Strane novinare koji lažu treba proterati

image

Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije

Rat je bio bolji: Pristalica Srpske radikalne stranke, šarmantna
Photo: Stock
STENOGRAFSKE BELEŠKE SA 20. SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE ODRŽANE 15. APRILA 1994. GODINE (Nastavak)

Sednica je pocela s radom u 13,15 sati. Prisustvovali su: Zoran Lilić, predsednik SR Jugoslavije - predsednik Vrhovnog saveta odbrane; Slobodan Milošević, predsednik Srbije i Momir Bulatović, predsednik Crne Gore - članovi Vrhovnog saveta odbrane; dr Radoje Kontić, predsednik Savezne Vlade; Pavle Bulatović, savezni ministar odbrane; general-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije i general-major Slavko Krivošija, načelnik Vojnog kabineta Predsednika SR Jugoslavije.  

ZORAN LILIĆ: Sledeća podtačka pod tekućim pitanjima je informacija o popuni i nacionalnoj strukturi lica na raspolaganju koju je uradio Generalštab Vojske Jugoslavije. To je urađeno po zaključku sa naše prošle sednice. Materijal ste dobili. Reč ima general Perišić.

MOMČILO PERIŠIĆ: U skladu sa našim političkim opredeljenjima da se Vojska Jugoslavije transformiše adekvatno nacionalnoj strukturi, mi smo to i uradili. Evo kompletnih pokazatelja koji govore da je to tako. Srba, po popisu iz 1992. godine, ima u SRJ 62%, a broj starešina koji su u Vojsci Jugoslavije 68%. Od toga, broj starešina na raspolaganju - Srba je 231, nemamo zakonskih uslova da se odmah njih rešimo, nego nakon šest meseci pošto su stavljeni na raspolaganje da odlukom Vrhovnog komandanta prestane im služba u Vojsci Jugoslavije. Crnogoraca imamo 5%, starešina 1.796, ili 7,1% što je više nego broj stanovnika, ali je dobro u ovoj situaciji. Jugoslovena ima 3,3%, a 9,7% u ukupnom zbiru, jer mnogo Crnogorca i Srba je prihvatilo jugoslovenstvo kao neko opredeljenje. Normalno, pod ovim brojem se kriju neki koji se "maskiraju", a pripadnici su drugih naroda i narodnosti. Hrvata ima ukupno 1,1 u populaciji stanovništva, a starešina imamo 135 ili 4,5%. Na raspolaganju imamo 90. Ovde vidite da je disproporcija stanovnika i njih, ali gro ovih oženili su se sa Srpkinjama ili Crnogorkama; na žalost u ovom ratu žene su igrale najvažniju ulogu, kao i u životu. (Smeh) Najveći deo tih ljudi se pokazao da je vođen idejom svečane obaveze i zakletve koju je potpisao i spašavanja svoje zemlje. On je napustio svoje najrođenije, došao je ovde sa nama. Sada bi bilo veoma nehumano da te ljude eliminišemo, jer - tamo je izdajnik, ovde ako ga isteramo iz Vojske, on onda treba da se ubije. Ali, imamo takvih 90 na raspolaganju koji nisu preselili porodicu i održavaju veze sa njima. Te ljude moramo da eliminišemo, jer saznajemo da deo od tih 1.133 ljudi - a to je 90 ili 15,2% - ne zadovoljavaju kriterijume da ostanu u Vojsci. Makedonaca imamo 0,5% u ukupnoj populaciji, a 2,9% u vojsci; 37 njih je na raspolaganju, i to pretežno oni koji nisu preselili porodice, tamo su dobili stanove i često i putuju. Mnogi od ovih 37 su umešani u "crnu berzu" i kao takvi moraju ići iz Vojske. Muslimana ima 3,1% itd…

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, nema razloga da nam to čitaš - sve to vidimo na tabeli!

MOMČILO PERIŠIĆ: Znači, ukupno, imamo 25 hiljada ljudi. Od toga 591 je na raspolaganju. Mislim da to nije značajna brojka. Ovde se vidi nacionalna struktura. Nigde nismo bili pristrasni - jedini i osnovni kriterijum je bio da se ti ljudi eliminišu ako po svojim moralnim i ukupnim kvalitetima nisu zaslužili mesto u Vojsci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Za nas je bitno da ostaje pristojna struktura, osim kod Albanaca i Mađara.

MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, ostaje oko dve hiljade ljudi. Što se tiče II armije, Srbije ima 55,8 %, Crnogoraca ima 23 %, Jugoslovena ima 6,7 %, Hrvata ima 3,2 %, Makedonaca 2,5 %, Muslimana ima 4,6%, SLovenaca 0,5 %, Albanaca 0,9 %, Mađara 0,6 % i ostalih 1,2 %. Od toga, nije raspoređeno u Crnoj Gori 27. Od tih 27, Babić je rešio osam i svega je 19 nerešeno i oni će morati napustiti Vojsku. Prema tome, vidi se da tu nema neke nacionalne čistke.

MOMIR BULATOVIĆ: Ja sam postavio pitanje bazirajući se na saznanjima iz II armije koje znam. Mislim da dat odgovor zadovoljava!

MOMČILO PERIŠIĆ: Ovo bi bila nacionalna struktura. Sada bih dodao o popuni Vojske Jugoslavije. Idemo na II armiju, pošto je tu karakteristično. Sleduje vojnika na služenju vojnog roka - ukupno 19.050 u 1994. godini, a kasnije 16.790, zato što smo izvršili transformaciju. Imajuće stanje, momentalno 11.342, a kasnije se može popuniti sa devet hiljada; na primer 1998. godine koja je najkritičnija biće 8.170. Znači, razlika je - manje 8.620. Tu razliku između sledujućeg stanja i imajućeg stanja treba da popunimo sa vojnim obveznicima, ako želimo da nam bude procenat popune 80%. Ali, 80% je selektivno samo za neke jedinice - vojne policije, izviđačke jedinice, granične jedinice, a druge jedinice zavisno od stepena opasnosti moraju da budu popunjene 100%. Ako bismo želeli da idemo do optimalnog broja od 80%, morali bismo da imamo u ovoj godini 3.904 obveznika. U narednim godinama 4.399. Ali, pošto jedne ljude ne možemo držati cele godine, nego ih držimo dva meseca - to je šest puta toliki broj. Znači, trebalo bi godišnji kontigent oko 26.394 ljudi da angažujemo iz rezervnog sastava.

Kako popuniti vojsku novim snagama: Momčilo Perišić i Slobodan Milošević, svečano obučeni i spremni za vojevanje
Photo: daily.tportal.hr
To možemo da dopunimo sa vojnim obveznicima koji su stariji od 35 godina. Ne smeta da ih pozovemo u miru, da ne angažujemo populaciju koja je nosila teret rata non-stop. Imamo ove do 35 godina i preko 35 godina koji nisu raspoređeni u ratne jedinice, a  ne morajući uvek da imamo procenat 80%, ja sam sa Božom jutros razgovarao da nema problema - on bi morao u ovoj fazi da ima oko 500-600 vojnih obveznika, a u narednim fazama od 1.000 do 1.200 što može da obezbedi sa tog prostora.

U celini, ne bi trebalo da bude većih problema, sem ako bude stepen ratne opasnosti veći, moramo da imamo 80%. Onda bismo išli da potpuno oslobodimo zemljoradnike u mesecima za koje smo doneli odluku; nadam se da će stepen ratne opasnosti svakim danom biti sve manji (…)

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, ti ideš na dvomesečno angažovanje zemljoradnika: imaš leti dva meseca i imaš zimi tri meseca. Samo je preraspodela u pitanju?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja nisam hteo da dajem kompletnu analizu da vas ne zamaram. Ja samo vama govorim da je problem za Crnu Goru i donekle u III armiji,  jer imamo Muslimana i Albanaca, ali to ćemo nadomestiti eksteritorijalnim principom popune. Ako dođe do ratne opasnosti, vi ćete valjda na moj predlog doneti odluku da povećamo stepen. Evo, tu imamo i ratnu pupunu. Imamo zemljoradnika toliko i ostalo. U slučaju eskalacije sukoba, ja ću na vreme signalizirati da se donese odluka o uzimanju i ovih kategorija u jedinice.

ZORAN LILIĆ: Dobro, ja mislim da možemo prihvatiti i jednu i drugu informaciju. Ovim smo, praktično, iscrpeli ono što je planirano za danas, osim Uredbe o platama i drugim primanjima. To više služi da se informišete, nego da donosimo posebnu odluku, jer je to u ingerenciji Vlade. Vidite kako izgledaju prosečna primanja za mesec mart u Vojsci Jugoslavije. Najveća plata je 381 dinar - general-pukovnika, najmanja je 103 dinara - vojnik po ugovoru. Ovo su neto plate. Tu još nedostaje 10% koje imaju svi pripadnici na osnovnu platu, komandno-štabni dodatak. Ako imate sugestije, možemo ih dati prema Saveznoj vladi?

RADOJE KONTIĆ: Na sednici Vlade su bila civilna lica u Vojsci Jugoslavije. Tu je bio problem, jer nisu bili raspoloženi da se civilna lica tretiraju kao vojna lica, pa je odlučeno da to procijeni Vrhovni savet odbrane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pa, jedno su civilna, a drugo su vojna lica! Civilno lice nema trupni dodatak!

ZORAN LILIĆ: Predlažem da to ide na Vladu. Ako ima nekih sugestija, recite?

Čuvar Velike Srbije na njenim zapadnim granicama: Milan Martić, tzv. predsednik SAO Krajine
Photo: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Sugestija je da Vlada malo opreznije radi s vojnim platama - ne mislim samo na vojne, nego na sve plate. Jer, počela je tendencija: svakog meseca - povećanje plate. Nama će plate da postanu "rupa" na programu ako se ovako bude odvijala dinamika povećanja plata. Svima je sada deset puta bolje nego što je bilo u januaru; ne mogu da traže da im je 50 puta bolje. Bolje je kada je čovek siromašan i zdrav - može da se obogati; ako izgleda bogat, a truo - onda će da "kljokne". Prema tome, stanje je dosta stabilizovano, u ekonomskom smislu dobro. Plate su dovedene u neki red i ne treba ići sa licitiranjem po novinama: biće toliko povećanje, novi čekovi itd. Dinar je stabilan, cene padaju. Prema tome, plate nema razloga da rastu. Tu treba biti vrlo oprezan. To sam rekao i Marjanoviću i drugima koji rade na tome.

RADOJE KONTIĆ: To sam rekao čim sam primio platu za prošli mesec - bila je skoro 50% veća nego u prethodnom mesecu, bila je 350 dinara. Ja sam jutros Mikija zvao, jer Vlada i Sindikat traže da bude 50 dinara garantovana plata. Onda mi u Saveznoj vladi, sa ovim što imamo za Vojsku i za nas, ne možemo dati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ni govora! Sindikat je drugo - ne može program da padne na sindikatu. Momo, koliko su vaše plate u markama bile u decembru?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja sam imao 14 maraka, pod uslovom da sam dinare odmah promenio u marke! Najniža plata je bila tri marke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Znači, sada imaš 30 puta realno veću platu nego u decembru!

RADOJE KONTIĆ: Mi ćemo izaći sa predlogom oko plata po platnim razredima.

ZORAN LILIĆ: To rešava probleme u raspodeli.

MOMIR BULATOVIĆ: Stvarno je nelogično da savezni poslanik ima 350 dinara platu, što je zbir moje i Slobodanove plate!?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Jeste! Kao je moguće da toliko imaju?

RADOJE KONTIĆ: Oni sami određuju plate na Administrativnoj komisiji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ali, oni dobijaju pare iz budžeta!

RADOJE KONTIĆ: Ali, Vlada tu nema ingerencije - oni sami određuju plate.

Zašto imam tako malu platu: Egzistencijalne brige Momira Bulatovića
Photo: EPA
MOMIR BULATOVIĆ: Narodna banka Jugoslavije je isplatila one obaveze po konsolidovanom bilansu za Crnu Goru 50% - za savezni budžet 78%. Meni dolaze ljudi i kažu: meni  je plata 168 dinara, mi uspavamo to da "zakrpimo", prihvatamo jer nema. Za ovaj mesec nismo dobili četiri miliona dinara - to je skoro 20% našeg budžeta, ali kako da objasnim da nema, ako moj drug koga pošaljem u Saveznu skupštinu dobije četiri puta veću platu od moje?

RADOJE KONTIĆ: Mi izlazimo sa zakonom koji će važiti za sve, ali za sada nemamo mogućnosti to da rešimo. Ići ćemo na platne razrede.

ZORAN LILIĆ: Usvajanjem ovoga, da li ćemo rešiti problem u Vojsci?

RADOJE KONTIĆ: Ovo je sadašnje stanje u Vojsci!

PAVLE BULATOVIĆ: Faktički, sa ovom Uredbom ništa se ne mijenja - ovo je samo konkretizacija zakonske obaveze o uređivanju plata u Vojsci.

MOMIR BULATOVIĆ: Ja bih molio za konsultacije oko dana Ratne mornarice. Ja sam dobio ovaj materijal. Obavio sam konsultacije sa ovim ljudima. Stalno se vraća prijedlog da dan Ratne mornarice bude 10. avgust - ako sam dobro zapamtio. Mi smo se bili dogovorili da pokušamo da nađemo neki datum iz naše novije istorije koji nije toliko sporan. Bio je prijedlog da se kao dan Ratne mornarice uzme 1. avgust, kada je Crna Gora prvi put u svojoj istoriji zvanično izašla na more, koje je sada naše zajedničko jugoslovensko more. Ali, to je bilo odbijeno, jer rečeno je da to nije jugoslovensko, nije zajedničko.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To nema veze! Odredite kadagod hoćete, samo neka bude leti.

MOMIR BULATOVIĆ: Mi smo odredili da dan Vojske Jugoslavije bude dan potpisivanja vojnog saveza između Srbije i Crne Gore. Dan RVO i PVO je 24. decembar - to je odluka srpskog vojnog ministarstva i Generalštaba Radomira Putnika od tog i tog datuma oko RVO i PVO. Sva ova obrazloženja i objašnjenja sam pročitao, što se tiče dana Ratne mornarice. To mi nije toliko značajan datum.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Reci, šta predlažeš?

MOMIR BULATOVIĆ: Imam dva predloga: prvi je predlog da bude 1. avgust kada smo došli na more.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Prihvatamo ti predlog!

MOMIR BULATOVIĆ: Drugi predlog je da dan Ratne mornarice bude onaj dan kada smo formirali sadašnju flotu, kada smo spasili brodove i kada su uplovili u Bokokotorski zaliv.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kada vam više odgovara?

ZORAN LILIĆ: Odlučite sami!

Rat kao da ne postoji za VSO: Rasprava o Danu mornarice i stranim novinarima
Photo: Stock
MOMIR BULATOVIĆ: Sada će ta banda tamo skočiti i reći: evo, uzeli vam more i uzimate datum koji je iz 1918. godine, kada je bila istorijska kontraverza - Crna Gora ne postoji, Jugoslavija još nije formirana.

ZORAN LILIĆ: To je predlog za 10. avgust!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da li vama najviše odgovara 1.avgust? Koji je drugi datum?   

MOMIR BULATOVIĆ: Drugi ne znam.  

MOMČILO PERIŠIĆ: To je 19 maj - dan stvaranja SRJ i formiranja Vojske Jugoslavije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To nema veze s Mornaricom. Neka bude 1. avgust.

ZORAN LILIĆ: Dobro, neka bude 1. avgust, neka se napiše pristojno obrazloženje.

RADOJE KONTIĆ: Šta ćemo sa praznicima SRJ? Zakon je propao u Skupštini.

ZORAN LILIĆ: Obnovi ga!

RADOJE KONTIĆ: Da li će proći? Mi smo predložili: Nova godina – dva dana, 1. maj - dva dana, 27. april Dan državnosti, 9. maj Dan pobede i 4. juli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ti praznici važe i sada.

RADOJE KONTIĆ: Da, sem 27. aprila! Ovi insistiraju uporno da se proglase i vjerski praznici - Uskrs itd.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ni govora - toga nigde nema u svetu.

RADOJE KONTIĆ: Dobro, vi prihvatate da idemo ponovo sa ovim Zakonom u proceduru? (Odobravanje)

ZORAN LILIĆ: Dobro, to je usvojeno. General me podseća da usvojimo zapisnik sa 19. sednice. Da li ima primedbi na zapisnik sa 19. sednice? (Nema). Konstatujem da je zapisnik usvojen.

MOMIR BULATOVIĆ: Ja se izvinjavam, dao sam pogrešnu informaciju, nije 1. avgust nego 10. januar.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, nije dobro 10. januar za Mornaricu - nađite neki letnji datum! Kopnena vojska nije osetljiva na datum, ali mornarica jeste, kako praznik njihov da bude u zimu?

ZORAN LILIĆ: Kada je ovaj drugi datum?

MOMČILO PERIŠIĆ: To je 19. maj.

MOMIR BULATOVIĆ: Može biti dan kada je potpisano naređenje da Ratna mornarica JNA postaje mornarica Vojske Jugoslavije.

MOMČILO PERIŠIĆ: To je još prije urađeno, a 19. maja je finalizovano. Dobro, možemo naći neki drugi datum.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Shvatili smo šta je poenta. Ako još pomire da to bude u leto - dobro je!

MOMIR BULATOVIĆ: Ako ne nađemo odgovarajući datum, neka bude onda 10. januar?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro, ako ne nađete drugi datum, neka bude 10. januar.

MOMIR BULATOVIĆ: To je ovaj predlog koji je, inače, u materijalu Tradicije Vojske Jugoslavije preferiran kao jedan od mogućih.

(…)

RADOJE KONTIĆ: Prošli put sam rekao da ćemo se zadužiti hartijama od vrednosti od 50 miliona dinara. To smo uradili. Doneli smo odluku na sednici Savezne vlade. Pripremamo izdavanje obveznica. To radimo radi Vojske. Ali, molim da se shvati da je to rešavanje likvidnosti budžeta - to nisu nova sredstva sa kojima bi se moglo ići u nove poduhvate i nove narudžbine. To moramo da vratimo za tri meseca. Tada ćemo moći to da vratimo. To najviše uzimamo da bi Vojska platila industriji ono što je dužna. Molim da se ne shvati da smo stvorili brešu da se može naručivati mimo stavki u budžetu! Drugo, naša Savezna uprava za kontrolu letenja u protekle dve godine oprihodovala je na računima u inostranstvu blizu 70 miliona dolara. Ovde je svega keš plaćeno 2-3 miliona. Sada ta sredstva ne možemo da koristimo. Ima predlog od određenih agencija, firmi itd. iz inostranstva - nude se za deblokadu pod uslovom da provizija bude do 15%.

Datum proslave Dana mornarice ipak je važniji od svega: Rat se ne pominje na ovoj sednici Vrhovnog saveta odbrane
Photo: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nemoj to da prihvatiš! Treba naći neki predlog da nas ne "oderu”. Zašto da im damo 10 miliona dolara?

RADOJE KONTIĆ: Mislim da je to mala provizija u odnosu na ono koliko naše firme plaćaju - to ide do 30%.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To su derikože koje se bogate! Skinuće nam sankcije za letenje, pa ćemo to moći da oprihodujemo.

MOMIR BULATOVIĆ: To su pare Savezne vlade?

RADOJE KONTIĆ: Da, sve su moje pare.

MOMIR BULATOVIĆ: Ja bih prihvatio da to uradimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da probamo da deblokiramo, jer ako agencija može da deblokira, možemo i mi! Predlažem da malo o tome razmislimo, da se raspitamo kako to da deblokiramo.

MOMIR BULATOVIĆ: S obzirom da nam sankcije povećavaju cijenu u prosjeku 40 % svakog uvoznog elementa, 15 % je podnošljivo. Ali, slažem se sa Slobodanom da se raspitamo i da to vidimo.

Opasna profesija: Grlčki novinar Argyris Dinopoulos u Sarajevu 1995.
Photo: Argyris Dinopoulos Blog
RADOJE KONTIĆ: Sledeće, to je oduzimanje akreditacije stranim novinarima. Sloba Ignjatović je, polazeći od svojih ovlašćenja i zakona, bez prethodne konsultacije sa mnom, uručio "Frans presu" i CNN-u otkaze. On ima pravo da to uradi. Ali, mislim da ne bi bilo dobro da dalje idemo. Ovo je izazvalo dosta efekta u zemlji i inostranstvu. Dobio sam dosta protesta i pisama.

PAVLE BULATOVIĆ: Ali, ima i podrške!

RADOJE KONTIĆ: Imamo podrške iz zemlje - juče je glavna podrška došla od strane Šešelja. Da li to sada treba dalje širiti, ili smo postigli cilj sa ove dve agencije?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: One koji lažu treba oterati.

MOMIR BULATOVIĆ: Prvo onda moraš da oteraš svu našu opozicionu štampu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Našu opozicionu štampu moramo da trpimo, onu ne moramo. Ignjatović treba da nam da informaciju kako oni pišu, šta rade, koga predlaže. Treba to da vidimo. Jer, ako oni daju u novine šta su ovi objavljivali, to ni "pas s maslom ne bi pojeo". Njima boravak u Jugoslaviji služi kao pokriće da su autentični očevici nečega, a lažu, pa lažu! Meni Akaši prekjuče kaže, oni su tri dana insistirali i emitovali iz UN da je onaj francuski podnarednik što je ubijen kod Bihaća ubijen od Muslimana. CNN nije hteo to da objavi!

RADOJE KONTIĆ: CNN je plaćen!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: I "Njujork tajms" takođe treba isterati. Arapi su zakupili pola prostora u njemu! Mislim da je ovo jako dobro upozorenje za njih.

RADOJE KONTIĆ: Mislim da je upozorenje dobro. Ne znam da li da stanemo. Neka se pripremi informacija, pa da vidimo šta ćemo.

Rat na sve strane: Bosna 1994. godine
Photo: Stock
MOMIR BULATOVIĆ: Jučerašnji tekst u "Politici" nije bio ubjedljiv oko "Frans-presa". Oni se pozivaju na našeg opozicionara koji laže i on je "objektivan". Mislim da bi trebalo da nam se pripremi informacija pa da to pogledamo.

RADOJE KONTIĆ: Ja ne znam šta je sa ovom kompanijom "Soroš"?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Njih treba izbaciti! Jasno je šta je Soroš!

(Sednica zaključena u 14,30 sati)

* Nastavak feljtona u subotu 13. avgusta