Dobrica Ćosić: Srbi su ginuli za Dalmaciju

image

Nastavljamo sa objavljivanjem dokumentarnog feljtona o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce danas, 21 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Hrvatska ponižava Crnu Goru: Ćosić Dobrica, mudrac
Photo: Stock
Izdanje dnevnog lista "Politika" od 24. septembra 1992. godine

IZ INTERVJUA PREDSEDNIKA SR JUGOSLAVIJE "POBJEDI" - ĆOSIĆ: SRJ JOŠ NIJE MODERNA DRŽAVA (PODGORICA, 23. SEPTEMBRA)

Savezna Republika Jugoslavija još nije postala moderna, efikasna, demokratska država - istakao je predsednik SRJ Dobrica Ćosić u intervjuu današnjoj "Pobjedi". U njenom okviru postoje tri države, tri neusaglašene državne vlasti, tri kompetencije koje se često potiru. Kompleks nadležnosti u funkcionisanju savezne države nije funkcionalno ostvaren.

Predsednik SRJ ukazao je na opasnost od secesionističke i partikularističke tendencije koja je snažno izražena u srbijanskoj i crnogorskoj opoziciji, ali i u nekim političkim koncepcijama vladajućih stranaka. "Nadam se da će težnje naroda Srbije i Crne Gore za zajedničkim životom - pobediti". Ta pobeda, možda, nije tako blizu. Ona se stalno ugrožava ne samo političkim dejstvom opozicije, već i inercijom vladajućih stranaka i postojećom vlašću. One još nisu dovoljno spremne da svesrdno sarađuju u stvaranju zajedničke, demokratske države građana - rekao je Ćosić.

Govoreći o odnosu hrvatske vlasti prema predlozima za rešenje pitanja Prevlake Ćosić je istakao: "Mi smo ginuli za Dalmaciju, umirali smo u Albaniji, ne pristajući na Londonski pakt, koji nam je davao velika prava, ne pristajući da delimo Dalmaciju sa Italijom. Samo je srpska vojska mogla da zaustavi italijansku vojsku na Rijeci i Sušaku, samo je Srbija kao ratna pobednica mogla da vrati Hrvatskoj Dalmaciju. I samo je narodnooslobodilačka borba, u kojoj je opet bilo najviše Srba mogla Hrvatskoj da prisajedini Istru".

"A eto, ta Hrvatska, ta velikohrvatska Hrvatska, po ideologiji Ante Starčevića, Radića, Bakarića, Tita, Miroslava Krleže, po ideologiji Franje Tuđmana, i ne samo Franje Tuđmana, nego i čitave savremene hrvatske inteligencije, nije spremna da crnogorskom narodu da nekoliko hektara golog stenja i kamenja nego ga ucenjuje i ugrožava mu opstanak, muči ga, izaziva mržnju i nespokoj. A zašto je to tako, bilo bi najbolje da na to pitanje odgovaraju Hrvati", rekao je Ćosić.

Komentarišući zahtev za davanje specijalnog statusa Sandžaku, Ćosić je ocenio da je ideja o specijalnom statusu Sandžaka jedna od najapsurdnijih ideja KEBS-a i svetskih faktora koji se mešaju u naše unutrašnje stvari. "Imao sam prilike da razgovaram sa predstavnicima KEBS-a o tome. Oni, pre svega, ne znaju šta je to Sandžak. Oni ne razumeju da je Sandžak jedna vojno-administrativna oblast koja je postojala samo u Turskoj, pod turskom vlašću, da Sandžak ne može da ima nikakav politički status, jer u Republici Srbiji samo tri opštine imaju muslimansku većinu. Među njima su dve male, beznačajne - Tutin i Sjenica. Na čitavom prostranstvu bivšeg turskog Sandžaka većinu čine Srbi, odnosno Crnogorci" - naglasio je Ćosić.

Predsednik Ćosić dalje ističe da su Muslimani obmanut i mnogo nesrećan narod. Obmanula ga je titoistička ideologija i vlast, potom SDA, s Alijom Izetbegovićem na čelu. „Otrežnjenje Muslimana iz ovog krvničkog bunila u koje su ga uvele njegove vođe, pratiće kolektivni očaj i duga rezignacija. Propustili su istorijsku šansu za život sa bliskim narodom u demokratskoj i laičkoj državi. Ja nemam maštu da zamislim da je moguć zajednički život Srba, Muslimana i Hrvata dok postoje deca i ljudi koji će da pamte ovaj užasni bosanski rat“, rekao je Ćosić.

Govoreći o "etničkom čišćenju", o kojem se danas u svetu toliko mnogo govori i za koje se optužuju Srbija i Crna Gora, Ćosić je naglasio da je to etničko čišćenje počela Hrvatska. Nosilac političke prakse "etničkog čišćenja" je stranka Franje Tuđmana - kaže Ćosić. "Vi se dobro sećate pre dve-tri godine, kaa su stotine srpskih kuća u Dubrovniku i čitavoj Dalmaciji minirane. Isterani su Srbi iz Splita, Šibenika i Zadra. Pre neki dan sam pročitao u novinama da je oko 28.000 Srba iz Karlovca prognano, prognano je pedesetak hiljada Srba iz Zagreba. Politika je nedavno pisala o rušenju i paljenju 170 sela u Slavoniji", podsetio je predsednik SRJ.

Ratno ludilo: Srpsko poselo na tenku, Bosna 1992.
Photo: Corbis

To je, rekao je Ćosić, jedno genocidno "čišćenje" Hrvatske od srpskog "pasjeg nakota", kako nazva Srbe "otac domovine" Hrvata Ante Starčević. A to "etničko čišćenje" vrši hrvatska vlast, hrvatska vojska. Hrvatski pukovi vršili su i vrše masakre nad nedužnim srpskim stanovništvom. To "etničko čišćenje" i danas traje, ono je preneto na Bosnu i Hercegovinu.

"Ta strahotna zlodela vrše i Srbi i Muslimani. Nije bitno ko je više ljudi ubio i kuća zapalio. Bitno je: ubijaju i pale svi. I razume se da se s razlogom zgražava svet, zgražava se Evropa. Ali, nesreća za moralnu savest današnjeg sveta, a što zapanjuje svakog razumnog čoveka, to je - da se za etničko čišćenje optužuju samo ili uglavnom Srbi, da su oni jedino krivci, a neće da se vidi istina užasavajuće realnosti. A, bez te istine ne može se to zlo ukrotiti ni mir ostvariti" - smatra predsednik Ćosić.

***

SRJ neće rat: Milan Panić, naivac
Photo: EPA
Govor saveznog premijera u Generalnoj skupštini svetske organizacije: PANIĆ - I DALJE ĆEMO SARAĐIVATI SA UN (Ujedinjene nacije, 23. septembra)

Objavljujemo u celini u nezvaničnom prevodu govor koji je prošle noći na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku održao predsednik Vlade SR Jugoslavije Milan Panić.

"Iskreno mi je drago što imam priliku da vam se danas obratim u ime naroda Jugoslavije. Posebno želim da čestitam Vama, gospodine predsedniče, na Vašem izboru na ovaj uvaženi i visoki položaj, što će, siguran sam, mnogo pomoći u mirnom i efikasnom rukovođenju Generalnom skupštinom. Pred ovim skupom sada se postavlja pitanje: više mira ili više rata. Juče ste čuli argument predsednika jedna nama susedne zemlje u prilog ratu. Danas ću vam ja izneti argumente - i program - u prilog miru. Ovde ste takođe čuli argumente u prilog neprihvatanja učešća Jugoslavije u uzvišenom radu Ujedinjen ih nacija.

Na konferenciji UN o izbeglicama koja je održana u Ženevi krajem jula rekao sam da prihvatam to što me ne prihvataju i zatražio od delegata da prekinu sa politikom i počnu da govore o problemima izbeglica. Nekima od vas je možda poznato da ja donekle razumem kako se izbeglice osećaju jer sam i sam bio politička izbeglica iz Titove Jugoslavije i živeo sam u izbegličkom logoru u Nemačkoj. Danas donekle slično osećam. Isuviše ih je koji govore o politici kada bi trebalo da govore o miru! Otkad je moja nova vlada Jugoslavije preuzela dužnost pre dva meseca mi smo sarađivali sa Ujedinjenim nacijama na sve moguće načine. Nastavićemo to da činimo bez obzira na akciju koju danas ovde preduzimate. Moj jedini cilj je uspostavljanje mira i stabilnosti na Balkanu. Sada se nalazimo na prekretnici. Ova velika organizacija posvećena miru mora odlučiti da li se mir podstiče upućivanjem oružja ili iznošenjem oružja. Balkan je već zagađen sa previše oružja. To je u izvesnom smisliu problem čovekove okoline tragičnih razmera. Molim vas saslušajte moju poruku! Nemojte odobriti sredstva za proširenje sukoba. Na Balkanu nam je potrebno više posmatrača Ujedinjenih nacija i mirovnih snaga, a ne više oružja za strane u sukobu.

Četnici u potrazi za žrtvama: Romantična slika iz Bosne, 1992.
Photo: Corbis

Dođimo do kreativnog i efikasnog načina za kontrolu i uklanjanje oružja koje se već tamo nalazi. Moja vlada će u potpunosti sarađivati sa Ujedinjenim nacijama na svaki način koji vi želite, kako bi se oružje stavilo pod kontrolu i prekinule borbe i ubijanje. Mi smo nekoliko puta ponudili da prihvatimo posmatrače Ujedinjenih nacija na našim aerodromima i našim granicama. Ja sam 26. avgusta u Londonu zatražio da se nekoliko hiljada pripadnika mirovnih snaga pošalje da osmatraju naše granice i ponudio da pomognemo Ujedinjenim nacijama logističkom podrškom, kako bi se pokrio deo troškova. Sada ponavljam taj zahtev.

Molim vas dođite u Jugoslaviju i uverite se da iz Jugoslavije ne dolazi nikakva podrška borcima u Bosni i Hrvatskoj. Moja vlada je dala naredbu da se prekine svaka podrška borcima u Bosni i Hrvatskoj, ali kao i u mnogim drugim delovima sveta, još uvek imamo neke militantne nacionaliste koji se opiru našim naređenjima. Potrebna nam je vaša pomoć. Vaša pomoć nam je dobrodošla. Još jednom vam kažem: molim vas dođite kao mirotvorci, a ne kao isporučioci oružja za borce.

Razmotrimo i činjenično stanje u vezi sa prisustvom stranih trupa u Bosni i Hercegovini. Uveravam vas da su svi jugoslovenski vojnici povučeni iz Bosne. To mi je potvrdila komanda Ujedinjenih nacija. U članku u "Njujork tajmsu" od 19. septembra, koji je u velikoj meri zasnovan na američkim i britanskim obaveštajnim izvorima, ističe se da se Jugoslovenska armija povukla iz Bosne 19. maja i da su se gotovo sve neregularne snage iz Srbije takođe povukle. U istom članku se kaže da se 30 hiljada pripadnika regularnih i deset hiljada pripadnika neregularnih hrvatskih snaga bore u Bosni i Hercegovini. Pa ipak, Hrvatska sedi među vama, nije podvrgnuta nikakvoj kritici niti sankcijama. Priznajem da sam novajlija u međunarodnim poslovima, ali mi to liči na dvostruka merila. Pozivam Ujedinjene nacije da zatraže da se sve strane trupe i dobrovoljačke neregularne snage odmah povuku iz Bosne pod pretnjom uvođenja sankcija. To bi bilo nepristrasno i doprinelo bi mirovnom procesu.

Lepo lice četništva: Srbin iz Bosne, detalj šubare
Photo: Corbis

Gospodine predsedniče, želeo bih da se dotaknem pitanja kontinuiteta i priznavanja novih zemalja koje su nekada bile republike stare Jugoslavije. Stav moje vlade prema priznavanju jasno je iznet u nekoliko navrata proteklih nedelja. Mi priznajemo granice između republika koje je povukao Titov komunistički režim kao međunarodne granice. Ja ponovo ovde izjavljujem da Jugoslavija nema pretenzije na teritoriju bilo kog suseda.

Mi smo poveli pregovore o većini pitanja u našim odnosima sa Hrvatskom i nadamo se da ćemo uspeti sklopiti sporazum sa Hrvatskom o uzajamnom priznavanju. Mi smo izjavili da priznajemo državu Bosnu i Hercegovinu u njenim postojećim granicama i spremni smo da priznamo njenu vladu kada sve tri etničke zajednice u Bosni postignu sporazum o organizaciji svoje države i vlade. Problem vlasti u Bosni moraju rešiti sami Bosanci, svi Bosanci. Problem nije u Beogradu, kao što je juče izjavio predsednik Bosne. Problem leži u Sarajevu. Vlada Bosne, koja je zastupljena u ovom telu, mora da ubedi sve narode Bosne da zaista predstavlja njihove interese. To je put ka miru u Bosni.

Međutim, nije mudro govoriti u ime Bosne ili u ime stare Jugoslavije. Ja govorim samo u ime nove Jugoslavije čiju vladu predstavljam. Ustav Jugoslavije ovlašćuje jugoslovensku vladu za vođenje spoljnih poslova. Dve konstitutivne republike - Srbija i Crna Gora - nemaju nikakvu zakonsku ulogu u spoljnim poslovima Jugoslavije.

Svetski lideri i predstavnici međunarodnih organizacija sastaju se sa mnom i traže od mene da doprinesem zaustavljanju borbi u Bosni i otklanjanju straha od srpske teritorijalne ekspanzije. Međutim, oni mi ne pružaju nikakvu pomoć u mojoj unutrašnjoj borbi u Jugoslaviji sa onim militantnim nacionalistima koji se suprotstavljaju mojoj politici mira. Oni čak jačaju poziciju mog glavnog protivnika na taj način što se sastaju sa njim prilikom svojih poseta Jugoslaviji. Molim vas, prekinite s tim! Smatrajte mene i moju vladu odgovornima za politiku i akcije Jugoslavije. Međutim, pružite nam pomoć i međunarodno priznavanje koji su nam potrebni da bismo sproveli svoj program mira.

Gospodine predsedniče, ja ovim formalno podnosim zahtev za članstvo u Ujedinjenim nacijama u ime nove Jugoslavije, čiju vladu predstavljam. Siguran sam da moja zemlja i moja vlada zadovoljavaju uslove za članstvo u najmanju ruku onoliko koliko i zemlje i vlade koje mnogi od vas danas ovde predstavljaju. Jugoslavija je osnivač Ujedinjenih nacija i uvek je postupala u skladu sa njihovim principima. Moja vlada poštuje te principe i bori se da ih podrži u veoma teškim okolnostima. Tražim vašu podršku i priznanje. Nemojte potkopati čoveka mira i miroljubive Jugoslavije.

Pod srpskim mecima: Prizor iz Sarajeva, 1992.
Photo: Corbis

Gospodine predsedniče, jedna od najvećih briga sveta kada je reč o Jugoslaviji je etničko čišćenje i stotine hiljada izbeglica koje su to postali usled te sramotne prakse. Etničko čišćenje je užasna, neprihvatljiva i neoprostiva stvar. Ja sam se tome aktivno suprotstavio u Jugoslaviji. Nedavno sam smenio zamenika ministra unutrašnjih poslova koji nije podržao program moje vlade, program suprotstavljanja etničkom čišćenju. Naložio sam da se gradonačelnik i još trojica ljudi uhapse i stave u zatvor u jednom gradu u kojem se sprovodilo etničko čišćenje Hrvata. Gde god da se pojavi u bilo kojoj republici stare Jugoslavije, etničko čišćenje se mora zaustaviti i prekinuti.

Međutim, u našim reakcijama na užase etničkog čišćenja nemojmo dozvoliti da kliznemo u netolerantnost. Ne smemo dopustiti da rat u Bosni postane verski rat - rat muslimana i hrišćana podržan spolja od muslimana i hrišćana. Svakako, Ujedinjene nacije se moraju izdići iznad toga. Organizacija ujedinjenih nacija je osnovana radi suprotstavljanja verskoj i rasnoj netolerantnosti koja je dovela do Drugog svetskog rata. Ova organizacija se mora zalagati za mir i tolerantnost svuda. U modernom svetu nema mesta za verske blokove. Molim vas, oprostite mi za lične opaske kada je reč o toleranciji. Ja sam Srbin pravoslavac. Moja žena je katolkinja. Moja kći se udala za muslimana i sama postala muslimanka. Imam dvoje unučadi muslimana. Među mojim precima bilo je Hrvata. Moja ličnost i filozofija protive se etničkoj i verskoj netoleranciji.

Ubijanje Sarajeva: Tema koju Panić nije pomenuo
Photo: Corbis

Gospodine predsedniče, verujem da u postkomunističkoj eri velike sile imaju posebnu odgovornost da obezbede stabilno političko i ekonomsko transformisanje novih demokratija. One posebno moraju pokloniti pažnju unapređivanju etničke i verske tolerancije i moraju paziti da u ispunjavanju svojih dužnosti na njih ne utiče pritisak koji vrše specijalni intersni blokovi zemalja. Ili smo svi mi ravnopravni ili su neki ravnopravniji od drugih. Ja sam za ono prvo. Dozvolite mi da naglasim da bez istinske tolerancije ne možete imati istinski mir. Gospodine predsedniče, teško je propovedati toleranciju onima koji trpe pod ekonomskim sankcijama koje nisu jednako primenjene u odnosu na sve strane u sukobu. Ali moja vlada doista propoveda toleranciju zato što je to pravedno i zato što tolerancija vodi do mira.

Gospodine predsedniče, dozvolite mi još jednom da naglasim da je moja današnja poruka poruka mira. Moja vlada sprovodi program mira. Potrebno nam je razumevanje i pomoć ovog tela. Vaše prihvatanje transformacije koju nastojimo da uvedemo i vaše priznavanje unapredilo bi mir. Plašim se da bi ga vaše odbijanje usporilo. Gospodine predsedniče i uvaženi delegati, želeo bih da vam skrenem pažnju na odluku koju je Savezna skupština Jugoslavije usvojila danas, a koja jasno ističe veoma ozbiljnu zabrinutost zbog rezolucije o članstvu Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama. Ta odluka je ovde priložena i molim vas da joj poklonite dužnu pažnju. U ime mira, zahvaljujem vam što ste saslušali šta sam imao da kažem.

***

Čim popijem kaficu, rušite: Ratko Mladić, zločinac
Photo: Stock
SITUACIJA U BOSNI I HERCEGOVINI: RAT PRENET IZ HRVATSKE

I jučerašnje vesti sa ratišta u Bosni i Hercegovini obeshrabruju. Rat se nastavlja, a tamo gde vlada zatišje, ocenjuje se da se radi o pripremama za nova ofanzivna dejstva. "Rata ne bi bilo da nije bilo oružanih snaga Republike Hrvatske na prostorima BiH i da nisu napali srpski narod i bivšu JNA, te su tako rat iz Hrvatske prenijeli u BiH." To je na konferenciji za štampu u Bileći, pored ostalog izjavio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske general-potpukovnik Ratko Mladić. On je izrazio uverenje da bi rat bio veoma brzo okončan ukoliko bi se oružane formacije Republike Hrvatske povukle sa ovih prostora i prestale sa agresijom prema Republici Srpskoj i srpskom narodu.

General Mladić je precizirao o kolikim hrvatskim snagama je reč. Naveo je da su Hrvati na tim prostorima angažovali i drže 31 svoju brigadu, 11 pukovnija i 7 specijalnih bojni. Najviše hrvatskih snaga, po Mladiću, koncentrisano je naročito, na pravcima Dubrovnik - Trebinje, zatim Čapljina - Stolac i Mostar - Nevesinje. Istakao je uz to prisustvo hrvatskih snaga i na području centralne Bosne i Posavine. Mladić je upozorio i na grupacije i stacioniranje formacija, pored ostalog, na prostoru Spačvanskih šuma i na pravcu Slavonski Brod - Županja - Đakovo. "Krajnji cilj grupisanja ovih snaga je rušenje Jugoslavije, ma u kakvom obliku ona postojala i izbijanje na reku Drinu, što je večiti san ustaških snaga, pa i ovih koje predvodi Franjo Tuđman", izjavio je general Ratko Mladić na konferenciji za štampu u Bileći, o čemu je prenoseći izvode iz njegovog izlaganja izvestila SRNA.

Povodom pitanja koje se odnose na Prevlaku, Mladić je ukazao da su vlasti SR Jugoslavije u više navrata istakle da je Prevlaka političko, a ne vojno pitanje. Vojska Republike Srpske, izjavio je on, zainteresovana je da na tom prostoru vlada mir i nije joj u interesu da se na njenom boku i iza leđa nađu neprijateljske formacije Republike Hrvatske. Oružani sukobi na srednjodrinskom području ne prestaju. Odnosi snaga menjaju se iz sata u sat, javlja B. Novaković. On dodaje da je zbog toga vojska Republike Srpske organizovala odlazak oko dve hiljde Srba sa desne obale Drine u Čajniče, Višegrad, Rudo i Pljevlja.

SRNA se pravi blesava: Navodno, ne zna tko puca po Sarajevu
Photo: Corbis

Prema opisu našeg izveštača, juče i prekjuče, i u toku noći, na ušću Lima u Drinu bilo je kao u paklu. Istovremeno, na svim ratištima u zoni odgovornosti hercegovačkog korpusa vojske Republike Srpske, noć i jutro protekli su mirno. Ni na jednom delu fronta nisu zabeležene čak i provokacije, saopštila je juče, kako javlja Tanjug, Komanda srpskih snaga u Bileći.

Kakva je situacija u Sarajevu - ne zna se. Do kasnih popodnevnih sati izveštači se nisu javili. SRNA u toku prepodneva, primećuje Tanjug, nije ništa javila o zbivanjima na sarajevskom ratištu. Radio Bih je, međutim, optužio srpsku stranu za otvaranje vatre iz protivavionskih mitraljeza i topova na grad. Na rubna područja grada po istom izvoru, otvarana je artiljerijska vatra.

Tuga i smrt: Kadar iz Bosne
Photo: Boris Grdanoski

Žestoko je u centralnoj Bosni. Agencija SRNA je prekjuče javila da su srpske snage zauzele deo Maglaja na desnoj obali reke Bosne. Agencija tvrdi da se snage HVO (Hrvatsko vijeće obrane) organizovano povlače iz tog grada. Linije fronta nisu pomerane, navodi Radio BiH uz tvrdnju da su hrvatske snage ostale u Tešnju i Maglaju. (M. D.)

***

Milan Šobić doputovao u Beograd: SLOBODA POSLE 80 DANA U MUSLIMANSKOM LOGORU

Novinar Tanjuga Milan Šobić, koji je u muslimanskom logoru u Zenici bio zatočenik 80 dana, juče je doputovao u Beograd i danas će na konferenciji za štampu obavestiti javnost o prilikama u tom logoru u kome trenutno ima između 250 i 300 Srba, mahom civila.

Od 2. jula, kada je uhapšen u svom stanu u Zenici, do 19. septembra kada je na Vlašiću razmenjen kao "ratni zarobljenik", protiv Šobića nije podignuta optužnica, niti je sprovedena bilo kakva istraga. U logoru je, međutim, posebno u prvo vreme, bio podvrgnut fizičkoj torturi. Njegovom hapšenju predhodilo je 17. jula obijanje dopisništva Tanjuga u Zenici za koje niko formalno nije preuzeo odgovornost. Od tada, do hapšenja, Šobić je bio u kućnom pritvoru. Nekoliko dana posle hapšenja muslimanske vlasti su obile Šobićev stan i zaplenile svu zatečenu imovinu, o čemu nije donesena nikakva odluka, čak ni administrativna. Isto se dogodilo praktično svim Srbima u Zenici.

Šobić je bio stalni dopisnik Tanjuga u Zenici od 1978. Konferencija za štampu biće održana u Međunarodnom pres centru danas u 12 časova i 30 minuta.

***

Iz Savezne skupštine: OSPORAVAJU IZVEŠTAJ VLADE O ETNIČKOM ČIŠĆENJU

Na teritoriji SR Jugoslaviji nema etničkog čišćenja, već samo pojava ugrožavanja lične i imovinske sigurnosti građana, odnosno remećenja međunacionalnih odnosa. Ovo je zaključak sa jučerašnje sednice Komisije za ostvarivanje sloboda, prava i dužnosti građana Savezne skupštine na kojoj je zauzet stav da Predlog zakona o amnestiji ostaje u proceduri i da će biti razmatran u paketu sa zakonskim aktima o rešavanju statusa ratnih invalida, njihovih porodica i zakona o vojsci.

Članovi Komisije prihvatili su i inicijativu predsednika Dobrice Ćosića o rehabilitaciji informirovaca, a predloženo je da se ljaga skine i sa svih onih koji su bili žrtve ideoloških progona (rehabilitacija bi obuhvatila i žrtve takozvanih otkupa i one kojima je zabranjen povratak u zemlju). Kao što se i očekivalo, oko ovih osetljivih pitanja vodila se žučna debata, posebno o tome postoji li u Jugoslaviji etničko čišćenje. Za ovu tačku dnevnog reda savezna vlada je podnela hrpu materijala o "slučajevima ugrožavanja lične i imovinske sigurnosti hrvatske, mađarske i drugih nacionalnih manjina u Vojvodini".

U informaciji Saveznog ministarstva pravde navedeni su primeri kršenja ljudskih prava u Hrtkovcima, Slankamenu, Nikincima, Rumi, Ruskom Krsturu, Golubincima, Kukurevcima, Senti i Adi. Na primer, kako piše u informaciji, iz Hrtkovaca, nakon nasilnog preuzimanja vlasti, iseljene su 253 porodice, iz Golubinaca 120, dok je na mesnu zajednicu Breg u Rumi (pretežno Hrvati) bačeno 12 bombi. Dalje u informaciji se navodi da je u naseljima na jugu Bačke i u Sremu poslednjih meseci došlo do međuetničkih sukoba, organizovanih akcija militantnih grupa usmerenih na etnička čišćenja višenacionalnih sredina.

Ne priznaje etničko čišćenje: Margit Savović, radikalna ministarka
Photo: Stock
Na ovakav izveštaj žustro su reagovali Vojin Vuletić, Margit Savović i Radovan Radonjić. Vuletić odbija ponuđeni tekst savezne vlade jer je "tendenciozan, vrvi neistinama, a do podataka se došlo sufliranjem antisrpskih političkih organizacija. istih onih koje su servirale pogrešne podatke Helsinki voču", kazao je Vuletić. Gospođa Margit Savović pitala je zašto je vladi stalo da dokaže kako postoji etničko čišćenje. "U Hrtkovcima je do incidenta došlo nakon što je primećeno da mnogi meštani odlaze u hrvatsku vojsku", objasnila je Savovićeva, dok je Radovan Radonjić naglasio da se ne sme preći preko činjenice da se dobar deo Hrvata stavio na stranu HDZ, otišao u redove ZNG, a naveo je i primer slobodnog pevanja hrvatske himne u Subotici.

Reagovao je i ministar Momčilo Grubač objasnivši da informacija nije sasvim pouzdana jer se do nje došlo na osnovu razgovora sa meštanima "spornih" krajeva i podataka prikupljenih od beogradskih mirovnjaka. - Ne može se govoriti o pojavi etničkog čišćenja, taj termin je nezgodno upotrebljen - "ispravio" se Grubač dodajući da je izraz uzet kao zamena za termin poremećeni međunacionalni odnosi. Međutim, Grubač je potom ukazao na pojedinačne incidente kao plod samovlašća, neodgovornih pojedinaca, pritisaka na nesrpski živalj. No, ponovo je upozorio ministar Grbač, nema govora o pravom etničkom čišćenju jer ono podrazumeva blagoslov vlasti u proterivanju i šikaniranju etničkih zajednica. Zbog nejasnoća u informaciji, od vlade je zatraženo da što pre izradi potpuni izveštaj na temu ostvarivanja ljudskih sloboda, ali na celoj teritoriji SRJ. Takođe, traže se energičnije mere, pre svega preventivne, u sprečavanju širenja pojava nacionalnih konflikata.

Gore bošnjačka sela: Četničko orgijanje u Bosni
Photo: Stock

U raspravi o Predlogu zakona o amnestiji zadržane su stare, poznate pozicije. Vlada smatra da se "aktom milosti" postiže korak napred u zaštiti ljudskih sloboda i prava, učvršćenju pravne države. Ministar Grubač tvrdi da bez donošenja zakona o amnestiji nema dugoročnog rešenja statusa izbeglica i povratka raseljenih na ognjišta. Preduslov za njihov povratak jeste oslobađanje, straha od gonjenja zbog učešća u oružanim sukobima. Po rečima dr Grubača, Jugoslavija je u prednosti što je prva, pre svih, predložila pomilovanje, ali bilo bi šteta da je preduhitri Hrvatska koja se dugo opirala sličnoj inicijativi, ali je pristala na donošenje amnestije. Jugoslavija bi "aktom milosti", naveo je Grubač, ugrabila velike međunarodne poene. Ministar pravde dr Tibor Varadi prihvatio je sugestiju da vlada sa novim podacima i činjenicama dopuni obrazloženje zakona o amnestiji kako bi se dezerteri našli u paketu sa drugim zakonima.

Oko predloga za rehabilitaciju informbirovaca postignuta je puna saglasnost. Ministar Varadi je obavestio članove Komisije da vlada formira grupu eksperata (uglavnom profesora Krivičnog prava) koji će da ispitaju pravne modalitete rehabilitacije, ali i proširenja na krug ljudi koji su stradali na političkim procesima. Tim ljudima nije dovoljna samo moralna i politička satisfakcija, već i finansijska, ocenio je Varadi. kada ta grupa uradi izveštaj, očekuje se da do kraja godine vlada izađe sa tekstom Predloga zakona o rehabilitaciji žrtava Golog otoka. Radmilo Bogdanović je tražio da ekspertska grupa ispita i šta se zaista događalo na Golom otoku, da se vidi dokle su išle zloupotrebe vlasti. (R. Pavlović)