Krasnaja zvezda: Islam preti Evropi

image

Posle duže pauze, nastavljamo sa objavljivanjem dokumentarnog feljtona o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 19 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 13. septembra 1992. godine

Sarajevska nedelja: ILIDŽA

Granate, geleri, meci, spuštaju se na mesta gde se nekada spuštala samo magla s Igmana. Sukobi se nastavljaju, napadi, protivnapadi, pokušaji proboja, ofanzive i odbijanja. Ilidža je bila odabrana kao mesto, u mirno doba, rezervisano za razglednice, teferiče, akšamluke. od detinjstva, pri pomisli na Ilidžu i njenu aleju, Sarajlije su prustovski tragajući za izgubljenim vremenom umesto okusa kolačića bile orkužene mirisom kuvanih jaja. Širio se taj miris, sa sumpornih vrela. Lekovitost te vode krepila je rimske legionare, pa age i begove, a banjao se tu i siromašan svet, čekajući da se okupa u vodi koja je isticala, a u kojoj su se predhodno parili oni koji su imali više para.

Neko je u banju više ulagao, neko manje. Naselje je tu bilo u rimsko doba. Turci su više značaja pridavali gradnji hana i karavan-saraja, nego što su ulagali u samu banju. Poznati ilidžanski hoteli, okruženi zelenilom menjali su imena. Hotel "Hungarija" pominjao se i kao vila "Hercegovina", a hotel "Austrija" bio je naziv sadašnjeg hotela "Srbija". Naziv Ilidža je turski i znači banja, toplice. Iz srednjeg veka ostao je još naziv Lužani koji se takođe sačuvao kao ime za jedan deo Ilidže, a iz rimskog perioda ostala je jedna kamena ploča, na kojoj je sačuvan samo početak imena i označava "Banju S..." I ništa više.

Photo: EPA

Sa Ilidže, kada je počeo rat, potiče prizor u kome ranjeni snimatelj iz ruku ispušta kameru. Moderni objekat kao Institut za fizijatriju i rehabilitaciju, otvoren s proleća 1967, među prvima se našao na meti razarajućih granata ratnog proleća devedeset druge. Ilidža je uvek imala kopču sa Sarajevom. Železničkom prugom, opet u proleće, pre više od sto godina (1890). kasnije su za Ilidžu putovali dvospratni autobusi "londonci", a potom tramvaji "vašingtonci".

Na reci željeznici podignut je most zadužbina, kako je to obično bivalo, nekog ovdašnjeg čoveka koji se visoko popeo i posato veliki vezir. Nabujala reka odnela je i taj most. (Muharem Durić)

***

011: UJAK IZ AMERIKE
Jednog dana usred blokade stigao nam je ujak iz Amerike.

Koliko smo ga samo dugo čekali!

Još od malih nogu gledali smo izbledelu polaroid-fotografiju zataknutu za staklo oljuštenog kredenca. Stajao je pokraj bazena.

Santa Barbara. Država Kalifornija.

Kada je javio da dolazi posle trideset godina, omalali smo čitavu kuću.

Podšišali smo travu i dedu. Deci smo odsekli nokte i oprali kolena.

Baba je namestila nove zube.

Danima niko nije spavao maštajući o tome šta će sve ujak da nam donese....

Susedi, naši dušmani, pocrkali su od muke kada su čuli da nam dolazi ujak iz Amerike.

Ujka Mika.

Ne diraj mi kobaju i čvarke: Momo Kapor poručuje ujka Majklu
Photo: Dragan Kujundžić

Uncle Michael. Zovite me Majk! - kazao je.

Doputovao je gotovo bez prtljaga. Ništa nam nije doneo.

- Kod njih nije običaj da se donosi, nego da se uzima! - kazao je deda, ali su ga svi ućutkali.

Što je najgore, Ujka Majkl je zaboravio srpski.

- To mu i nije bilo teško! - rekao je deda. - Pre nego što je pobegao u Ameriku, bio je prvak Beograda u ping-pongu i nije ni upotrebljavao mnogo reči. To se lako zaboravi...

Terali smo ga da nam priča kako je pobegao iz komunizma.

- Well, well, well... - počinjao bi svaku rečenicu.

Ukratko, pre nešto više od trideset godina, ping-pong reprezentacija je za Dan graničara i carinika igrala prijateljski turnir sa čuvarima naših granica u Sežani. Posle jednog strahovitog bekhenda, celoluidna loptica je odletela daleko u žbunje. Ujak je potrčao za njom da je dohvati (u to vreme loptice su bile retke) i trčeći tako za lopticom-skočicom, našao se u Italiji! Posle je bilo lako.

- So! - pričao nam je. - U početku mi je bilo teško. Prodavao sam na utakmicama chewing-gum. Well, prodam sto komada, pa kupim dvesta i sve tako, dok nisam prodao hiljadu. Onda se bogato oženim i otvorim fabriku buble gum!

American dream! Slušali smo ga otvorenih usta.

Hvalio se da poznaje našeg predsednika vlade gosn. Panića i da u Los Anđelesu kupuje kravate i hozn-tregere u istoj robnoj kući "Marshall Fields".

To nas je oduševilo! Mi volimo naše novog Predsednika.

Čak i deca često pevaju na dvorištu:

"Kolariću paniću,

Pletemo se samiću!

Sami sebe zaplićemo,

Sami sebe otplićemo..."

Ujka Majkl svake večeri sluša na radiju Glas Amerike. Kad zasvira američka himna, on ustane mirno usred kuhinje i stavi svečano desnu ruku na srce. U svojoj sobi drži iznad kreveta malu američku zastavu.

- More, ima naši beli orlovi da mu pozoblju one zvezdice, dok kažeš britva! - gunđa deda, stari rojalista.

Svakog jutra, dok mi još krmeljivi ležimo i protežemo se, on trči u trenerci po Čuburi. Buregdžije se krste od čuda; to još nismo videli!

Kuća je naša, inače, stara, dotrajala, samo što se ne sruši, ali mi je volimo. Ostavio nam pradeda Crnotravac.

Okruženi smo najcrnjim komšilukom na svetu, sa kojim se godinama sudimo oko dvorišta. I šta vidimo? Ujka Majkl, malo, malo, pa kod njih u goste! Ustupio im pola bašte! Srušio plot. Tvrdi svima da jednoga dana neće biti plotova. Dušmani nam se smeju iza leđa. Deca neće u školu...

Babu umalo nije strefio šlog, kad je u novinama pročitala oglas u kome Ujak prodaje porodičnu grobnicu na Novom groblju!

On tvrdi da ga ne zanimaju mrtvi, nego samo živi.

Mrtvi su mrtvi, a mi moramo da živimo! So?

Srbija se brani u čvarku: Kapor u istopljenom stanju
Photo: Stock

Inače, rasterao nam je rodbinu, jer je ne podnosi. Kaže da su svi primitivni nacionalisti, jer ne žvaću gume, nego čačkalice.

Oterao je i Melaniju, seljanku sa Uba, koja nam godinama donosi sir i kajmak, a takođe i Živka iz Ljiga, koji nam je prodavao teletinu, domaće kobasice i čvarke. Kaže da bi u Americi za prodaju namirnica koje nisu pregledane laboratorijski dobili doživotnu robiju. Naterao nas je da doručkujemo korn fleks.

Našem Šiptaru Hasanu, koji nam cepa drva, obećao čitav podrum. Ovaj ga ozbiljno shvatio i sledećeg dana promenio bravu na vratima.

Sem naše stare kuće i one grobnice mi nemamo ništa.

A on nas ubeđuje da prodamo i uložimo u jednu privatnu banku koja daje najviše kamate.

Svi smo zanemeli. Gde ćemo onda stanovati? Kako gde? U "Hajatu". Iznajmićemo apartman i plaćati ga od kamate. Glavnica nam uvek ostaje.

Postavilo se samo pitanje kako će baba u "Hajatu" držati kokoške i gde da smesti hrastovo bure sa kiselim kupusom? Hoće li deca moći da povedu u hotel mačke, psa, ježa i golubove?

Ispostavilo se da ujka Majk nije ni predvideo da deda i baba stanuju u "Hajatu". Njih će dati u starački dom, kao što se to radi u Kaliforniji.

Što se tiče kučića i mačića, "Hajat" ima pansion za domaće ljubimce, samo što moraju da budu rasni. Džukele ne primaju.

Nastalo je sveopšte ridanje...

- Crying time... - kazao je ujak i odvezao se na rolšuama u parkić.

Deda se zaklinje da će ga udaviti jastukom na spavanju.

Babu žulje novi zubi. Majka je skinula ujakovu sliku sa kredenca. Šta će joj slika, kad ga svaki dan ima pred očima.

Ujka Majkl je, inače, strašno simpatičan i uvek dobro raspoložen. Za razliku od naših čekinjastih muškaraca, koji su već odavno digli ruke od sebe, on se brije dva puta dnevno i uvek ima besprekorno čistu košulju.

Uveče jede sladoled, gleda crtane filmove i američke serije.

Oduševljen je našom televizijom. Kaže da ni u Americi ne daju toliko američkih serija kao kod nas. Samo mu smetaju titlovi, jer ne zna ćirilicu, a slova mu zaklanjaju pola slike.

I tako, mi mislili da smo pametniji od njega, a on ispao pametniji od nas!

Petnaeste nedelje blokade obećao je da će ostati najmanje tri meseca!

Ako zaista ostane, od nas neće ostati ništa... (Momo Kapor)

***

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 14. septembra 1992. godine

Predsednik Savezne vlade doputovao u Peking preko Moskve: PANIĆ: STO DANA DO MIRA U BOSNI (Peking, 13. septembra)

Milan Panić, predsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije, specijalnim avionom sleteo je večeras u peking u dvodnevnu posetu organizovanu na poziv kineske vlade. Na pekinškog aerodromu Panića je dočekao Tein Ceng Pei, zamenik ministra inostranih poslova Vlade Republike Kine.

"Došao sam da razgovaram sa našim kineskim prijateljima o podršci za ukidanje sankcija prema Jugoslaviji" izjavio je premijer Panić izveštaču "Politike" nekoliko minuta pre sletanja u peking. "Ja znam da Kina želi da nam pomogne, a vi znate da je glas Kine važan za nas, Evropu i čitav svet."

Poznavaoci kineskih običaja primetili su da je jugoslovenskom premijer dat najviši državnički tretman: od crvenog tepiha na aerodromu do smeštaja u rezidencijalnom kompleksu rezervisanom za najviše goste. Iz Ministarstva inostranih poslova kineske vlade saznaje se da će Panić imati razgovore sa predsednikom Kine Jang Šangkun. U pratnji predsednika Panića su i Ilija Đukić, novoimenovani ministar spoljnih poslova, Blagoje Lučić, ministar za odnose sa inostranstvom, Nikola Šainović, ministar za privredu, i Teodor Olić i Mihajlo Šaranović, premijerovi savetnici. U ovoj poseti premijera prati i više od 60 domaćih i stranih novinara.

Na pitanje da li će uz političke teme - Kina je prva zemlja koja je priznala SR Jugoslaviju - biti razgovora i o ekonomskoj saradnji, Panić je odgovorio.

Kao da je bilo juče: Tjenanmen u Panićevom srcu
PHOTO:Stock

"Premijera Li Penga sam upoznao pre nekoliko godina posle događaja na Tejnanmenu i tada sam ovde bio poslovno i pričali smo o biznisu. Tada mi je rekao: 'Hoćemo da Kina prvo postane ekonomski slobodna, a onda će i politički. radićemo suprotno onome što radi Gorbačov'. razgovaraćemo o ekonomskoj saradnji. Došao sam kod prijatelja i srećan sam." U poseti koju je zvanična kineska agencija Hcinhua označila kao radnu, jugoslovenski premijer će obići i grad Tjencin u kome se nalazi specijalna ekonomska zona. Takođe je planirana i poseta Olimpijskom selu azijskih sportskih igara koje je Kina 1990. organizovala.

Kineska štampa je posvetila odmerenu pažnju poseti jugoslovenskog premijera. U okviru toga današnji "Žemin Žibao" objavio je portret ministra inostranih poslova Ilije Đukića (našeg doskorašnjeg ambasadora u Pekingu) podsećajući na njegove zasluge za razvoj odnosa između dve zemlje. Na putu prema Pekingu, nešto pre pet časova po lokalnom vremenu, avion sa natpisom "Jugoslavija" kojim putuje jugoslovenski premijer sleteo je na moskovski aerodrom, gde se susreo sa Borisom Kolokolovim, zamenikom ministra inostranih poslova Rusije.

"To je bilo planirano tehničko sletanje, ali sama činjenica da je razgovor organizovan, govori o značaju koji Rusi daju jugoslovenskim predstavnicima", rekao nam je Mihajlo šaranović. Ministar Ilija Đukić kaže da se u aerodromskom salonu razgovaralo o putevima za rešavanje jugoslovenske krize i da je premijer upoznao ruske domaćine sa onim što je Jugoslavija učinila u tom pravcu kao i sa činjenicom da su već otklonjeni mnogi od uzroka koji su doveli do sankcija.

Rekao je da sada očekuje ublažavanje sankcija i pomoć Rusije da se to i postigne. Kolokolov je rekao da se nada susret Panića sa predsednikom Jeljcinom koji je nagovešten za 16. septembar po povratku iz Pekinga. "Nadam se da će do tog susreta doći iako je predsednik Jelcin veoma zauzet unutrašnji problemima zbog kojih je otkazao planiranu posetu Japanu".

Članovi jugoslovenske delegacije su jednoipočasovne razgovore na moskovskom aerodrom ocenili kao "veoma srdačne". Na putu do pekinga "boing 727" kojima putuje jugoslovenska delegacija i novinari sleteo je u Novosibirsk radi uzimanja goriva. (Nebojša Ćurčić)

***

Razgovor Milana Panića sa novinarima u avionu na putu prema Kini: UVEREN U USPEH (Beograd-Peking, 13. septembra)

Po svom običaju, jugoslovenski premijer Milan Panić održao je "redovnu konferenciju za štampu između sedišta" u avionu na putu za Peking u koji stiže na poziv kineske vlade. "Ostaću dva dana, to je do sada moja najduža poseta". Neki su primetili da su, za razliku od sličnih ranijih razgovora sa novinarima, uz premijera ovog puta bila i dvojica momaka "koji nisu članovi zvanične delegacije, ali to ne sme niko da im kaže". Da li ste počeli bar malo da dobijate u medijskom ratu, upitao je premijera dopisnik "Volstrit džornala".

"Počeli da dobijamo!... mi smo već pobedili u medijskom ratu. Šta mislite šta znači kad glavni svetski listovi dva dana pred londonsku konferenciju objave da muslimani pucaju sami u sebe". Ipak situacija je još uvek loša. "Ne slažem se sa Vama. U ogromnom delu stranih medija ona je bolja za 180 stepeni. Čak i nemačka štampa piše da nisu svaki metak ispalili Srbi. To je sjajno". O amnestiji onih koji su izbegli svojevremenu mobilizaciju, premijer kaže da se mladež preplašila i pobegla.

Menadžer bez trenera: Milan Panić tuguje za Ćosićem
Photo: Stock

"Možda su pogrešili a možda i nisu. Siguran sam da nisu kukavice. Nije kukavički odbiti da ubijaš i da gineš za nešto u šta ne veruješ. Sve ih treba amnestirati". Panić kaže da ga je zapanjio revolt zbog razmene 1500 zarobljenika sa Hrvatskom. "To nisam očekivao. Pa vratili smo svojevremeno Nemcima zarobljenike. Mislim da je to normalno". Upitan od novinara iz jedne arapske zemlje, zašto ne ide u posete zemljama islamskog sveta premijer je odgovorio da će iči čim one prestanu "da rade protiv nas". "Te zemlje predlažu UN razne akcije. Takođe govore da to čine u ime čitavog muslimanskog sveta. Opet jedan od lidera tog sveta predložio je ujedinjenje Bosne sa Jugoslavijom. Mislim da je to razložno. Oni će uskoro početi sa nama da sarađuju jer smo ključ rešenja i za muslimane u Bosni".

Kako komentarišete najavljenu kandidaturu Slobodana Miloševića za novembarske izbore? "Demokratski sistem mora da dozvoli svakome da se kandiduje. I on ima pravo na to. ne znam šta će da se dogodi jer će ti izbori biti demokratski. Ne znam ni kakav je njegov odnos sa Jovićem koji je, koliko mi je poznato, predsednik partije. Možda će se on kandidovati (Milošević) ali bez namere da bude predsednički kandidat kao na primer u Americi".

A da li bi za Jugoslviju bilo bolje da se gospodin Milošević kandiduje ili ne kandiduje?(Dugačka pauza) "To je ozbiljno pitanje. ja se pre svega bavim međunarodnom politikom jer odatle nam stižu najveće teškoće. Zbilja, radije to ne bih komentarisao. ne znam kome ta kandidatura pomaže". Za odnos sa Dobricom Ćosićem, Panić kaže da je to odnos menadžera i trenera. Obojici nam treba pobeda ali ja određujem ko će biti desno krilo a ko golman. Respektujem ga i dobro je što je on predsednik Jugoslavije. Premijer smatra da Prevlaka nije morala biti izgubljena a čini mi se da jeste. "To je dogovor u kojem nisam učestvovao. padalo mi je na pamet da je dignem u vazduh i raketiram i jednostavno izbrišem sa mape. Videćemo šta će tu biti".

Zašto nam i dalje zaoštravaju sankcije? "Mislim da svi vi dobro znate zašto. To su političke sankcije. One imaju politički motiv i neće biti promenjene dok ne dođe do političkih promena kod nas". Upitan da li će se i sam kandidovati na izborima Panić je uz smeh odgovorio: "Kako se ono obično kaže: Hoću ukoliko to od mene bude tražio narod". Premijer kaže kako mu je Dejvid Oven priznao da je zapanjen koliko je vlada uspela u samo nekoliko dana posle Londonske kkonferencije da poboljša situaciju. "Uverio sam ga da ćemo postići mir u Bosni". Pre Božića? "Da. Mir će doći pre nego što istekne sto dana." (N. Ćurčić)

***

Karadžićevo pismo Mejdžoru i Galiju: BOSANSKI SRBI SE POVLAČE IZ PREGOVORA AKO SE OBUSTAVE LETOVI?
Predsednik Srpske Republike Radovan Karadžić upozorio je u pismu kopredsednicima Londonske konferencije, Džonu Mejdžoru i Butrosu Galiju, koje je sinoć dostavljeno Tanjugu, da će se potpuno povući iz mirovnih pregovora o Bosni i Hercegovini ukoliko međunarodna zajednica nametne potpunu zabranu vojnog preletanja BiH.

PHOTOMONTAGE: E Che

Radovan Karadžić ističe da takva zabrana na celokupnoj teritoriji BiH predstavlja "direktno narušavanje strategijske ravnoteže u Bonsi i Hercegovini". "Oduprećemo se potpunoj zabrani preletanja celokupne teritorije Bosne i Hercegovine, za šta se američki Stejt department zalaže kako bi se bosanskim Srbima onemogućilo da "pokrivaju" svoje kopnene jedinice, kaže se u Karadžićevom pismu.

"Takvo narušavanje se ne može opravdati obezbeđivanjem dostave humanitarne pomoći, s obzirom na to da UNPROFOR ne operiše na celokupnoj teritoriji BiH", dodaje se u pismu Radovana Karadžića. Predsednik Srpske Republike ističe da bi zabrana preletanja celokupne teritorije BiH predstavljala kršenje Londonskog sporazuma koji su potpisale sve strane u građanskom ratu.

"Učinićemo sve da izbegnemo sukob, ali je teško shvatiti to da veći pritisak trpimo što više sarađujemo", ocenjuje Karadžić i dodaje da "ne shvata ni zašto bi trebalo da dosanski Srbi budu kažnjeni za napad Muslimana na UNPROFOR.

***

"Krasnaja zvezda" povodom rata u Bosni: ISLAM PRETI EVROPI (Moskva, 13. septembra)
Da li će na jugu Evrope, odnosno u Bosni, biti stvorena muslimanska država kao odskočna daska za širenje islama na kontinentu. To pitanje postavlja moskovski list "Krasnaja zvezda“ koji na rat u Bosni gleda kao na borbu bosanskih muslimana i islamskih država da ojačaju svoje pozicije na Starom kontinentu. Bez mnogo uvijanja i diplomatskih fraza, list direktno optužuje zemlje Bliskog i Srednjeg Istoka da su duboko zaglibile svoje prste u bosanskom sukobu i da neštedimice pomažu muslimansku stranu u Bosni. To se, pre svega, odnosi na Saudijsku Arabiju koja, kako kaže list, otvoreno poziva na "džihad" za "spasenje bosanskih muslimana".

Taj poziv propraćen je obimnom materijalnom pomoći i slanjem oružja. Navodi se da je saudijski kralj Fahd lično poklonio bosanskim muslimanima osam miliona dolara i da je to samo mali deo onoga što je raznim kanalima stiglo u Bosnu. Dodaje se da se na strani bosnskih muslimana bori oko 3.000 najamnika iz arapskih zemalja koji su došli iz Nemačke i zemalja Bliskog Istoka, da se "borcima za nezavisnu Bosnu" doturaju tenkovi, teško i lako naoružanje i municija.

Photo: photobucket.com

To bi sve, prema oceni lista "Krasnaja zvezda", koji se poziva na pisanje saudijskog glasila "Er Rijad" trebalo da bude "predigra" za sveopšti rat između islama i Zapada. Aktivnost islamskog sveta u Jugoslaviji list objašnjava nastojanje da se ne ispusti "jedinstvena šansa" za stvaranje islamskog jezgra u Evropi - muslimanske Bosne.

Da li je Zapad spreman an takve ustupke? Moskovski list ocenjuje da nije, posebno zbog fundamentalističkih shvatanja Alije Izetbegovića. Zbog toga nije isključeno da se u Evropi ponovo stvori linija konfrontacije koja ne bi išla linijom Istok - Zapad, već potezom Sever - Jug. Moskovski list oštro kritikuje zapadne zemlje što su se upustile u žestoku antisrpsku kampanju koja se pokazala, kako list kaže, kontraproduktivnom. Iz tog proizilazi zaključak da sada treba vaditi kestenje iz vatre i ispravljati nešto što se teško da ispraviti. Svakome je moralo još od samog početka biti jasno - kaže ovo glasilo Ministarstva odbrane Rusije - da je svaka strana u jugoslovenskom konfliktu nosila svoj deo krivice.

***

Prema informacijama iz Evropske zajednice: TURSKO ORUŽJE NA KOSOVU (Atina, 13. septembra)
Pozivajući se na diplomatske izvore u Evropskoj zajednici, danas je grčki list "Katemerini" objavio da Turska u poslednje vreme šalje preko Bugarske i "republike Skoplje" oružje na Kosovo i u Sandžak, radi svojih dugoročnih ciljeva kojima odgovara destabilizacija juga bivše Jugoslavije i miniranje rezultata londonske konferencije.

Radi se o planu ponovnog osvajanja balkanskih teritorija i uspostavljanja današnje Otomanske imperije. Prema podacima koje objavljujje ovaj ugledni list, maršruta turskog naoružanja ide od Novog sela na "skopsko"- bugarskoj granici i prolazi kroz oblasti Strumice, Đevđelije, Kajmakčalana, Bitolja i Ohrida, do teritorije gde je u većini albansko stanovništvo, duž granice sa Albanijom, tačnije do Debra.

Na osnovu posebnih informacija, zna se da na području Debra, ističe "Katimerini", Ankara pokušava da uspostavi mostobran sa bosanskim muslimanima koji se nalaze kao izbeglice u Skoplju. Postoje saznanja da se o tim muslimanima brine turski konzulat u Skoplju, između ostalog pomažući ih, kako se saznaje, i u kupovini zemlje u tom kraju ka albanskoj granici.

Evropske diplomate primećuju, sada, da je, za vreme londonske konferencije o jugoslovenskim pitanjima, turski ministar spoljnih poslova Četin uporno tražio vojnu intervenciju međunarodne zajednice u Bosni. U međuvremenu Ankara je stalno naoružavala albansko i bosansko stanovništvo.

Photo: Stock

Jasno je da je turska vojna pomoć albanskoj manjini na Kosovu i bosanskim muslimanima dovoljna da se suprotstavi jačim srpskim snagama, ali je plan, i pored toga, vrlo opasan ako se ima u vidu da albansko-muslimanski faktori nastoje da uz "republiku Kosovo" stvore i "Iliriju", državu koja bi nastala na području zapadne Makedonije.

Ovakve ideje odavno imaju podršku Sofije jer, albansko-bugarski dogovor polazi od postavke da se bivša jugoslovenska republika Makedonija podeli na albanski i bugarski deo. Time se može objasniti - smatra se u grčkoj javnosti - zbog čega je Bugarska tako otvorena za saradnju sa Albanijom. Naravno, ovakve promene na Balkanu uklapaju se u širi plan - obnavljanja Otomanske imperije, u kojoj bi države Bugarska i Albanija bile u povlašćenom položaju.

Kada se bave ovakvim razmatranjem, grčki komentatori se, istovremeno, osvrću na istovetne namere da se restaurira i Austrougarska monarhija. Zato se vodi rat u Bosni i zato je u interesu Ankare, Tirane i Sofije da po svaku cenu izbije oružani sukob na Kosovu.

Posle delimičnog "smirivanja", posle londonske konferencije, Tirana je ponovo počela da ohrabruje kosovski separatizam, jer se u zvaničnim istupanjima i naročito u javnim istupanjima i naročito u javnim medijima o Kosovu i sada govori kao o "republici Kosovo". na primer, sinoć je Radio-Tirana Rugovu, pnovo, oslovila kao predsednika republike Kosovo.

Albanski predsednik Sali Beriša, da dodamo, danas je u intervju "Katimeriniju" o albansko-grčkim odnosima rekao da bi želeo da oni "budu dobri, ali..." što se Grčke tiče, ona Tirani i dalje čini velike ustupke, na primer i time što je prihvatila blizu 200.000 albanskih izbeglica. Grčka manjina u Albaniji ljuti se na Micotakisovu vladu, misleći da "matica" na njih, kai i pre, ne misli...

Unutrašnja scena u Albaniji je, inače, vrlo napeta - političke podele su vrlo izražene. One u sebi, zbog mentaliteta nose stalnu opasnost, a ekonomska situacija je ove jeseni počela da poprima dramatične razmere. "Demokratske vlasti" hapse neistomišljenike. "Dojče vele" je danas javio da je u kućni pritvor stavljen i Ramiz Aljija. U zatvoru se od ranije nalaze udovica Envera Hodže Nedžmija, bivši premijer Adil Čarčani i još neki bivši visoki rukovodioci Albanije (Radislav Ćuk).

*Nastavak feljtona u petak 4. januara