Kertes: I ja sam protiv etničkog čišćenja

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 30. avgusta 1992. godine

Ćosić: SA VIŠE OPTIMIZMA GLEDAMO NA NAŠU BUDUĆNOST
Predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić rekao je da je na međunarodnu konferenciju u London pošao sa "strepnjom dubljom od nade". "Vraćajući se sa te konferencije nada mi je dublja od strepnje", izjavio je Ćosić po povratku u Beograd.

"Međunarodna konferencija u Londonu je za nas, za SR Jugoslaviju, konferencija na kojoj se dogodio veliki preokret. Mi smo duboko uvereni da se svetska zajednica konačno odlučila za miroljubivo rešenje celokupne jugoslovenske krize i traženje političkih rešenja za prekid rata u Bosni", naglasio je Ćosić.

Obraćajući se novinarima na beogradskom aerodromu predsednik SR Jugoslavije je naglasio da to nije mali preokret. "Čini mi se da smem da kažem građanima SR Jugoslavije da više nemaju razloga da se plaše vojne intervencije. Mislim da je pobedio politički razum i da su odgovorni ljudi svetske zajednice shvatili da je najpouzdaniji put za mir u ovom delu sveta, i za stabilizaciju Balkana, politički dogovor, pregovori, strpljenje i vreme."

Osvrćući se na trenutni položaj Jugoslavije u svetu, Ćosić je rekao: "Moramsa izvesnom tugom da kažem da je međunarodni položaj naše zemlje još uvek vrlo, vrlo težak. Ali nije beznadežan."

Mi smo prvi put dobili uveravanja da u svetskoj zajednici postoje državnici, postoje zemlje koje su spremne da nas shvate i koje su spremne da nam pomognu", naglasio je Ćosić.

"U Londonu je u tom smislu svako pokazao svoje lice. Videlo se ko je za mir, ko nosi pretnju, ko nosi agresiju. Videli smo se mi, Jugosloveni međusobno i moram da kažem sa tugom, možda najveća razočaranja iz Londona ja nosim posle nastupa i govora naše bivše, jugoslovenske braće.

Zašto kažem strepnja, a mislim na nadu: Dobrica Ćosić, zbunjen
Photo: Dragan Kujundžić
Ali u Londonu su se pokazali i naši prijatelji. Mi smo prvi put dobili od međunarodne javnosti obećanje da će nam sankcije biti ukinute ako ispunimo uslove, koje možemo da ispunimo.

To je neobično težak zadatak i ti su uslovi neobično teški. Oni jesu teški, ali nisu nemogući. Razume se da mir u BiH i Jugoslaviji neće zavisiti samo od nas. Ja se nadam da će u tom strašnom građanskom ratu u BiH i Muslimani i Hrvati shvatiti svoje odgovornosti i svoj životni interes i zajedno sa Srbima potražiti mogućnost da se sporazumeju da žive u jednoj državi, u jednoj kompoziciji koja im obezbeđuje i samostalnost i sva ljudska prava.

Verujem da smo časno zastupali svoju zemlju, a bilo je vrlo teških trenutaka. Bilo je trenutaka ultimatuma, bilo je trenutaka takve krize kad smo morali da napuštamo konferenciju. Ali, blagodareći razumu odgovornih ljudi, odgovornih državnika, ipak na kraju došlo se do jednog kompromisa koji je za nas častan i koji mi hoćemo kao ljudi koji su dali reč da održimo. Ja verujem da ćemo za to imati snage i sa više optimizma gledam na našu budućnost", rekao je na kraju predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić.

***

Proboj blokade koji je izazvao oduševljenje: MISIJA MIRA U BARU (Bar, 29. avgusta)
Ni ratni brodovi, ni pretnje, pa ni neprijatnosti od albanskih vlasti, nisu osujetili nameru osamnaestorice ljudi, da krenu u misiju mira. Danas su uplovili u Barsku luku na jahtama "Sveti Nikola" i "Itaka". Od njih osamnaest, četrnaestorica su Grci, trojica Kiprani, a jedan Španac. Ono što ih veže jeste želja da Balkan bude oaza mira, ravnopravni deo Evrope, koji će slobodno da razvija svoj veliki privredni potencijal. Upravo ova ideja okupila ih je u udruženje "Balkan S.O.S.".

Sasvim slučajno, još odmah nakon pristanka u marinu u Baru, ove ljude dobre volje dočekao je i pozdravio Kapetan Dragan, koji se ovde slučajno zatekao. On im je poželeo dobrodošlicu i mnogo uspeha u njihovoj humanoj misiji. Posle toga, misionari mira bili su gosti predstavnika barske opštine Zdrabka Gvozdenovića i Dragana Dedića.

U prostorijama Radio-Bara predstavnici iznenadnih gostiju, koji prvi posle uvođenja sankcija prema našoj zemlji dolaze u Bar: Mihalis Maragigis, Mirga Balota i Kostas Isihis, razgovarali su sa novinarima. Oni su rekli da je ovo njihova prva misija izvan Grčke. kazali su, takođe, da je udruženje "Balkan S.O.S." osnovano pre dva meseca, a neposredni povod bio je rat na području bivše Jugoslavije. U Udruženju je trenutno najviše Grka, a sedište mu je u Atini. Iz dana u dan broj pristalica je sve veći, kako iz Grčke, tako i drugih balkanskih, ali i evropskih zemalja.

Osnovna želja je prekid vatre u Bosni i Hercegovini, kao i u svim drugim krajevima nekadašnje Jugoslavije.

Govoreći o svom putu do Bara, oni pričaju o floti koju su videli, ali koja im nije pravila neprijatnosti. jedine probleme doživeli su u albanskim vodama, gde im je, kada su albanskim vlastima kazali svoje namere, zabranjeno da pristanu u Drač. Oduševljeni su dočekom u Baru, a, ruku na srce, i Bar je oduševljen njihovim dolaskom. (B. Milošević / M. Vujović)

***

Intervju predsednika Srbije grčkoj TV stanici "Mega": SRBI SE NE BORE ZA GRANICE, VEĆ PROTIV GENOCIDA (Atina, 29. avgusta)
Sinoć je na najgledanijoj grčkoj TV stanici "Mega" objavljen intervju sa predsednikom Republike Srbije Slobodanom Miloševićem.

Govoreći o problemu Autonomne Pokrajine Vojvodine, Milošević je istakao da u Vojvodni više od 70 odsto stanovništva čine Srbi. I, kad kad bi je neko mogao odvojiti od Srbije, ona bi se mogla dobiti natrag prostom željom tih građana.

Ne mislim, nastavio je Milošević, da su u svetu poznati pravi odnosi i realistična slika o našoj zemlji.

Ocenjujući konferenciju u Londonu, Milošević je rekao da postoje dobri izgledi za pozitivnu evoluciju. Nivo razumevanja je veći. To je rezultat uključivanja UN i velikog broja vlada i, naravno, i rezultat aktivnosti domaćina konferencije.

Očekivao sam, rekao je dalje, da će Velika Britanija i njen premijer biti u stanju da potvrde reputaciju vrlo odgovorne i moćne zemlje i nadam se da će to pomoći objetivnom i istinoljubivom pristupu jugoslovenskoj krizi.

- Govorili ste o Vojvodini, provinciji sa autonomnim statusom. Šta je sa Kosovom? Mislite li da za Kosovo postoji rešenje ako mu se da autonomni status?
- Oni ga imaju. Kosovo je autonomna pokrajina u Srbiji, odgovorio je Milošević.

Ja sam protiv genocida, Mladića mi: Slobodan Milošević, veseljak
Photo: Stock
- Ali, oni neće da budu deo Srbije.
- To je druga stvar. Dobro vam je poznato da pravo za uspostavljanje države nije u okviru prava nacionalnih manjina i Kosovo nije albanska autonomna pokrajina. Ono je autonomna pokrajina Srbije. Tamo ne žive samo Albanci, tamo žive Srbi (nekoliko stotina hiljada), Turci, Muslimani. Muslimani na Kosovo su trpeli od albanskog separatističkog pokreta na isti način kao i Srbi. Svi Muslimani na Kosovu su protiv izdvajanja Kosova. To pokazuje da tamo nema lošeg prostupa prema njima. Neki muslimani su bili praktično iskorišćeni od strane njihovih političkih vođa. Muslimani i Srbi su braća i njihovo međusobno ubijanje u Bosni je samo u interesu njihovih neprijatelja. Oni moraju to da zaustave i ja sam siguran da će ova konferencija pomoći zaustavljanju tog krvavog rata u Bosni i Herecgovini.

- Imali ste neki nesporazum sa gospodinom Panićem. U čemu je stvar.
- Imamo nešto različit pristup tome.

- Mislite li da republika "Skoplje", kako je mi zovemo, treba biti priznata pod imenom Makedonija?
- Ja mislim da su Grčka i premijer Micotakis postigli dogovor u Evropskoj zajednici da reše taj problem i smatram da u vezi s tim rešenjem u okviru Zajednice - u kojoj je Grčka ravnopravan partner, ništa se neće promeniti u tom smislu kad je Jugoslavija u pitanju.

Želim komentar o nečemu što je premijer Panić rekao, u vezi sa Titovim granicama.
- Pitajte Panića o tome, ali se slažem sa generalnim pristupom. Niko ne treba da se bori za neke granice. Ljudi se nisu borili za granice. U Hrvatskoj Srbi su ponovo bili izloženi genocidu posle pedeset godina. Ubijeni su i terani da odu. Oni su izbačeni iz Ustava, otpuštani sa radnih mesta. I mnoge druge nepravde su činjene. Nisu se borili za granice, već za svoju bezbednost. I, ništa drugo. Kaada smo postigli sa svim uobičajenim naporima zahvaljujući odličnoj misiji gospodina Vensa i svih stvari koje je uradio kao iskren političar, nepristrasan i objektivan - praktično u istom trenutku kada smo postigli taj sporazum i prihvatanjem plana Ujedinjenih nacija, sigurnost je bila garantovana i posle toga sve stvari su bile miroljubive. Oni sada imaju da razgovaraju, da imaju političke diskusije, političke pregovore, ali ne da ubijaju jedni druge. Ja mislim da je to najbolji način. Da su imali više odgovornosti u Bosni, mogli bi uraditi na isti način, bez prolivanja krvi, mogli bi rešiti tu političku krizu na osnovu trilateralnog konsenzusa i poštovanja jednakog interesa sva tri naroda.

- Da li je sada kraj rata u Bosni?
- Nadam se da je to početak kraja rata. Nadam se i mogu reći Republika Srbija će svesrdno podržati sve mere koje mogu potpomoći mir. To je, u stvari, u interesu svih koji žive tamo i, naravno, Srba koji tamo žive. Svi pate od rata. U tom ratu nema nevine strane. Samo su žrtve nevine.

Možete li prokomentarisati, uverenje da je Srbija izgubila propagandni rat, ali da je dobila rat na zemlji.
- Propagandni rat je vrlo opak rat. Mislim da je rat medijima žestok na isti način kao rat sa teškim oružjem i u funkciji je interesa sila koje su želele da unište i razjedine Jugoslaviju, delovale su vrlo moćnom propagandnom mašinerijom, vrlo dobro organizovanom i vrlo dobro plaćenom. Mi nismo mogli sebi dopustiti i nismo mogli organizovati takvu propagandu, ali sam siguran da propagandni efekti ne mogu trajati dugo. Siguran sam da ima mnogo profesionalnih i poštenih novinara širom sveta, da posle određenog vremena niko neće biti u stanju da sakrije pravu sliku i istinu, šta god da se dogodilo u Srbiji i Jugoslaviji, rekao je, na kraju intervjua TV stanici "Mega", predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević.
(R. Ćuk)

***

Radovan Karadžić o Londonskoj konferenciji: POBEDA POLITIKE NAD SILOM
Ima mesta nadanju da će londonska konferencija biti prvi korak, u pravom smeru, budući da je preovladalo opredeljenje za političkim rešenjem sukoba u Bosni i Hercegovini, izjavio je Tanjugu predsednik Predsedništva Srpske Republike dr Radovan Karadžić po dolasku iz Londona.

Lider bosanskih Srba iznosi, međutim, utisak da nema mesta za trijumf ističući da se ni sam ne oseća trijumfalno, ali smatra da je konferencija pobeda politike nad silom, pobeda pravde kao i britanske i francuske diplomatije i Ujedinjenih nacija.

Radovan Karadžić, međutim, ukazuje na činjenicu da je međunarodna konferencija o Jugoslaviji počela u poznatom stilu - napadom na srpski narod i osudom samo jedne strane. Ipak, nastavlja on, u toku konferencije, posebno u njenoj završnici, ispoljen je uravnoteženi odnos međunarodnih faktora prema jugoslovenskoj krizi, bez dominacije zahteva za vojno opozicijom.

Princip prava na samoopredeljenje nije bio posebno istican, ali nije bio ni negiran, što je jedan od razloga da je konferencija uspela, ocenjuje on.

Govoreći o odgovornosti svih aktera bosanskohercegovačke krize, Karadžić konstantuje da nije bila primećena agresija Hrvatske na BiH, ali izražava uverenje da iz toga ne treba zaključiti da jednoga dana neće.

Ne volim da primenjujem silu, takav sam čovek: Radovan Karadžić, genocidno miroljubiv
Photo: www.pogledi.rs
Kada je reč o superviziji granica i srpskog naoružanja lider bosanskih Srba podseća da su Srbi sami to nudili kako bi svetu omogućili da se uveri u to da li prvi napadaju. Takva kontrola nam neće smetati da se branimo, ali će nam mnogo pomoći da dokažemo da prvi ne povlačimo oroz, naglašava Karadžić.

Što se tiče ponude srpske strane da Muslimanima ustupi 20 odsto teritorije Karadžić objašnjava da se one odnose samo na linije graničnih područja u kojima će se narod koji tu živi izjasniti o svojoj sudbini, a ne na neko posebno područje. On, međutim, smatra da taka ustupak neće smanjiti konflikt, ali ni srpsku republiku.

Govoreći o budućem uređenju Bosne i Hercegovine, Karadžić ocenjuje da je varijanta tri nezavisne BiH realnija od unitarne Bosne. "Ili će Muslimani prihvatiti formiranje BiH kao zajednice konstitutivnih država, ili će te države biti nezavisne. Srbi u Bosni i Hercegovini su spremni da stupe u odnos sa Herceg-Bosnom a i sa Muslimanima, ako to žele".

Objašnjavajući zašto delegacija bosanskih Srba nije, nakon poznatog incidenta napustila konferenciju, Karadžić je rekao da je bilo važno vratiti se na skup radi bilateralnih susreta koji su, među brojnim, održani sa Sajrusom Vensom, lordom Karingtonom, Daglasom Herdom, Loranom Dimom, liderom bosanskih Hrvata Matom Bobanom sa kim su razmenjene "konvencionalne reči".

Radovan Karadžić izražava žaljenje što se predsedavajući konferencije o BiH portugalski ambasador Žoze Kutiljero povukao jer je bio "izuzetno sposoban diplomata i dobronameran čovek".

Za lorda Ovena koji "nasleđuje" lorda Karingtona Karadžić kaže: "Samo mogu da se nadam da lord Oven nije izabran zbog zalaganja za vojnu intervenciju".

***

Tragom inicijative Dobrice Ćosića: MILION ŽRTAVA INFORMBIROA
Možda ima nečeg sudbinskog i u tome što Goli otok više nije jugoslovenski. Možda je baš sad - kada je ostrvo "promenilo" državu - došlo dugo priželjkivano, očekivano i najavljivano vreme da se pravda i istorija ozbiljno i analitički pozabave onim što se na kamenom otoku u severnom Jadranu zbivalo u vreme i oko Informbiroa.

Korak u tom pravcu, neki kažu, prvi, krupan i konkretan - učinio je akademik DObrica Ćosić, predsednik SR Jugoslavije, zatraživši ovih dana od saveznog parlamenta da "sve učini" kako bi konačno bila ispravljena nepravda učinjena informbirovcima.

Obrazlažući svoj zahtev, predsednik Ćosić pored ostalog piše "da su u tom periodu vršene teške zloupotrebe vlasti i prava, kao i gruba kršenja i nipodaštavanja elementarnih sloboda i prava čoveka. Činjeno je to olakim pripisivanjem kažnjivih dela, improvizovanim postupcima ili čak i njihovim odsustvom, predajom klasične sudske nadležnosti upravnim, odnosno policijskim organima, sa ovlašćenjima za izricanje teških sankcija dugotrajnog lišenja slobode, bez prava na sudsku zaštitu. Bilo je to vreme lokalnog državnog terora."

Mada je, naročito u najnovijem periodu, politički i moralno delom već poništeno i osuđeno ono što su činile vlasti u tom periodu jugoslovenske istorije, ipak su događaji iz vremena Informbiroa opterećenje za kolektivnu savest ovog naroda, smatra Ćosić, predlažući "potpuno političko i pravno poništavanje i moralno iskupljenje za sve ono što su ti nesrećni ljudi doživeli".

Photo: panoramio.com
Smatrajući da se rehabilitacija Golootočana pretstavljati moralnu katarzu ovog naroda tek kad bude proširena na sve žrtve verbalnog delikta titoističkog režima, akademik Dragoslav Mihailović kaže da se ne sme praviti razlika između čoveka koji je izražavao verbalne simpatije za Staljina i drugog - koji je simpatisao Dražu Mihailovića i kralja. Samo istim tretmanom svih žrtava takozvanog verbalnog delikta u vreme titoizma sprečićemo da se nad ovim narodom dogodi neki sličan zločin u budućnosti, smatra Mihailović, predlažući donošenje posebnog zakona o rehabilitacijama.

Moraju biti otvoreni i arhivi saveznog i oba republička SUP-a - srpskog i crnogorskog - i arhiv kontraobaveštajne službe JNA, kaže književnik Dragoslav Mihailović upozoravajući da su, prema njegovim saznanjima, vojne kontraobaveštajne arhive dobrim delom već uništene. Zato bi, kaže, predsednik Ćosić trebalo da ubrza zaštitu postojećih dokumenata o progonu informbirovaca.

Zalažući se za delimično proširivanje predloga Dobrice Ćosića ne samo kao bivši golootočki zatočenik, već i kao akademik čiju je inicijativu o osnivanju istraživačke grupe Srpske akademije nauka i umetnosti, sa nazivom Odbor za Goli otok, Akademija već prihvatila. Dragoslav Mihailović konstantuje da su preživeli zatočenici proganjani više od 40 godina. Za to vreme - osim jedne izjave Predsedništva Crne Gore i Deklaraciji o osudi kršenja ljudskih prava i zloupotreba vlasti, usvojenoj u crnogorskoj Skupštini 16. januara ove godine - nijedna jugoslovenska republika nije osudila ovaj neviđeni teror ni proklamacijom, a kamo li zakonskim aktom, konstantuje pisac.

Početkom novembra 1991. godine, dodaje, u trenutku očiglednog raspadanja države Jugoslavije i buktanja divljačkog građanskog rata u pojedinim njenim delovima, jedno visoko jugoslovensko telo koje je tako reći ostalo bez ingerencija - Savezno izvršno veće - predložilo je skupštini SFRJ - koja se mesecima nije sastajala - da donese izmene Zakona o krivičnom postupku, kojim se predviđa mogućnost rehabilitovanja političkih krivaca "osuđenih pre 1. januara 1954. godine" čime bi bio obuhvaćen tek manji deo žrtava. Stoga nije teško zaključiti da policijski dosijei golootočkih žrtava još nisu arhivirani ni otvoreni za naučnu i drugu javnost, nego da su i dalje u nadležnosti Službe bezbednosti, kaže akademik Mihailović.

Naglašavajući da je golootočki sindrom savremeni metod uništavanja ljudi koji se nastavlja i po izlasku sa robije. Mihailović iznosi i pretpostavku da je njime bilo, obuhvaćeno oko milion stanovnika, da je policijski privođeno i na duže i kraće vreme pritvarano oko 200.000 ljudi, da je na golootočkom arhipelagu bilo zatočeno 40 do 60 hiljada logoraša i da je u atentatima i od neposrdnih posledica progona u zatvorima i logorima život izgubilo oko 15.000 građana...

Teror je, kaže Dragoslav Mihailović, imao politički a ne nacionalni ili verski karakter. Pa ipak, Srbi - naročito iz Crne Gore i Srbije - i apsolutno i relativno činili su najmnogobrojniju grupu među zatvorenicima. Prema nekim procenama bilo ih je oko dve trećine među zatočenim informbirovcima. Tako je, dodaje, sticajem istorijskih okolnosti ili zlom voljom partijske oligarhije njihovo ratno stradanje nastavljeno i posle rata.

Zato sam smatrao i dalje smatram da ustanova kakva je Srpska akademija nauka i umetnosti ima sva moralna prava, nadležnosti i obaveze da se, u interesu naučne istine, bavi takvim neobičnim događajem u modernoj ljudskoj istoriji, kaže akademik Dragoslav Mihailović. Jer, veli, do ove savremene golgote najvećim delom došlo je političkim odlukama, pa ne bi sad valjalo da se učinjena nepravda ispravlja politički, već istorijski, pravno, humanistički.

Šta o mogućnosti za rehabilitaciju - pravnu i moralnu - kaže važeći Krivični zakon Savezne Republike Jugoslavije - pitamo advokata Milana Vujina. Objašnjavajući da je znatna razlika između moralne i krivično-pravne rehabilitacije i da se do druge dolazi tek obnavljanjem sudskog procesa i najčešće prezentiranjem novih dokaza, g. Vujin kaže da su članom 91. Krivičnog zakona SRJ svi koji su kaznu izdržali, ukinuta im je ili zastarela, izjednačeni u pravima sa nekažnjavanim građanima Jugoslavije, Naše krivično zakonodavstvo ne predviđa međutim - ni kod moralne ni kod pravno-krivične rehabilitacije - nikakva prava na nadoknadu štete za period nepravednog kažnjavanja ili osude. To, na primer, znači da oficiri koji su kao informbirovci penzionisani ne mogu tražiti vraćanje činova, niti nadoknaditi prekinuto napredovanje u službi, a time i eventualno i veću penziju.

Photo: panoramio.com
Podsećajući da bi masovne rehabilitacije, tačnije masovno obnavljanje sudskih procesa iz vremena Informbiroa dovelo da takozvane pravne nesigurnosti, jer bi to značilo da uvek kad dođe do promene vlasti mogu da se ukidaju sve odluke prethodnog režima. Najjednostavnije i sa najmanje mogućnosti za pravljenje novih grešaka bilo bi opredeljivanje za takozvanu moralnu rehabilitaciju, koja bi se svela na osudu nepravednih postupaka ondašnjih vlasti prema informbirovcima koji su bili izloženi progonu i teroru, kaže Vujin. Jasno je da, gledano iz ove perspektive, ti ljudi nisu imali demokratsko pravo da izražavaju svoje političko mišljenje i bore se za njegovo ostvarivanje, ali nam je takođe jasno da bi prihvatanje rezolucije Informbiroa i Jugoslaviju verovatno odvelo na puteve ostalih zemalja istočnog bloka, pa nam se moglo dogoditi da prođemo kao Rumunija za vreme Čaušeskua ili Bugarska za vreme Živkova, kaže advokat Milan Vujin. Vrlo je teško posle pedeset godina pravedno ispravljati istorijske nepravde, kaže, jer postoji velika mogućnost da se umesto jedne napravi druga istorijska greška.

Šta je zapravo Goli otok: greška istorije ili smišljeni zločin protiv čitavog jednog naroda? Mišljenje o tome već postoji, ali će dosta vremena proći dok ga nauka i istorija ne dokažu. Pisci su "štafetu" konačno predali drugima. (Mirjana Kuburović)

***

Zanimljive slovenačke ankete: PROTERATI I "SRPSKU MUZIKU" (Ljubljana, 29. avgusta)
Potpuno skidanje srpske zabavne i narodne muzike sa talasa Radio SLovenije zahtevalo je 20 do 24 učesnika ankete veoma slušanog "Vala 202" Radio Ljubljane.

Protivljenje srpskoj muzici, koja se u SLoveniji ionako izeuzetno retko čuje, opravdano je "argumentima" u kojima nisu pominjana umetnička merila, već su potezani politički kriterijumi uz otvorenu netrpeljivost prema svemu što je srpsko.

Niko, uključujući voditelja, nije našao za shodno da podseti da su početkom pedesetih, u vreme tršćanske krize i političke bitke za Slovenačko primorje, na talasima slovenačkog radija svakodnevno veoma često odjekivali zvuci "Marša na Drinu".

To nikom u Sloveniji tada nije smetalo. Naprotiv.

Da u Sloveniji do sada "nisu primetili nacionalizam, ili o njemu nemaju baš nikakvo mišljenje" tvrdi čak više od dvadest pet odsto učesnika ankete koju je sproveo biro "Dela"i "Stk" ("Kontakt").

Photo: Stock
Od 635 učesnika ankete 17,8 odsto njih tumače slovenački nacionalizam kao odbranu od "nacionalne ugroženosti" i kao "pojedinačnu pojavu".

Njihovo uverenje trebalo bi da odslikava stvarnost upravo u danima kada je policija Slovenije u jednoj od dosad najopsežnijih akcija u Ljubljani, Mariboru i Kranju uhapsila osamnaest osoba osumnjičenih za pripremanje terorističko-diverzantskih ataka većinom na neslovence. Kako se pretpostavlja neke od akcija već su izvedene. Među pritvorenima je i predsednik ekstremno nacionalističke "slovenačke nacioanlne stranke" Zmago Jelinčić. Kod tih najvatrenijih i najmilitantnijih pobornika etnički čiste Slovenije, čija je jedna od glavnih parola "Napravite mi ovu državu ponovo slovenačkom" pronađene su velike količine savremenog oružja i municije. Čak i tri "ose" (protivtenkovks erakete).

Samo svaki deveti anketirani ubeđen je da nacionalizam u Sloveniji "treba strogo progoniti", a 5,5 odsto uoitanih pribojava se da bi suviše izraženo takvo "lokalno rodoljublje" moglo naškoditi ugledu mlade slovenačke države u inostranstvu.

***

Kertes: I JA SAM PROTIV ETNIČKOG ČIŠĆENJA
- Nakon što je savezna vlada formalno potvrdila odluku gospodina Milana Panića o mom smenjivanju sa dužnosti pomoćnika saveznom ministra za unutrašnje poslove zbog mog navodnog neslaganja sa planom vlade o zabrani etničkog čišćenja u Jugoslaviji, saopštavam da sam i ja protiv etničkog čišćenja - rekao je sinoć u izjavi za javnost Mihalj Kertes, narodni poslanik Skupštine Republike Srbije.

"Ne znam koga bih ja kao Mađar u Jugoslaviji etnički čistio. Nisam upoznat da program vlade o zabrani etničkog čišćenja uopšte postoji, a bilo bi besmisleno da postoji jer etničkog čišćenja u Jugoslaviji nema" - dodaje Kertes i zaključuje.

"Imao sam nesreću da budem službenik vlade kojom predsedava gospodin Panić i drago mi je što je jedan ljuti Srbin i spretni Amerikanac uhvatio kao srpskog nacionalistu Mađara u Jugoslaviji. Posle ovog rastanka biće nam obojici lakše".

*Nastavak u petak 26. avgusta