Ratko Mladić: Odbranili smo vekovna ognjišta

image

Posle duže pauze, nastavljamo sa objavljivanjem dokumentarnog feljtona o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce danas, 19 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 22. septembra 1992. godine
Naš reporter na ratištu istočne Bosne: TUZLA, GLEDANA S FRONTA (Ugljevik, 21. septembra)

Dok osluškuju kanonadu iz pravca Gradačca, ali i još jaču od Banj-brda, ratnici žure od Ugljevika i Priboja na jugozapad. Predugo, mesecima vec, krvare ovde oko nekih kota čiji značaj iznenada narasta u opsadi rata, u pretnji morije. Ovaj tren Majevice preplavile su prikaze iz besomučnog karnevala lokalnih legendi, na obe strane. Razdvajanje je potpuno. "Sa balijama se ne može", kaže stari ratnik Stevo Milićević, puškomitraljezac.

Lako je zamisliti, na onoj strani, nekog njegovog parnjaka, kako ponavlja u glas iste reči, samo dodaje svoje o četnicima.

Tuzlaci, kojih ovde ima dosta, osluškuju radio-vesti ne mireći se da se neće nikad više vratiti u svoj grad. Navodno su čuli kako je Alijina vlada u Sarajevu raspisala poternicu za Perom Vasiljem uz pominjanje pljačke (nekoliko miliona maraka?). Ime bivšeg direktora "Investbanke" u Tuzli, debelo kompromitovano u aferi od pre nekoliko godina, sada se dovodi javno u kriminalnu vezu sa Adilom Zulfikarpašicem, bivšim liderom Bošnjaka. Na frontu, u rovu sa tranzistorom na uhu, borci čitavu priču tumače kao ujdurmu muslimanske strane ali i kao izvestan gard prema Hrvatima i njihovoj uzurpaciji vlasti...

Photo: Stock

Ništa u vezi sa tim Vasiljem, kaže novinar Jovo Petković, nije bilo slučajno, od početka. Posle "Investbanke", odakle je otišao preko leševa, osnovao je privatnu banku i podredio je ciljevima HDZ. Niko nije mogao da mu bude klijent dok ne potpiše stranačku pristupnicu! A ljudi su se jagmili jer je njegova banka, po zakupljenim principima balkanskog mafijaša, uspevala čak da deblokira devizne štedne knjižice odabranima, na primer. Taj Vasilj - govore Tuzlaci - toliko se bio nametnuo gradu i vlastima, da je postao nesporni autoritet iako je formalni gradonačelnik ostao neki Kovačević... Hrvati, kojih je u Tuzli bilo samo pet odsto, osim vojske (HVO), nametnuli su i svoj dinar i upravu nad privredom industrijski vrlo jakog grada. Sve je to moralo da iritira Muslimane. Srbi na Požarnici pominju Adema Tucakovića, uglednog privrednika, direktora "Polihema". On neće gledati mirno demontiranje tuzlanskih fabrika, kažu ratnici. Dodaju i ime Rifata Konjića, nekadašnjeg sudije u aferi Agrokomerca a potonjeg advokata. Ni on neće dati Tuzlu, kažu borci, žrtve fatalne ljudske podvojenosti (Andrić).

O kojoj Tuzli razmišljaju? Vesti iz grada, u kojem su ostavili sve što su sticali a ogromna vecina i svoje porodice, vrlo su škrte i nepouzdane. Ovde brže dopiru mudrolije svetskih glasonoša. A o njihovom gradu tek retki svedoci, kao što je Drago Stevanović.

Četrdesetogodišnji diplomirani inženjer bio je pocetkom godine u uniformi teritorijalaca koji su se povlacili u tragicnoj koloni neslavnog Tuzlanskog korpusa JNA. Posle je bio poslat sa jedinicom na Gojno brdo, taman prema njegovim rodnim Gornjim Čakovićima.

- Nisam mogao da se pomirim sa tim da više nikad ne vidim svoje selo. Bilo je to jače od mene - odlučio sam da bar još jednom uđem u svoju kuću...

Gluva i smrtonosna bosanska tišina u Čakovićima je bila presečena pucnjima iz zasede. Zarobljeniku, iz čista mira jedan od "zelenih beretki" prostrelio je natkolenicu. Usledila je užasna tortura, tu i u tuzlanskom Centralnom zatvoru, gde je, kaže, svirepost mahnitala. Robovanje se nastavilo u "manufakturi jada i straha" u vlasništvu upravnika Srećka (navodno Srbin) i njegovih policajaca.

Dok čovek prica, drhti. Još proživljava psihodramu i svoju ulogu u toj spirali nasilja i mržnje. "Veselili smo se samo kad bi začuli naše topove", kaže čovek.

Potpuno izolovani od spoljnog sveta, uzaludno su pokušavali da čuju i saznaju makar nešto o svojima i gradu. Sticajem cudnih okolnosti došli su do "Zmaja od Bosne", listića iz Gradačca. Inženjer Stevanović je skoro napamet naučio članak izvesnog Mirze Ujkića, nekadašnjeg novinara "Fronta slobode". "Misle li Srbi, koji su vezani za ovaj grad, da se njihova lojalnost završava na čuvanju stana ili radnog mesta? Ako ne misle da učestvuju u redovima TO i da zauzmu mesto u redovima za govornicom u osudi četničke agresije, neka ne veruju da ce ih iko čuvati i štedeti. Mogu biti srecni ako posle naše pobede budu izašli iz ovog grada sa rukama u džepovima".

Surova, ali barem vrlo jasna poruka.

Photo: Stock

Srba u Tuzli ima još dosta. Dolaze strani novinari ali oni ne smeju da kažu istinu. Retko im se dozvoli izlazak u grad radi kupovine hrane. Mobilisani, šalju se u prve linije, prsa u prsa protiv svojih sunarodnika. Ako ne jurišaju, sledi metak s leđa...

- A kad su me najžešce tukli, govorili su mi 'Gde ti je sada Selim Bešlagić?' (bivši predsednik opštine). Pominjuci njega i druge Muslimane, sa kojima sam bio prijatelj, zaključio sam da im se ne piše dobro.

Inženjer Stevanović je posle nekoliko meseci doslovnog tamnovanja razmenjen (jedanaest naših za 64 njihova). Ali, Centralni zatvor u Tuzli ostao je i dalje pun. Uvek barem 180 ljudi; ogromnim delom to su tuzlanski Srbi i iz okoline, u kući oplakanoj. (Radovan Kovačević)

***

GLAVNI GRAD MUSLIMANSKE DRŽAVE?
Srpska opština Tuzla, koja se nedavno konstituisala, počeće normalno sa radom tek kada se preseli iz Bijeljine u Požarnicu. Već je za to određena zgrada šumarije u Potršu.

Prema vrlo oskudnim podacima koji dopiru odavde, Tuzla nije teže stradala u ratnim okršajima. Od zatvora do Malte ništa nije srušeno. Ni u donjoj zoni grada, pa sve do Srebrnika, nema - sudeći po svedočenjima - primetnih razaranja.

Goriva navodno ima dosta, hrane znatno manje. Privreda je - po tim glasovima stala.

Tuzla se priprema da postane glavni grad muslimanske bosanske države.

"Ako je tako, dodaje inženjer Stevanović, onda tek sledi nemilosrdna finalizacija etničkog čišćenja".

***

Posle dve eksplozije u Novom Pazaru: TERORIZAM U REŽIJI ČELNIKA SDA? (Novi Pazar, 21. septembra)
Dve eksplozije, koje su u noći između subote i nedelje odjeknule u Novom Pazaru, uznemirile su ovdašnje žitelje i izazvale niz pitanje u stilu - zar je i ovde počelo. Jedna je bomba, podsećamo, bačena na terasu kuće Šefka Alomerovića, ovdašnjeg biznismena i člana evropskog pokreta za mir, inicijatora sporazuma Srba, Crnogoraca i Muslimana. Od druge eksplozije (još se ne zna kako izazvane) izgoreo je automobil Mahmuta Memića, narodnog poslanika i pomoćnika saveznog ministra za ljudska prava i prava nacionalnih manjina. U SUP-u u Novom Pazaru još kažu da intenzivno tragaju za izvršiocima ovih nedela, a Alomerović i Memić prstom upiru u sam vrh Stranke demokratske akcije.

- Projektant ovog "podviga" je čelnik SDA Sulejman Ugljanin. Organizator je sekretar stranke Rasim Ljajić, uz mogućnost da je tu i neko treći. Izvršioci su oni koji nikada nisu imali svoje mišljenje nego odsviraju u zavisnosti od toga kakvu im ploču ubacite. Ovog puta odsvirali su bombom - kaže Šefko Alomerović.

Photo: Samir Delić

Ovo je drugi put da Alomerović biva opomenut bombom. Pre dva meseca, a nakon njegovih kritičkih primedbi na račun rukovodstva i dela članstva SDA, bomba mu je raznela kamion. Tada nije toliko insistirao na pronalaženju krivca, ali, sada, kada mu je dirnuto u porodicu, to postaje vrlo važno.

- Načelniku ovdašnjeg SUP-a sam rekao da ukoliko ovog puta, ne otkriju, a ne sumnjam u to da mogu, izvršioce ovog dela, smatraću da režimu, čiji je službenik i ovdašnji načelnik, odgovara politika Sulejmana Ugljanina i da mu čak asistira.

Alomerović ponavlja da ga ovaj slučaj nije iznenadio jer "presudu" mu je izrekao Ugljanin i to - javno. Prvo na Radio-Novom Pazaru, porukom da će "Alomerovića i Memića, kao i svaku ovcu koja se izdvoji iz stada, pojesti vuk". Zatim, preko revije "Sandžak", koja slovi za nezavisnu, a koju Alomerović zove privatnom novinom Sulejmana Ugljanina, Memić i Alomerović su upozoreni da "trče poslednji krug".

I za Mahmuta Memića slučaj je očekivan. U pismu, danas upućenom građanima Novog Pazara, Memić ih poziva da dignu glas i osude terorističke akte SDA, jer u ovom ataku "lako je prepoznati terorističke egzekutore presude koju je meni i mojoj porodici lično doneo Sulejman Ugljanin još u januaru, a ovih dana ih je javno najavio". Memić podseća na svoj stav od pre godinu dana (kada se razišao sa rukovodstvom SDA) da svaka čisto nacionalna stranka, kada se na ovaj način obračunava sa svojim političkim neistomišljenicima, prerasta u terorističku organizaciju.

"Budući da ovo može biti početak krvoprolića u Novom Pazaru, a da se može na vreme sprečiti javnom osudom, pozivam sve kojima je stalo do mira, da poruče Sulejmanu Ugljaninu da više i ne dolazi u Novi Pazar jer ovaj grad biva grad mladosti, biznisa i oaza mira kad on nije u njemu, a pretvara se u grad strepnje i bežanije kad je on u gradu" kaže Memić u otvorenom pismu građanima Novog Pazara.

Photo: Stock

U Novi Pazar stiglo je i reagovanje Nove zelene stranke. Mahmut Memić je pre nekoliko dana izabran za predsednika Skupštine te stranke, a predsednik Veća "zelenih" Branka Jovanović, kritične noći bila je gost u kući Šefika Alomerovića. Ovaj slučaj Nova zelena stranka vidi kao čist terorizam usmeren na zastrašivanje i likvidaciju svih koji u Sandžaku žele istinski mir, demokratiju i zajednički život Srba i Muslimana.

Saopštenjima osude ovog "bombaškog procesa" oglasili su se i borci iz Novog Pazara, kao i regionalni odbor SK-PJ.

A SDA - ćuti. (S. Bakračević)

***

General Ratko Mladić posetio Hercegovinu: PRIZNANJE SRPSKOM STANOVNIŠTVU I VOJNICIMA ZA ŽRTVE KOJE PODNOSE (Bileća, 21. septembra)
Komandant Vojske Republike Srpske general-potpukovnik Ratko Mladić danas je odao priznanje narodu Hercegovine i civilnim vlastima, a posebno vojnicima i starešinama hercegovačkog korpusa, za napore i žrtve koje su podneli za odbranu vekovnih ognjišta.

Posle dvodnevne posete hercegovačkim ratištima i susreta s predstavnicima organa civilne vlasti i stanovništvom, general Mladić je rekao da se i sam uverio kakve zločine su počinili pripadnici snaga Republike Hrvatske na području trebinjske opštine i u dolini Neretve, gde su zaposeli deo teritorije na kojoj živi isključivo srpsko stanovništvo.

- Hrvati pale srpska sela, uništavaju tragove njihovog postojanja, a što je najžalosnije, preoravaju srpska groblja da bi od međunarodne javnosti sakrili njihovo postojanje, rekao je general Mladić.

Tokom posete Hercegovini general Mladić se susreo i sa izbeglim stanovništvom iz doline Neretve i upoznao se sa tragikom koju taj narod preživljava.

***

Žestok otpor predizborne trke u Krajini: BITKA ZA KNINSKI RADIO (Knin, 21. septembar)
Čim na kninskoj političkoj sceni krene iskra, u Srpskom radio-Kninu izbija požar.

Borbom za vlast u Kninskom radiju, i pre usvajanja izbornih zakona, predizborna utakmica u Krajini dobila je zavidni tempo.

Vladajuća garnitura koja je na sednicama Skupštine Krajine u Glini i Borovom Selu eliminisala ekipu Milana Babića preuzela je patronat nad kninskom radio-stanicom pomoću nekoliko policajaca naoružanih automatskim puškama. Babić je ovih dana krenuo u kontraakciju, međutim, valjda ovaj put neće biti oružanog razrešenja. Naime, Skupština opštine Knin, čiji je redsednik Babić, donela je odluku da se Srpska radio-televizija Knin vrati pod ingerenciju osnivača, odnosno pod kontrolu kninskih opštinskih vlasti. Za direktora i glavnog urednika imenovan je sadašnji direktor Centra za socijalni rad Drago Kovačević.

Krajinska vlada brzo uzvraća udarac, organizujući sastanak zaposlenih u radiju sa funkcionerima vlade i šefom krajinskih sindikata, na kojem je zaključeno da je Radio-Knin republička stanica. Međutim, da je ovo zamešateljstvo teško za snalaženje, ilustruje činjenica da je sama vlada pre nekoliko dana zaključila kako republički mediji ne postoje, i da će se predizborna kampanja odvijati preko lokalnih glasila. Da bi se rašomon upotpunio, treba pomenuti da su na ovom sastanku vladu predstavljali ministar informisanja Dušan Ećimović koji "svoju" vladu optužuje za neustavan i protivzakonit rad, i potpredsednik vladinog kabineta Jovo Kablar koga je ta ista vlada smenila!

Ko još može tako da izmeša lončiće kao krajinski političari? Daljim nizanjem činjenica stvari se (bez problema) mogu još jače zamagliti sve do momenta kad se slika stanja pretvara u apstraktno političko platno.

Photo: stock

U međuvremenu, dvojica nervoznih direktora, "pozicioni" Branko Marjanović i "opozicioni" Kovačević, sede na razmaku od nekoliko metara (Marjanović u redakciji, Kovačević u sedištu Babićeve SDS Krajine preko puta) smišljajući nove poteze u bici za valjda najklimaviju stolicu u Krajini - fotelju direktora kninskog radija.

Policija na ulazu u zgradu pušta obojicu unutra (bivši direktor Lazar Macura nije bio te sreće), savetnici obojice zbunjenih ludi sipaju iz rukava bujicu (kontra)argumenata, a patroni iza scene nastoje da zaoštre meč.

Novinskom izveštaču Drago Kovačević postavlja komične uslove za izjavu, a Branko Marjanović nikako ne može da se snađe u gomili papira koji bi trebalo da posluže za dokaze. I tako, dolazimo do saznanja da je stvar zapela oko nimalo prozaične cifre od 157 hiljada dolara koji leže na računu Babićeve stranke, kao namenska sredstva za krajinsku radio-televiziju.

Kovačević može sesti u stolicu, ali tek kad se zelembaći presele na račun kninske medijske firme - zaključila je na sastanku protivnička struja. Ona druga strana se krsti i smejulji. Ko to tamo ne voli dolare?

Kninski radio, kao visokoosetljivi barometar političkog stanja, ostaje i dalje arena političke bitke. Babić je nadvladao sve suparnike tek kad je potpuno ščepao toliko voljeni radijski mikrofon, a izgubio je skoro sve pozicije kad su mu ga, nimalo nežno, oteli iz ruku. Umesto da unapredi prilično zastarelu programsku koncepciju i poboljša tehnološki servis Radio-Knin ne orestaje da bude najvažnija kota u političkom ratu i ogledalo prašnjave političke kulture.

Zasad ćute samo "četnici" (krajinski politički i ekonomski migranti) o čijim se dolarima zapravo i radi! (Milan Četnik)

***

Odluka vlade Republike Srpske: UKIDAJU SE REGIONI (Banjaluka, 22. septembra)
Vlada Republike Srpske na današnjoj sednici je zaključila da se mora obezbediti dosledno sprovođenje zakona i propisa u cilju što efikasnijeg funkcionisanja pravne države, a u mestima gde to nije moguće uraditi biće uvedena vojna uprava - javila je večeras Srna.

Raspravljajući o ukidanju autonomnih regiona, vlada je konstatovala da je to u skladu sa skupštinskim zaključcima i nastojanjima da se vlast u Republici Srpskoj centralizuje i da se obezbedi što efikasnije delovanje državnih organa u ratnim uslovima.

Donesena je, prenosi Srna, i odluka kojom se zabranjuju svi vidovi vlasničke transformacije u periodu trajanja rata, a predloženi su i novi propisi kojim će se obezbediti potpuna kontrola naplate poreskih i carinskih prihoda. Naglašeno je da će se raspustiti svi nezakonito formirani fondovi i dopuniti propisi kojima će se sprečiti svaki oblik ratnog profiterstva.

Razmatrajući situaciju vezanu za mobilizaciju, istaknuto je da se ona mora sprovesti u skladu sa zakonom i dokraja.

U cilju što boljeg regulisanja odnosa sa SR Jugoslavijom i Srbijom, odlučeno je da se predstavnici Vlade Republike Srpske već iduće sedmice sastanu sa predstavnicima SR Jugoslavije i Srbije, a usvojena je i platforma za razgovore koji će sutra biti vođeni u Banjaluci sa predstavnicima Republike Srpska Krajina - javlja Srna.

***

Svečanost u Petrinji povodom Dana oslobođenja: ZDRAVKO ZEČEVIĆ: O SPECIJALNOM STATUSU KRAJINE U HRVATSKOJ NEMA NI GOVORA (Petrinja, 21. septembra)
Putevi narode Republike Srpska Krajina i Hrvatske su se definitivno razišli. O eventualnom specijalnom statusu Krajine u Hrvatskoj nema ni govora, a na njega nikada nećemo da pristanemo. S hrvatskim vlastima možemo i treba da razgovaramo, ali prvenstveno o pitanjima razgraničenja između dve zemlje kao i o položaju Srba koji su ostali u Hrvatskoj i koje tamošnja vlast drži kao taoce.

Ovo je, pored ostalog, rekao predsednik Vlade Republike Srpska Krajina, magistar Zdravko Zečević danas u Petrinji koju je on nazvao najzapadnijom karaulom srpskih zemalja.

Petrinja obeležava godišnjicu oslobođenja i tim povodom na Trgu Sv. Spiridona u centru grada održana je svečanost. Građani Banije okupili su se pored ruševina pravoslavne crkve Svetog Spiridona. Interesantno je da je ova crkva bila srušena i u Drugom svetskom ratu 1941. godine kao i u ovom, kada je zgrada crkve bila srušena eksplozijom dok su u Petrinji boravile hrvatske snage.

Photo: buka.com

Na svečanosti u Petrinji govorili su i potpredsednik opštine Dragan Vojnović, komandir Milicije Republike Srpska Krajina za Baniju Stanko Letić i Branko Marjanović, funkcioner u Srpskoj demokratskoj stranci Krajine.

U čast godišnjice slobode u Petrinji održava se i niz kulturnih i zabavnih manifestacija. U subotu su krajiški književnici održali veče poezije, u nedelju su nastupila folklorna društva Banije, a večeras u gradskom kulturnom centru "Vuk Stefanović Karadžić" nastupa pozorište bosanske krajine iz Banje Luke. (Đ.Đ.)

***

UMETNIK STIŽE HELIKOPTEROM
Ako estradni umetnik Zoran Kalezić nije u nedelju govorio istinu, onda lažemo i mi, ali činjenice govore ovako. U emisiji "Poselo 202", koja posredstvom Radio-Beograda 202 sa Kalemegdana stiže do stotine hiljada ljubitelja narodnjačkih nota, među gostima novokomponovanog muzičkog opredeljenja našao se i raspevani đetić. Pošto ga je voditeljka najavila, stupio je na scenu podno starih beogradskih zidina i publici priznao da dolazi pravo sa Žabljaka.

Zahvaljujući svom velikom prijatelju Momiru Bulatoviću koji mu je za ovo putovanje pozajmio svoj helikopter, Kalezić je shvatio, kako je rekao, da je ova lepa planina veoma blizu glavnog grada. Nesumnjiv Bulatovićev doprinos zabavi naroda u turobnim vremenima, šta drugo, ali postupak vredan pažnje.

Photo: Stock

Uglavnom, svaka čast svima koji su doprineli da se "poselaši" provesele, onako baš "do daske". Jer nije mala stvar biti toliko povlašćen i slušati umetnika koji je pet minuta pre nastupa visoko leteo u ličnom prevoznom sredstvu predsednika jedne države (ako to saznamo o Pavarotiju javićemo naknadno). A o traćenju goriva (gde li je i o čijem trošku natankovano?) koje bi nekom unesrećenom vojniku, bolesniku ili detetu život život značilo nekom drugom prilikom, kada se stišaju muzikantske i ostale strasti, "poselaši" ohlade glavu od kalemegdanskog petominutnog provoda i shvate gde žive, a i sve druge stvari dođu na svoje mesto. Valjda će to biti brzo. (R.S.)

***

U Novom Sadu posle dva i po veka: TEMELJI ZA NOVI PRAVOSLAVNI HRAM (Novi Sad, 21. septembra)
Kada je episkop bački gospodin Irinej nedavno svetio temelje budućeg pravoslavnog hrama u novosadskoj četvrti Šangaj, bio je to ne samo po mnogo čemu izuzetan već bez preterivanja se može reći i istorijski trenutak za Novi Sad.

Jer, to je prvi pravoslavni hram koji se ovde, u drugom po veličini gradu u Srbiji, podiže posle punih 250 godina.

Kada krajem naredne godine, kako se očekuje, izgradnja hrama Svete Bogorodice u naselju Šangaj bude privedena kraju, biće to peta pravoslavna crkva u Novom Sadu.

O osobenostima sadašnja četiri hrama i zanimljivim pojedinostima razgovarali smo sa protojerejom-stavroforom gospodinom Mirkom Tišmom, izvanrednim poznavaocem istorije ovdašnjihh pravoslavnih hramova.

On kaže da je hram Svetog oca Nikolaja, poznatiji kao Nikolajevska crkva, najstariji u Novom Sadu, a sagrađen je oko 1730. godine. Prvobitni ikonostas, na žalost, nije sačuvan, uništen je u velikoj mađarskoj buni 1849. godine.

 

Katedtalni hram Svetog velikomučenika Georgija, poznatiji kao saborni hram, prva je u rangu novosadska crkva. Podignuta je 1742. godine a obnovljena posle požara koji ga je zadesio dvadesetak godina kasnije. Zanimljivo je da je u velikoj kripti večni mir našlo nekoliko bačkih episkopa.

Posebno je svojom istorijom zanimljiv hram Sveta tri jerarha, poznatiji kao Almaška crkva. Prva varijanta ovog hrama nastala je još 1718. godine, a podigli su ga od skromnog materijala (šiblje, trska, daske i zemlja) siromašni doseljenici iz obližnjeg sela Almaša.

Sadašnji, treći po redu Almaški hram, izgrađen je na istom mestu 1777. godine.

Interesantno je kako je crkva dobila svoje ime - hram Sveta tri jerarha.

- Doseljenici iz Almaša isprva nisu bili u stanju da složno odrede hramovnu slavu - kaže protojerej-stravrofor gospodin Mirko Tišma - međutim, dok su u porti kopali bunar naišli su na zakopanu ikonu Sveta tri jerarha. Videvši u tome prst božji odredili su da novi hram slavi ovog svetitelja.

Hram Uspenja presvete Bogorodice, poznatiji kao Uspenska crkva, sagrađen je između 1731. i 1736. godine i karakterističan je po tome što je zadržao prvobitan izgled unutrašnjosti sa svim karakteristikama baroka.

Photo: nightlife-belgrade.com

Gospodin jerej Branko Ćurčin, paroh novosadski, kaže nam da se peti hram podiže dobrovoljnim prilozima stanovnika Šangaja svih nacionalnosti i veroispovesti - Srba, Muslimana, Roma, Mađara, Slovaka, Rusina i Albanaca, što u ovim smutnim vremenima i nije tako nevažno. Štaviše, dogovoreno je da se omogući i katoličkim sveštenicima da u ovom hramu drže propovedi vernicima te veroispovesti, što valjda treba da bude znak sloge i uzajamnog poštovanja ljudi dobre volje. U toku je i akcija prikupljanja starog kovanog novca, od koga će biti izliveno zvono hrama, a do sada je, kako saznajemo, obezbeđeno više od hiljadu kilograma kovanica.

Projektant hrama Svete Bogorodice je novosadski arhitekta Milorad Milidragović a gospodin Ćurčin posebno ističe veliku pomoć ovdašnjeg građevinskog preduzeća "Neimar" i njegovog direktora Veselina Mitrovića. (S. Živković)

***

SEOSKA IDILA
Donedavno jedno s drugim nije išlo. Dok pastir drema pored parkiranih automobila, ovca pase vezana za saobraćajni znak na Zemunskom keju. U situaciji kad mleko mogu da kupe samo vredne domaćice i mlade mame koje ustaju u cik zore i kada nam,zbog nedostatka ambalaže, preti točenje mleka i jogurta iz cisterni, dolazi vreme urbanih koza i ovaca. naročito su u prednosti ove druge, jer daju vunu. Bar gradska dečica više neće govoriti da mleko daje - tetrapak. (M. B.)

***

Šta će biti na Slaviji: NOVA ZGRADA "BEOBANKE"
Na Slaviji, između ulica Beogradske i Maršala Tolbuhina (do broja 17), privode se kraju "zemljani" radovi buduće poslovne zgrade "Beobanke".

- Čim dobijemo građevinsku dozvolu, javnim konkursom izabraćemo i odgovarajućeg izvođača radova. Gradnja će početi krajem godine, a vrednost radova iznosiće (izvedenom računicom od pre četiri godine) oko 70 miliona dolara - kaže Nikola Radulović, direktor investitorske grupe - "Beobanka". (Z. O.)