Durić: Zapaljena železnička stanica

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 28. avgusta 1992. godine

KORAK KA KONAČNOM RAZREŠENJU KRIZE (London, 27. avgusta):
"Konferencija predstavlja jedan, rekao bih, u ovom trenutku najznačajniji korak da se konačno razereši jugoslovenska kriza", izjavio je večeras u intervjuu za TV Srbije predsednik Srbije Slobodan Milošević.

"Vi se dobro sećate da smo mi vrlo dugo", nastavio je Slobodan Milošević, "insistirali na ulozi Ujedinjenih nacija u rešavanju jugoslovenske krize, odnosno, zalagali smo se za to da Ujedinjene nacije ne budu prisutne u Jugoslaviji samo u funkciji mirovnih snaga, već da se politička uloga Ujedinjenih nacija poveća. To je praktično učinjeno i ja verujem da uz takvo učešće Ujedinjenih nacija sada tek postoje uslovi da se napravi jedan istinit prilaz jugoslovenskoj krizi, jedan objektivan prilaz jugoslovenskoj krizi, koji će omogućiti da se podjednako uvaže interesi svih jugoslovenskih naroda. Dakle, da se ova iskrivljena slika, u kojoj je Srbija predstavljena u jednom negativnom svetlu, popravi, odnosno, dovede na svoju realnost. To su preduslovi da se dođe do trajnih rešenja, koja će omogućiti i trajan mir.

Najveći problem, kao što je svima poznato, je problem Bosne i Hercegovine i upravo je očigledno da se na konferenciji svi zalažu da tamo odmah prestane rat i da se odmah sedne za pregovarački sto. Ja mislim da će postati vrlo brzo jasno da se kriza u Bosni i Hercegovini ne rešava tako što će se davati podrška pojedinim stranama, jer davanje podrške pojedinim stranama može da eskalira ratne sukobe. Treba svim stranama dati podršku da prekinu vatru i da sednu za pregovarački sto. To je jedini izlaz iz situacije koju mi danas imamo na jugoslovenskom prostoru.

I druga pitanja, kao što vidite, pokrenuta su, naročito pitanje ljudskih i manjinskih prava. Bilo je dosta pritisaka koji se tiču Kosova. Mislim da naša javnost treba da zna da mi tu imamo jedan potpuno čist i jasan stav. Kada je reč o ljudskim i manjinskim pravima, mi apsolutno i od početka insistiramo na tome da ta prava moraju biti zaštićena u okviru najviših standarda KEBS-a.

Ne dirajte mi Kosovo: Slobodan Milošević, odlučan
Photo: Stock
Tačno je da pitanje ljudskih i manjinskih prava nije nekakvo interno pitanje, jer su to univerzalni principi, koje čitav svet mora da poštuje. Međutim, međunarodna zajednica ima pravo da od nas zahteva, da nam stavlja primedbe do tih granica ispunjenja najviših standarda KEBS-a. Sve ostalo je naše interno pitanje. Sve ostalo su interne stvari Srbije i Jugoslavije.

Prema tome, jedno su ljudska i manjinska prava, na primer, Albanaca na Kosovu, a drugo je status Kosova. Pitanje ljudskih i manjinskih prava svakako je pitanje o kojem može da raspravlja, i te kako međunarodna zajednica na ovakvim i sličnim konferencijama, ali pitanje statusa Kosova i neosporna činjenica da je to deo Srbije, da je Kosovo Srbija, da će to i ostati, apsolutno je naše interno pitanje.

Ja sam vrlo zadovoljan što, sa izuzetkom par govornika, Albanaca i par govornika, niko nije na ovoj konferenciji osporio upravo takav prilaz, da nema govora o tome da se na bilo koji način Kosovo posmatra izdvojeno od Republike Srbije. Dakle, pitanje našeg teritorijalnog integriteta ne može ni na kakav način biti otvoreno u tom pogledu. Niti bismo mi, svakako, na to mogli pristati.

Na pitanje kako da se odgovori na napade da je Srbija jedini krivac za rat u BiH i kako da se otvori proces jednog realnijeg pristupa, Milošević je rekao:
"Upravo ovakvim uključivanjem svetske organizacije mislim da postoji ozbiljna garancija da se napravi jedna uravnotežena slika. Vi, uostalom, znate da su u čitavoj ovoj našoj jugoslovenskoj krizi jedine uspešne aktivnosti, koje su zaista uspešno privedene kraju, bile aktivnosti koje su vodile Ujedinjene nacije. To je bila misija Sajrusa Vensa i realizacija njegovog kompletnog plana. Kao što znate, i mnogi izveštaji, koje su davali predstavnici Ujedinjenih nacija, bili su objektivni, za razliku od mnogih drugih izveštaja koje su druge strane davale o jugoslovenskoj krizi.

Ako se, dakle, na taj kolosek Ujedinjenih nacija skrene celokupna aktivnost, mislim da možemo imati poverenja da će jedna uravnotežena slika, prema tome i objektivan prilaz jugoslovenskoj krizi moći da bude realizovan.

Na pitanje - šta je to što motiviše predstavnike pojedinih zemalja, pa i njihove vlade da imaju takav stav prema Srbiji, Milošević je odgovorio: "Očigledno, kod nekih zemalja, to su zemlje koje su pomagale razbijanje Jugoslavije, to su njihovi interni i dugoročni interesi. No, nesumnjivo je da se u jugoslovenskoj krizi stvari konačno moraju da završe i reše u samoj Jugoslaviji i da će u tom pogledu jedan, rekao bih, opšti napor i nastojanje svetske organizacije tome da pomogne da urodi plodom. Ja to očekujem i ja u to čvrsto verujem.

Što se tiče ishoda konferencije, videli ste da je reč o principima. principi su manje-više sasvim u redu. Sigurno da je uvek lakše saglasiti se sa principima, nego realizovati sve te principe. Ako principi, budu dosledno realizovani, onda ne bi trebalo da bude problema u konačno razrešavanju krize", zaključio je Slobodan Milošević

***

GRBAVICA POD SNAJPERSKOM VATROM (Pale, 27. avgusta):
Artiljerijskih okršaja sinoć je bilo u Sarajevu i okolini samo u prvoj polovini noći, a pešadijske borbe vođene su do 22 časa u Novom Sarajevu. Najžešće je bilo na linij razdvajanja srpskih i muslimanskih snaga između Grbavice i Hrasnog.

Do borbi je došlo, jer su zelene beretke zasipale prethodno tokom celog dana Grbavicu snajperskom vatrom, da bi uveče po ovom naselju počele da padaju i granate. Kako je javio Srpski radio, srpska strana je potom uzvratila na vatru i došlo je do pešadijskih borbi u Ulici Darovalaca krvi, Milutina Đuraškovića i Trgu Pere Kosorića.

Tokom noći ponovljeni su i artiljerijski napadi sa Butmira, Vojničkog polja i Mojmila na Nedžariće i Kasindolsku ulicu. U ovim napadima, prema Srpskom radiju, sa Stupa su uz Muslimane dejstvovali i pripadnici HVO, koji su nedavno iskazali lojalnost sarajevskim vlastima, protiveći se struji predsednika Herceg Bosne Mate Bobana koja zagovara samostalnu nacionalnu zajednicu Hrvata.

Photo: Mark H. Milstein / Northfoto
Muslimanske snage pokušale su sinoć sa Vrbanje proboj preko Jevrejskog gorblja prema Trebeviću. I ovaj artiljerijsko-pešadijski napad, kako je Tanjugovom izveštaču rečeno u Komandi srpske vojske, brzo je odbijen.

Sa Ormanja i Igmana muslimanske snage su ponovo sinoć povremeno minobacačima tukle Hadžiće, a obnovljeni su i artiljerijski napadi na Vojkoviće, Ilinjaču, Ilijaš, Ilidžu i Rajlovac. Svi ovi napadi uspešno su odbijeni, tako da se u drugoj polovini noći situacija na ratištu smirila.

Sarajevski centar bezbednosti javio je, takođe, da je sinoć najteže bilo u Novom Sarajevu gde je, kako se navodi, na Trgu Pere Kosorića zapaljen jedan, a na Dolac Malti nekoliko objekata.

Prema informacijama centra, do ponoći su padale granate i na rubne delove starog grada, po novom gradu i delu Dobrinje koji je pod kontrolom muslimanskih snaga. U novom gradu, kako se tvrdi, zapaljeno je nekoliko kuća.

***

ZAPREPAŠĆENJE ANTISRPSKIM NOVINSKIM PRIKAZIVANJEM
Zaprepašćeni smo uglavnom jednostranim i antisrpskim novinskim prikazivanjem stanja u Jugoslaviji u američkim sredstvima informisanja, ističe vladika istočno-američki Mitrofan u pisanju Srpskoj pravoslavnoj crkvi saznaje Tanjug danas u Patrijaršiji.

U pismu se citira izjava srpskog sveštenstva istočne Amerike upućena tamošnjoj javnosti u kojoj vladika Mitrofan ističe da je "u odnosu na sukobe u Jugoslaviji neobjektivan stav čak i mnogih predstavnika vlade SAD-a". Vladika u ime svih Amerikanaca srpskog porekla američku javnost upozorava: "Mi kao srpski pravoslavni hrišćani jasno osuđujemo sve vrste krvoprolića, terorizma i upotrebe sile u pokušaju da se razreše duhovne i etničke napetosti u Jugoslaviji".

"Pozivamo na nepristrasno i pravedno rešenje krize putem pregovora koji bi uzeli u obzir legitimne aspiracije i veoma velike zeblje svih naroda na tom prostoru", poručuje srpsko sveštenstvo. Svetska javnost se zatim poziva da identifikuje sve sabirne logore na prostoru bivše Jugosalvije.

propoved mirnog rešenja, putem dogovora: Sveštenik pod oružjem
Photo: static.funnyjunk.com
"Odbacujemo nasilno 'etničko čišćenje' i sve napade na humanitarnu pomoć. Protestvujemo protiv implicinog i eksplicitnog karakterisanja srpskog naroda i pravoslavne hrišćanske vere kao zaostalog, varvarskog, necivilizovanog ili protivzapadnjačkog", poručuje vladika. "Tugujemo zbog onih koji su pobijeni, mučeni, osakaćeni ili raseljeni u sadašnjem konfliktu. Međutim, zašto se ostavlja, obično pogrešan, utisak da su sva takva dela počinili Srbi, dok se slične radnje protiv Srba zapostavljaju ili se o njima krajnje slabo izveštava. Bilo je čak primera kada se zločini nad Srbima prikazuju kao srpski zločini", upozorava Mitrofan.

Fraza "srpska agresija", kojom, kako kaže vladika, američki mediji pokušavaju da objasne sve probleme, ukazuje na to da Srbi žele da izvrše invaziju na zemlje svojih miroljubivih suseda, a zaboravlja se da Srbi, takođe, žive i u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj.

Srpsko sveštenstvo istočne Amerike predlaže ponovo povlačenje granica koje bi bliže odražavale etnički sastav područja na prostoru bivše Jugoslavije, ali da se to učini mirno, putem pregovora.

***

KAKVA PRAVA IMAJU ALBANCI (Priština, 27. avgusta):
Već mesecima, zahvaljujući pre svega jakoj medijskoj propagandi i agresivnom i planskom nastupu albanskih političkih partija na Kosovu i Metohiji, stvorena je situacija "zabrinutosti" zbog navodnog ugrožavanja ljudskih prava šiptarske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji.

Dokazivanja o tome da Albanci u Jugoslaviji i Srbiji uživaju sva ljudska i građanska prava na najvišem svetskom i evropskom nivou, sem retkih izuzetaka, ostala je bez odjeka. Majstori propagande iz redova albanskih političkih partija na Kosmetu, povezani sa propagandistima iz, najpre Hrvatske i Slovenije, a zatim i iz nekih evropskih zemalja, nametnuli su svetu potpuno krivu sliku o stanju ljudskih prava albanske nacionalne manjine. Kosmet već više godina obilaze razne delegacije raznih međunarodnih institucija i novinari koji po već unapred utvrđenom zadatku jedinu isstinu vide u onome što im saopšti albanska strana, iako se ponekada sretnu i sa srpskom stranom.

Govoreći nedavno u Kosovskoj Kamenici, Vukašin Jokanović, potpredsednik Skupštine Srbije, izjavio je povodom optužbi o navodnom ugrožavanju ljudskih prava Albanaca da nije reč o ljudskim pravima već o pokušaju da se Jugoslaviji i Srbiji oduzme teritorija i formira takozvana "Kosovo republika", što za Srbiju i SRJ ne može biti prihvatljivo.

Milan Panić, predsednik jugoslovenske vlade, na poslednjoj sednici saveznog parlamenta izjavio je povodom Kosova i Metohije da je to unutrašnji problem SRJ i da on i njegov tim neće dati ni santimetar jugoslovenske teritorije.

U razgovoru koji je Dobrica Ćosić imao sa predstavnicima političkih partija, a zatim i sa naučnim i drugim radnicima Srbije i Crne Gore, jasno je stavljeno do znanja da bez obzira na pritiske, povodom održavanja Londonske konferencije, neće biti teritorijalnih ustupaka, niti se Albancima na Kosmetu mogu dati veća prava nego što je to predviđeno najvišim svetskim dokumentima, koji regulišu pitanja ljudskih prava i nacionalnih manjina i etničkih grupa.

Pitanje nacionalnih manjina i njegovo rešavanje godinama je u Jugoslaviji isticano kao primer zbog načina na koji je ovo osetljivo pitanje rešeno. Što se odnosa prema nacionalnim manjinama tiče, u Saveznoj Republici Jugoslaviji se ništa nije promenilo. Promenio se odnos nacionalnih manjina prema Srbiji i SRJ.

Političke partije koje okupljaju albansku nacionalnu manjinu od pre dve godine otvoreno rade na stvaranju svoje države, takozvane "Kosovo republike". U tome imaju podršku nekih moćnih krugova u svetu. Stalnom propagandom stvorena je slika o navodnoj ugroženosti ljudskih prava.

Photo: EPA
U ostvarivanju ovog osnovnog cilja nisu se birala sredstva, pa je prema odluci rukovodstva političkih partija Albanaca, najveći broj Šiptara otkazao poslušnost državi u kojoj žive - Srbiji i SRJ. Svaka država u takvoj situaciji promenila bi svoje zakonske propise i naterala, čak i silom, na poštovanje zakona. U Srbiji je primenjen metod strpljenja i pokušaja uspostavljanja dijaloga sa albanskim političkim partijama, što se već više puta završavalo neuspehom i odbijanjem Albanaca da razgovaraju sa predstavnicima SRJ i Srbije.

Albanci kao nacionalna manjina uživaju sva prava. Jedno od najvažnijih je da su potpuno ravnopravni kao građani sa svima u SRJ. Imaju svoje škole na albanskom jeziku od osnovne do fakulteta, pa čak i obdaništa. Albanci su se, međutim, opredelili za bojkot škola i fakulteta kako bi svetu prikazali da im navodno srpske vlasti ne dozvoljavaju da se školuju.

Manipuliše se i pitanjem informisanja Albanaca. Istina je da na Kosmetu na albanskom jeziku gotovo svakodnevno izlazi petnaestak listova koji se štampaju u državnoj štampariji Srbije, iako oni pišu protiv države u kojoj žive. Albanci imaju program na radiju i TV, o čemu su obaveštene i mnoge delegacije KEBS-a, koje su na licu mesta uverene u istinitost takvih tvrdnji.

Na Kosovu i Metohiji zaposleno je 200 hiljada građana, od toga gotovo 150 hiljada su Albanci. Otuda su neistinite tvrdnje o proterivanju Albanaca s posla. Istina je da je oko 35 hiljada njih napustilo svoja radna mesta u nameri da bojkotuje srpsku državu. Albanci su, međutim, zaposleni u svim radnim kolektivima, državnim ustanovama, organima bezbednosti i na drugim mestima.

Takođe je netačna i tvrdnja o proterivanju lekara pripadnika albanske nacionalne manjine, pa čak i bolesnika. Na svim klinikama zaposlen je veliki broj Albanaca, od lekara do nižeg medicinskog osoblja. Posao su napustili samo okoreli secesionisti, koji su otvorili privatne ordinacije i koji sada svoje usluge naplaćuju od 100 do 3000 maraka. Svi dobronamerni, kojima je stalo do istine, mogu se na licu mesta uveriti da se na klinikama Medicinskog fakulteta leče uglavnom Albanci.

Reč je o manipulacijama kada se tvrdi kako navodno postoje "dva aršina" za sprovođenje zakona. Niko ne tvrdi sa sigurnošću da takvih pojedinačnih slučajeva nije bilo, ali su akteri uglavnom neodgovorni pojedinci a ne vlast u Srbiji. Da se zakon podjednako primenjuje na sve pokazuje i primer da je nedavno, na primer, zabranjena izgradnja benzinske pumpe Bogdanu Laziću, zbog toga što nije imao odobrenje za izgradnju. Međutim, javna je tajna da najveći broj onih koji rade bez odobrenja jesu Albanci: otvaraju lokale bez odobrenja, prevoze putnike bez odobrenja, prodaju robu bez deklaracije, imaju ordinacije bez odobrenja nadležnih republičkih organa. Država u takvoj situaciji mora primenjivati zakon, što se prikazuje kao ugrožavanje ljudskih prava, iako je poznato da su Albanci vlasnici 30 hiljada lokala i preduzeća. (Zejnel Zejneli)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 29. avgusta 1992. godine

PANIĆ UPOZORAVA MILOŠEVIĆA (London, 28. avgusta):
Konferencija u Londonu je bila veliki uspeh jer predstavlja prvi put vidljiv prodor ka miru na prostorima bivše Jugoslavije - rekao je danas na konferenciji za štampu pred povratak u Jugoslaviju premijer Milan Panić.

"Ne osećam se više tako usamljenim" - naglasio je Panić, uveren da su lideri velikog broja značajnih zemalja na dvodnevnom skupu o Jugoslaviji počeli da ispoljavaju toliko neophodno razumevanje za stavove vlade kojoj je on na čelu.

Panić je ukazao da su lideri velikih sila uočili da je "naša želja da stvarno radimo na miru". Tako su bosanski Srbi, Hrvati i Muslimani pristali na to da stave pod kontrolu UN svoje teško naoružanje i prestanu da "okupiraju tuđe teritorije" - rekao je Panić.

Na londonskoj konferenciji svet je imao priliku da se uveri da Jugoslavija "ima jednog novog lidera, to sam ja" - istakao je Panić, dodavši da je "predsednik Srbije Slobodan Milošević u privatnom susretu sa Karingtonom i Sajrusom Vensom odobrio svih 12 tačaka mog mirovnog plana".

"Zadovoljan sam što je Milošević privatno prihvatio moj program. Sada želim da mu uputim javnu primedbu. Ono što se računa nisu reči, već dela. Ovaj mirovni plan je zvanični plan SRJ. Milošević mu se mora povinovati - inače će početi druga priča" - kaže se u saopštenju koje je novinarima podelila jugoslovenska delegacija posle konferencije za štampu.

Ako Milošević ne ispuni obećanje, mnogo ću da se naljutim: Milan Panić, opasan
Photo: media.cnbc.com
Panić je svojih 12 principa za mir prezentirao britanskom premijeru Mejdžoru i drugim svetskim liderima još 17. avgusta. Mejdžor i šef britanske delegacije Herd, kao i mnogi drugi delegati mirovne konferencije u Londonu, veoma su se pohvalno izrazili o Panićevom planu.

"Milošević se obavezao ne samo meni kao premijeru SRJ, već i drugim svetskim liderima na londonskoj konferenciji da će se pridružiti onima koji žele mir, aktivno sprovodeći svaku tačku jugoslovenskog plana u dobroj volji" - kaže se u Panićevom saopštenju.

"Danas želim da uputim javno upozorenje Miloševiću: ukoliko predsednik Srbije propusti da ispuni svoje obećanje, onda ću ja ispuniti svoju dužnost i tražiti njegovu ostavku" - kaže se u saopštenju Panićevog kabineta.

Na konferenciji za štampu Panić je priznao da SRJ zaista nije još uvek međunarodno priznata, ali je ocenio da "stvari idu nabolje" i da će uskoro doći do međusobnog priznanja svih bivših jugoslovenskih republika i SRJ.

Na pitanje da li postoji borba za vlast između njega i Miloševića, Panić je odgovorio da takva borba može postojati među "onima koji su jednaki, a mi nismo jednaki", po poziciji u hijerarhiji vlasti i na osnovu ustav SRJ.

U britanskoj štampi su odnosi Milošević - Panić predstavljeni kao "namešten sukob" za javnu upotrebu. Međutim, izuzetak je ugledni "Tajms", koji je pokušao da prati "ljutite reakcije" Miloševića, prilikom izlaska iz konferencijske dvorane, "još pre nego što se sastanak okončao".

***

Ćosić: VIŠE NEMA STRAHA OD VOJNE INTERVENCIJE
Strepnja nam je bila dublja od nade odlazeći u London, a sada, vraćajući se nada nam je dublja od strepnje, izjavio je sinoć na Surčinskom aerodromu Dobrica Ćosić, predsednik Jugoslavije, po povratku sa Mirovne konferencije u Londonu.

Jugoslovenska delegacija koja je proteklih dana učestvovala na konferenciji o bivšoj Jugoslaviji stigla je sinoć u Beograd, specijalnim avionom, oko 22 časa. Predsednika Ćosića, i premijera Milana Panića, na beogradskom aerodromu dočekali su predsednik vlade Radoje Kontić, načelnik Generalštaba vojske Jugoslavije, general-pukovnik Života Panić, kao i mnogobrojne novinarske ekipe.

Na kraćoj konferenciji za štampu, predsednik Ćosić je izneo utiske o toku i ishodu londonske konferencije. Po njegovim rečima u Londonu se dogodio veliki preokret. Uvereni smo da se svetska zajednica odlučila za miroljubivo rešenje jugoslovenske krize i traženje političkog rešenja za prekid rata u Bosni i Hercegovini.

To nije mali preokret, rekao je Ćosić, poručivši građanima SR Jugoslavije da više nemaju razloga da se plaše strane vojne intervencije.
- Pobedio je razum, odgovorni ljudi svetske zajednice shvatili su da je mir najpouzdaniji put za rešenje krize i konflikta. Međutim, sa izvesnom tugom moram da kažem da je međunarodni položaj naše zemlje vrlo, vrlo težak ali nije beznadežan. Prvi put smo dobili uveravanja da u svetu postoje zemlje koje su spremne da nas shvate i da nam pomognu. U Londonu je svak pokazao svoje lice, videlo se ko je za mir, videlo se ko nosi pretnju i agresiju, rekao je Ćosić.

Govoreći o ponašanju delegacija bivših jugoslovenskih republika, predsednik Ćosić je izrazio razočarenje nastupima naše, kako je rekao, bivše braće. Ali, u Londonu su se pokazali i naši prijatelji. Prvi put smo dobili obećanje međunarodne javnosti da, ako ispunimo uslove, sankcije će biti skinute. Ti uslovi, podsetio je Ćosić, su teški ali nisu nemogući. Mir u Jugoslaviji ne zavisi samo od nas.
- Nadam se da će u strašnom građanskom ratu u BiH i muslimani i Hrvati shvatiti svoju odgovornost i svoj životni interes i sa Srbima potražiti mogućnost zajedničkog života.
- Verujem da smo časno zastupali svoju zemlju a bilo je i teških trenutaka, ultimatuma, kad smo morali da napuštamo konferenciju. Ali, ipak blagodareći razumu odgovornih državnika, došlo se do kompromisa koji je za nas častan. Verujem da ćemo održati reč i sa više optimizma gledam na našu budućnost, rekao je Dobrica Ćosić.

Strepnja mi je dublja od nade, a plića od slutnje: Dobrica Ćosić, mudrac
Photo: Stock
Premijer Jugoslavije Milan Panić, ocenjujući nastup naše delegacije na mirovnoj konferenciji u Londonu je rekao da smo dobili najviše što smo mogli. To nije bio piknik ili neka ekskurzija u Londonu, već diplomatski rat koji smo dobili, rekao je Panić.

Po njegovim rečima konferencija je dobro počela po našu delegaciju jer su i premijer Džon Mejdžor i Daglas Herd, ministar spoljnih poslova Britanije, prihvatili svih 12 tačaka koje je predložila jugoslovenska vlada.

Panić je vrlo pozitivno ocenio završnu Mejdžorovu izjavu u kojoj se kaže da, ako Srbija i Crna Gora hoće na delu da ostvare sve one obaveze koje su iznete u pismu gospodina Panića Savetu bezbednosti, onda će Jugoslavija povratiti svoj položaj poštovanja međunarodne zajednice. Biće joj omogućeno da trguje sa svetom, da sarađuje sa članicama međunarodne zajednice. To za mene znači ukidalje sankcija, rekao je Panić.

Međutim, ako se to ne uradi Savet bezbednosti biće pozvan da primeni oštre sankcije do totalne izolacije. zato je Milan Panić, sinoć na surčinskom aerodromu, uputio poziv svim građanima Jugoslavije, članovima njegove vlade i drugima koji mogu da pomognu, da rade na tome da se ukinu sankcije. Jer, kako je rekao, ovo nam je poslednja šansa da se vratimo u međunarodnu zajednicu.

Zamoljen da komentariše njegovu izjavu oko "Miloševićevog smenjivanja", Panić je rekao da ta izjava nije tačno preneta.
- Kazao sam da svako ko ne bude poštovao dogovor iz Londona moraće podneti ostavku. A ja ću to uporno tražiti da se to ne odnosi samo na gospodina Miloševića već i na druge, ne samo iz Jugoslavije, nego i bivših jugo republika. Već sam pitao gospodina Izetbegovića da podnese ostavku, jer je već bilo dosta kršenja dogovora o miru. Nastavljanje takvog ponašanja samo produžava ovaj besmisleni rat, izjavio je Panić.

Na novinarsko pitanje kako je na njegov predlog reagovao Izetbegović, Panić je odgovorio: Nasmejao se. Na uporno insistiranje novinara da objasni da li postoji sukob sa Miloševićem, Milan Panić je rekao da su njih dvojica zajedno pregovarali sa Vensom i Karingtonom i da se Milošević složio sa svim tačkama njegovog plana. Opisujući svoj susret sa Ibrahimom Rugovom, jugoslovenski premijer je rekao da je optimista i da je obećao Rugovi da će Univerzitet u Prištini početi sa radom 15. septembra.

Panić je kratko objasnio da je pomoćnik saveznog ministra bio protiv politike jugoslovenske vlade i da je morao da ode. Inače, u jugoslovenskoj delagaciji koja je sinoć doputovala iz Londona, nije bilo predsednika Srbije Slobodana Miloševića i Mihalja Kertesa. Oni su, kako nezvanično saznajemo, u Beograd doputovali juče ujutro. (Nikola Trklja / Radovan Pavlović)

***

SILAJDŽIĆ SUMNJA U SRBE (London, 28. avgusta):
Ministar inostranih poslova BiH Haris Silajdžić ocenio je danas da je na londonskoj konferenciji o Jugoslaviji ostvaren izvestan napredak, ali da sada sve zavisi od toga da li će zapadne zemlje insistirati na realizaciji postignutih sporazuma.

U intervjuu za Bi-Bi-Si, Silajdžić je izrazio sumnju u to da će Srbi poštovati prihvaćene sporazume, pošto su i dosad, kako je rekao, davali mnoga "prazna obećanja".

Samo prazna obećanja: Haris Silajdžić, nepoverljiv
Photo: FoNet/Darko Popović
"Ako ono što je u Londonu dogovoreno ne bude bilo sprovedeno u praksi, mislim da više neće imati nikakvog smisla da se saziva neka nova konferencija", rekao je on.

Silajdžić je dodao da su od najviših funkcionera zapadnih zemalja dobijene garancije da će se oni postarati da svi dogovori budu ostvareni što je, prema njegovoj oceni, ključno pitanje cele konferencije.

***

ZAPALJENA ŽELEZNIČKA STANICA U SARAJEVU
Rat se beskrupulozno nastavlja u Bosni i Hercegovini. U Sarajevu se vode žstoke bitke, krvavi prizori putuju u svet.

U prvim noćnim satima, javlja Tanjug, provokacije su počele sa Huma, iz Buća-potoka, Velešića i sa železničke stanice. Granate su upućene na Novo Sarajevo i srpske položaje na Jevrejskom groblju. Iz sarajevskog hotela "Bristol" i iz Hrasna, dejstvovali su protivavionski mitraljezi - po Grbavici.

Sarajevski Centar bezbednosti je javio da su napadnuti Velešići i Pofalići. U izveštaju se navodi da je u tom napadu zapaljena železnička stanica kao i tvornica "Vaso Miskin Crni".

Tanjug u Komandi srpske vojske saznaje da su muslimanske snage preksinoć izvele kombinovane artiljerijsko-pešadijske napade na Grbavicu, kasarnu u Lukavici, Ilijaš, Vogošću i Ilidžu. Cilj je i dalje da se probije obruč oko Sarajeva.

U izveštaju Tanjuga sa Pala, naime, navodi se da je prekjuče oko 11 sati, uhvaćena poruka komandanta TO BiH Sefera Halilovića, u kojoj se muslimanskim snagama prenosi naređenje predsednika Predsedništva BiH Alije Izetbegovića iz Londona da se energično krene u novi napad na Ilidžu i izvrši proboj iz Sarajeva. Borbe su trajale do tri sata juče ujutro.

Photo: Jean Claude Hatterer
Žestoke borbe, prema informacijama Centra bezbednosti u Sarajevu, vođene su tokom noći na frontu prema Vogošći. Artiljerijskom vatrom, javljeno je takođe, tučeni su delovi starog grada, Dobrinja, Stup, Alipašino polje... U gradu je zapaljeno više objekata, a javljeno je da je ponovo gorela zgrada stare gradske Vijećnice. Zaraćene strane sukobile su se praktično na celoj liniji fronta od južnog i zapadnog fronta i u nekim područjima grada. Sarajevo, doslovce, gori...

Mira nema ni na hercegovačkom frontu. Hrvatsko-muslimanske snage i regularna vojska Republike Hrvatske napadaju srpske položaje, javlja dopisnik Tanjuga pozivajući se na srpske vojne izvore. Na trebinjsko-dubrovačkom ratištu, pešadijski napad vojske Republike Hrvatske, potpomognut artiljerijskom, tenkovskom i vatrom iz višecevnih bacača raketa, kako javlja Tanjug, bio je usmeren prema Popovom polju. Posebno jak bio je napad na uzvišenja Gradac i Timun, gde su položaji srpskih jedinica. (M. D.)

*Nastavak u petak 19. avgusta