Džihad, džihad, čet'ri noge

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 31. avgusta 1992. godine

Zabrinutost u Atini zbog pogoršanja situacije u Bosni: "DŽIHAD" PODSTIČE JURIŠE NA SARAJEVO (Atina, 30. avgusta)
Apel Radovana Karadžića britnskom premijeru Džonu Mejdžoru da zaustavi muslimansku ofanzivu na Sarajevo, glavna je informacija u grčkim medijima danas.

U popodnevnim listovima se, pored ostalog, pominje da je u Izetbegovićevoj vojsci sve više muslimana iz sveta koji - kako se ističe - više ne kriju da su došli da bi vodili "džihad" (sveti rat) protiv Srba, pravoslavaca. Pozivajući se na pisanje "Sandi tajmsa", "Monda" i nekih drugih listova, navodi se da su ovi ratnici došli u Bosnu preko Hrvatske iz - Alžira, Saudijske Arabije, Pakistana, Sudana i Turske.

U novoj situaciji, u Bosni je sve više muslimanki pod feredžama, pišu grčki listovi, što izaziva zbunjenost u nekim hrvatsko-muslimanskim sredinama, jer se Hrvati protive islamizaciji Bosne.

Danas je, takođe, dat publicitet rezoluciji Svetskog saveta crkava, na sastanku u Švajcarskoj, u kojem se ističe protivljenje uvođenju embarga protiv Srbije i Crne Gore, kao veoma jednostranom i nepravednom postupku.

U grčkoj štampim se svakodnevno opširno prati jugoslovenska kriza, sa stalnim nastojanjem da se ukaže da rat mora prestati, ali i da se krivica ne može svaliti na Srbe.

U najtiražnijem grčkom listu "Ta nea" (opozicioni, PASOK) ističe se, pored ostalog: "Međunarodno javno mnenje je bombardovano medijima, dan za danom, sa porukom da su Srbi oni koji ubijaju, siluju, muče njihove zarobljenike. Javnost, u apatiji, prihvata prenošenje jugoslovenske drame u toni+ovima crnog i belog, žrtve su uvek Hrvati i Muslimani, i - Srbi su uvek kriva strana. Svako ko gleda televiziju ili čita novine bi zaključio da nema stradalih Srba, izbeglica ili žrtava sa druge strane.

Photo: api.ning.com
Jugoslovenska kriza, stvorena od strane zapadnih diplomatija, dokazala je da su ratni zločini počinjeni u srcu Evrope od svih strana. Pokušaj da se prikaže Srbija kao jedina kriva strana je takav da je to uvreda za svetsko javno mnenje. Srbi su "varvari", Hrvati i Muslimani "anđeli" i žrtve. Nemci su, prvenstveno, otvorili ovu krizu, dok su Amerika i Evropa, u globalu, samo "nevini posmatrači" tragedije.

Sve strane u jugoslovenskoj krizi su krive za počinjene zločine - uprkos pokušajima zapadnih medija da okrive samo jednu stranu. Bivši susedi, prijatelji, kolege u fabrikama i kancelarijama, sada se ubijaju, muče i siluju, dokazujući, još jednom, da rat menja ljudska bića u čudovišta.

Kad se ovak rat završi - nadamo se da će to biti uskoro - svaka nacionalnost u Jugoslaviji će se zapitati: šta ih je nateralom da ubijaju njihove komšije i prijatelje, sa kojima su živeli u miru desetinama godina, ističe "Ta nea".

"Katimerini", ugledni konzervativni i nezavisni list, piše: "Pitanje je: šta se dogodilo u Londonu na konferenciji o Jugoslaviji. Na papiru postoji mnogo odluka da se stane nakraj prolivanju krvi. Sve je bilo pažljivo promišljeno: poštovanje granica, povlačenje naoružanih snaga, oslobađanje ratnih zarobljenika i predaja teškog naoružanja snagama Ujedinjenih nacija. Ali, kako će sve ove odluke postati stvarnost?

Od sledeće nedelje sva humanitarna pomoć će biti obezbeđivana sa više trupa i snaga Ujedinjenih nacija iz Zapadnoevropske unije. Borbe se, ipak, nastavljaju.

Ono što se može reći o londonskoj konferenciji to je da je uspela u dovođenju tri strane u konfliktu da obećaju da mogu sesti za pregovarački sto za suštinske razgovore sa ciljem da uspostave mir u zaraćenim jugoslovenskim republikama.

Konferencija nije uspela u zaustavljanju konflikta u Bosni. Sada će strategija da se podeli na sledeće tri. Prvo: povećano prisustvo snaga Ujedinjenih nacija u Bosni. Drugo: biće povećan pritisak, sa više sankcija, da se zaustavi Srbija u pomaganju srpskih snaga u Bosni. I, treće: komplikovani problemi bivše Jugoslavije biće na razmatranju šest grupa sa sedištem u Ženevi. Švajcarski grad je, naravno, daleko od Sarajeva ili Kosova", ističe "Katimerini". (Radislav Ćuk)

***

Muslimanima i Hrvatima u BiH i dalje iz inostranstva stižu ogromne količine ratne opreme: DOBILI DVA BRODA PUNA ORUŽJA (Sarajevo, 30. avgusta)
Kako se iz pouzdanih izvora saznaje, pre nekoliko dana u splitsku luku, za potrebe snaga Alije Izetbegovića, prispela su dva teretna broda iz Sirije puna oružja. U Splitu oružje je prekrcano u konvoj od dvadeset šlepera i prevezeno u Visoko. Muslimani su carinu za prevoz platili u Kiseljaku, gradiću tridesetak kilometara zapadno od Sarajeva koje drže Hrvati. Carina je plaćena u iznosu od osamdeset miliona maraka!

Prema tvrđenju istih izvora radi se, uglavnom, o pešadijskom naoružanju - automatima, snajperima, rućnim bacačima i bacačima plamena, kao i o specijalnim puškama sa prigušivačima i IC uređajima za noćno gađanje.

Isti izvor tvrdi da su za sadržaj, put i namenu konvoja znali i predstavnici UNPROFOR-a i Evropske zajednice, ali nisu reagovali, što je čudno, jer kada je u pitanju srpska strana obično se otvaraju "četvoro oči", pa se čak u svetu i izmišlja fama o navodnom prelivanju naoružanja, opreme, pa čak i celih jedinica iz Srbije i Crne Gore u Bosnu i Hercegovinu.

Photo: Stock
Navedeni izvori dalje preciziraju da se dotur oružja Muslimanima i Hrvatima u BiH postoje veoma uigrani i uhodani kanali, koji funkcionišu skoro legalno, a najviše oružja u poslednje vreme stiže iz islamskih zemalja, a deo dolazi i sa Zapada. Oružje stiže kopnom preko Austrije, Slovenije i Mađarske, vazdušnim putem preko hrvatskih aerodroma (bilo je i više slučajeva da se "avionima humanitarne pomoći" izbacuje padobranima), i morem preko luka Split, Ploče i Rijeka. Glavni sabirni centar za prikupljanje naoružanja za potrebe muslimanske i hrvatske vojske u BiH nalazi se u Zagrebu, na Velesajmu i paviljonu broj 8.

Glavni trgovac i organizator je Šefko Omerbašić, imam iz Islamske verske zajednice sa sedištem u Zagrebu čiji je telefon 041/527-680. Preko njega i Islamske zajednice vrše se porudžbine, nabavke i kupovine oružja.

Poslednja pošiljka naoružanja za Visoko, Aliji Izetbegvoiću je pre svega bila potrebna za njegovu ofanzivu "Život ili smrt" koja je još u toku, i koja, izgleda, ima za cilj da minira londonsku konferenciju na kojoj Alija Izetbegović nije uspeo da uveri Evropu i svet da ga podrže. Sa svesnim miniranjem Konferencije i stalnim kršenjem embarga na uvoz oružja on do kraja istrajava na ratnoj opciji, a oslonac ima u svojim lobistima - islamskim zemljama, zatim nekim zapadnim zemljama na čelu sa Nemačkom koja je preko svoga prvog "satelita" Austrije, na delom i direktno, izrazila razočarenje u Konferenciju o Jugoslaviji u Londonu. (B. Đurđević)

***

Uprkos međunarodnim pravilima: RADIO-AMATERI U SLUŽBI POLITIKE
Medijske bombe koje su se sa doskorašnjih prostora SFRJ neštedimice upućuju u pravcu nove SR Jugoslavije sve žešće se izbacuju i putem amaterskih radio talasa. Dolazile su, najpre, iz Slovenije, pa iz Hrvatske, a sada sve učestalije i sa područja BiH.

Putem radio talasa, svetu je, upravo pred početak Londonske konferencije, prosleđena vest, iz Olova, mesta nadomak Sarajeva, da je 26. avgusta, tačno u 11.30 na ivici dečjeg parka odjeknula snažna eksplozija... U blizini mesta eksplozije, kaže se u poruci radio amatera, četiri osobe su poginule, a više je povređenih od koje tri teže.

Ovo nedelo pripisano je Srbima. Informacija je poslata sa radio amaterske stanice 4n4EOL iz Olova i samo je jedna u nizu kojima se "zlodelima" Srba zastrašuje svet.

Sa radio amaterskih talasa u svet je potekla i vest o "konc-logorima" u kojima Srbi zlostavljaju Muslimane. Ova informacija poslata je sa radio amaterske stanice 4N4EAS iz Sarajeva, preko "YU3DNA" iz Jasenica (operator Zvone), a potom kao hitno, gospodnu Moku u Austriju i odatle u ceo svet.

Od austrijskog ministra inostranih poslova, Alojza Moka, opet preko radio talasa, zatražen je pristup dokumentaciji UN o kulturnim spomenicima, koja se nalazi u Beču. Namera je da se tobožnje rušenje kulturnih dobara (koja su preživela Prvi i Drugi svetski rat), sada pripiše srbo-četničkom okupatoru, a Srbiji na leđa natovari novi krst.

Photo: Stock
Zbog pokidanih telefonskih veza, onih međugradskih, razgovori između BiH i SR Jugoslavije obavljaju se mahom posredstvom radio talasa. Reč je, pre svega, o razmeni humanitarnih poruka. Ili bi bar tako trebalo da bude. Kroz humanitarne poruke, međutim šalju se i šifrovane poruke opasne sadržine. Mnogi Srbi, potvrđuje nam to i Aleksandar Antić, sekretar Saveza radio amatera Jugoslavije, uhapšeni su upravo i samo zbog prijema ovakvih poruka iz SR Jugoslavije.

Zbog toga, savetuje Antić, iako svestan koliko u ovim vremenima i tih nekoliko reči mogu da znači, sem krajnje nužde, treba izbegavati pozive na relaciji Bosna - SRJ da bi se tek upitao rođak, ili prijatelj: "Kako si?" i dobio odgovor "Dobro" (a takav je u 90 odsto slučajeva sadržaj konverzacije). Tih nekoliko reči, tvrdi on, odvelo je nemali broj ljudi, radio amatera iz Mostara, Lištice, Tuzle, Kladuše, Cazina i Konjica. Srba, ali i dobronamernih Muslimana i Hrvata, pravo u zatvor. Uz obrazloženje: održavaju veze sa SR Jugoslavijom.

Da bi "ulovili" što više Srba, objašnjava Antić, zaboravljaju kodeks radio amaterizma, pojedinci se i lažno predstavljaju - kao Srbi i Crnogorci, nudeći svoje usluge nesrećnim ljudima kojima su, radio talasi često jedina veza sa svojim najbližima.

Tako se iza radio amatera Čove iz Banovića, koji veoma uspešno imitira "đetića", krije zapovednik Čović iz Zagreba, koji je tu po zadatku, dok mu je rodbina u Zagrebu.

Javnosti je poznat i razgovor između hrvatskog ministra Šeparovića i bosanskog dr Ganića uhvaćen od strane radio amatera Srbije, 3. maja ove godine, koji su omogućili radio amateri iz Hrvatske i BiH. Podsećanja radi, komentarišući povrataka u Predsedništvo BiH Alije Izetbegovića, posle puštanja iz komande JNA u Sarajevu, Šeparović je u etar poslao i ove reči: "Ja ću sada pozvati Ministrastvo inostranih poslova Nemačke i prenijeti Vaš apael. Oni moraju energično nastupiti protiv poludjelog agresora koji dolazi sa Istoka. Obavjestiću hrvatsku i svjetsku javnost o vašem stavu. Divimo se vašoj hrabrosti i, vjerujte mi, mi smo uz vas!"

Nakon svega ovoga, šta drugo do pitanje: može li se radio amaterstvo koristiti i u političke svrhe? Dozvoljava li to radio amaterski kodeks?
- Prosudite po samoj definiciji: radio amaterstvo je društveno koristan hobi kojim se ljudi bave iz ličnog zadovoljstva, bez materijalnog interesa, radi sopstvene obuke, međusobnih veza i tehničkoh istraživanja iz oblasti radio-tehnike, elektronike, telekomunikacija i kompjuterske tehnike. Antić još dodaje: da ni po međunarodnom kodeksu, ali ni po našim, sa svetskim kodeksom usklađenim prvilima, radio amateri ne mogu da se bave politikom, barem preko radio talasa, da moraju da ostranu vanstranačka organizacija. Ta zabrana odnosi se i na propagandu, kao i na komercijalizaciju radio veza.

U tački 6 radioamaterskog kodeksa stoji da je radio amater rodoljub i da je spreman da svoje znanje i iskustvo, kao i svoje uređaje, uvek stavi u službu svog društva i domovine. Opravdava li to postupke pojedinih radio amatera koji su se svojski upregli u političku, pa i vojnu kampanju?
- Nikako, kategoričan je Aleksandar Antić. - Činjenica je da i za potrebe vojnih, kao i paravojnih formacija, rade radio operateri, ali ne na radioamaterskom opsegu (talasnoj dužini), već na frekvencijama za to namenjenim (vojnim) i pod drugim pozivnim znakom.

Dakle, dileme, po rečima sekretara Saveza radio amatera Jugoslavije, nema - bosanski amateri krše kodeks ponašanja, kao što su to činili, ne tako davno i njihove kolege iz Hrvatske, a pre toga one iz Slovenije. Nelegalno ponašanje slovanačkih radio amatera pripremile su i sinhronizovale paravojne formacije. Ćak tri ministra u vladi SLovenije su radio amateri (Bačar je među njima najpoznatiji).

Zbog svega toga nije im bilo teško da u svom medijskopropagandnom ratu primene novu vrstu rada: prenošenje informacija pomoću računara preko radio uređaja. To je za sada najsavremeniji i najbrži način komuniciranja. A vesti su letele put Zagreba, Italije, Austrije, ili su pohranjivane u određene Bi-Bi-Sijeve baze podataka, koje su za određenu sumu mogli da kupe svi u svetu. Zna se šta su one sadržavale, kakve su propagandne poruke imale, protiv koga su bile uperene. A slali su ih radio amateri. (A. Čubrilo – Kosovac)

***

NUŽNI SMEŠTAJ
Pošto su dokazali da kod nas od koncentracionih logora još uvek postoje jedino Jasenovac, Banjica i Niš i to u obliku kakvih-takvih muzeja, gospoda su ostala krajnje nezadovoljna.

Tokom provere, naime, gospoda su utvrdila da obični ratni zarobljenici nisu smešteni čak ni u hotelima "B" kategorije.

Veoma mali broj mogao je da koristi jednokrevetnu sobu, a pogledom na obližnji park.

U sobama se događalo da nema tople vode. Gosti su se žalili na loše vanpansionske usluge, a ni sa osobljem nisu bili zadovoljni.

Najviše primedbi imali su na to što nisu mogli da koriste bazen.

Izbor od svega tri jela izazivao je mučninu u stomaku.

Nad takvom jednom činjenicom svetska javnost se s pravom zgražavala.

Photo: EPA
Naravno, još veći skandal u jeku naše specifične turističke sezone izbio je kada su svetska sredstva informisanja provalila da palikuće, ubice kako sa dečjim, tako i licem odraslih ljudi i razbojnici nikako nisu mogli da dobiju rezervaciju u hotelima "A" kategorije.

Skandal je tim veći što palikuće, ubice kako s dečjim, tako i licem odraslih ljudi i razbojnici nisu makar kakvi gosti, nego klijentela kakvu bi poželela da ima svaka zemlja koja iole drži do svog prestiža u rasturanju svega što je Bog stvorio kao srpsko.

I umesto da palikuće, ubice kako sa dečjim, tako i licem odraslog čoveka i razbojnici budu smešteni u sobama sa "erkondišnom", oni su na letnjoj žezi hlad mogli da potraže jedino pored kakvog šedrvana, pa nije ni čudo što se javio manjak ne samo "er" nego i kondicije uopšte.

O služenju doručka u krevetu uopšte se ne može ni govoriti.

Postojanje fitnes kluba, teniskih terena i striptiza smao je mrtvo slovo na papiru i jedino je mrtvilo na koje ubice imaju niz ozbiljnih primedbi.

Kongresne sale su bile tako skučene da su sednice SDA i HDZ često morale da se odvijaju odvojeno.

Noćni život bio je na tako jadnom nivou, pa da nije bilo hrkanja moglo bi se slobodno reći da se noću ništa nije ni dešavalo.

Kockarnice su bile samo daleki san, a nekoliko "šibicara" bilo je sigurno nedovoljno da zameni rulete, automate i ostale za kocku neophodne sprave.

Svi ovi nedostaci govore o krajnje nehumanom odnosu prema palikućama, ubicama s dečjim i licem odraslih ljudi i razbojnicima, pa je prašina koju su digle razne svetske organizacije, pokreti i vlade bila nedovoljna da se ovi neljudski postupci sakriju.

Sigurno je jedino da će proći možda i decenije da bismo povratili poljuljano poverenje, a mnoge od današnjih palikuća sigurno nam više nikada neće doći.

Međutim, pravi šok u svetu izazvao je naš nemaran odnos prema masovnim ubicama, raznim zločincima i ostalim vrhunskim zlikovcima.

Ta najekskluzivnija i vrlo probirljiva klijentela, za koju su i hoteli "Luks" kategorije preskromni odlazi iz naših krajeva potpuno deprimirana.

Ako međunarodna javnost bude zahtevala, mi bismo morali odmah da formiramo državnu komisiju ili anketni odbor da bi se utvrdilo zašto švedski model stolova nije funkcionisao, a pored naših težnji da švedski model primenimo kod nas u svim oblastima.

Zašto nije bilo švajcarskih sireva kad je naša težnja da u mnogim stvarima koristimo švajcarska iskustva. Zašto nije bilo nemačkog piva, kad je u vinu istina da je Nemačka naš uzor.

Gde je nestao zlatni "escajg"?

Šta je s kristalnim lusterima?

Gde su nam bile hostese, a gde nam je bila ova pamet?

Kako se dogodilo da se gostima personal obraća ekavicom, što vređa njihovo nacionalno dostojanstvo, a lepo smo se dogovorili da personal mora da zna strane jezike, a pogotovo ijekavštinu i kajkavštinu.

I naravno, zašto vlada zbog svega ovoga nije pala?

Sada je, međutim, za sve kasno.

Masovne ubice, razni zločinci i ostali vrhunski zlikovci odlaze.

O njihovim primedbama na boravak kod nas raspravljaju OUN, Bela kuća, Dauning strit 10 i Kremlj, a ni Versaj i Kvirinale nisu manje ogorčeni na naš javašluk.

Jedino što nam još preostaje jeste da ubuduće postupimo prema zahtevima međunarodne zajednice. Pa ili obezbediti za ubice odgovarajuće hotele, ili im, brate, objasniti da mi nismo sposobni da ih ugostimo kako to svet od nas očekuje! (Radivoje Bojčić)

***

PODMUKLA ZLOUPOTREBA FOTOGRAFIJE
Omiljena fraza da "slika ne laže" ima samo utoliko smisla ukoliko ne laže onaj ko se slikom služi. U rukama lažljivaca i klevetnika slika se i te kako pretvara u lažnog svedoka i u sredstvo za širenje najgnusnijih laži. Na tu temu moglo bi se napisati i odbraniti mnogo doktorskih disertacija, ali mi ćemo se zadržati samo na jednom sasvim svežem primeru.

Engleska i (belo)svetska štampa i televizija, u nastojanjima da dokažu kako Srbi u desetinama koncentracionih logora sistematski muče i ubijaju Muslimane i Hrvate, preplavile su sva informativna sredstva slikom jednog polugolog, reklo bi se pregladnelog čoveka, kome se provide gotovo sva rebra. To je, navodno, Musliman - žrtva besprimernog srpskog terora u nekom konclageru. Nema njegovog imena, nema drugih ličnosti i ostalih podataka koji su potrebni za potpunije saznanje o stvarnom stanju stvari, a pogotovo o tome da se radi o srpskom zločinu nad Musilimanima. Slika toga čoveka (formata 55x70 mm) objavljena je i u Politici od 19. VIII 1992. na str. 8. sa potpisom "Logor u Trnopolju kraj Banjaluke: šta je istina o tretmanu zarobljenika". Njen format nismo tek tako naveli, a evo zašto!

Bez obzira gde je, kada i pod kakvim okolnostima ovaj snimak načinjen, očigledno je da je snimatelj iz nečasnih pobuda upotrebio tzv. širokokutni objektiv, znajući da takav objektiv izrazito deformiše predmete (i likove!) snimljene iz neposredne brzine. U ovom slučaju mršavi čovek je, u sedećem položaju, jako nagnut napred i naslonjen na isturena kolena. Oni delovi tela koji su bili bliže objektivu nesrazmerno su krupniji u odnosu na one koji su od objektiva udaljeniji. Na primer: lakat i podlaktica (isturene) leve ruke na snimku su široki 15 mm, a jedna toliko da ima i grudni koš, udaljen od objektiva bar za dužinu butnog dela noge - što je pri korišćenju širokokutnog objektiva znatno rastojanje. I dalje: desna šaka, koja drži kašiku, na snimku je široka skoro 15 mm, a lice (udaljeno tek za dužinu kađšike) široko je jedva 13 mm, itd.

PHOTO: Ron Haviv
Pošto ove osobine širokokutnog objektiva, upotrebljenog za snimanje bliskih objekata, dobro znaju i malo iskusniji fotoamateri (tako se mogu praviti i svojevrsne fotokarikature!), jasno je da je snimatelj u ovom slučaju zloupotrebom širokokutnog objektiva želeo da postigne što stravičniji utisak na gledaoce i da im glava izbije i samu pomisao da u vezi sa tom fotografijom postave još neko pitanje.

Izvesno je samo jedno: na snimku je vrlo mršav (možda i nedovoljno sit) čovek, čovek kome bi, verovatno, bilo bolje da je na nekom drugom mestu (recimo: kod svoje kuće!) a ne tu gde je, kao i da je u pitanju jedan detalj nesreće i bede kojima su u ovo vreme i pod ovim nebom izloženi mnogi (najčešće nedužni) ljudi. Sve drugo što bi se ticalo tog čoveka, čak i kojoj strani pripada i kako je dospeo tu gde je - potpuno je neizvesno i nerazjašnjeno. Međutim, veoma je izvesno da je taj snimak načinio zao čovek u zloj nameri, bez trunke savesti i u službi zlih gospodara, i da je sve to upereno protiv jednog naroda koji je kroz svoju dugu istoriju najčešće bio izložen dugotrajnim i vrlo surovim progonima, a u poslednjih pola veka bi mogao da ponese i tužnu titulu šampiona u mučeništvu. (Radivoj Đukin, Beograd)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 1. septembra 1992. godine

Rat u Bosni i Hercegovini: ZLOČIN BEZ ODJEKA
Nestvarno, neuverljivo izgleda informacija da je u Sarajevu juče bilo "mirno". Takav utisak remeti dodatna primedba da se čuju odjeci pucnjave. Mir u Sarajevu još je dalek, a najbližoj potvrdi ratnih strahota, jučerašnja eksplozija na Alipašinom polju, prema proceni Tanjuga, posvećena je neuobičajeno mala pažnja.

I za ovaj zločin optužena je srpska strana u Bosni. Strane agencije su, naime, bez ograde prevele reči predstavnika vlade Alije Izetbegovića po kojima je "jedna srpska artiljerijska granata" pogodila Alipašino polje.

Predstavnik UN u Sarajevu Fred Ekart je izjavio da "ne može reći odakle je napad došao" i izrazio je čuđenje kako je jedan jedini hitac bio usmeren tako precizno usred pijace kao da su upravo nevini civili bili cilj napada.

Agencija Rojter jedina je javila u svom izveštaju iz Sarajeva da "nije jasno ko je odgovoran" za ekspoloziju.

Tanjug u svom komentaru povodom najnovijeg zločina u Sarajevu primećuje da se strani izveštači bitno razlikuju u opisima projektila koji je pobio i izranjavao nemoćne Sarajlije.

UPI javlja d je reč o "artiljerijskoj granati" ili "granati iz tenkovskog topa". Asošijeted pres izveštava da je to bila "granata iz haubice od 105 milimetara".

Ne pominju se tumačenja bosanskih Srba po kojima na mestu eksplozije, kao i u ranijim sličnim slučajevima, nije ostao krater koji se mora stvoriti ako je reč o artiljerijskoj granati ili minobacačkoj mini. Povrede nastradalih nesrećnih ljudi ukazuju na podmetnuti eksploziv, odnosno tzv. pešadijsku minu.

Photo: Stock
Bez obzira na to koja je strana počinila zločin u naselju "Solidarnost", stradali su nedužni ljudi koji u Sarajevu i dalje jedva preživljavaju. Odlazak iz Sarajeva postao je već opšta opsesija onih preostalih žitelja grada na Miljacki kojima su sada svi prolazi zatvoreni. Iz Sarajeva se najavljuje dolazak još jednog konvoja. Prema nekim informacijama novi konvoj sa majkama i decom trebalo bi danas da krene iz Sarajeva i da u Beograd stigne po podne ili uveče.

Put ovog novog konvoja dovodi se u pitanje zbog stalne opasnosti kojoj bi bio izložen. Muslimanska strana uz to ne skriva da je protiv evakuacije stanovništva, pošto bi nakon izlaska dece i žena iz grada Sarajeva "moglo biti proglašeno vojnom zonom, a zatim potpuno uništeno što snagama takozvane Jugoslavije i četnicima odgovara..."

Izveštači "Borbe" prenose komentar voditelja sarajevskog dnevnika koji poziva da se u grad vrate i deca najodgovornijih političkih i državnih funkcionera.

Bilo kako bilo, Sarajevu prete još samo gori dani. Dolazi jesen i zima, vreme kada je sarajevski aerodrom zbog magle često zatvoren. Podsećajući na taj momenat, agencija Tiker saznaje da se radi na uspostavljanju kopnenog koridora za slanje humanitarne pomoći u BiH - iz Beograda.

Na tome radi američka, nevladina humanitarna organizacija IRC.

Pomoć je do sada, navodi se, stizala u Zagreb, ali odatle nije mogla da dospe do svih ugroženih delova BiH.

Na gotovo celom hercegovačkom ratištu tokom prošle noći i predhodnog dana bilo je sukoba, javlja Tanjug, pozivajući se na srpske vojne izvore. Najžešće borbe vođene su u okolini Mostara, na pravcu Blagaj - Vranjevići. Srpske snage sprečile su pokušaj hrvatskih snaga da probiju liniju fronta.

Komanda srpskih snaga procenjuje da se hrvatske snage pripremaju za novu ofanzivu na području trebinjske opštine.

Tanjug sa Pala izveštava o uglavnom mirnom stanju na sarajevskom ratištu, što potvrđuju srpski i muslimanski izvori. Predhodne noći, oko ponoći, prestali su okršaji na celoj liniji fronta od Ilijaša do Rajlovca. U drugoj polovini noći muslimanske snage su povremeno dejstvovale po Ilidži, Neđarićima, Kasindolskoj ulici i Vojkovićima. Cilj napada na Ilidžu sa Igmana je da se sruše ključni objekti i most na reci Željeznici, objašnjeno je u Komandi srpske vojske.

Komandant Regionalnog štaba Odbrane BiH Mustafa Hajrulahović, kako je izvestila "Borba", govorio je o protivnapadu na "Karadžićeve trupe" za koje je rekao da su u teškom položaju i da "za odmazdu muče Sarajevo i ubijaju civilno stanovništvo". Istakao je da je cilj "deblokada Sarajeva sa što manje žrtava", pa ne može da kaže kada će "Ilidža biti oslobođena, a Sarajevo deblokirano". (M.D.)

***

Pisanje austrijske agencije: BEČ: SUDBINA BIH ZAPEČAĆENA (Beč, 31. avgusta)
Poluzvanična austrijska agencija APA tvrdi danas u komentaru da su bosnaski Muslimani već izgubili rat - tim pre što je sada jasno da Zapad neće vojno intervenisati - te da će se već slobodno može reći da Bosna i Hercegovina više ne postoji.

"Sudbina Bosne je, takoreći, već zapečaćena... Pošto su Muslimani pobeđeni, razgovori se mogu usredsrediti na onu kantonizaciju koja je proletos bila na dnevnom redu", piše APA.

***

Sajrus Vens o BiH: SVE STRANE OGOVORNE ZA NASTAVAK SUKOBA (Njujork, 31. avgusta)
Kopredsednik stalne konferencije o jugoslovenskoj krizi Sajrus Vens, koji ima zadatak da radi u Ženevi dok se ne postigne rešenje, rekao je danas da su za nastavak vatre u bosansko-hercegovačkom sukobu odgovorne sve strane. "Nekada pucaju Srbi, nekad Muslimani, a nekad dve strane razmenjuju vatru", kaže Sajrus Vens.

Nekadašnji šef američke diplomatije, a sada kopredsednik ženevske konferencije u svojstvu predstavnika generalnog sekretara svetske organizacije, rekao je ovo odgovarajući na pitanje da li razvoj događaja na terenu opravdava nade da bi posle londonske konferencije stvari mogle krenuti na bolje. Situacija je nejasna, kaže Vens, dodajući da su ga "Srbi obavestili da napuštaju opsadu Goražda", dok "Muslimani jutros tvrde da su njihove snage oslobodile grad". Za razliku od dela ovdašnje štampe, američki diplomata ne opisuje vojne snage pod kontrolom vlade u Sarajevu kao "bosanske", već kao "muslimanske".

Po njegovom mišljenju, u ovom je trenutku najvažnije da se teško oružje grupiše i stavi pod nadzor "plavih beretki", kako je dogovoreno u Londonu. Zato Marak Gulding, podsekretar UN, boravi u BiH.

*Nastavak u utorak 13. septembra