položaj. Očekivali smo da će do kraja ove godine međunarodne sankcije biti skinute ili bar ublažene, ali ova najnovija odluka znači za nas produžavanje sankcija na neodređeno vreme. U ekonomskoj sferi ovo je za nas nova situacija koju ćemo morati da razmotrimo vrlo hitno - rekao je akademik Maksimović.

Šta će se još dogoditi i kakve će dalje korake preduzimati međunarodna zajednica prema SRJ, nezahvalno je prognozirati, ali je nesumnjivo da će biti prilično neprijatno imati status zemlje koja stoji kao "čardak ni na nebu ni na zemlji". Dr Dragana Đurić iz Instituta ekonomskih nauka ukazuje na, ipak prilično nedefinisanu odluku po kojoj naši predstavnici ipak ostaju u nekim radnim telima u OUN. Međutim, dr Đurić upozorava:

Photo: Stock

- Veoma je važna reakcija koja će posle usvajanja ove rezolucije doći iz MMF-a i Svetske banke. Naime, iako su obe te organizacije specijalizovane za ekonomska i finansijska pitanja, i one su prilično ispolitizovane, pa nije nerealno očekivati da će i oni preduzeti mere za suspendovanje našeg članstva. Ako i tamo opet budemo čekali na ponovno učlanjenje i prijem, naša ekonomska i privredna situacija će se prilično pogoršavati, jer bez strane finansijske podrške ne možemo da se pokrenemo iz sadašnjeg privrednog kolapsa. Zato se najnovija mera koja je stigla iz UN najpre može shvatiti kao dalji politički pritisak sa ekonomskim posledicama, i kao najava novih sankcija - rekla je dr Dragana Đurić.

Na veliki značaj budućih relacija SRJ sa Svetskom bankom i MMF-om ukazuje i dr Radovan Kovačević, član Ekonomskog saveta savezne vlade. Prema rečima dr Kovačevića, Jugoslavija je do sada normalno servisirala svoje obaveze prema MMF-u, ali su se problemi javili na relaciji platnog prometa sa Svetskom bankom. Naime, kao što je poznato, pre desetak dana je iz Svetske banke stiglo upozorenje da obaveze prema njoj nisu na vreme izvršene. Iako se zna da su jugoslovenska sredstva u stranim bankama zamrznuta, našli smo se u lancu da deviza za naplatu potraživanja Svetske banke ima, ali plaćanje nije izvršeno.

- Sadašnja odluka UN o isključenju SRJ iz rad Generalne skupštine, otvara prostor za novi tip odnosa MMF-a i Svetkse banke prema našoj zemlji. To znači da je napravljena velika "sloboda" obema institucijama da same odluče o meri i stepenu buduće saradnje sa Jugoslavijom u tranzitnom periodu dok SRJ ne bude učlanjena u UN. Sledeći problem je raspodela jugoslovenske kvote na nove države, nastale iz bivše Jugoslavije, jer će te nove države verovatno dobiti deo iz ranijih sredstava koje je SFRJ imala kao kvotu - rekao nam je Kovačević.

Posle ovakve rezolucije OUN, verovatno će se otvoriti široka mogućnost arbitražnog ponašanja obe međunarodne finansijske institucije u tom smislu što će se vrlo brzo utvrditi kvote bivšim jugoslovenskim republikama, čime će one postati članovi i MMF i Svetske banke a SRJ će ostati "na ledu", ističe dr Kovačević. Drugačije formulisano, iz ove dve značajne finansijske institucije će stići poruka u stilu: nismo vas isključili, ali sa vama još ne možemo da sarađujemo dok se vaš status u OUN ne reši, zato što ni pravno ni formalno SRJ nije član OUN.

Photo: EPA/MATTHEW CAVANAUGH

Prva indikacija da će se tako nešto dogoditi nalazi se u činjenici da predstavnicima SRJ nije dozvoljen ravnopravan status učesnika na godišnjoj skupštini Svetske banke koja će se krajem ovog meseca održati. Doduše, tamo se već nalaze predstavnici savezne vlade sa predlozima o konkretnim poslovima koje Svetska banka treba da finansira. Neke od njih bi Svetska banka nastavila da finansira a druge bi trebalo tek da započne, kao što su na primer, zamašni finansijski poslovi oko strukturnog prilagođavanja privrede i banaka. Sada se, međutim, posle ove najnovije rezolucije, otvara mogućnost da se zalede svi odnosi Svetske banke sa SRJ - rekao nam je Kovačević, napominjući da najnovija mera OUN liči na situaciju u kojoj su nas izbacili iz kuće, ostavili nas pred vratima, ali nam nisu zabranili da kucamo. Da li će nam kasnije i otvoriti - videćemo. (Radojka Nikolić)

 

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 25. septembra 1992. godine

Dosije Politike: Od Vensovog plana do isključenja iz Generalne skupštine UN: POČELO JE "DOBRIM USLUGAMA"

Od juče SFRJ nije član Ujedinjenih nacija. Odluku je donela Generalna skupština svetske organizacije. Time je osporeno pravo SR Jugoslaviji na međunarodnopravni kontinuitet sa SFR Jugoslavijom.

Naspram kidanja tog kontinuiteta, što je ocenjeno kao suprotno Povelji UN, svetskoj zajednici se mora priznati da je prema jugoslovenskoj krizi, odnosno prema srpsko-crnogorskoj državi, sve vreme imala sasvim kontinualnu politiku. Konkretno, ona je bila usmerena, takoreći dirigovana, ka cilju koji je konačno ostvaren prekjučerašnjom odlukom Generalne skupštine.

Photo: Stock

Doduše, veliki deo poslova u ovome pravcu prethodno je obavila Evropska zajednica, preko svojih, kako su u početku nazvane, "dobrih usluga": počev od Badenterove komisije i njenog pravnog tumačenja pozadine događaja u Jugoslaviji, gde se navodno, nije radilo o secesiji već o raspadu države, preko otvaranja šaltera za priznavanje nezavisnosti bivših jugoslovenskih republika, koje je i usledilo januara ove godine, zatim, dobro organizovane i precizno vođene medijske kampanje prema tzv. ostatku Jugoslavije, Srbiji i srpskom narodu, do uvođenja sankcija i neprekidne pretnje vojnom silom u međuvremenu konstituisanoj SR Jugoslaviji.

Kada je bio obavljen glavni deo zadatka, evropski faktor je dobro pripremljeni teren prepustio Ujedinjenim nacijama, odnosno, najmoćnijoj članici svetske organizacije, Sjedinjenim Američkim Državama.

Za neke je prenošenje težišta na UN ličilo na sticanje povoljnije pozicije za Jugoslaviju i njene ambicije. Računalo se da će svetska organizacija ovdašnjoj krizi pristupiti objektivnije, s više razumevanja i uz uvažavanje ravnopravnog statusa svih strana u političkim i vojnim sukobima, a to znači i prava srpskog naroda na samoopredeljenje, prava priznatog drugima.

Učvršćenju ovakvog uverenja doprineo je i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Sajrus Vens. Od septembra 1991. on je postao stalni gost ovdašnjih političkih domaćina i doveo do usaglašavanja tzv. Vensovog plana za rešenje jugoslovenske krize.

Poslednjeg dana prošle godine, u toku pete misije Sajrusa Vensa našoj zemlji i u Beogradu i u Zagrebu, mirovni plan UN ocenjen je, kako je ovaj izaslanik rekao, "apsolutno prihvatljivim". Značilo je to, tada, slanje oko 10 hiljada plavih šlemova na prostore zahvaćene ratnim sukobima.

U delu Jugoslavije u kojem se isticalo da nije u ratu, 3. januara je održana beogradska konvencija o novoj Jugoslaviji. Tada je istaknuto isključivo pravo naroda i građana da odlučuju o svojoj sudbini, pa i o tome da nastave život u jugoslovenskoj državnoj zajednici. Na kontinuitet sa bivšom državom računalo se i zbog izuzetno jake činjenice da su Srbija i Crna Gora unele svoju državnost u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.

Gotovo istovremeno, nastavljena je i 1991. započeta, briselska konferencija o Jugoslaviji, pod palicom lorda Karingtona. Evropska dvanaestorica pokazala su početkom ove godine više dobre volje i nagovestila ukidanje sankcija prema Crnoj Gori, zbog njenog pristupa, kako je naglašeno, "mirovnom procesu". U pozadini takvog poteza očigledno su ležali određeni računi, nastojanje da se unese pometnja zbog odluke Crne Gore da nastavi zajednički život sa Srbijom.

Prethodnica plavih šlemova u Jugoslaviju je stigla 14. januara ove godine. Dan ranije, Vatikan je priznao Sloveniju i Hrvatsku, sledeći put Nemačke koja je to učinila još 25. decembra 1991.

Evropska zajednica priznala je 15. januara Sloveniju i Hrvatsku, a kratkih rukava ostale su BiH i Makedonija. Reagujući na ovu odluku, jugoslovenske vlasti su ukazale da se tima krše odredbe međunarodnog prava, a u Vašingtonu je stav EZ izazvao zabrinutost. Odluka dvanaestorice ocenjena je kao "potez velikih rizika".

Podstaknuto je time uverenje u našoj javnosti da su SAD dobronamerne prema Jugoslaviji. Verovalo se da je mogućno da četiri republike ostanu u zajedničkoj državi. Međutim, Alija Izetbegović već 26. januara izjavljuje da će "mir žrtvovati za suverenu Bosnu".

U istoriji Ujedinjenih nacija 1. februara je zabeležen događaj bez presedana: počeo je samit Saveta bezbednosti. Učestvovali su šefovi država ili vlada, članica ovog elitnog foruma svetske organizacije. Samitu je dat izuzetan značaj zbog toga što je na njemu određena uloga Ujedinjenih nacija posle kraja hladnog rata. Ono što je usledilo pokazaće da je time način odlučivanja UN podveden pod nova pravila. Prva velika proba tih novih uzansi izgleda da je upravo prekjučerašnja odluka Generalne skupštine o SR Jugoslaviji.

Dok su Srbija i Crna Gora bile sve bliže odluci da zajedničkom životu daju i pravno odličje, dotle su napetosti u BiH sve više rasle. Sredinom februara počela je i Konferencija i BiH pod patronatom EZ koja će biti nastavljena u Lisabonu 21. februara. Toga dana doneta je i odluka Saveta bezbednosti UN o slanju plavih šlemova u Jugoslaviju. Odluka je ocenjena kao istorijska.

Što se Bosne tiče, u Lisabonu je dogovoreno da BiH ostane u sadašnjim granicama, da njeno ustavno uređenje bude zasnovano na principu nacionalnih konstitutivnih jedinica i da pregovori budu nastavljeni. Činilo se da je bosansko pitanje pred raspletom. Ovakvoj oceni doprinosile su i dalje vesti iz SAD da je ona protiv nezavisnosti jugoslovenskih republika.

Na žalost, već 26. februara, Alija Izetbegović opovrgava svoju saglasnost datu u Lisabonu i iznosi tvrdnju da je Bosnu nemoguće podeliti. Ipak su razgovori tri strane nastavljeni, pa je u Briselu 30. marta postignut usmeni dogovor o razgraničenju tri nacionalna prostora u BiH. Koliko su se njega neki držali, videlo se samo nekoliko dana posle, kada je u ovoj republici, za koju se govorilo da je Jugoslavija u malom, počeo rat! Centar oružanih sukoba prebačen je na ovu teritoriju, a diplomatske i političke akcije, evo već pola godine, usmerene su na smirivanje građanskog rata na bosanskohercegovačkom prostoru. Brojnim pregovorima o obustavi vatre prethodio je i dogovor od 12. aprila, postignut pod okriljem EZ. Na žalost, kao i kasniji sporazumi, i ovaj nije dao rezultate.

Politička scena na našim prostorima veoma je razuđena. S jedne strane Srbija i Crna Gora pripremaju novi ustav, u čijoj preambuli će biti zapisano da SRJ polazi od neprekinutog kontinuiteta, s druge, Haris Silajdžić, ministar spoljnih poslova BiH, odlazi u posetu SAD, gde je dočekan na iznenađujuće visokom nivou. Odmah je bilo jasno šta je tamo postigao: Lorens Inglberger, zamenik državnog sekretara Bejkera, saopštio je tadašnji ambasador Jugoslavije u SAD da Amerika energično osuđuje "srpsku agresiju u BiH i da će ako je nastave za to snositi teške posledice". Istovremeno, Savet bezbednosti je ocenio situaciju u ovoj republici bivše Jugoslavije kao "vrlo, vrlo ozbiljnu", a otvorena je i mogućnost za preduzimanje oštrijih sankcija prema Srbiji. Iz Stejt departmenta stiglo je obaveštenje da SAD tretiraju BiH kao "nezavisnu državu sa međunarodno priznatim granicama". Sastao se tada i krizni komitet KEBS-a na vanrednom sastanku, raspravljajući o BiH.

Sa tog sastanka upućeni su pštri zahtevi Srbiji, a Nemačka se pridružila zahtevu SAD za isključenje Jugoslavije iz KEBS-a. "Vašington post"objavio je 18. aprila alarmirajući i imperativan tekst pod naslovom "Zaustaviti Srbiju".

Photomontage: Instruktor

To geslo provlači se, izgleda, do dana današnjeg. Sve ostalo su samo usputna sredstva koja vode ka tom cilju. Jedno od tih pomagala je i stalna pretnja vojnom intervencijom, koju je od EZ zatražio Alija Izetbegović, krajem aprila. Pod tim balastom, 27. aprila proglašen je Ustav Savezne Republike Jugoslavije i doneta Deklaracija o namerama. Iz nje je bilo jasno da nova država nema teritorijalnih pretenzija prema drugim republikama bivše SFRJ i da je za rešavanje spornih pitanja mirnim putem. Osnovno polazište u Ustavu je da SRJ nastavlja kontinuitet Jugoslavije.

Pritisak evropskog faktora nije popustio, već je pojačan i u KEBS-u i u Ujedinjenim nacijama, čije su inače punopravne članice, u međuvremenu postale Slovenija i Hrvatska. Za Jugoslaviju, međutim, usledile su sankcije: donete su 28. maja, na šta je posebno uticao događaj u ulici Vase Miskina u Sarajevu. Svetski mediji munjevito su preneli vest da su vinovnici Srbi. Demanti toga objavljen je posle nekoliko meseci.

Iako na teritoriji BiH više nije bilo vojnika iz Jugoslavije, iako je blokada sve više počela da nas pritiska, strah od moguće vojne intervencije je nezadrživo rastao.

Misija Unprofora proširena je i na Sarajevo radi preuzimanja kontrole nad tamošnjim aerodromom.

Posle prve sednice jugoslovenskog parlamenta, sredinom juna, srpsko-crnogorska država dobila je prvog predsednika Dobricu Ćosića, koji je, posle produženih konsultacija sa gotovo svim najvažnijim političkim činiocima u zemlji, izašao sa predlogom da savezni premijer bude Milan Panić.

Paralelno sa konstituisanjem novih državnih organa, jugoslovenska kriza dostizala je vrhunac. Kulminacija je ipak bila dolazak Šeste flote u Jadran. S dolaskom premijera u Beograd, američki marinci su se povukli, a Jugosloveni su se zahvaljujući izrazito medijski atraktivnoj pojavi predsednika savezne vlade ponadali da im predstoje svetliji dani. U prilog tome govorili su recimo njegovi brojni politički koraci, zahtev od KEBS-a da se uzdrži od izbacivanja Jugoslavije iz ove organizacije, kao i brojni susreti sa državnicima drugih zemalja.

Simpatije za njegove izjave kojima traži šansu za mir, i drugi su imali na rečima, ali kada se radilo o konkretnim koracima, oni su zadržavali pomenuti kontinuitet. Tako je u prvoj polovini jula Arbitražna komisija EZ o Jugoslaviji uputila izveštaj iz Brisela u kome je decidno rečeno i ono što će se prekjuče i konačno sprovesti u delo - da SR Jugoslavija nema pravo na kontinuitet SFRJ, da se javlja kao nova država, koja se ne bi mogla smatrati isključivim naslednikom SFRJ, da je proces razduživanja SFRJ okončan, a da pitanje nasleđa treba da bude rešeno sporazumno i miroljubivim putem.

Valjda baš zato, u Jadransko more su stigli brodovi Šeste flote NATO, ZEU da bi nadgledali sprovođenje sankcija UN na ovom plovnom putu.

Istovremeno, Butros Gali, uz podršku Paniću, šalje i uveravanja da ukidanje sankcija zavisi od uspostavljanja mira u BiH i ispunjavanja uslova iz rezolucije Saveta bezbednosti. Posle niza inicijativa, prihvaćen je poziv britanskog premijera Mejdžera za organizovanje konferencije o Jugoslaviji u Londonu.

Do njenog početka rat u Bosni i Hercegovini se rasplamsavao, broj izbeglica bio je sve veći, svi svetski mediji su te događaje držali u vrhu interesovanja svoje publike, nesumnjivo oblikujući i njeno mišljenje.

Vrhunac medijske kampanje zabeležen je pred sam početak londonske konferencije, sinhronizovanim objavljivanjem vesti o postojanju koncentracionih logora u BiH koje je, navodno, držala jedino srpska strana. Isfabrikovan je, zato, jednoglasan zahtev da zbog toga Srbi budu kažnjeni. Iste te medije prethodno nisu interesovale činjenice o logorima u kojima se nalaze Srbi.

PHOTO/EPA:DMITRY ASTAKHOV/ POOL

Valjda uz to opravdanje, Savet bezbednosti je polovinom avgusta usvojio dve rezolucije u BiH kojima je odobrena upotreba vojne sile za obezbeđivanje dostavljanja humanitarne pomoći Sarajevu i drugim bosanskim gradovima.

Dan pre početka londonske konferencije, 24. avgusta, zabeležen je na sednici Generalne skupštine UN događaj koji je neke analitičare posebno zabinuo zbog činjenice da su članice svetske organizacije, bez izuzetka, jednostrano osudile Srbiju za agresiju u BiH. Takvoj odluci doprineo je najviše pritisak islamskih zemalja a zahtevano je da se SR Jugoslaviji ospori pravo kontinuiteta i sukcesije SFRJ. Od tada raste i uverenje da treba pojačati sankcije.

Pre londonske konferencije, 26. avgusta, predsedavajući mirovne konferencije EZ o Jugoslaviji lord Karington podneo je ostavku, što su posmatrači ocenili kao logičan potez posle dotadašnjih neuspeha u rešavanju jugoslovenske krize.

Rezultatima londonske konferencije jugoslovenska strana je bila zadovoljna, ali su tamo preuzete obaveze izazvale nedoumice u ovdašnjoj javnosti, posebno u jugoslovenskom parlamentu. Posle toga postavljeno je i pitanje poverenja saveznom premijeru i njegovoj vladi, iako je predsednik SRJ, po povratku iz Londona, izneo, sasvim sigurno, važnu činjenicu - da posle Londona nema straha od vojne intervencije.

U prilog smanjenju psihoze išla je i činjenica da SR Jugoslavija nije bila izbačena iz pokreta nesvrstanih.

Kako je, međutim, premijer lak na jeziku, to nije dugo trajalo. Na putu u Kinu, u "nebesima Azije", progovorio je o Prevlaci, i još veću pometnju izazvao posle susreta sa ruskim ministrom Kozirevim, na povratku iz Pekinga, rekavši da će predložiti svojoj vladi da Jugoslavija podnese zahtev za učlanjenje u UN.

Ono što se prekjuče dogodilo na zasedanju Generalne skupštine samo je potvrdilo, da je Milan Panić bio dobro obavešten i da je, na osnovu činjenica kojima je raspolagao, predložio rešenje koje SR Jugoslaviji omogućuje da ipak ostane u članstvu Ujedinjenih nacija. (Biljana Čpajak, Slobodan Kljakić)