Zašto Karađorđevići spavaju po hotelima?

image

Posle duže pauze, nastavljamo sa objavljivanjem dokumentarnog feljtona o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce danas, 19 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 22. septembra 1992. godine

Iz dana u dan: DRUGA VRSTA NOVCA

Kada nemaština uđe na vrata ljubav izađe kroz prozor. Možda nije baš tako, ali je slično, u vaterpolo klubu Crvena zvezda, šampionu Jugoslavije.

Najbolji trener na ovim prostorima Nikola Stamenić napustio klub, njegovim stopama će, najavio je to, "otac jugo-vaterpola" Vlaho Orlić, najbolji vaterpolista sveta Milanović otišao je u Italiju, ima još nezadovoljnih među igračima...

Šta se dogodilo tako reći preko noći, da od najboljeg kluba u zemlji u kome je, činilo se, sve savršeno funkcionisalo dođe do ovakvog osipanja?

Problem je - novac.

I još nešto, veoma značajno - novi odnosi koje novac stvara ulazeći u naš sport na velika vrata, a ne potiče kao do sada, iz nama dobro znanih izvora, iz društvene kase, bilo da je u pitanju preduzeće ili ustanova, svejedno.

Photo: combo

Donedavno, to je bilo ovako, prijatelj ili klupski simpatizer, ili direktor preduzeća koji podlegne autoritetu državne ili partijske funkcije klupskog moćnika, "samoupravno" u svom kolektivu odluči da putem reklama, ili na neki drugi način, klubu doturi novac i tu je posao bio završen.

Situacija se izmenila i to potpuno. Sada je darodavac u najviše slučajeva privatnik, pojedinac ili firma, koji se ne isključuju iz tog "toka novca" onog časa kada ga klubu daju, već, ili učestvuju ili odlučivanju o tome kako se troši, ili dobro motre na koji im se način uloženo vraća kroz razvijeni marketing, novi kapital, promociju druge vrste.

I, ako nisu zadovoljni, saradnju jednostavno prekidaju, novac ulažu na drugu stranu.

Saznajemo da je poslovni partner vaterpolista Crvene zvezde "Yu point" na čijem se novcu taj veliki projekt stvaranja šampionskog tima "crveno-belih" munjevito, za samo jednu sezonu, pretežno zasnivao, nezadovoljan nekim ponašanjima u klubu povukao "iz igre". I - vaterpolo građevina, činilo se nikad jača, počela je iz temelja da se trese.

Da li će u crvenoj zvezdi i kako prevazići nastalu situaciju ostaje da se vidi, ali, u svakom slučaju Zvezda i ono što se u njoj događa biće primer istovremeno i za dobru akciju i za patologiju te iste akcije u novim sportsko-poslovnim odnosima.

I Partizanov rukometni primer je karakterističan na svoj način. Na čelo kluba došao je čovek čija je firma "MAG Intertrejd" najavila investiciju od dva miliona nemačkih maraka u klupske poslove.

Naš narod kaže: "plati pa klati". I čovek koji je partizanu "platio", počeo je i da "klati". Smenio je trenera, uspešnog trenera Kamenicu, to je izazvalo revolt igrača koji su se opredelili za štrajk i, pošto je prvenstvo na pragu, u Partizanu grozničavo traže najbolje rešenje u situaciji koja je dramatična.

Nije u ovom rukometnom slučaju bitno da li je i ko pogrešio oko Kamenice, da li je novi klupski gazda podlegao intrigama nekih ljudi u klubu na adresu sada bivšeg trenera, koliko je ko i na koji način umešan u tu klupsku "kuhinju". Uloživši novac u klub MAG je očigledno "kupio" pravo i da u partizanu odlučuje i dok je tako njegovve odluke u klubu mora da poštuju i oni koji se sa njima intimno ne slažu.

Partizanov slučaj nameće kao novo iskustvo u sličnim poslovima i neophodnu prethodnu proveru i procenu da li je u klubu baš sve na prodaju, kome se prodaje i dokle se protežu kompentencije novog gazde.

Jer, neće biti daleko dan kada će neki klupski gazda sastavljati tim, ili, slično verluskoniju u Milanu, odlučivati da li će zadržati savićevića u ovom najboljem italijanskom klubu, ili da ga ustupi marseljskom Olimpiku.

Photo: S. Drechsler

Novi ekonomski odnosi u sportu traže i nove drugačije, ljude u klupskim upravama. I ako ima još politički moćnih, pa sa te strane i korisnih, oni su listopadni, kratko traju, klubovima su sve više potrebni ljudi od ekonomaksom zanata, ljudi od biznisa, oni koji znaju da prave novac. Marketing postaje najznačajnija delatnost u sportskim organizacijama, a profit kategorija bar od istog značaja kao što je i sportski uspeh.

Mnogo je primera da se u novim odnosima, sportske organizacije i ljudi u njima još najbolje ne znalaze, ili štiteći svoju ulogu i svoj interes pružaju otpor neminovnosti koja se zove borba za profit.

Podsetimo na svež primer Zajednice fudbalskih prvoligaša i njenog posla sa "Jugoskandikom". Ova banka je za markentiška prava u našem najvećem fudbalskom takmičenju uložila 600.000 nemačkih maraka, da bi, nezadovoljna, iz tog posla kasnije izašla. Oni koji su u toj zajednici najavljivali da će lako opet sličan posao napraviti, prevarili su se. "Jugoskandik" je doveo Fišera na Sveti Stefan, uložio je velike pare, dobio svetsku promociju, a novi fudbalski šampionat igra se bez pokrovitelja, znači i bez "ekstraprihoda", koji je u prošloj sezoni, rekosmo, iznosio 600.000 maraka.

Ako to ne smeta klubovima, znači da imaju zajednicu kakvu zaslužuju.

Ima, naravno, i dobrih primera maksimalne poslovnosti i brze adaptacije klubova i ljudi u klubovima na nove ekonomske odnose i značaja i uloge privatnog kapitala u našem vrhunskom sportu. Ovde je, međutim, bila reč o onima drugima. zajedničkog iskustva radi. (Zoran Popović)

***

ZAŠTO KARAĐORĐEVIĆI SPAVAJU U HOTELIMA

Jurišajući u oslobodilačkim ratovima Srbije, sa isukanim sabljama i na čelu srpske vojske - ni Karađorđe ni kralj petar I, kao ni mučenički kralj Aleksandar I Karađorđević - nisu mogli ni da sanjaju da će, jednoga dana, njihovi potomci biti prinuđeni da spavaju u beogradskim hotelima - umesto u svojoj kući!

Da li je to Srbija za koju su se oni borili i u kojoj pravo na očevinu i otadžbinu nema jedino prva srpska porodiva!?

Photo: Stock

A, čak i oni Srbi koji, po svom opredeljenju, nisu monarhisti - bili su zapanjeni: u Beogradu, u srpskoj prestonici, i prošle i ove godine - potomci onoga koga je Njegoš nazvao ocem Srbije, kao i potomci još petorice vladara Srbije, Crne Gore i Jugoslavije - spavali su u hotelu!?

Ironija sudbine je udesila da Srbija bude danas maćeha - jedino potomstvu oca Srbije.

Od smrti Josipa Broza - u Srbiji se mnogo toga promenilo. Međutim, u odnosu na Karađorđeviće, Beli dvor i pravo prve srpske porodice da makar stanuje u otetoj očevini i dedovini - sve je ostalo isto: i posle Tita - Tito!

Karađorđevići nisu tako bogati da bi sebi - u Srbiji i Crnoj Gori - mogli da kupe novu imovinu - jednaku onoj koja im je oteta. Međutim, čak i da jesu tako imućni - bilo bi ispod i njihovog dostojanstva i dostojanstva srpskog naroda da se - i na taj način - daje "pokriće" onima koji su im sve oduzeli!

Znajući da Karađorđevići mogu u otadžbini pristojno živeti samo u onome što im je oteto - sledbenici "misli i dela Josipa Broza" tako su onemogućili i male srpske prinčeve da i oni pohađaju srpske škole sa ostalom decom u svojoj zemlji.

A, Srbija neće biti demokratska zemlja sve dok u njoj i na svome - ne bude mogla da živi i prva srpska porodica!

Pitanje statusa Karađorđevića - više nije pitanje društvenog uređenja u Srbiji. To više nije pravno ni političko pitanje.

Danas, to je - pre svega - etničko, nacionalno, istorijsko i civilizacijsko pitanje!

Činjenica da potomci Karađorđevića u beogradu moraju da odsedaju u hotelima - umesto u svojoj kući predstavlja nacionalnu sramotu za celu srpsku naciju i nema nikakve veze sa pitanjem da li će Srbija biti republika ili monarhija!

Mnogim ljudima (koji su podlegli komunističkoj indoktrinaciji) ne sviđa se kada se kaže da su Karađorđevići (pored Petrovića) danas jedino srpsko plemstvo i jedina srpska aristokratija. Međutim, Karađorđevići to jesu i njima je mesto u Srbiji i u njihovom domu - nezavisno od toga da li će i kada ova zemlja ponovo biti monarhija!

Zaboravio sam ime jednog velikog mislioca koji je uzviknuo: "Teško onom narodu koji nema svoju aristokratiju i koji ne poštuje svoje stare - istorijske porodice. Mnogim takvim narodima se desilo da - kao stado ovaca - budu odvedeni u katastrofu i nacionalnu propast"!

Photo: www.royalfamily.org

I, zaista, tu nepobitnu istinu su vrlo dobro znali i Turci i Titovi komunisti: Da bi mogli da vladaju Srbijom, bilo je - i jednima i drugima - neophodno da prvo izvrše "seču srpskih knezova". U 1804. godini se počelo i od Karađorđevića, a posle 1941. god. - od njegovih potomaka.

Tek tako - obezglavljenog - znali su da mogu da vode srpski narod kuda oni hoće.

Sada niko ne traži silom da nekoga vodi. karađorđevići nikoga ne ugrožavaju a monarhiju može da proglasi jedino srpski Parlament - i niko više! Međutim, danas se "seča knezova" vrši na "suptilniji" način: na način koji i predstavlja nacionalnu sramotu jer se Karađorđevićima uskraćuje i državljanstvo i stanovanje u Belom dvoru.

Srpski nacionalni program ne mogu - na uverljiv način - da pišu ljudi koji su u Beli dvor doveli Tita, a sada u njega neće da puste Karađorđeviće!?

Kako se, uopšte, može govoriti o pravima drugih - u zemlji u kojoj se krše čak i osnovna ljudska, nacionalna i građanska prava Karađorđevih potomaka? Isti ljudi, koji su karađorđevićima oduzeli i očevinu i otadžbinu, danas im "prebacuju" da su strani državljani? kakve li ironije! Naravno da je to nacionalna sramota, o kojoj moraju da misle oni koji danas vladaju Srbijom i Jugoslavijom.

Da bi video kako se drugi narodi odnose prema svojim istorijskim porodicama - čovek ne mora da obilazi ni jednu od deset današnjih evropskih Monarhija. Dovoljno je da ode u one zemlje Zapadne Evrope - koje su republike. U svakoj od tih zemalja - videće da te porodice žive u svojim kućama (makar se one zvale i dvorovima ili zamkovima) i da im te kuće niko nije oteo! Između ostalog, i u tome je razlika između komunističkih i demokratskih zemalja.

Eventualno pretvaranje Belog dvora u muzej - bila bi samo još jedna "legalizacija" akta otimanja i potvrda da sadašnja vlast misli da je Tito mogao da živi u tuđem, a da Karađorđevići ne mogu - u svome!?

Uostalom, taj muzej bi jedino mogao da se zove "Muzejom otetih eksponata". Muzej se ne pravo od tuđega, od otetog i od kuće čiji su vlasnici živi, a za tako nešto nisu dali saglasnost.

Odluka o otimanju Belog dvora (kao i ostale imovine Karađorđevića) - ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo - jer je doneta nezakonito, bez ikakvog pravnog osnova, od strane nadležnog organa i po nelegalnoj proceduri!

Photo: Goran Srdanov

Uostalom, ni država koja je otela imanje srpskoj kraljevskojporodici - više ne postoji! U Srbiji se slavi srpska istorija, dižu se spomenici karađorđu i Kralju Petru I, a sa pijetetom se govori o Kralju Nikoli I Petroviću.

Međutim, sve je to obična hipokrizija jer se potomcima istih ljudi - ne priznaje ni državljanstvo ni "stanarsko pravo" u kućama koje su im otete!? Zar takav narod i može da zasluži bolju sudbinu? Ako se sadašnje vlasti odluče za takve "rezone", za takvu "pravnu državu" i za takva "pravila igre" - onda im se - već sutra - to može vratiti kao bumerang.

Samo ko dobro čini - može se dobru i nadati. sada je potez na aktuelnom rukovodstvu Srbije i Jugoslavije!

Svojim odnoson prema potomstvu i imovini srpskih vladara i ranijih šefova srpske i jugoslovenske države - sadašnji šefovi Srbije i Jugoslavije daju najbolji primer i srpskom narodu i budućim liderima ove zemlje - kako oni treba da se ponašaju prema njihovom potomstvu i njihovoj imovini! Ako tamo, na Dedinju, ima mesta i za one koji žive u tuđem, onda oni, koji drže ključeve doma Karađorđevića, ne mogu više govoriti da srpski prinčevi ne mogu živeti u svome. (Nebojša Bogdanović, advokat iz Beograda)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 23. septembra 1992. godine

Sastanak hirurga Krajine u Vojniću: LOŠA PRVA POMOĆ RANJENICIMA

Prva pomoć koja je pružena ranjenicima bila je uglavnom na svim delovima ratišta neodgovarajuća. Do izražaja je naročito dolazila neobučenost pojedinaca za pružanje uzajamne i samopomoći prilikom pojedinačnih i masovnih ranjavanja.

Uočena je loša organizacija i nedostatak doktriniranog pristupa prilikom ukazivanja lekarske pomoći. Zabeležene su i loše procene vojnog saniteta o mogućnostima lečenja teških, ali i lakših ranjenika posle njihovog transporta sa velikih daljina. Neodgovornosti i nediscipline bilo je na svim nivoima sanitetske službe.

Ovo su neke od najvažnijih kritičkih ocena i zaključaka sa Prvog sastanka hirurga Krajine, nedavno održanog u Vojniću, kome je prisustvovalo više od 50 lekara i hirurga sa ratišta.

Photo: Stock

Osim propusta u organizaciji, na ovom skupu je zaključeno da je manjkavosti bilo i u prihvatu, trijaži i transportu ranjenika, a to je doprinelo nepotrebnom povećanju gubitaka i invalidnosti. Ipak, zahvaljujući radu malobrojnih lokalnih hirurga, a pre svega, radu dobrovoljaca iz svih krajeva zemlje veliki broj ranjenika i bolesnika lečeno je uspešno i na odgovarajući način.

Profesor dr Borislav Vujadinović, koji je sastanku hirurga prisustvovao u ime Srpskog lekarskog društva objašnjava da su zaključci sa Prvog sastanka hirurga Krajine vrlo kritički, jer je bilo nedozvoljenih propusta, naročito u zbrinjavanju ranjenika u prvim etapama, ali i u transportu prilikom evakuacije ka Beogradu.

- Zato smo se odlučili za kritički osvrt, ali i za preporuke koje će poslužiti kao osnove budućeg sastanka na kojem će se što pre okupiti svi hirurzi angažovani u borbama u toku 1991. i 1992. godine, kaže profesor dr Vujadinović.

Zaključci ovog skupa trebalo bi da dobiju vrednost doktrine koja bi se primenjivala u eventualnom budućem ratnom sukobu i koja bi doprinela da se znatno smanji broj gubitaka i invalidnosti, preporuka je protokola sa Prvog sastanka hirurga Krajine. (O. P.)

***

Photo: Stock

Ubuduće u školama u Srbiji: SRPSKI UMESTO SRPSKOHRVATSKOG

Umesto predmeta srpskohrvatski jezik i književnost đaci u Srbiji će ubuduće učiti srpski jezik i književnost. A gradivo će im biti olakšano za nekoliko dela hrvatskih, slovenačkih i makedonskih pisaca.

Srednjoškolci neće morati da čitaju i izučavaju dela: "Suze sina razmetnoga" (Ivan Gundulić); "Proglas" (Ljudevit Gaj); "Tuga za jugom" (Konstantin Miladinov); "Seljačka buna" (August Šenoa); "Vukadin" (Stevan Sremac); "U registraturi" (Ante Kovačić); "Seljakova smrt" (Janko Kersnik); "Šuma spava" i "Cvrčak" (Vladimir Nazor); "Ti cvete moj" (Oton Župančič); "Oči" (Aco Šopov); "Svijetliš u tmini" (Jure Kaštelan) i "Reči umiru" (Edvard Kocbek). A Šćepanovićevo mesto u literaturi za srednjoškolce zauzeće Pekić. Ali će se o njemu učiti samo informativno.

Ovako ukratko glasi uputstvo za realizaciju sadržaja iz srpskog jezika i književnosti u srednjoj školi u uslovima transformacije jugoslovenske države. I ovo uputstvo, koje je Ministarstvo prosvete Srbije poslalo svim srednjim školama u Srbiji, važi samo za tekuću školsku godinu. I samo za srednjoškolce. I osnovci će učiti srpski, a ne srpskohrvatski jezik i književnost, jer ne bi bilo dobro, upozorio je dr Milorad Dešić, profesor Univerziteta u Beogradu (katedra za jezik), da naziv istog predmeta bude različit u osnovnoj i srednjojškoli.

Profesor dr Dešić je juče - zajedno sa dr Jovanom Deretićem, profesorom Univerziteta u Beogradu (katedra za književnost), i predstavnicima Ministarstva prosvete Srbije - aktivu nastavnika srpskog jezika beogradskih srednjih škola govorio o promenama u nastavi iz srpskog jezika i književnosti.

Photo: Stock

Naglašavajući da su srpski i hrvatski, lingvistički gledano, jedan jezik, dr Dešić je istakao da je jedna struja hrvatskih intelektualaca još 1974. godine isposlovala posebnost hrvatskog jezika. Posle svega što se događalo u Hrvatskoj, više nema razloga da se na silu održava naziv srpskohrvatski jezik.

- Tako da ono što smo do sada nazivali varijantama sada zovemo jezicima. naziv srpski jezik može da se odnosi kao na Srbiju i Crnu Goru, tako i na Republiku Srpsku i Srpsku Krajinu, rekao je prof. dr Dešić.

U proučavanju jezika težište je na štokavskom dijalektu ekavsko i jekavskog narečja, dok će se kajkavski i čakavski dijalekti dati u kratkim crtama, strogo informativno. Do sada su sva tri dijalekta bila ravnopravno tretirana. Posebno će se učiti početak standardizacije književnog jezika i pravopisa kod Srba (prva polovina 19. veka) i razvoj srpskog književnog jezika u drugoj polovini 19. i u 20. veku.

Osnova pisma je ćirilica, ali nije i ne trebada se zabrani latinica. U razgovoru sa profesorima rečeno je da se dnevnici i sva školska dokumentacija vode na ćirilici, ali da je u interesu đaka da ne zaborave nijedno od dva pisma. Zbog toha je odlučeno da pismene zadatke naizmenično pišu ćirilicom i latinicom.

Neki profesori su bili protiv tog rešenja. jedni su se borili za negovanje ćirilice, upozoravajući da mnogi đaci uopšte ne znaju ćirilicu, dok su drugi bili za to da se učenicima omogući da pismene zadatke pišu pismom koje im više leži. Polemiku je izazvao i pravopis koji se nije promenio od 1960. godine. jedni su tražili da se, u što skorije vreme, uradi novi pravopis u kome će se, recimo, izgubiti zarez, a ostati samo zapeta. Drugi profesori su smatrali da pravopis, kao i celokupan program, u hodu mogu da menjaju sami predavači, a ne da uvek čekaju da "neko odozgo pokrene stvar".

Profesori Deretić i Dešić bili su protiv toga da svaki nastavnik radi po svome, jer bi to bilo pogubno, pre svega, za đake.

Profesor Deretić je istakao da izmene nisu velike, jer su programi izmenjeni pre dve godine. Prema njegovoj oceni, to su dobri programi. Iz njih su izbačena neka dela slovenačkih, hrvatskih i makedonskih pisaca, koja su se ranije radila zbog uvažavanja principa reciprociteta, a ne zato što su, zaista, vredna ostvarenja. Sada su izostavljena još neka dela, iz istih razloga. Tako je i gradivo rasterećeno, pa se delima i piscima koji to isključivo po stručnim kriterijumima zaslužuju može posvetiti više pažnje.

Photo: vukajlija.com

Mnogi hrvatski, slovenački i makedonski pisci su ostali, kao, na primer, Dražić, Mažuranić, Matoš i Cankar. Jer se u okviru nacionalne književnosti svuda u svetu proučavaju i strani pisci. U naše programe strani pisci su uvršćeni po kriterijumu svetske književnosti bliske našoj. Pisci će se u književnosti izučavati prema književnoj vrednosti njihovih dela, a ne prema njihovoj političkoj aktivnosti.

Ovakvim programom, istakao je prof. dr Deretić, otvorena je mogućnost da se ubuduće izučavaju bugarska, rumnuska i grčka književnost. Zatim je Deretić ukazao na dve greške u uputstvu za izučavanje srpskog jezika i književnosti u srednjim školama. termin jugoslovenske književnosti zamenjuje se terminom južnoslovenske, a ne nacionalne književnosti kako piše u uputstvu. A zatim je naglasio da od esejista i dalje u programu ostaju Miodrag Pavlović i Sveta Lukić, iako u uputsvu piše da se oni izostave. (A. Brkić)

***

Rat u Bosni i Hercegovini: NACIJE U SUKOBU

Papir koji je delegacija na čelu sa Harisom Silajdžićem ponudila u ženevi dopušta mogućnost stvaranja konstitutivnih jedinica u okviru BiH. Međutim, po oceni radovana karadžića, "Muslimani su i ovom prilikom tvrdoglavo zastupali koncepciju unitarne BiH".

- Takav koncept za nas je neprihvatljiv - izjavio je predsednik Predsedništva Republike Srpske, ističući da "svjetski i domaći faktori moraju da shvate da su ovdje u sukobu nacije, odnosno etnosi". To su, po Karadžiću, činjenice i iz toga logično sledi, smatra on, da konstitutivne jedinice moraju da se zasnivaju na etničkom principu.

Photo: FoNet/Darko Popović

O mogućem prestanku rata dr Karadžić je rekao, kako prenosi SRNA, da se on ne može zaustaviti ako se kontinuirano vrši jednostrani pritisak na srpsku stranu, ili pojačavaju sankcije prema Srbiji. I ostale strane u sukobu moraju da ponesu svoje brme odgovornosti za rat u BiH. Hrvatske trupe moraju da se povuku sa BiH ratišta, a Muslimane treba staviti pred dilemu - ili će zaustaviti svoja borbena dejstva, ili ćemo insistirati na povlačenju priznavanja BiH. Bez takve pretnje, militantni Muslimani neće obustaviti rat, rekao je dr Karadžić.

U Mostaru doneta je odluka o formiranju "vijeća Muslimana Hercegovine", javio je juče hrvatski radio, što je preneo Tanjug iz Beograda.

U informaciji hrvatskog radija navodi se da su odluku doneli predstavnici muslimanskih intelektualaca i nezavisnih organizacija iz Mostara, Jablanice, Čapljine, Konjica, Stoca, Nevesinja, Gacka i Prozora. Osuđeno je ponašanje Regionalnog odbora SDA za Hercegovinu, kojem je oduzeto pravo da ubuduće predstavlja Muslimane.

Rojter javlja o pogibiji sedam muslimana - stranaca, u Mostaru. To su tri Turčina, Britanac, nemac, Indonežanin i Marokanac.

Nastardali su blizu ulaza u zgradu štaba HVO (Hrvatsko vijeće obrane), kada je, kako se tvrdi, sa srpskih pozicija na njihov konvoj ispaljena granata. Dokumenti nađeni u njihovom vozilu "lendrover" pokazuju, javlja Rojter, da je ova grupa pratila pomoć koju je uputila jedna muslimanska grupa iz Velike Britanije.

SRNA je objavila konačan epilog masakra u Papratnoj Njivi, na putu Kalinovik - Miljevina: četrdest civila, među kojima je bilo žena i dece. Oni su u dva kamiona išli prema Miljevini iz Kalinovika, gde su bili u poseti kod rodbine i prijatelja.

Tanjug prenosi da je Radio Sarajevo, pozivajući se na hrvatski radio, preneo tvrdnje da su "dvije skupine zrakoplova iz Srbije" juče napale šire područje Cazina i Velike Kladuše.

Kategorično je naglašeno da kretanje avion nadziru i američko-francuski "avaksi" i da avioni Vojske Jugoslavije ne lete nad područjem Bosne i Hercegovine. (M. D.)