U Aleksincu nema konc-logora

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 4. septembra 1992. godine

Protest invalida poslednjeg rata: BORCI NE SMEJU DA BUDU PROSJACI
Delegaciju vojnih invalida iz poslednjeg rata, juče oko 18 časova, primio je premijer Milan Panić. U skoro dvočasovnom razgovoru, ratni vojni invalidi upoznali su predsednika savezne vlade sa svojim zahtevima.

- Najveća stvar koju čovek može da učini za svoju zemlju je da za nju da život. Vi ste ga skoro dali. Zato je najveća odgovornost zemlje da to prizna. Ja sam sasvim sa vama i neću da osramotim ovu zemlju, pomoćiću vam onoliko koliko god budem u mogućnosti. Ova zemlja vama mnogo duguje i sigurno vam ne može nadoknaditi ono što ste vi za nju dali, rekao je premijer Milan Panić.

Nakon što su ratni vojni invalidi izneli svoje zahteve i nevolje - nerešen stambeni status, neisplaćivanje dnevnica onima koji se još nalaze u bolnicama na lečenju, kao i prekidanje isplata invalidnina, savezni premijer je upoznat i sa njihovim drugim problemima.

Invalidi su zahtevali da im se izrade odgovarajuća protetička sredstva kako bi se osposobili za rad kao i da im se omogući prekvalifikacija i, naravno, zaposlenje da bi sami zarađivali za život.
- Mi smo se borili za svoju zemlju i narod, i tada su nas svi uvažavali. Oni koji su pobegli sa ratišta meterijalno i stambeno obezbeđeni šetaju po Srbiju. Zato zahtevamo da se nama i našim porodicama obezbedi kakav-takav smeštaj kako ne bismo spavali na ulici i prosjačili. Verujte, jedna trećina od ovih ljudi nije spremna na to i pre bi izvršila samoubistvo, rekao je Stevan Kovačević, član Udruženja ratnih vojnih invalida.

Poseban je i problem trideset teških vojnih invalida koji su sa porodicama provalili u vojnu zgradu u Ulici Marka Čelebonovića broj 53 na Bežanijskoj kosi i koji tamo žive bez struje, vode i osnovnih potrepština. Zahtevamo da se za njih odmah obezbede osnovna sredstva za život. Razgovarano je i o pitanju upisa u škole dece invalida rata i njihovom neometanom pohađanju nastave.

Photo: Mina Bulić
Nakon što je saslušao sve njihove zahteve, gospodin Panić je, saosećajući, prvo zamolio da ga prime u njihovo udruženje, kako bi zajednički rešavali sve probleme.

Što se tiče dnevnica, invalidnina i odeće za ranjenike koji se još nalaze u bolnicama to će već sutra biti rešeno. Kako bi svi odmah počeli da rade obezbediće vam se i prostorije. Za sve ostale probleme koji ne mogu da se reše u tako kratkom roku, oformiće se radne i stručne grupe i zajedno sa vama rešavati jedan po jedan zahtev - rekao je premijer Panić, naglašavajući da je nemoguće da se sve stvari reše odjednom.

- Vi nemojte više da razmišljate o ratu i borbi. Vi sada treba da se borite jedino ekonomski, kako da ostvarite svoja prava, da biste živeli normalno. A ja sam, verujte mi, na vašoj strani. Naša zemlja jeste u velikoj muci, ali ne u tolikoj da nema razumevanja za vas rekao je na kraju savezni premijer Milan Panić.

Inače, oko stotinu ratnih vojnih invalida, koji su trenutno smešteni u bolnici na Karaburmi, ortopedskoj klinici "Rudo" i vojnoj zgradi na Bežanijskoj kosi, juče oko 11 časova okupilo se ispred Skupštine Jugoslavije zahtevajući da ih pored saveznog premijera primi i predsednik SRJ Dobrica Ćosić, predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević i načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general pukovnik Života Panić.

Nakon sat i po čekanja ratne vojne invalide primio je Branko Radović, savezni ministar za rad, zdravstvenu i socijalnu politiku. Posle jednočasovnog razgovora delegacija se uputila kod saveznog premijera. (LJ. Rabrenović)

***

Rat u Bosni i Hercegovini: MARAK GULDING U SARAJEVU
Na sarajevskom ratištu, prema informacijama specijalnog izveštača Tanjuga Mladena Krsmanovića, bilo je "uglavnom mirno". Prema izveštaju SRNE, ujutro oko 7.30 sati otvorena je vatra iz svih oruđa prema Hadžićima. Time je, javljeno je, muslimanska strana prekršila primirje povodom dolaska Maraka Guldinga, specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN.

Marak Gulding koji je juče doputovao u Sarajevo obišao je vatrene položaje srpske artiljerije. On je odao priznanje posmatračima na vatrenom položaju, naglašavajući njihovu ulogu kao izuzetno odgovornu. Posmatrači su tu pioniri svog posla s obzirom da se misija kontrole artiljerije namerava proširiti na celokupnu teritoriju BiH.

Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marak Gulding, kako javlja SRNA, pozitivno se izrazio o saradnji snaga UNPROFOR-a sa Srpskom Republikom. Posmatrači UN, prema izveštaju SRNE; upoznali su visokog gosta da srpske snage nikada prve ne otvaraju vatru po muslimanskim položajima i da dejstvuju samo kada su neposredno ugrožene.

Starešine Vojske Srpske Republike upoznale su Guldinga sa trenutnom situacijom u Sarajevu i rasporedom snaga.

U pratnji Maraka Guldinga koji je došao u Sarajevo radi razgovora o konretnoj realizaciji zadataka i principa londonske konferencije je komandant snaga UNPROFOR-a za Jugoslaviju Satiš Nambijar, a srpske artiljerijske položaje s njima je obišao i pukovnik Davu, zamenik komandanta sektora UNPROFOR-a za Sarajevo.

Srpska strana potvrdila je juče specijalnom izaslaniku UN za mirovna pitanja Maraku Guldingu da je srpsko artiljerijsko oružje grupisano u 10 pozicija oko Sarajeva, a sutra će biti i na jedanaestoj.

To je sinoć u telefonskoj izjavi Tanjugu rekao lider bosanskih Srba dr Radovan Karadžić istakavši da su se posmatrači Ujedinjenih nacija postavili na osam pozicija.

U najskorijem roku pozicije oko Bihaća i Jajca biće spremne za posmatrače, dodao je Karadžić.

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 5. septembra 1992. godine

Premijer SRJ primio Stoltenberga: ZATRAŽENA POMOĆ ZA POVRATAK IZBEGLICA
Jugoslovenski premijer Milan Panić primio je juče u Beogradu norveškog ministra inostranih poslova Turvalda Stoltenberga, koji se nalazi u jednodnevnoj poseti Jugoslaviji. Susret je održan u Saveznoj skupštini u pauzi između dve sednice na kojima se raspravljalo o izveštaju jugoslovenske delegacije na Londonskoj konferenciji i o poverenju saveznoj vladi.

Panić je obavestio šefa norveške diplomatije o situaciji u Bosni i Hercegovini i izneo mišljenje da se tamo stvari ipak kreću nabolje. To je ilustrovao i primerom Goražda gde je najzad stigla humanitarna pomoć, a srpske jedinice se povukle iz tog regiona.

Pomagajte, braćo Norvežani: Milan Panić, premijerski vapaj
Photo: Stock
Jugoslovenski premijer je zatražio od Norveške finansijsku pomoć za organizovanje povratka izbeglica koje se nalaze na teritoriji Jugoslavije. Stoltenberg je rekao da će taj zahtev njegova vlada razmotriti, mada se i sam interesovao za mogućnosti norveške pomoći. Panić je sugerisao da finansijska pomoć može biti iz vladinih ili privatnih izvora.

Turvald Stoltenberg je u protekla dva dana, u okviru svoje misije po bivšim jugoslovenskim republikama, posetio Zagreb, Sarajevo i Skoplje. Pre dolaska u Beograd kraće je boravio u Prištini.

***

Ženevski mirovni proces: "NAJHITNIJA REŠENJA" ZA IZBEGLICE (Ženava, 4. septembra)
Upravni komitet za usmeravanje ženevskih pregovora u okviru konferencije o Jugoslaviji posvetiće se danas formiranju šest radnih grupa i razradi njihovog programa. te grupe će se baviti radom na predlaganju rešenja za ključne probleme obustavljanja rata u Bosni i Hercegovini, kao i rešavanjem krize u Jugoslaviji.

Kopredsednici ženevskog mirovnog procesa, predstavnik UN Sajrus Vens i opunomoćenik EZ lord Oven izjavili su sinoć na konferenciji za štampu da ne treba očekivati jednoobrazni program sa preciznim rokovima u delovanju radnih grupa, kao ni o čitavom ženevskom pregovaračkom procesu.

***

Četvrti dan samita nesvrstanih u Džakarti - JOVANOVIĆ: JENJAVAJU NAPADI NA JUGOSLAVIJU (Džakarta, 4. septembra)
Četvrtog dana samita nesvrstanih u Džakarti vidno su splasnuli napadi na Jugoslaviju od strane islamskih zemalja, makar za govornicom plenarne sednice, rekao je u petak novinarima šef jugoslovenske delegacije Vladislav Jovanović.

Kako se debata u plenumu polako privodi kraju, u sve više delegacija preovlađuje saznanje o tome da samo jedna strana ne može da bude isključivi krivac za rat u Bosni i Hercegovini, istakao je Jovanović.

Svi su pomalo krivi: Vladislav Jovanović, libela krivice
Photo: FoNet/ Dragan Antonić
On je dodao da se u političkom komitetu još uvek usklađuju mišljenja oko odeljka u završnom dokumentu koji se odnosi na Jugoslaviju.

"Bitka za izjavu konferencije o BiH u političkom komitetu se nastavlja, ali nije sasvim izvesno kakav će biti konačan ishod", rekao je grupi jugoslovenskih izveštača ministar Jovanović. On je dodao da je u petak po podne bilo na pomolu kompromisno rešenje, ali su se posle stvari opet zakomplikovale. Jugoslovenska delegacija traži da se u odeljku o Bosni osude svi vinovnici sukoba.

On je istakao da je kampanja protiv Jugoslavije na samitu bila orkestrirana, da su se neki govornici ponavljali do u detalje, što ukazuje na činjenicu da je sve dirigovano iz jednog centra.

Ovde se, međutim, "sve više uviđa da se u Bosni i Hercegovini radi o građanskom ratu s religioznim komponentama i da se ključevi krize i njenog rešenja ipak nalaze u Bosni", rekao je Jovanović. Najvažnija pitanja na koja bi samit trebalo da odgovori jesu pitanja bezbednosti nesvrstanih zemalja u uslovima stvaranja novog svetskog poretka, prisustvo nesvrstanih, kao i njihov uticaj na donošenje značajnih odluka u međunarodnim forumima, traženje izlaza iz ekonomske krize i mirovnih formula za ratna i krizna žarišta u svetu.

***

Francuski predsednik o sukobima u Jugoslaviji - MITERAN: SVE REPUBLIKE PREBRZO PRIZNATE (Pariz, 4. septembar)
Francuski predsednik Miteran sinoć je izjavio "da i međunarodna zajednica snosi određen deo odgovornosti za sukob u Jugoslaviji". Učestvujući u televizijskoj emisiji u vezi sa predstojećim referendumom o Mastrihtu, Miteran je dodao da žali što Evropa u našem slučaju "nije htela da brani postojeće pravne norme", naglasivši da su "sve republike bivše Jugoslavije prebrzo priznate". Miteran smatra da je to učinjeno pre nego što su rešena pitanja granica, zaštite manjina i druga, što je, u stvari, izazvalo sukob, pri čemu je upozorio da sada i najmanje etničke zajednice pretenduju na državnost.

Miteran je sinoć demantovao svog premijera Beregezoa koji je nagovestio mogućnost uvođenja zabrane nadletanja Bosne i Hercegovine da bi se navodno "povećala bezbednost humanitarnih konvoja". On je naglasio da uvođenje zabranjenih zona iznad Bosne nije potrebno "jer za sada ni Srbi ni Bošnjaci ne upražnjavaju bombardovanje iz vazduha". Francuski predsednik je pritom još jednom odbio svako poređenje sa Irakom, naglasivši da situacije nisu identične.

Photo: Stock
Predsednik Miteran je istovremeno naglasio da na svaku opasnost Evropi "odgovor mora biti evropski", što po njemu može da obezbedi jedino prihvatanje odluka s mastrihtskog samita o prelasku Evropske zajednice u političku uniju sa zajedničkom spoljnom, odbrambenom i monetarnom politikom. On je kao primer potrebe "evropskog odgovora" pomenuo i "rat u Jugoslaviji", postaviviši pitanje "ko jke siguran da neće biti i drugih takvih sukoba u istočnom delu Evrope". Kao ostale opasnosti na koje treba "kolektivno" odgovoriti Miteran je naveo ekonomske pretnje Japana i SAD, drogu, sidu i druge.

***

Zahtev Zapadnoevropske unije: ZA TOTALNU BLOKADU SRBIJE I CRNE GORE
Zapadnoevropska unija sinoć se izjasnila za uvođenje "zabranjene zone za avione" ukoliko Srbija ne bude "poštovala obaveze iz Londona". Istovremeno je, bez dodatnog objašnjenja, zaoštrila stavove prema Srbiji i Crnoj Gori, zatraživši "totalnu blokadu obe republike". Stalna parlamentarna komisija je, takođe, predložila njihovo isključivanje iz svih međunarodnih organizacija dokle god ne bude "poštovale rezolucije UN i odluke londonske konferencije".

Od Ministarskog saveta Unije ujedno je zatraženo "da razmotri sve akcije, uključujući i vojne, koje dolaze u obzir da bi se sprečilo proširivanje sadašnjeg sukoba i na Kosovo, u Makedoniju, Vojvodinu i Sandžak". Zapadnoevropska unija, kako se podseća, za sada ima samo savetodavna prava, ali bi ukoliko se ratifikuje Mastriht postala "vojna ruka" Evropska zajednice.

***

KOMPROMISNI DOKUMENT O BIH (Džakarta, 4. septembra):
Pokret nesvrstanih spreman je da usvoji kompromisnu rezoluciju o ratu na području bivše Jugoslavije prema kojoj su se sve strane odgovorne za razaranja u Bosni i Hercegovini.

Jugoslovenska delegacija saopštila je da se nijedna etnička grupa ne spominje u dokumentu. Član jugoslovenske delegacije u Džakarti Pavle Jovanović izjavio je za AFP da je preovladao razum. "Mi smo razmatrali uravnoteženi dokument koji treba da se usvoji bez teškoća. U njemu se ne pominje nijedna etnička grupa. Ni srpske snage, takođe."

Na ministarskoj konferenciji održanoj u maju na ostrvu Baliju insistiralo se na proširenju razgovora s namerom da se postigne konsenzus o Bosni i Hercegovini. Proširenje rata u Bosni zapretilo je da ugrozi samit šefova država ili vlada nesvrstanih u Džakarti.

Lideri muslimanskih zemalja na ovdašnjoj konferenciji, koji se žestoko ljute zbog navodnih zločina što se vrše nad bosanskim muslimanima, sukobili su se sa ostalim liderima afričkih zemalja koji su želeli da prihvate odgovornost svih etničkih strana u sukobu.

Ovde je osnovana radna grupa na čijem čelu je predstavnik Gane sa zadatkom da uskladi različite poglede i izradi kompromisni dokument.

Grupa islamskih zemalja - Iran, Malezija, Senegal, bila je najodlučnija u zahtevu da se odbije navodno tvrđenje da se i nad Srbima vrše zločini u Bosni.

Njima su se pridružili i Benin i Zimbabve.

Ambasador Bosne i Hercegovine u Ujedinjenim nacijama Nerkez Arifhodžić osudio je pokret nesvrstanih da se ne pridržava principa kojima bi trebalo da se osudi Jugoslavija. Popustljivost delegata prema Jugoslaviji na desetom samitu u Džakarti, rekao je Arifhodžić, jasno pokazuje da je pokret protiv sopstvenih principa. Time se, po njemu, pokret zalaže za nove intervencije, nove agresije i za oživljavanje kolonijalnih aspiracija. Jer, prihvatio je stanje sprovođenja genocida koji čini Beograd u Bosni i Hercegovini. Bosanski ambasador kaže da se u Bosni vodi kolonijalni rat. Za nas je to jasna stvar, tvrdi ambasador. Jedna suverena zemlja suočena je sa genocidom na svojoj teritoriji, uveren je Arifhodžić. Ako se to jasno ne kaže, mi nećemo prihvatiti ponuđeni tekst. Nažalost, ovaj tekst je uperen protiv UN i međunarodnog položaja Bosne i Hercegovine, završio je svoju priču ambasador BiH u UN.

***

Rat u Bosni i Hercegovini: IZ GORAŽDA ISELJENO TRI HILJADE SRBA
Posle četvoromesečnih krvavih borbi oko Goražda, ovaj grad na Drini ponovo je tema mnogih izveštaja, sada povodom, kako piše naš dopisnik B. Novaković, stradanja i do sada nezabeleženog egzodusa jednog naroda.

S leve obale Drine iseljeno je oko tri hiljade Srba. Naš izveštač istovremeno javkja o žestokim borbama koje su se vodile na liniji drinskog fronta Ustiprača - Međeđa - Mesići.

Saobraćaj na koridoru prema Beogradu nastavlja se bez problema, saopštio je juče pres-cetntr Prvog krajiškog korpusa. Jedinice vojske Srpske Republike i sela na tom području, javlja Tanjug.

Takođe juče ujutro počeo je novi napad na Dubrave kod Teslića. U rejonu Tešnja, Žepča i Novog Šehera, grupišu se jače snage teškom artiljerijom, ali kako javlja Tanjug, jedinice srpske vojske kontrolišu sve prilaze Tesliću.

Juče i u toku noći hrvatska artiljerija je iz Hrvatske i Bosanskog Broda gađala položaje srpske vojske severno od Dervente. Borbe su vođene i oko Jajca, odakle je takođe hrvatska artiljerija gađala srpska sela na jajačkoj i mrkonjićkoj opštini.

Iz ratnog Sarajeva, juče je bilo malo vesti. Javljeno je, međutim, da je odgođen ponovo put konvoja dece za Beograd.

SRNA je izvestila da je "noćas propao još jedan proboj muslimanskih snaga prema Ilidži".

Photo: Stock
Posle ponoći sa Igmana, nakon granatiranja iz artiljerijskih oruđa i neposrednog delovanja PAM-oma po strogom centru Ilidže, muslimanski vojnici, kako javlja SRNA, pokušali su proboj prema Vrelu Bosne.

Iz pravca Dobrinje, napadnuti su Neđarići. Dejstvovao je i bacač plamena. U ostalim delovima Sarajeva, noć je bila "uglavnom mirna".

Žestoka ratna dejstva, javlja Tanjug, nisu sprečila stanovnike Ozrena da obave žetvu pšenice. Radilo se danonoćno uz zvižduke metaka, ali skinuto je svako zrno hlebnog žita.

Traži se spas za tešku zimu koja dolazi.

U ratu, traže se izgubljeni ljudi. Služba traženja Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u poslednje dve nedelje avgust primila je 17.342 poruke, a uručila oko polovine 8.321 poruku.

Najviše poruka je iz Bosne i Hercegovine 11.470. U toj republici, javlja Tanjug, Međunarodni komitet je uspeo da uruči 3.198 poruka. (M. D.)

***

SK-PJ: STRANCI KROJE SUDBINU JUGOSLAVIJE
Pokretanje postupaka za izglasavanje nepoverenja saveznom premijeru Milanu Panić ishitren je i neopravdan potez, izjavio je na jučerašnjoj konferenciji za štampu predsednik Saveza komunista - Pokreta za Jugoslaviju (SK-PJ) u Srbiji Goran Latinović.

Latinović je rekao da su glavne uloge u jugoslovenskoj "drami" imale Evropska zajednica, Sjedinjene Američke Države, pa čak i Ujedinjene nacije koje su, smatra on, "kupljene od strane SAD i postale su pristrasni arbitar u rešavanju jugoslovenske krize".

Sankcije, iako katastrofalne po Srbiju, nisu srušile srpski režim, ali dovode do jednoumlja, kako i opoziciji, tako i u jednom delu vladajuće stranke, rekao je Latinović.

S druge strane, dodao je on, neke od stranaka "imaju gazde u inostranstvu i koriste sva sredstva da sruše postojeću vlast". Nasuprot njima, neke, pak, stranke, po Latinovićevom mišljenju, "imaju svoje gazde u vladajućoj partiji".

***

Rodbina žrtava rata protiv razmene zarobljenika "svi za sve": ZAŠTO SU PUŠTENI ZLOČINCI
Rodbina žrtava ratnih zločinaca iz istočne Slavonije pokrenula je postupak za ocenu ustavnosti odluke Savezne vlade o razmeni ratnih zarobljenika po principu "svi za sve". Postupak je pokrenut zato što su "na ovaj način hrvatskoj strani predati i okoreli ratni zločinci, oni koji su pobili ko zna koliko nevinih ljudi u Borovu Naselju i drugim mestima u ovom delu Slavonije".

Neki od ovih zatvorenika su, posle dogovora premijera Panića sa bivšim hrvatskim kolegom Gregurićem, pušteni nedavno u Jelenovu (Sarvašu), a u Hrvatskoj su dočekani kao heroji, sa kojima su u štampi objavljeni veliki intervjui. Predstavnici Komiteta za zaštitu prava rodbine žrtava ustaškog pokolja održali su juče, povodom pokretanja postupka pred Ustavnim sudom, konferenciju za štampu u Međunarodnom pres centru ukazujući da je država napravila veliku grešku, jer je mimo međunarodnih i naših pravila pustila zločince bez suđenja.

Advokat Ilija Dražić, koji zastupa porodicu Predraga Ćirića, jedne od nedužnih vukovarskih žrtava, rekao je da zločinci moraju odgovarati, bez obzira na to da li je reč o hrvatskoj ili srpskoj strani. Međutim, to je teško ostvariti posle odluke vlade o repatrijaciji i euforičnog dočeka zločinaca u Hrvatskoj. Takvu odluku mogla je eventualno doneti Skupština, ili predsednik Dobrica Ćosić, ako je reč o pomilovanju, ali ne i vlada, smatra advokat Dražić.

Po mišljenu Vojina Dabića, saradnika Istorijskog instituta SANU, u razmenama tipa "svi za sve" događalo se to da hrvatska strana, iako joj se vraćaju zločinci, pušta na slobodu decu od deset godina ili starce za koje se, u trenutku kad se razmena obavlja, ispostavi da su - umrli.

Photo: www.ipress.hr
Dabić kaže da je na spisku oslobođenih i predatih hrvatskim vlastima i 40 ljudi protiv kojih je pokrenut postupak zbog "etničkog čišćenja" u Slavoniji.

Na ovoj konferenciji za štampu objasnili su, inače, da je sasvim slučajno to da oni postavljaju pitanje ustavnosti odluke Savezne vlade upravo u trenutku kad u Saveznoj skupštini počinje rasprava o poverenju Milanu Panić. Rečeno je i da rodbina žrtava rata neće tužiti premijera Panića iako je tako bila najavljena i ova konferencija za štampu. Advokat Dražić je upozorio da u ovom trenutku ima osnova samo za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom, a Vojin Dabić je podsetio da je princip "svi za sve" primenjivan i pre formiranja vlade Milana Panića. (B. Radivojša)

***

POKUŠAJ UPADA 600 MUSLIMANA NA TERITORIJU KRAJINE (Topusko, 4. septembra):
Komandant specijalnih jedinica milicije Srpske Krajine Mile Novaković izjavio je danas u Topuskom da je Republika Hrvatska organizovala upad naoružane grupe od oko 600 pripadnika muslimanskih snaga.

Novaković je na konferenciji za novinare rekao da su srpske snage uspele da spreče upad ove jedinice.

Komandant krajiških specijalaca je pokušaj upada pomenute jedinice doveo u vezu sa nastojanjima Hrvatske da se Cazinska Krajina vojno organizuje i, u sadejstvu sa hrvatskim snagama, napadne Srpsku Krajinu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske Krajine zatražiće od UNPROFOR-a da snagom svog autoriteta spreči ubacivanje ovakvih formacija na teritoriju Republike Srpske Krajine.

***

Delegacija KEBS-a posetila aleksinačke rudnike: NI TRAGA OD KONCENTRACIONOG LOGORA (Aleksinac, 4. septembra)
Delegacija KEBS-a, na čelu sa Šveđaninom dr Ove Bringom, posetila je juče Aleksinačke rudnike kako bi na licu mesta, proverila glasine da je u ovom ugljenokopu i njegovoj okolini smešten veći broj zarobljenika iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Kao i nedavno predstavnici Međunarodnog crvenog krsta i ova delegacija KEBS-a, u kojoj su se nalazile i dve inostrane televizijske ekipe, mogla se uveriti da u Aleksinačkim rudnicima i okolini nema zarobljenika niti postoje bilo kakvi tragovi da ih je ovde bilo.

Delegacija je došla, takoreći, iznenada, išla je tamo gde je htela, a domaćini su joj pokazali sve što ju je interesovalo. Bilo je dozvoljeno da snimi sve - kaže Aleksandar Dutina, direktor Aleksinačkih rudnika.

- Na kraju smo ih zamolili da odavde ne odu ni sa najmanjom dilemom. Na naše pitanje da li ima još nešto što ih interesuje, gospodin Bring je odgovorio da su saznali sve što im treba i da su zadovoljni - kaže Dutina.

Photo: static.aleksinac.net
Aleksinački rudnici su zatvoreni još pre dve godine. Betonske ploče su stavljene na sva okna. Ipak, hrvatski i listovi zapadnih zemalja u poslednje vreme su tvrdili da se u naselju ovog ugljenokopa nalazi logor za zarobljene Muslimane i Hrvate. Logoraši su prinuđeni da danonoćno rade u podzemnim rudničkim hodnicima na najtežim poslovima - navodi se u štampi koja prećutkuje podatak da u ovom mirnom rudarskom naselju već decenijama složno žive pripadnici 14 nacionalnosti i da je upravo ovde veliki broj Muslimana i Hrvata stekao penziju i ostao tu da živi. (M. V.)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 6. septembra 1992. godine

SRPSKI BORCI NA VOJNOM SUDU (Pale, 5. septembra):
Protiv 195 bivših boraca bataljona Vojske Srpske Republike u Nedžarićima pokrenut je krivični postupak kod Vojnog suda Srpske vojske - javlja danas SRNA.

Jedan broj vojnih obveznika iz ove jedinice je pobegao u Saveznu Republiku Jugoslaviju, drugi se krije na Ilidži, neki su na Palama, a neki su, bez dozvole, prešli u druge jedinice - kaže se u informaciji SRNA.

***

"DOŠAO SAM DA UBIJAM SRBE" (Pale, 5. septembra):
Vojska Srpske Republike je u borbama oko Bijelog Brda, između Bosanskog Broda i Dervente, zarobila dvadesetdvogodišnjeg Nemca Olivera Šlajnarda, plaćenika u hrvatskoj vojci, koji je izjavio da je u Hrvatsku došao da ubija Srbe, jer je u Nemačkoj čuo da oni ubijaju druge ljude - javlja SRNA.

***

KOŠUTIĆ: "MI NISMO POČELI" (Jerusalim, 5. septembra):
- Pod naslovom "Mi nismo počeli", najčitaniji izraelski list "Jediot ahronot", u posebnom vikend izdanju, objavio je danas na tri stranice opsežan intervju sa ambasadorom SR Jugoslavije u Izraelu dr Budimirom Košutićem.

"Nikada srpski narod nije želeo da razori Jugoslaviju, ali ni da je sačuva po svaku cenu, posebno ne silom. Zbog toga Republika Srbije, predstavnici srpskog naroda u svim republikama bivše Jugoslavije i u tadašnjim saveznim organima predlagali su miran, demokratski razlaz, uz poštovanje principa koji vladaju u zapdnim demokratijama. Bili su spremni da prihvate modele švajcarske konfederacije ili američkog federalizma - pod uslovom da se pitanje dekompozicije jugoslovenske federacije reši pregovorima a ne silom, uz poštovanje prava svakog od konstitutivnih naroda federacije na samoopredeljenje" - rekao je Košutić.

*Nastavak u petak 30. septembra