Poziv iz Zagreba na džihad

image

Posle duže pauze, nastavljamo sa objavljivanjem dokumentarnog feljtona o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce danas, 19 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 21. septembra 1992. godine

Atlantski pakt i Jugosalvija: PRST NA OBARAČU (Bon, 20. septembra)

U severnoatlantskom vojnom savezu ne sede očigledno skrštenih ruku. Iakko su političari na londonskoj konferenciji vratili već isukani mač u korice i opredelili se, bar za sada, za diplomatsko rešavanje tragičnog bosanskog (i jugoslovenskog) zapleta, NATO nišani u - Jugoslaviju.

U razgovoru s novinarima kelnskog "Ekspresa", generalni sekretar NATO, nemca Manfred Verner objašnjava rešenost zapadne "vojne pesnice da efikasno obuzdava krize i izvan teritorija u 'nadležnosti' ovog vojnog saveza - kako bi obzebedio stabilnost u "ukupnom evro-atlanskom prostoru". U tom cilju, kaže Verner, ponudili smo Ujedinjenim nacijama i KEBS-u "našu pomoć" za angažovanje u obezbeđivanju i uspostavljanju mira.

Generlani sekretar NATO ne želi, kaže, da špekuliše o mogućim područjima u kojima bi, trebalo da se angažuju zapadne vojne formacije, ali dodaje kako one "leže nadohvat ruke", i Jugoslavija se ubraja u njih.

Prvi čovek pakta požuruje da objasni kako njegove formacije ne žele da izigravaju svetskog policajca. za svaku operaciju biće potrebna saglasnost svih članica NATO.

Verner kaže da bi u eventualnim akcijama NATO izvan teritorije ovog saveza, učestvovale trupe za brze intervencije, koje se upravo stvaraju i obučavaju, ali ne samo one. Sve bi, dakaako, zavisilo od "konkretne potrebe i slučaja".

Prema informacijama koje stižu iz glavnog štaba NATO, očekuje se upravo odgovor Ujedinjenih nacija na ponudu koju su već učinile članice NATO, radi obezbeđivanja konvoja koji doturaju humanitarnu pomoć Sarajevu i Bosni. Kanada je, na primer, ponudila 1200 vojnika (dodatno), Velika Britanija 1800, Francuska 1100 (nije, inače, članica NATO), Turska 1000, Španija 300 do 400, Holandija 200, Portugalija je ponudila medicinsku opremu, dok je doprinos Danske i Norveške "ostao otvoren". Amerikanci nude logističku podršku, brodove i avione, ali nikako i vojnike za izlazak na bosansko tle. Ujedinjene nacije, kako se tvrdi u ovim izvorima, neće prihvatiti velikodušnu ponudu Turaka i Italijana, s objašnjenjem da u ovom slučaju nije prikladna.

Photo: Stock

Pakt je, kako se čuje, pripremio četiri vojne varijante za angažovanje pod okriljem Ujedinjenih nacija: obezbeđivanje konvoja koji doturaju pomoć, kontrolu teškog naoružanja, pooštravanje kontrole na moru prema Jugoslaviji, sve do eventualne totalne blokade, kontrolu vazdušnog prostora i onemogućavanje letova, ako i takva zabrana bude naređena.

Savet Atlantskog pakta je, inače, kako se tvrdi, odbio zahtev vojnih stručnjaka da se za obezbeđivanje koridora od mora prema Sarajevu angažuje korpus jačine 115 hiljada vojnika i opredelio se za "lakšu opciju" sa šest do osam hiljada vojnika koji bi pratili konvoje humanitarne pomoći.

U intervejuu današnjem kelnskom "Ekspresu", generalni sekretar se takođe bavi procenom opasnosti od građanskog rata u Rusiji, eventualnim proširivanjem Atlantskog pakta kandidatima sa istočne strane (Mađarima i Poljacima, koji to traže) i izlasku, prvi put posle rata, nemačkih vojnika na svetsku političku (i ratničku) scenu.

Ogromni socijalni, privredni i politički problemi u Rusiji radikalizuju delove političkih i vojnih snaga. Njima može da oduzme "plodno tle" ispod nogu samo konsekventna politika koja je orijentisana na demokratizaciju i tržište. Naš bebednosni interes je otuda, naglašava Verner, da podržimo proces reformi koje sprovodi predsednik Jeljcin.

Ostale karte i adute, generalni sekretar NATO nije otkrivao. Ohladio je, međutim malo nestrpljivije Mađare i Poljake: eventualno proširenje Atlantskog pakta nije u ovom času uopšte na dnevnom redu. istočnoevropske i srednjoevropske zemlje, koje hrle pod kišobran NATO, moraće, za sada, da se zadovolje saradnjom u kooperativnom savetu i korišćenjem političkih konsultacija.

Novine, inače, ovde nedeljom uglavnom ne izlaze, a one malobrojne koje stižu na kioske, beleže, što se nas tiče, samo odluku Saveta bezbednosti o isključenju Jugoslavije - bez komentara.

Photo: Stock

Sa svoje strane, međutim, nemački ministar spoljnjih poslova Klaus Kinkel je izrazio neskriveno zadovoljstvo poslednjom odlukom Saveta bezbednosti. Najzad, jedna odluka, istakao je nemački ministar, koja će isključiti "Srbiju i Crnu Goru iz rada Ujedinjenih nacija."

Nemačka je već odavno, podsetio je samozadovoljno i samouvereno ministar Kinkel, tražili isključenje Srbije i Crne Gore iz UN. "Savezna Republika Jugoslavija" (Nemci uporno pišu ime Jugoslavija pod navodnicima, prim. dopisnika) nastala samo od Srbije i Crne Gore nije pravni naslednik pravnog subjekta Jugoslavije koja se raspala, nego nova država koja mora da se potrudi oko prijema u Ujedinjene nacije kao ostale naslednice - države bivše Jugoslavije.

Naglašavajući to, ministar Kinkel upozorava "ovu novu državu" da će biti priznata samo ako odustane od agresivne politike prema susedima, politike nasilnog osvajanja teritorije i etničkog čišćenja. (Miroslav Stojanović)

***

POZIV IZ ZAGREBA NA DŽIHAD

U Bosni i nad Bosnom, i dalje je rat i ratna opasnost. tako je, sa međunarodne islamske konferencije o Bosni, koja je održana u zagrebu, upućen poziv svim muslimanima sveta da dođu u Bosnu i da se bore.

"Samo sveti rat, džihad, može spasti Bosnu", jedan je od zaključaka te konferencije održane u organizaciji Islamskog centra u Zagrebu, javlja Tanjug pozivajući se na hrvatski radio.

***

Naš reporter na ratištu Istočne Bosne: ŠIRI SE POSAVSKI PROLAZ (Brčko, 20. septembra)

Čudna, teška tišina legla je na grad. Ne čuje se oružje sa ove ili sa one strane. Borci predosećaju da se nešto sprema...

Druga semberska brigada, koja drži ovaj deo fronta, brani najuži i najosetljiviji sektor posavskog koridora. Žila kucavica Srpske Republike, koja omogućava svakodnevnu vezu Krajine sa Semberijom nalikuje katkad na moreuz kome prete vrlo česti cikloni, a brčanski prolaz neko s pravom zato upoređuje sa Dardanelima. Samo nekoliko kilometara je širok, što znači da ga može ugroziti čak i streljačka vatra.

- Mi to moramo da proširimo - kaže komandant major Blagoje Gavrilović. - Ovaj deo prolaza je isuviše važan da bismo pristali na improvizacije...

Obećanje o rasvetljavanju brčanskog čvora, nezavisno od želja majora Gavrilovića, traje već nekoliko meseci. Poslednje objašnjenje, koje je bilo ponuđeno javnosti, oslanjalo se na prognozu o "nailasku povoljnijih vremena" na ovom delu ratišta kao i na procenu da se čitav ovaj kraj može osloboditi uz minimalne gubitke u ljudima.

Druga semberska je formirana tek početkom leta, kaže komandant, objašnjavajući da svaka jedinica prvo mora da stasa dok ne učvrsti organizaciju. Brigada je mlada, tek 40 godina u proseku, bez velikog borbenog iskustva. Gubici su relativno niski do sada - samo 28 ljudi. "Snajperisti s one strane - kažu Semberci - sigurno nisu manje vešti nego što su bili, ali naši sada znaju mnogo bolje da se čuvaju..."

Photo: Stock

U avetinjski pustom gradu, gde ulice liče na tranšeje na putu na linijama sukoba, sve je podređeno vojsci, ali utoliko su teže primedbe vojnika što se u Brčkom ne radi brže na normalizaciji života. Skoro čitav oslobođen, sa sačuvanom industrijom, javnim objektima i najvećim delom zgrada, grad bi i braniocima bio jači oslonac. Ratnici su ogorčeni što ima Brčaka koji su ostavili stanove i kuće, uglavnom nedirnute, a potražili spas u izbeglištvu. "Što nisu ostali da se bore, zajedno sa nama, za svoj grad", pitaju. Iz drugih izvora saznaje se da samo u Bijeljini ima oko četiri hiljade muškaraca iz više bosanskih gradova sposobnih za pušku, koji nisu svrstani u redove srpske vojske.

Branioci Brčkog veruju da su tokom vrelog leta dobro upoznali protivnika, od kojeg ih često deli samo periferijska ulica, ili neka zgrada pretvorena u blokhauz bunker. prema obaveštajnim podacima Semberci preko nišana gledaju dva a katkad i četiri brigade HVO (Hrvatskog vijeća obrane). Reč je o muslimanskim jedinicama u kojima Hrvati uglavnom drže starešinske i instruktorske položaje. "Uprkos brojčanoj nadmoći oni nisu jači", kaže komandant Gavro. "Radi se o Muslimanima koji su izbegli iz Bijeljine, Zvornika i drugih gradova a pomoć u im u sve većem broju stižu i Hrvati preko Save, odnosno prostora Orašja. Moramo to što pre preseći...

Juče je, kao i obično, po srpskim položajima dejstvovala hrvatska artiljerija sa leve obale Save. Uzvodno do Brčkog to su najčešće provokacije, a dalje je reč o planskoj vatrenoj podršci.

- Znamo za sve te njihove vatrene položaje, ali ih uprkos svemu ne diramo - kažu Semberci. - Čekamo da nam dođu ovamo...

Photo: EPA

Iz pouzdanih izvora, između ostalog i iz zarobljenog dnevnika muslimanskog oficira. Srbi saznaju za grupe plaćenika iz Turske, Avganistana i još nekih zemalja, koje su se ovde pojavile, ali front ipak nije destabilizovan. Stradanje stanovništva Bukvika, sela južno od Brčkog, objašnjava se ovde neopreznošću nekih lokalnih rukovodilaca.

Na vest o stvaranju prve muslimanske jedinice, koja će se boriti u sastavu ovog korpusa, Semberci su oživeli. "Trebalo je odavno dati priliku tim ljudima koji su izrazili lojalnost srpskoj državi", kaže komandant. "Voleo bih da ih imam pod svojom komandom..." dodaje on, a da ne bude ikakvih nedoumica precizira: odlučno će se boriti protiv bilo kakvih stranačkih uticaja u svojoj jedinici. Mnogi se busaju u grudi sa svojim patriotizmom ali neretko imaju čudne namere!

Na decidirano pitanje kada će brigada krenuti u razbijanje tog dela fronta, komandant kratko odgovara - uskoro. Najkritičniji deo koridora tek čeka svoju odgonetku. (Radovan Kovačević)

***

Vesti iz Sarajeva: JEDAN OBIČAN DAN

Na izmaku ovog ratnog leta, sarajevski metereolozi najavili su za juče "sunčan i umereno topao" nedeljni dan. I dalje, međutim, Sarajevo je grad bez senki drveća, kuća i ljudi. Grad bez sunca. Samo ratna prašina u vazduhu i u očima.

Pola grada, otprilike, ima struju. Očekuje se poboljšanje snabdevanja vodom. Vodu je, savetuje se, neophodno prokuvati...

U subotnje veče sarajevski radio prenosio je misu iz katoličke crkve. U prvi mah, nakratko, probudila se iskrica sećanja na mirnodopske zimske noći, ponoćku u katedrali i gotovo tajne pohode crkvama, što je kasnije, kad je čvrsta komunistička vlast popustila, postalo moderno.

Velečasni u katoličkoj crkvi ovog ratnog vikenda, posle zajedničke ispovesti, besedio je o "grijehu, prevelikom grijehu", a pratili su ga glasovi u horu, pobožno i skladno.

Nesklad je, zaista, pečat i stvarnost ovog sarajevskog vikenda. Vesti, delimično samo, svedoče o teškim ratnim sukobima. S jedne strane su "mudžahedini", a s druge "četnici" i "agresori", zavisno od toga koji novinar izveštava.

Tinjaju, ali i razgorevaju se unutrašnji sukobi, unutar opšteg. Ovog vikenda u žiži je obračun u Alipašinom polju i raskol između dva čelna borca koji su na istoj strani.

Prazina protiv Halilovića

Juka Prazina je "komandant jedinica specijalne namene Armije BiH". Sefer Halilović je - načelnik oružanih snaga BiH. Prazina optužuje Halilovića za stradanje 65 specijalaca za samo poslednja tri dana. Juka Prazina obelodanio je i druge pojedinosti, o tome, recimo, da se na platnom spisku Armije BiH nalazi 37 hiljada ljudi, sa svim privilegijama koje to podrazumevaju. Od toga, u bitkama je pet-šest hiljada boraca. Ostali uživaju ratne povlastice, daleko od bojišta, vešto se skrivaju, iznosi na videlo Juka Prazina.

Prazina zahteva da se smeni Halilović, u suprotnom, povući će svoje specijalce sa linje fronta u Sarajevu.

Pošto Prazina, očigledno, nije bio "mačji kašalj", zbog svojih izjava - odmah se sastalo Predsedništvo BiH. Većala su u stavri tri njegova člana, predsednik Alija Izetbegović i s njim Stjepan Kljuić i Ejup Ganić.

Predsedništvo je ovog vikenda izrazilo poverenje, ali ne Juki Prazini, nego Seferu Haliloviću. Predsedništvo se, takođe "osvrnulo" i na "samoorganizovane" jedinice kojima u stvari, od početka rata, komanduje Prazina. U početku su dobrodošle, ali sada, uvereni su i u Predsedništvu, treba delovati organizovano.

Belaj sa "samoorganizovanim" formacijama, odnosno kako se, takođe, uvrežio naziv, samostalnim "bandama" koje u okviru sukoba u BiH vode i svoj, međusobni rat, odranije je nagoveštavan.

Prvi potez već ovog vikenda povukao je Prazina, o kome su strani izveštači pisali kao o "Robinu Hudu". Nisu znali da on nije ranjen u ratnim okršajima, nego ranije, opet u sukobima sarajevskih bandi, na Alipašinom polju i posle borbi prsa u prsa, na Vracama, pre rata. A sudeći po najnovijim informacijama, obračun u samom vrhu vojne hijerarhije u BiH u koji je dospeo i Juka Prazina, više je nego očigledan.

Prazina je izgleda već naredio povlačenje svojih boraca sa vrelog, strateškog mesta na Stupu. Srpska novinaska agencija SRNA, kada govori o broju poginulih boraca Juke Prazine tokom poslednja tri dana barata sa cifrom od oko stotine, što je više od onih šezdeset i pet o kojima govori sam Prazina. Ako je tačna vest Srne da je "oslobođeno" "Oslobođenje", onda bi to mogla da bude direktna posledica povlačenja Juke Prazine. Ne zna se još da li je Juka izigran ali i dalje igra svoju igru.

Nema pouzdanih informacija da li je zbog toga izašlo ili nije "Oslobođenje", ali sudeći po informacijama sarajevskog radija, list ima svog specijalnog izveštača u Ženevi. Vesti iz Ženeve nisu baš u Sarajevu u zapećku, ali isto tako nemaju primat koji bi trebalo da zaslužuju.

Iz Ženeve su strane agencije posredstvom telefoto uređaja prosledile i fotografiju lidera Herceg-Bosne Mate Bobana, sa uzdignutom rukom, a među prstima mu je cigareta, koji strastan pušač, čovek sa krša, ne može bez duvana.

Ne zna se da li će uskoro pregovarači o Bosni popušiti "lulu mira". Iz Ženeve se oglašava i "Be-ha pres". teško je zasad poverovati, na žalost, da će se iz višemesečnog pakla - za sve - naći mirno rešenje. Akteri ženevskih mirovnih pregovora zasad su potpisali protokol, ali odvojeno su pristupili tom činu.

Odvaja se i deo državne delegacije BiH. Javljeno je naime, da će se Mariofil Ljubić i Miljenko Brkić priključiti delegaciji HDZ BiH, koja u Ženevi zastupa interese Hrvata.

Nedeljno jutro u Sarajevu nije prošlo bez pešadijske pucnjave. Opasno je kretati se ulicama grada, pogotovo proći raskrnice. Javlja se da se puca iz stanova.

Pucnjava je na Trgu Pere Kosorića. Na Stupu - požari. I u nedeljnom danu Sarajevo trpi nova razaranja i uz nove žrtve.

Govori se i očekuje novo otvaranje vazdušnog mosta. kao mesto dostave pominje se i tuzlanski aerodrom.

Juče je u toku prepodneva dat znak "vazdušne opasnosti". Podrumi i hodnici su stalna stecišta ovog leta, pa i jučerašnjeg nedeljnog dana u kojem se, opet, nije videlo sunce. Govori se i o "haustorima školama" u sarajevu. ratni teatar ima značajan naziv "Sartr". Upravo je odigrana i premijera koju su pripremili Safet Plakalo i Dubravko Bibanović. Pozorišni kritičar Vojislav Vujanović dao je povoljnu recenziju. Sarajevo je preplavljeno ratnom muzičkom produkcijom.

Profesor dr Predrag Finci ocenio je da u toj novokomponovanoj muzici ima dosta "patriotskog naboja", ima "divnih pesama", ali i kiča.

Dr Finci se, u jučerašnjoj emisiji preko sarajevskog radija, prisetio čoveka koji ga je uveo u svet glume, jer Finci je bio i glumac. Na insistiranje voditelja ko je to bio, dr Finci je odgovorio "Čujem da je i on otišao u četnike", pominjući glumca epizodistu Ranka Gučevca.

Jedan iz tog sarajevskog kruga oko Amaterskog pozorišta "Hasan Kikić" Duško Anđić, ovog vikenda je u Beogradu tražio, kao i svake večeri, konak.

Sve se rasulo, razišlo. Jaz postaje sve veći.

Tenkovi i puške se ne hlade. Goreo je, za vikend šesti sprat nekada velelepnog zdanja Izvršnog veća, na Marin dvoru. Rat besni. Radio BiH emituje preko svojih talasa - čestitke... (Muharem Durić)

***

Dogovor Šapčana i Banjalučana: IZGRADNJA PLAVOG PUTA (Šabac, 20. septembra)

Privrednici Šapca uložiće ,aksimalne napore kako bi pomogli Banjalučanima u održavanju koridora između srpskih krajina i nove Jugoslavije.

U Šapcu je ovih dana potpisan kompezacioni ugovor kojim će se to uskoro ostvariti. U ime šabačke firme "Eurohold" ugovor je potpisao Dobrica Talić, a u ime banjalučkog "Masprometa" Mile Berendika. Reč je o izgradnji deonice nazvane Plavi put u dužini od oko hiljadu kilometara, koji bi od Beograda preko Bijeljine, Brčkog, Banjaluke i Benkovca povezivao Srbiju sa Srpskom Krajinom. To je jedina veza Krajine sa novom Jugoslavijom i predstavlja put života za ljude iz Krajine - rečeno je prilikom potpisivanja ugovora.

Za ovaj koridor pali su mnogi životi i sve to uopšte ne bi vredelo ako se veza ne bi održala. Postojeći put je, međutim, u pojedinim deonicama u tako lošem stanju da će se prvim kišnim danima biti neprohodan. Zato je neophodna što hitnija izgradnja. Najviše za sada nedostaje bitumenska masa.

PHOTO: leksikon-yu-mitologije.net

Šapčani su se, kao stari prijatelji Banjalučana, odazvali pozivom za pomoć, pozivajući i druge firme da im se pridruže. Šabački "Polimit" već je izdvojio četiri miliona dinara za izgradnju ovog puta, a osnivač ove firme Bogoljub Božić kaže:

- Celu firmu smo darovali da bi se ovaj humani posao obavio. Preporučujemo i drugima da nam se pridruže, jer je to istovremeno i povezivanje šabačke privrede sa srpskim narodom u Krajini.

Zalažući se za izgradnju Plavog puta, pukovnik Lazar Kosanović rekao je da je prohodnost ovog puta potpuno bezbedna. (J. Radosavljević)

***

Crtica: SUMNJIVI STRANAC (Leskovac, 20. septembra)

Profesor Tehnološkog fakulteta u Leskovcu dr Novica Ranđelović juče je boravio u Skoplju kod svog prijatelja povodom pripreme nove knjige. Za vreme razgovora, upala su dva policajca, rekavši da su čuli da se tu nalazi neki sumnjivi stranac.

Kasnije sam saznao da su policiju o mom boravku izvestili članovi VMRO-DPMNE, a policajci su očigledno bili revnosni u izvršavanju zadatka, kaže profesor Ranđelović. (M. M.)

***

Povratak ratnika: UKOČENI PRSTI VOJNIKA BUDIMIRA

Budimir Rašević je beogradsko dete. Četrdeset godina je živeo mirno "u krugu dvojke", a onda se iznenada našao u paklu Vukovara. Po povratku sa ratišta čekao ga je otkaz. I vest da povređenu ruku ne može da operiše.

- Mobilisali su me maja 1991. godine - kaže Budimir i zavija cigaretu. - Nisam želeo da bežim iz ovog grada, isto kao što nisam hteo dobrovoljno da se prijavim. Od 7. do 20. maja bili smo u kasarni. Nismo znali ni gde idemo, ni kada ćemo da krenemo.

Budimir je došao kući iz kasarne, a posle mesec dana opet je stigao poziv. Ovog puta proveo je 44 dana u Sremskoj Mitrovici. A onda, 12. oktobra, obreo se u Negoslavcima kod Vukovara.

- Tu mi je povređena desna ruka. Nije izgledalo strašno,pa nisam prebačen na slobodnu teritoriju, već sam nosio prljav zavoj do 28. februara, kada sam demobilisan. Kasnije se ispostavilo da je tetiva zasečena, a prst je počeo da se koči, povlačeći sa sobom i druge prste.

Photo: EPA

Vraćanje u civilni život, međutim, nije donelo Budimiru toliko sanjaju mir. U "Fitepu", gde je primljen na određeno vreme od šest meseci kao kurir vozač, radio je 18 dana u julu i ceo avgust, saopšteno mu je da mu prestaje radni odnos.

- Tada sam postao socijalni slučaj. Platu nisam dobio, u "Fitepu" su mi rekli da to treba vojska da mi nadoknadi, a od vojske nemam pravo na nadoknadu jer nisam demobilisan kao ratni invalid. Od socijalno nemam pravo na pomoć, jer traže potvrdu o primanju roditelja (a ja imam 40 godina). SIZ nema obaveze, jer nemam devet meseci kontinuiranog rada. Od Fonda kapetana Dragana ne mogu da tražim pomoć, jer nisam bio dobrovoljac. U bolnici ne mogu da me operišu jer nisam hitan slučaj, a meni je ruka iz dana u dan sve gore. Plašim se da je ne izgubim. Dobio sam posao zahvaljujući blagonaklonosti "Agrobanke". Kako ću da radim ako mi se stanje poogorša? NMeni ne treba invalidnina već operacija i posao.

Onoga dana kada se u opancima i uniformi skinutoj sa mrtvog ustaše obreo na slobodnoj teritoriji, Budimir Rašević nije slutio da borba još nije gotova i da mu predstoji još jedna. Sa vetrenjačama. (M. R.)