Siniša Vučinić, novi četnički vojvoda

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 3. septembra 1992. godine

Šta izbeglicama donosi zima: SVET NAJAVIO HUMANITARNU OFANZIVU
Da li je došlo "krajnje vreme da svet krene u humanitarnu protivofanzivu" u bivšoj Jugoslaviji, kako je na Ženevskoj konferenciji o izbeglicama pre mesec dana izjavila gospođa Ogata, visoki komesar za izbeglice UN? Odgovor na ovo pitanje znaće se već sutra, jer u Ženevi na konferenciji Komiteta za konflikte na tlu bivše Jugoslavije i humanitarnu pomoć međunarodna zajednica odlučuje o konkretnoj pomoći svim jugoslovenskim izbeglicama.

Svi su izgledi da će ovom sastanku Komiteta prisustvovati i komesar za izbeglice Republike Srbije Dobrica Vulović (ako ne iskrsnu problemi sa avio-prevozom iz Budimpešte). Ocenjujući rad ekspertskih grupa veoma pozitivno koje su posle ženevske konferencije o izbeglicama posetile sve republike bivše Jugoslavije, Vulović kaže da su njihovi izveštaji ne samo sveobuhvatni već i izuzetno objektivni u prikazivanju stvarne izbegličke jugo-slike.

Ne samo da se Srbiji konačno ne veruje da je prihvatila više od pola miliona izbeglica (što je dosad stavljano pod sumnju, a brojka najčešće umanjivana na polovinu) već su kao realne prihvaćene i procene da SRJ ubuduće može da obezbedi tek trećinu izbegličkih potreba, a ostalo je obaveza međunarodne zajednice. Posebno ohrabruje što je izvesno da će ista pravila - što se tiče humanitarne pomoći namenjene izbeglicama - važiti za sve države koje su donedavno bile deo SFRJ, ali zabrinjava što Ujedinjene nacije i njihov Visoki komeserijat za izbeglice nijednoj od zemalja-donatora neće moći da propišu hoće li secesionističkim republikama pomagati kroz bileteralnu pomoć, kaže Vulović. (Postoje već pouzdane najave da će zahvaljujući bilateralnoj saradnji u Hrvatskoj biti sagrađena čitava naselja za izbeglice.)

Na pitanje kad će u Srbiji početi najavljena izgradnja montažnih naselja za oko 150 hiljada izbeglica, koliko ih - kako se procenjuje - ove zime neće imati gde da se smesti, komesar za izbeglice Republike Srbije kaže da je sve spremno, samo čeka "zeleno svetlo" iz Ženeve da su sredstva obezbeđena. Čim pare budu prikupljene, a procenjuje se da je reč o 50 miliona dolara koje bi trebalo da obezbedi međunarodna zajednica, u Srbiji će biti "otvoreno" 230 gradilišta budućih privremenih naselja za izbeglice.

Photo: Stock
Domaća javnost već se uveliko zainteresovala za izgradnju ovih naselja, delom zato što je gotovo 97 odsto izbeglih smešteno po porodicama, čak i kod nepoznatih ljudi, a delom i zbog tog što u toj izgradnji mnogi vide priliku za dobar posao, pogotovo u uslovima blokade. Kome će, pitamo zato komesara za izbeglice, biti poverena izgradnja oko 20 hiljada izbegličih kuća u 230 montažnih naselja?

Naša je procena, kaže Dobrica Vulović, da će svaka firma - privatna ili društvena - koja bude konkurentna po kvalitetu, ceni i roku koje ponudi učestvovati u ovom velikom poslu sa veoma tesnim rokovima za izgradnju. Jer, ništa još nije započeto, a polovinom novembra svih 20 hiljada montažnih kućica mora da bude gotovo za useljenje. Čim dobijemo garancije da su pare obezbeđene, biće otvoren konkurs za ponude graditelja, ali i za izbeglice koje će želeti da dobiju ovaj montažni kutak od 25 kvadratnih metara.

Na primedbu zar je 25 kvadrata dovoljno za jednu porodicu, Vulović odgovara da je reč o privremenom smeštaju i dodaje da mnoge srpske porodice koje su prihvatile izbeglice takođe žive u malim stanovima. Mnogo je slučajeva da u jednosobnom stanu, ne većem od 30 kvadratnih metara, živi i po desetak domaćina i izbeglica, kaže. Pod solidarnošću se ne podrazumeva da izbeglice treba da imaju sve što im je potrebno, već ono što im je neophodno, dodaje.

Ne može se od siromašnih domaćina, koji i sami traže pomoć od sveta i Srba koji žive u dijaspori, tražiti više nego što i sami imaju, kaže, podsećajući da je ovih dana Komesarijat za izbeglice uputio apel Srbima u svetu da šalju pomoć za zbrinjavanje izbeglica u starom zavičaju.

Istovremeno, kaže, ima slučajeva da izbeglice biraju smeštaj i nalaze manu onome što im je ponuđeno. Među konkretnim slučajevima Vulović pominje i grupu od stotinak izbeglih koji su privremeno smešteni u hotel u Ljigu, a sad im se nudi da pređu u napuštene učiteljske stavove u okolnim selima, a oni im nalaze mane i protive se odlasku iz hotela. Pravila su jasna, kaže Dobrica Vulović, pa će takvim pojedincima ubuduće biti oduziman status izbeglica. (Mirjana Kuburović)

***

NATO SPREMAN DA SARAĐUJE U JUGOSLOVENSKOJ KRIZI (Brisel, 2. septembra):
Zemlje članice NATO-a potvrdile su večeras spremnost da učestvuju u akcijama UN, KEBS-a i EZ, u cilju uspostavljanja mira u bivšoj Jugoslaviji. To je saopšteno u briselskom sedištu Pakta, posle višečasovnog zasedanja njegovog saveta, pod predsedništvom generalnog sekretara Manfreda Vernera.

Photo: EPA/YVES BOUCAU
Savet je, prema Vernerovoj izjavi, objavljenoj večeras u Briselu, pozdravio rezultate Londonske konferencije i ponovio svoju čvrstu podršku akcijama UN u bivšoj Jugoslaviji. Današnja rasprava u Savetu, na nivou ambasadora, bila je koncentrisana na pitanja koja se tiču zaštite humanitarnih konvoja i kontrole teškog naoružanja u BiH od strane UN.

***

Prvi plodovi Londonske konferencije - ŽENEVA: SASTANAK STALNOG KOMITETA O JUGOSLAVIJI (London, 2. septembara)
Sutra će se u Ženevi sastati kopredsednici i članovi Stalnog komiteta UN i EZ za bivšu Jugoslaviju radi dogovora o proceduri daljeg rada i izveštaju o formiranju radnih grupa - rekao je danas Tanjugu zvanični predstavnik UN u Ženevi u telefonskom razgovoru.

Tek posle sutrašnjeg sastanka u Ženevi moglo bi se znati kada će i predstavnici razlitičih strana iz bivše Jugoslavije i Bosne biti pozvani da se uključe u rad organa koje treba da formira Stalni komitet sa lordom Ovenom (EZ) i Sajrusom Vensom (UN) na čelu.

Na konstitutivnom sastanku ovog komiteta biće, pored Vensa i Ovena i tri predstavnika EZ, tri predstavnika KEBS-a, predstavnici pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i jedan predstavnik Organizacije islamske konferencije, dva predstavnika iz susednih zemalja i lord Karington, kao prethodni predsedavajući konferencije o Jugoslaviji.

Nakon sutrašnjeg konstituisanja, Stalni komitet će na zahtev bilo kojeg od dvojice kopredsednika "rukovoditi radom konferencije o bivšoj Jugoslaviji i koordinirati njihove kontakte sa drugim organizacijama", rekao je zvanični predstavnik UN u Ženevi.

To znači da je konferencija o Jugoslaviji, koja je održana u Londonu od 26. do 28. avgusta, pretvorena u trajan forum, jer "konferencija može biti ponovo sazvana na preporuku bilo kojeg od dva kopredsednika Stalnog komiteta".

Kopredsednicima Stalnog komiteta pomagaće "svojim stalnim zasedanjem u Ženevi" šest radnih grupa i to: Bosni i Hercegovini, humanitarnim pitanjima, etničkim i manjinskim pitanjima, problemima sukcesije, ekonomskim pitanjima o izgradnji poverenja, sigurnosti i verifikaciji sprovođenja mera.

Photo: stock
Očekuje se da će sutra biti formirana još jedna "specijalna grupa" o rešavanju etničkih i drugih pitanja u "bivšoj autonomnoj provinciji Kosovo" - rekao je predstavnik UN u Ženevi. Grupa za Bosnu će se baviti "problemom obustave neprijateljstava i traenjem ustavnog rešenja za tu bivšu jugoslovensku republiku" - rekao je predstavnik UN.

Očekuje se da će većinu grupa voditi predstavnici UN.

***

Izjava predsedavajućeg mirovne konferencije o Jugoslaviji - OVEN: BORBE ĆE TRAJATI JOŠ DUGO (Pariz, 2. septembra)
Lord Dejvid Oven, koji u ime EZ predsedava mirovnoj konferenciji o Jugoslaviji, izjavio je da su mali izgledi za brz dogovor između zaraćenih strana na Balkanu.

"Tamo će uistinu biti još više nasilja i političkih uzmicanja", rekao je Oven posle 45-minutnog razgovora sa Fransoa Miteranom.

"Borbe će se nastviti i trajati još dugo." On je naglasio da neće pasti pod uticaj "pogrešnog i preuranjenog optimizma". Oven je, međutim, dodao da EZ neće odstupiti u nastojanjima da se dođe do mira.

"Ljudi koji nam prigovaraju da smo neaktivni neka se prisete kako se međunarodna zajednica suočila sa aparthejdom u Južnoj Africi: ekonomskim i političkim sredstvima.

"EZ je sagrađena na demokratskim principima. Ona neće nikada prihvatiti etnička čišćenja, rasističke pritiske, kao ni osvajanje teritorija oružjem."

***

Delegacije KEBS-a i Evropske zajednice u Trebinju: SRBI SPREMNI NA USTUPKE POD ODREĐENIM USLOVIMA (Trebinje, 2. septembra)
Delegacija KEBS-a i Evropske zajednice danas su posetile Bileću i Trebinje, gde su razgovarale sa predstavnicima civilnih i vojnih vlasti i obišle civilni zatvor.

Prvo neka se Hrvati povuku, pa pnda obustavljamo paljbu: Božidar Vučurević, fer pregovarač
Photo: Stock
Predsednik Srpske oblasti Hercegovina Božidar Vučurević je obavestio članove delegacija da su jedinice regularne vojske Hrvatske zauzele četvrtinu trebinjske opštine i da je SAO Hercegovina spremna da obustavi ratna dejstva u trenutku kada se hrvatska vojska povuče sa okupiranih teritorija.

Vučurević je, takođe, izrazio spremnost srpske strane da "odustane od pojedinih sela u kojima živi hrvatsko stanovništvo".

Delegaciji je omogućeno da obiđe civilni zatvor pri policijskoj stanici u Bileći u kome je pritvoren izvestan broj Muslimana kod kojih je pronađeno oružje.

***

KLJUJIĆ ODBIJA PREGOVORE SA SRBIMA
Član nepotpunog Predsedništva Bosne i Hercegovine Stjepan Kljujić izjavio je juče na konferenciji za novinare u Sarajevu da s Radovanom Karadžićem i rukovodstvom Srpske demokratske stranke "nema nikakvih pregovora".

Kako je javio Radio Sarajevo Kljujić je rekao: "Ja ću biti među onima koji će zahtevati borbu do kraja jer sam ubijeđen da narodi Bosne i Hercegovine zaslužuju da se jednom zauvijek raščisti sa ovim zlom".

Kljujić je optužio Srbe da na teritoriji Bosne i Hercegovine drže 183 logora, u kojima je, prema njegovim tvrdnjama, zatočeno "oko sto tisuća ljudi".

Srpska strana negira postojanje koncentracionih logora, a sumnju u to su izrazili i pojedini ugledni svetski političari i međunarodne institucije.

***

Saopštenje Vlade SRJ: SPREČENO ETNIČKO ČIŠĆENJE U KOZARCU KOD PRIJEDORA
Vlada jugoslovenskog premijera Milana Panića juče je posredstvom Saveznog ministarstva za informacije saopštila da je 30. avgusta sprečila slučaj etničkog čišćenja u mestu Kozarac u Bosni i Hercegovini gde je pripremano proterivanje oko 500 Rusina i Ukrajinaca iz njihovih domova.

U saopštenju o zaustavljanju tog incidenta navodi se da je Panićeva vlada delovala uz pomoć kabineta Radovana Karadžića i lokalnih vlasti.

Rusini predstavljaju malu grupaciju, većinom nastanjenu u Vojvodini.

Komentarišući incident u Kozarcu, premijer Panić je naglasio da će se njegova vlada "snažno protiviti, rečju i delom, groznoj praksi etničkog čišćenja", dodajući da je takvu obavezu preuzela i u Londonu.

Photo: Stock
O kampanji "etničkog čišćenja" postoje informacije sa zvaničnim pečatima. Postoje i kazivanja ljudi koji su morali da napuste ognjišta. Isto tako iznose se i svedočanstva da su mnogi hteli-ne hteli otišli iz svojih domova.

Povratak kući je zasad neostvaren san. Ipak, vest iz Kozarca uliva nadu. U malom mestu kod Prijedora, sprečen je odlazak Rusina i Ukrajinaca iz njihovih domova.

Poznato je da su u tako malim mestima, posebno Prnjavoru, takođe u Bosni i Hercegovini, živeli i Italijani.

Srbi i Muslimani, koji su bili većinski deo stanovništva u Bosni i Hercegovini, imali su, po svemu sudeći, manje sreće u ovom ratu. Ubijanje se nastavlja, a s ratom "etničko čišćenje" sprovodi se gotovo spontano.

Zbog toga vest iz Kozarca izgleda dragocenija. Jer, kad nije dozvoljeno proterivanje Ukrajinaca i Rusina zašto se to ne bi sprečilo i u slučaju Srba i Muslimana. (M. D.)

***

Rat u Bosni i Hercegovini: ŽRTAVA SVE VIŠE, PODACI NEPRECIZNI
Informacije o poginulima i ranjenima u ratu u BiH nisu potpune ali ilustrativno kazuju o sukobima koji se vode bez prestanka.

Tanjug u Komandi Vojske Srpske Republike saznaje da su napadi na Jevrejsko groblje i Grbavicu odbijeni bez žrtava. Povodom žestokog artiljerijskog napada iz Trnova na Krupac i Klanac podataka o "eventualnim žrtvama" nije bilo.

Pogotovo malo ima informacija o žrtvama od bolesti koje su, uz snajperiste, počele da haraju.

I strane agencije su uzdržane. Juče su Rojter i AP tako javili da je u borbama u Sarajevu ranjeno "nekoliko pripadnika UNPROFOR-a".

Asošijeted pres, pokušavajući da bude precizniji, pozvao se na izjavu predstavnika UNPROFOR-a Freda Ekarta da su ranjeni jedan Egipćanin i tri Francuza.

Agencija Rojter, međutim, javila je o ranjavanju petorice, od kojih su trojica teže povređeni. Prema izveštaju Rojtera, ranjeni su jedan egipatski pukovnik, dva francuska oficira i dva francuska vojnika.

Do ranjavanja je, prema izveštaju AP, došlo prilikom napada na zgradu koju "vojnici lojalni bosanskoj vladi dele sa egipatskim vojnicima".

"Nije jasno ko je granatama zasuo zgradu" - kaže se u izveštaju ove strane agencije.

U Sarajevu je, prema izveštaju Centra bezbednosti, koji kontrolišu, kako izveštava Tanjug, muslimanske vlasti, jutro bilo "uglavnom mirno". Ali, u pojedinim naseljima "povremeno se oglašavaju protivavionski mitraljez i snajperisti".

Photo: Stock
Okršaji su prošle noći vođeni u Dobrinji - javlja Tanjug. Zatim su se preneli na Lukavicu, Kulu, Donji i Gornji Kotarac, Hrasnicu i Sokolović - koloniju. Posle ponoći situacija se smirila, kao i na Ilidži i u Vogošći.

Ilijaš je prethodnih dana bio poprište žestokih okršaja. Kako javlja B. Đurđević, jedinice Vojske Srpske Republike zaustavile su "veliku i pompezno najavljivanu ofanzivu muslimansko-hrvatskih snaga na ilijaškom frontu".

Cevi oružja se hlade, ali se ne veruje da će zatišje trajati dugo, pogotovo zbog velike koncentracije stranih plaćenika u okolnim mestima: Zenici, Visokom, Kaknju i Brezi. Računa se da ih je tamo preko hiljadu, a najviše iz Turske i arapskih zemalja. Plaćenici, javlja B. Đurđević, stižu preko Hrvatske naoružani, a oružje im se deli kad stignu na odredište. Konvoji oružja stižu preko Hrvatske.

Najgledaniji austrijski komercijalni kanal "Kanal 9" emitovao je juče snimke koji detaljno prikazuju sve dosadašnje masakre u Sarajevu. Kako javlja SRNA, ovom prilikom "muslimanska strana prikazana je u negativnom svetlu". Svedok masakra u Vase Miskina ulici i reporter istakli su da je događaj isceniran, kao i ubistvo američkog novinara Dejvida Kaplana.

Kao medijska prevara predstavljen je i masakr na Alipašinom polju.

Humanitarna pomoć i dalje stiže. Od početka jula do sredine avgusta Visoki komesarijat UN za izbeglice je kopnenim putevima u BiH dopremio preko tri hiljade tona hrane i lekova.

I dok se pomoć i ne oseća, a rat sve više uništava, sve je više provokacija, kako piše naš dopisnik B. Novaković, ne bi li se rat preneo i na SR Jugoslaviju.

Već duže vreme, izveštava iz Priboja B. Novaković, rat u Bosni veoma negativno se odražava na tu opštinu i njene pogranične teritorije prema BiH.

Minirana su dva ugostiteljska objekta, čiji su vlasnici Muslimani, kao i lokal jednog Albanca, zabeleženi su incidenti pod uticajem alkohola, a na pograničnom području između Priboja (Srbija) i Rudo (BiH) zapaljene su kuće Muslimana, što Pribojci osuđuju. Kako izveštava naš dopisnik, sve je više nemira u Priboju na čijim ulicama je sve više izbeglica iz Bosne. (M. D.)

***

Sednica vlade Republike Srbije: POSEBAN PROGRAM IZGRADNJE NASELJA ZA SMEŠTAJ IZBEGLICA
Sredstva Fonda za isplatu najnižih zarada i naknada, čiji je izveštaj Vlada Republike Srbije juče prihvatila, do kraja avgusta koristilo je 26 preduzeća, sa 16.235 radnika, u iznosu od 274 miliona dinara. Najveći broj preduzeća, koji je koristio sredstva Fonda za isplatu zarada u junu i julu, iz tekstilne je industrije. U skladu sa Zakonom o Fondu, Upravni odbor preciziraće kriterijume za korišćenje sredstava, pre svega sa stanovišta garancija koje je poslodavac obavezan da položi, uvažavajući predloge preduzeća i sindikata.

U okviru Javnog železničko-transportnog preduzeća Beograd ubuduće će poslovati šest posebnih preduzeća. Za njihovo osnivanje vlada je dala saglasnost, na osnovu elaborata i programa "Nova železnica Srbije". Novom organizacijom bolje će se koristiti postojeći potencijali, ostvariti povoljniji finansijski rezultati poslovanja, a osnovna delatnost železnice rasteretiti određenih troškova zarada za oko 2.000 zaposlenih.

Po zaključku vlade u roku od mesec dana pripremiće se konkretan program dalje svojinske transformacije onih preduzeća dokapitalizacijom i njihovom prodajom. Time, praktično, započinje prva faza transformacije i organizovanja ŽTP "Beograd" na savremenim principima organizacije koji se primenjuje na železnici u razvijenim zemljama Evrope.

Photo: flickr.com
Na osnovu Izveštaja posebne komisije vlada je donela odluku o korišćenju radio-frekvencija i TV kanala oglašenih slobodnim nedavnim javnim konkursom. Ovom odlukom dosledno je sprovedena zakonska odredba po kojima radio-frekvencijkim spektrom u Republici - kao ograničenim privrednim resursom - upravlja vlada. Novim korisnicima, društvenim, privatnim i mešovitim preduzećima, dodeljeno je sedam radio-frekvencija i sedam televizijskih kanala.

Vlada je razmotrila Informaciju o aktivnostima Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, koji je dnevno angažovan na zbrinjavanju preko 520 hiljada izbeglica, koliko ih po zvaničnoj oceni ima u Republici Srbiji.

Vlada je saglasna sa predlogom Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, da se u okviru Crvenog krsta Srbije formira samostalna nevladina organizacija za sprovođenje programa renoviranja i izgradnje objekata za smeštaj izbeglica. Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija preuzima obavezu kompletnog finansiranja ove agencije. Priprema se poseban program izgradnje naselja za smeštaj izbeglica, a u toku je određivanje i izbor najpovoljnijih lokacija.

Kao poseban problem naglašeno je zbrinjavanje izbeglica u predstojećem, zimskom periodu. Vlada je podržala inicijativu da se uz hranu, lekove i sanitetski materijal i potrebe izbeglica za grejanjem oslobode sankcija Saveta bezbednosti. U tom cilju traži se angažovanje nadležnih organa savezne vlade.

***

PROMOCIJA SRPSKOG NARODNOG VOJVODE
Juče je Srpski rojalistički blok promovisao predsednika Udružene rojalističke omladine Srbije Sinišu Vučinića za "prvog posleratnog srpskog narodnog vojvodu". Novinari su obavešteni da je Vučinić prihvaćen od ostalih mkonarhističkih organizacija uz odobrenje vojvode Momčila Đujića.

Nikad nisam čuo za Šešelja: Siniša Vučinić, vojvoda
Photo: BETA/Zoran Žestić
Na pitanje novinara Bi-Bi-Sija šta je sa Vojislavom Šešeljem, liderom srpskih radikala, koji se predstavlja kao "vojvoda", predsednik Srpskog rojalističkog bloka Mihailo Mladenović je odgovorio da "do danas Šešelj nije promovisan u vojvodu i da nije podržan od svih organizacija".

***

Osvrt: U REDU ZA HRANU I NOVAC
Bez njihove volje i želje, tek, život im se neplanirano promenio. Njihovu Bosnu i ognjišta sa kojih su otišli bežeći od rata, pokušala je da im zameni gostoprimljiva Srbija. Nije pružila topli dom i komfor na koji su mnogi navikli, ali ruku prijateljstva, razumevanje i minimum potreban za egzistenciju dobili su svi.

Da nije nepreglednih redova u kojima naši novi sugrađani čekaju svoje mesečno "sledovanje", teško bismo do kraja sagledali sav užas ovog rata i ljudsko ogorčenje. Ništa neobično, jer ljudi su prvi put suočeni sa nekim životnim situacijama. Čovek se teško privikava na život od novca dobijenog u redu, na ishranu iz paketa, na stanovanje pod tuđim krovom. Sve je još teže uz pomisao na ono što je za njima ostalo, što možda više i ne postoji, ili bar za njih ne postoji.

Jedan takav red nedavno je vijugao u Cvijićevoj ulici, ispred palilulskog Crvenog krsta. Strah i neizvesnost, potkrepljeni vrućinom i dugotrajnim čekanjem, učinili su da nervoza bude vidljiva na svim licima. Dileme je mnogo, najčešće pitanje - zašto? Negde u vazduhu lebdi i nada da je ovo možda i poslednji mesec kada na ovaj način dolaze do ulja, šećera, praška, konzervi, testenina, sira... U ljudskoj prirodi je potreba za izvesnijom budućnošću.

Uz sve ostalo što ih je snašlo, ovakvi redovi posebno uznemiruju decu. Uostalom, ni oni mnogo stariji ne shvataju šta se to zbiva, zašto nema ničega njima poznatog. Grupa mladih ljudi i ovde pokušava da se druži. Čuje se kikotanje i žamor. Kao da su na trenutak zaboravili gde su i šta čekaju. I ako nisu, mladost je takva, lekše kaže da život teče dalje.

Svako sa sobom nosi svoju priču i svoju tugu. Njihova razmišljanja i uobičajenu atmosferu poremetio je čovek koji se obratio svima. Predstavnik je omladinske zadruge kojoj treba više radnika za fizičke poslove. Mislio je da dolazi na pravo mesto i da će biti teško odlučiti kome da da posao, a kome ne. Prevario se. Niko, ni jedan čovek iz ovog reda nije se ni rspitivao o poslu koji se dnevno plaća 1.700 dinara. U mukloj tišini svi su nastavili da čekaju svojih 800 dinara za taj mesec, i svoje sledovanje hrane od koga se sasvim sigurno neće najesti. Ni oni, ni njihova deca. Nema veze, nije to bio posao za njih.

Njihovih hiljadu zašto i kako - ostaje. S razlogom. Ali, ista pitanju imaju i oni van reda. (S. Lukić)

***

Posle londonske mirovne konferencije: JUGOSLAVIJA NE MOŽE BITI TALAC RATA U BIH
- Glavni uspeh londonske mirovne konferencije jeste u tome što je ona pokazala ozbiljnost svih jugoslovenskih delegacija u njihovom traženju mira. Sve su one spremne da preuzmu inicijative koje su neophodne da se zaustavi građanski rat kao proizvod dezintegracije Jugoslavije - Ovo je, na pitanje kako vidi rezultate mirovne konferencije, za "Politiku" na početku razgovora rekao gospodin Džon Kenedi.

Po njegovom mišljenju uvek je postojala opasnost da brza rešenja imaju veštačku primamljivost, međutim, sad je jasno delegatima iz svih zemalja Londonske konferencije da se ne mogu prihvatiti nerealna rešenja koja jednostavno odbacuju legitimna prava Srba izvan Srbije, ili ih svode na status nezaštićenih manjina.

- Većina se sada slaže da bilo koje rešenje mora u sebi da sadrži davanje stvarne snage svom narodu koji ne žive u granicama nove Jugoslavije. To znači više od statusa manjina, to znači pokretanje zahteva za legitimnog i samoopredeljenje. Ako je London ovo uspeo da postavi kao primarnu stvar, onda je on bio uspešan za Srbe, kaže g. Kenedi.

Još jedan napredak na ovoj konferenciji je, smatra g. Kenedi, sve veća svesnost uloge dr Karadžića, koji pokušava da nađe neku vrstu političkog rešenja za okončanje rata u Bosni i Hercegovini. Već neko vreme i bosanski Srbi sarađuju sa Međunarodnom zajednicom u pokušaju da zaustave sukobe, tako da postaje sve više očigledno da krivica ne leži samo na jednoj etničkoj grupi i da se pritisak mora izvršiti na sve strane u BiH, koje imaju snage da utiču na sukobe. To podrazumeva i predsednika Izetbegovića.

- Takođe, i Jugoslavija mora dati do znanja da se ona ne može držati kao taoc za ovaj rat u BiH, jer ima veoma malo direktnog uticaja na njega. Predsednik vlade Panić je učinio značajne koncesije Zapadu i sada je dobro vreme da se insistira na prihvatanju ove činjenice, kaže g. Kenedi.

Po njemu, ako Londonska konferencija odista želi da postigne uspeh onda Zapad mora da shvati da se Vladi premijera Panića mora dati nešto više od povećanja sankcija, kao rezultat za njenu saradnju. - Predsednik vlade Panić bio bi u pravu da naznači da javno mišljenje u Jugoslaviji jednostavno mu neće dozvoliti da nastavi da pravi ustupke na račun Jugoslavije i Srba, ako za uzvrat on ne dobije ništa, dodaje g. Kenedi.

Jugoslovenska delegacija je sada u jakoj poziciji da traži popuštanje pojedinih mera makar one bile i - simbolične. Ovo bi, primećuje g. Kenedi, imalo direktni uticaj na Hrvatsku i vladu Izetbegovića da shvate da ne mogu biti stalno nagrađivani na račun Jugoslavije, Krajine i bosanskih Srba koji se uvek optužuju bez obzira na njihove akcije.

Džon Kenedi je uz mene, najzad mogu da se opustim: Milan Panić, smiren
Photo: Stock
- Sastanak Komiteta za akreditaciju u Ujedinjenim nacijama, zakazan za 14. septembar, a koji bi trebalo da donese odluku da li Jugoslavija može ostati u UN, mogao bi biti odložen do januara zbog pozitivnog delovanja jugoslovenske vlade. Takođe i embargo na gorivo za grejanje bi trebalo biti suspendovan na period od dva meseca, a i da se omogući otvaranje vazdušnog saobraćaja između Beograda i Londona, mišljenja je g. Kenedi.

Svi oni simbolični ustupci trebalo bi po njemu da demonstriraju dobru volju Zapada koju bi pokazao prema Jugoslaviji zbog njene dosadašnje saradnje. Gospodin Kenedi je na pitanje šta misli o pokrenutom pitanju poverenja premijeru Paniću, bio izričit: "Ostavka premijera Panića bi bila negativna i loše interpretirana od strane Zapada. Njegova Vlada je u situaciji da ostane stabilna, ona se sada u mogućnosti da kaže sasvim jasno da ne može nastaviti da bude jedina strana koja pomaže procesu mira i da ne može prihvatiti principe, koji se primenjuju na Jugoslaviju, a koji su neprihvatljivi od ostale Evrope posebno kad su u pitanju manjine i secesije".

Gospodin Kenedi tvrdi da premijer Panić ne može sada biti izložen kritici. Pogotovo kada je on napomenuo da saradnja na Konferenciji nije zagarantovana, naročito kada oni koji je traže odbijaju da priznaju 10,5 miliona ljudi, istorijsku granicu i Vladu koja funkcioniše, a to nije jednostavan problem za Evropu. Zbog toga što je premijer Panić učinio sve što može da prihvati predloge Londonske konferencije Evropa će morati sada da sluša pre nego što bude zahtevala nešto više od Jugoslavije, kaže na kraju Džon Kenedi. (B. Dumić)

*Nastavak u petak 23. septembra