Kačavenda: Strašne torture nad Srbima

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 27. avgusta 1992. godine

KARADŽIĆ PRIHVATA PANIĆEV PLAN (London, 26. avgusta):
Lider bosanskih Srba je danas prihvatio predlog jugoslovenskog premijera Milana Panića da se uspostavi kontrola, uz pomoć "plavih šlemova", na granici između SRJ i Bosne i Hercegovine.

U razgovoru za BBC Karadžić je rekao da bosanski srpski borci neće od toga pretrpeti nikakvu štetu, jer "sada tim pravcem ne može proći ni komarac".

Karadžić je zahtevao da se na isti način uspostavi kontrola nad granicom između Hrvatske i BiH, naglasivši da preko nje stižu ne samo velike količine oružja za Muslimane i hrvatsku vojsku, već i veliki broj pripadnika regularne hrvatske vojske.

Oružje iz Srbije nam ne treba, već smo ga dobili: Radovan Karadžić, kartograf smrti
Photo: Stock
Karadžić je upozorio da Muslimani redovno dobijaju nove količine oružja preko luke Split, ali je ocenio da "čak ni to ne može bitno uticati na ishod dosadašnjih borbi". "Nama oružje iz Srbije uopšte nije potrebno" - dodao je Karadžić.

***

TRAŽI SE ODGOVORNOST ZA RAT (London, 26, avgusta):
Neophodno je obustaviti krvoproliće u Bosni i Hercegovini i naći izlaz iz krize miroljubivim sredstvima. To je zajednička ocena izlaganja 37 učesnika u diskusiji, danas na konferenciji o Jugoslaviji u Londonu koja se odvijala na zatvorenoj sednici, ali su tekstovi više govornika dostavljeni pres-centru, ili su o sadržajima tih govora novinare, informisali predstavnici delegacija pojedinih zemalja. Uočljivo je da u tim govorima nedostaje analiza uzroka rata na tlu bivše Jugoslavije, ali ne i osuda one strane koja je, po oceni pojedinih govornika, kriva za dramatične događaje.

Tanjug saznaje da je danas pre podne govorio lord Karington koji je optužio Srbe za izbijanje ratnih sukoba da bi kasnije i ostali u Bosni, Muslimani i Hrvati, bili upleteni u ratne okršaje. Po Karingtonu, Bosna i Hercegovina ne sme da se deli, jer bi Muslimani najviše izgubili, ali bi, rekao je Karington, najviše dobili kada bi prihvatili da razgovaraju o mirnom rešavanju bosanske krize.

Kako se moglo i očekivati, albanski ministar Sereči napao je u Londonu Srbiju što se pogoršava, kako je rekao, položaj Albanaca na Kosovu. Osporio je prvo Srbima da u Londonu govore u ime Albanaca na Kosovu i zahteva međunarodnu kontrolu za ovaj deo Jugoslavije.

Takođe prema očekivanju, austrijski ministar Alojz Mok je žestoko napao Srbiju i Crnu Goru i zahtevao vojnu intervenciju da bi se zaustavio rat u Bosni. Po njegovim rečima, sankcije nisu urodile plodom. On je čak izračunao da je pedeset zemalja osudilo Srbiju i Crnu Goru za, kako je ocenio, agresiju u Bosni i Hercegovini. Za nega je etničko čišćenje isto što i aparthejd. Londonska konferencija, rekao je austrijski ministar, poslednja je šansa da se spreči rat u Bosni. Ako se to ovde ne postigne tada, rekao je, Jugoslaviju treba isključiti iz OUN i svih međunarodnih organizacija. Zalagao se za još teže sankcije prema Srbiji i Crnoj Gori.

Tanjug saznaje da je ministar inostranih poslova Irske Endrju upozorio da se u Bosni veoma oštro krše međunarodne konvencije i da Muslimani nestaju. I ovaj ministar je tražio odgovornost pojedinaca za, kako je rekao, učinjene zločine. Zatražio je da se zatvore svi logori kao i specijalni status za Vojvodinu i Kosovo.

Belgijski ministar Klaes je naglasio da granice ne mogu silom da se menjaju i da teško naoružanje konačno mora da se stavi pod kontrolu OUN. Isto tako granice Savezne Republike Jugoslavije, Dunav kao i vazdušni prostor nad Jugoslavijom, po rečima belgijanca, morali bi da se kontrolišu. Nebo bi bilo pod kapom stranih avijacija.

Rat u Bosni preti čitavom regionu, smatra bugarski ministar Ganev. Tražio je da se ispitaju uzroci građanskog rata. Optužio je srpsku vladu za rat u Bosni i najavio da je njegova zemlja spremna da učestvuje u obnovi ove teritorije kad rat mine.

Ministar spoljnih poslova Kanade istakao je da za ratne zločine u Bosni odgovorni moraju da idu na sud. Po njegovoj oceni, Kosovo ne može da bude samo unutrašnja stvar Srbije i da i u Hrvatskoj moraju da se daju veća prava manjinskom narodu.

Kriza preti svetu, rekao je kineski ambasador Cen, ali međunarodna organizacija ne sme još više da otežava krizu u Bosni, dok je čehoslovački ministar Moravcik izjavio da je rat u Bosni problem čitavog sveta. Po njemu, Srbi su odgovorni za etničko čišćenje. On smatra da treba pojačati kontrolu i u susednim zemljama da ne bi priticalo oružje zaraćenim stranama.

Danski ministar Jensen optužio je Srbiju i Srbe iz Bosne i Hercegovine za rat koji kako je ocenio, neodoljivo podsećana Liban.

Govoreći u ime Evropske zajednice, britanski ministar Herd je naglasio da nijedna strana nije lišena odgovornosti, ali da su Srbija i Srbi iz Hrvatske najodgovorniji. Na Kosovu treba vratiti nekadašnju autonomiju dok je Albance sa Kosova pozvao da učestvuju u pregovorima. Energičnon je protiv menjanja granica na nekadašnjem tlu Jugoslavije silom. Traži id a se svi logori zatvore.

Jugoslaviji preti opasnost da prestane da bude član OUN. U BiH se treba vratiti rešavanju krize na osnovama ustava. Srbija mora da se potčini federaciji. Herd je pozdravio neke mere koje preduzima premijer Panić. Ako to ne poštuje, Srbija će uvesti Jugoslaviju u još veću krizu.

Photo: EPA/Andy Rain
Francuski ministar spoljnih poslova Dima izneo je novi program za rešavanje krize u Jugoslaviji. Prvo, on se zalaže za poštvanje političkog dijaloga i da sve republike bivše Jugoslavije međusobno se priznaju uz poštovanje granica. Drugi cilj je da se na tlu bivše SFRJ smanji nasilje, mada to neće ići lako. I on traži pooštrenu kontrolu granica i Dunava kako bi se sprečilo dovlačenje oružja. Treći rpedlog je da se pokriju minimalne potrebe stanovništva s obzirom na to da zima dolazi kao i zatvoriti sve logore. Konačno, traži da se strogo poštuje humanitarna pomoć. Krivično valaj goniti zločince, rekao je Dima. Od predsednika Ustavnog suda njegove zemlje Badintera zatražiće da ispita pod kojim će okolnostima međunarodni sud suditi zločincima.

Tanjug saznaje da tokom prepodnevnog rada konferencije nije bilo "žustrih reagovanja" osim što je Slobodan Milošević tražio od predsedavajućeg da odgovori albanskom ministru. Nije dobio reč uz obrazloženje da ima vremena za to.

Vršilac dužnosti američkog državnog sekretara Lorens Iglberger izjavio je u svom jučerašnjem govoru na Londonskoj konferenciji da se Rumunija složila da prihvati američke i druge međunarodne posmatrače na svom području koji bi nadgledali poštovanje sankcija UN protiv Srbije.

On je objasnio da su SAD spremne da pošalju eksperte i opremu za izvođenje ove operacije, najavljujući da će slični sporazumi biti napravljeni i sa drugim susedima Srbije. Predlažući oštrije sankcije protiv Beograda, Iglberger je primetio da bi efekti sankcija bili i veći da se roba u Srbiju nije doturala tajnim kanalima.

Već ovakav predlog Iglbergera dovoljno govori o oštrini njegovog obraćanja na jučerašnjem skupu u kome je pored ostalog, istakao, da je "srpski narod suočen sa spektakularno mračnom budućnošću ukoliko ne uspe da promeni bezobziran kurs koji su izabrale njegove vođe". Nazivajući ih "etničkim čištačima" on je primetio da "civilizovani svet ne može da dozvoli da taj rak procveta u srcu Evrope, još manje da se proširi".

Oštrije sankcije prema Srbiji najavio je i Klaus Kinkel, ministar spoljnih poslova Nemačke, žestoko napadajući srpsko rukovodstvo optužbama za genocid:
- Jedan put vodi ka povratku državnosti, ka miru i blagostanju. Drugi vodi ka samoizolaciji i siromašenju - bio je precizan Kinkel, ističući da je "vladin uzrok zla očigledno u - Beogradu". On je rekao da mora doći do prekida rata u BiH, uz međunarodni nadzor nad teškim naoružanjem. Usprotivio se podeli Bosne, zatražio da svi logori budu zatvoreni, a podržao je i upotrebu sile spolja radi zaštite transoprta sa humanitarnom pomoći i pozvao na hitnu akciju za zbrinjavanje izbeglica pre zime.

Za federaciju Srbije i Crne Gore, Kinkel je rekao da nema pravo da nasledi Jugoslaviju kao državu. "Ne dozvolimo da budemo izigrani pseudojugoslovenstvom velike Srbije", rekao je nemački ministar spoljnih poslova.

Ministar spoljnih poslova Turske Hikmet Četin pridružio se optužnici protiv Srbije ocenjujući da smišljeno pokušava da izbriše celu zajednicu "kroz ubistva i prisilno iseljavanje". Ono što se sada dešava u Bosni, smatra on, tragično je i razlog za stid svakog od nas. Ali još gore stvari možda se pripremaju na Kosovu, u Vojvodini i Sandžaku, rekao je, ističući da spor u Bosni nije ni građanski rat, ni humanitarna kriza, već agresija i nesputano korišćenje sile, pokušaj da se osvoje teritorije upotrebom sile i etničkim čišćenjem.

Posebno interesovanje je vredelo za govore predstavnika bivših jugoslovenskih republika. Izetbegović je rekao da su vlastodršci želeli da Bosna ostane u "krnjoj Jugoslaviji" ili da se pripoji "velikoj Srbiji". Po rečima Izetbegovića, narod je te planove odbacio na referendumu, nije, međutim, precizirao da na referendum nije izašao srpski narod iz BiH. On nije priznao da je u Bosni građanski rat već invazija srpske vojske.

Predsednik BiH Izetbegović je tražio na današnjoj konferenciji da se celokupno teško naoružanje u ovoj republici stavi pod njegovu kontrolu, da se ukine embargo na uvoz oružja za potrebe njegove vojske i da 1.500 vojnika kontroliše granične prelaze kako ne bi pristizale "sveže snage" iz inostranstva. Vlada BiH, po njegovim rečima, spremna je da razgovara o novom ustavu "svetovne države", koja će, kako je rekao, biti samostalna i sa razvijenom samoupravom.

Predsednik Republike Hrvatske dr Franjo Tuđman je najavio da će već u septembru biti izglasan zakon o amnestiji kojim će svi koji nisu okaljali ruke biti oslobođeni krivice. On očekuje da mirovnim snagama UN ne treba produžiti mandat i da snage UNPROFOR treba uskoro da idu. Govorio je o žrtvama u ratu. Tuđman je saopštio da je u minulom ratu stradalo oko deset hiljada vojnika i da je oko 30.000 ljudi stradalo uz ogromnu materijalnu štetu. Predsednik Hrvatske traži da se SR Jugoslaviji oduzme svaki međunarodni legitimitet, jer ona ne postoji.

Makedoniju treba priznati, ponovio je i danas zahtev Kiro Gligorov, dok je ministar spoljnih poslova Slovenije Rupel na neki način uložio protest što je na konferenciji prisutna delegacija Savezne Republike Jugoslavije, koja nije međunarodno priznata.

***

STRAŠNE TORTURE NAD SRBIMA
Na prostorima eparhije zvorničko-tuzlanske postoje zatvori gde se provode strašne torture nad Srbima, naveo je vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije u izveštaju Svetom sinodu Srpske pravoslavne crkve.

Kako je Tanjug saznao juče u Patrijaršiji, u tom izveštaju vladika piše da se "u Živinicama, u barakama kod gradskog stadiona nalazi velika skupina našeg sveta koji je izložen neviđenim maltretiranjima, tuči i silovanjima".

Uvek smo bili žrtve: Vladika Kačavenda, ljubitelj mladih đakona i srodnih đakonija
Photo: Senad S.
Vladika navodi svedočenja ljudi o "nečuvenim zverstvima doktora Marka Nikolića za koga je naš svet pre rata mislio da je Srbin".

Pišući, zatim o stanju u logoru u Stuparima, Banovićima, Kladnju i Tuzli, vladika ističe da je većina tih logora izdvojena od centra grada, u planini su i nedostupni javnosti.

"U bivšem prostoru SUP-a "Kozlovac" u Tuzli vrše se nasilja do silovanja i ubistva", kaže vladika i pominje ime doktorke Ružice Tunjić koja je, kako kaže, "glavni ekspert za spremanje dušmanske vojske da se iživljava nad srpskim ženama i devojkama".

"Odvode srpske muškarce na ratište u prve borbene redove, obučene u TO uniforme, gde masovno ginu. Tako je bilo i 15. ovog meseca kada je u strašnim okršajima kod Požarnice poginulo mnogo srpskih neprijatelja, ali su ustaše i fundamentalisti svoje pokupili a ostavili šesnaest leševa Srba", navodi vladika Vasilije, podsećajući da je život i u samom gradu Tuzli vrlo težak, jer su Srbi pod stalnom prismotrom i izloženi pritiscima.

***

BORANKA DEMANTUJE BI-BI-SI (Bor, 26. avgusta):
U propagandnom ratu Srbima se pripisuje da u koncentracionim logorima u BiH drže Hrvate i Muslimane. Takva informacija je objavljena i pre nekoliko dana u Bi-Bi-Sijevom dnevniku. Gledajući izveštaj Bi-Bi-Sijevog reportera iz logora u okolini Sarajeva, u kojem su navodno zatvoreni Hrvati i Muslimani, Boranka Mirjana Crepulja prepoznala je svog oca Srbina, majora u penziji iz Sarajeva i Branka Bjeljca.

- Kad sam na ekranu među izmučenim i izgladnelim zatvorenicima ugledala svog oca, najpre sam doživela šok, a onda bes, jer takva podmetalja neistine ne mogu da podnesem - priča Mirjana Crepulja. - Dileme nema, jer sam kasnije, gledajući bezbroj puta snimak i fotografiju svog oca koju imam, potpuno sigurna da je to moj otac, izgladneo, bolestan i nemoćan. Takvi su i svi zatvorenici i to su, kao i moj otac, Srbi u muslimanskom logoru, a ne Muslimani i Hrvati u srpskom logoru, kako tvrdi reporter Bi-Bi-Sija.

Mirjana Crepulja priča da je svog oca, majora u penziji, Branka Bjeljca još pre izbijanja sukoba u BiH upozoravala da napusti stan u sarajevskom naselju Alipašino polje.
- Nije me poslušao - priča Mirjana - jer su tada svi u Sarajevu bili u informativnoj blokadi.

Photo: Jean-Baptiste Avril
- Govorio je da veruje komšijama Muslimanima. To poverenje skupo ga je koštalo, jer je kao major u penziji već bio na njihovom spisku. To potvrđuje i podatak da su mu pre odvođenja u logor pretresali stan.

Mirjana ne veruje da će njen otac preživeti u muslimanskom logoru jer je bolestan i teško se kreće i uz tuđu pomoć. Na osnovu toga pretpostavlja da nije daleko odveden i da se nalazi u logoru u samom Sarajevu ili bližoj okolini zajedno sa mnogim zarobljenim Srbima iz Sarajeva.

- Sad mi je jedini cilj ne da spasem oca, mada nada uvek postoji, već da se borim da doprinesem da domaća i svetska javnost čuju pravu istinu i o Srbima, i o Muslimanima i Hrvatima. Ne mogu da se pomirim sa činjenicom da nam podmeću neistine - završava svoju priču Boranka Mirjana Crepulja, činjenicama demantujući reportera Bi-Bi-Sija. (M. Milošević)

***

DERVENTA U PLAMENU (Derventa, 26. avgusta):
Najavljena ofanziva hrvatske regularne vojske na Bosansku posavinu, po svoj prilici, otpočela je rano jutros. Samo nekoliko minuta iza ponoći otpočeli su žestoki napadi hrvatske artiljerije sa leve obale reke Save na srpske položaje na celoj teritoriji Bosanske posavine.

Najžešće je oko Dervente i Bosanskog Broda. Derventa je gotovo sva u plamenu, gore stambeni i drugi objekti. Ima više ranjenih civila. U momentu dok šaljemo ovaj izveštaj, granate još uvek padaju po ovom gradu. Na srpske položaje u derventskoj i bosanskobrodskoj opštini palo je do sada više od hiljadu minobacačkih i topovskih granata. U toku jučerašnjih borbi sa hrvatsko-muslimanskim jedinicama srpska vojska je uspela da ovlada većim delom jakog uporišta hrvatske vojske na Bijelom Brdu i mestu Kostreš. Prethodnih dana je na bosanskobrodsko-derventsko ratište iz Republike Hrvatske prebačeno više jedinica hrvatske regularne vojske.

Doznajemo da se kod Slavonskog Broda nalazi još oko 14.000 pripadnika zengi spremnih da se svakog časa pridruže svojim jedinicama, koje već ratuju u Bosanskoj posavini. U sastavu hrvatske regularne vojske ratuju i Muslimani iz Bosne, ali ima i dosta plaćenika iz inostranstva. Na Bijelom Brdu srpska vojska je pronašla deset leševa crnaca. I srpski grad Doboj danas se bombarduje iz minobacača i topova iz pravca Maglaja, Tešnja i Gračanice. Granate padaju i po samom centru ovog grada. (B. Teofilović)

***

JEDNOKRATNA POMOĆ RANJENICIMA I RATNICIMA
Republika Srpska Krajina i Srpska Republika trebalo bi da, do donošenja odgovarajućih zakona, posebnim uredbama regulišu materijalno obezbeđenje ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca, zaključeno je na sastanku, nadležnih organa Srbije, Srpske Republike, Republike Srpska Krajina i predstavnika ratnih vojnih invalida i Vojske Jugoslavije.

Dok se zakonski ne reše sva pitanja, neophodno je obezbeđivati sredstava za isplatu jednokratne novčane pomoći ranjenicima i porodicama poginulih boraca, ističe se u današnjem saopštenju radne grupe za rešavanje statusa ratnih vojnih invalida.

***

PSIHIČKE RANE SU DUBOKE I JAKO BOLE
Sudbina logoraša u Bosni i Hercegovini, a i u Hrvatskoj, po nečemu je slična onim iz Drugog svetskog rata. No, sa psihijatrijskog stanovišta, posledice hapšenja i mučenja nedužnih ljudi pogubnije su od onih koje su se, prema ranijim saznanjima, očekivale. Ovo je rekao dr Milinko Bjelogrlić, direktor Neuropsihijatrijske bolnice "Dr Laza Lazarević" u Beogradu, na osnovu toga što se u pomenutoj bolnici leče 53 logoraša. Oni su preživeli, kako je i zvanično u dokumentima navedeno, 54 vrste raznih mučenja...

"Nije čudo", kaže dr Bjelogrlić, "što su se mnogi Srbi u Hrvatskoj i u BiH opredeljivali za pogibiju, pre negoli na predaju, posle koje su obavezno sledila mučenja i ponižavanja".

"Sam čin hapšenja, odnosno uskraćivanja slobode čoveku, bez obzira na njegovo ideološko opredeljenje, veroispovest, naciju i uzrast, deluje stresogeno - negativno", kaže dr Bjelogrlić. "Kad se tome dodaju mučenja i poniženja, psihičke posledice su pogubne... U dilemi sam, opet, da li da nabrajam zlodela koja su nad logorašima izvršena. Sa jedne strane - i mi i svet - treba da znamo da su čuvari zatvora ostavljali ljude po pet dana bez hrane i vode, da su ih terali da lupaju glavom o zid sve dok ne izgube svest, a onda ih polivali vrućom mokraćom. "Pokazivali" su kako da Srbin Srbinu vadi oči (grubim zabadanjem prstiju u očne duplje). Primoravali ih da jedu opuške od cigareta natopljene mokraćom. Silovali vezane Srpkinje... Na žalost, svetski mediji nisu hteli da prikazuju stradanja srpskih logoraša. No, i to je deo ove naše, teške i surove stvarnosti", priča dr Bjelogrlić.

Photo: Stock
Kakve su konkretno posledice na psihu logoraša?
- Čovek je, na psihičkom planu, lomno biće. Oni, koji su manje stradali, a psihički su inače bili jači, mogu posle šest meseci da počnu sa uklapanjem u normalan život. U proseku, međutim, za moje pacijente, oporavak će trajati pet do deset godina - objašnjava psihijatar Bjelogrlić.

Možete li to podrobnije objasniti?
- Lakši su, da tako kažem, slučajevi nevoljnika koji imaju košmarne snove i kojima se u svest vraćaju "slike" mučenja. Teža je depresija. Potpuno se izgubi san. Ugasnu sve životne radosti. Javlja se želja za samoubistvom... Najteži su slučajevi onih koji nikada neće moći da se oporave. Kod njih je nastupila, kako mi stručnjaci kažemo - reaktivna psihoza, a narod to prosto naziva - ludilo... Ne, nemojte misliti da asam neobjektivan i surov. Psihičke rane su duboke. I jako, i dugo, bole - kaže dr Bjelogrlić.

U ovakvim prilikama nameće se pitanje - ko su i kakvi to neljudi koji su pripadnicima svoje vrste (ljudske) mogli toliko zla da nanesu?
-Ne treba imati mnogo iluzija o ljudskoj vrsti. Čak pet do deset odsto pripadnika u bilo kom društvu su psihopate. No, valja reći da se i psihopate razlikuju. Tri procenta ih je agresivnih. Njihov životni moto je: napakostiti drugome. Najopasnije su potencijalne ubice. Njih ima jedan odsto... Uopšte gledano, psihopate su "posuvraćeni" ljudi. Kod njih je poremeće sistem vrednosti. Na neki način je povezano sopstveno uživanje (naslađivanje) sa patnjom drugih. Takvi se, obično, uzimaju za čuvare i mučitelje u zatvorima i logorima - kaže dr Bjelogrlić i dodaje da se takvi nikad ne pokaju zbog počinjenih dela. Ukoliko im se dozvoli, ostatak života mogu da prožive sasvim mirno i spokojno, bez trunke griže savesti.

Da li bi se lako moglo utvrditi ko je počinio zločine?
- Na žalost - kaže dr Bjelogrlić - to u građanskom ratu ne ide lako. Još je teže utvrditi ko je odgovoran za zločine. Po shvatanjima nekih psihijatara, zločini, pogotovo kolektivni, povezani su sa vlašću i vođama. Želja za vlašću je nastojanje da se ostvari dominacija nad drugima. To je "agresija u oblandi". A psihopate su agresivne. Ako se dočepaju vlasti i oružja, eto velike nevolje. Okupe slične sebi, zatim puste zločince iz zatvora koji će se "borbom i nasiljem oprati", najme plaćenike i zavedu teror nad svojim i tuđim narodom...

Takav je put kolektivnog zločina, veli dr Bjelogrlić. Na žalost, on se u Hrvatskoj u roku od samo 50 godina ponovio. To je, nastavlja, jedinstven slučaj u svetu i treba da bude povod za istraživanje, ali i, u najmanju ruku, razlog za zabrinutost intelektualaca i dobronamernih ljudi u Hrvatskoj.

Mnoge se stvari znaju i znale su se, pa se, ipak, ponavljaju. No, kao da svaki novi rat donosi novu vrstu agresije i nevolje. Sve je to složeno, pa se nameću mnoga pitanja, a jedno od njih je i ovo - zašto građanski rat dugo traje?
- Ne samo da dugo traje, već je i surov. Rečeno je ko u njemu "proizvodi" zločine. Oni i kod neagresivnih ljudi izazivaju gnev. Gnev rađa agresiju, pogotovo kod rodbine i bliskih ljudi onih koji su nastradali. Krene tad osveta, neretko i nad nedužnima. Pa, osveta na osvetu. Zlo se hrani zlom. I to, kao da ne može da se zaustavi, a zaustaviti se mora - veli dr Bjelogrlić.

Na psihičkom planu danas stradaju svi. Posebne tegobe, međutim, imaju izbeglice. Pobegli od smrti i stradanja, iz svog zavičaja dolaze u Srbiju koja, opet, ima svoje nevolje, pre svega ekonomske. Izbeglice osećaju da su nova nevolja. Muka na muku dolazi. Potresne su stranice studije koju su psiholozi i psihijatri uradili o izbegličkoj deci...

Kako izaći iz ovoga?
- Prvo, mora da prestane rat. Ponašanje valja promeniti. Ne da bude agresivno, već ljudsko, tolerantno. Mekše. Mene začuđeno gledaju kad tražim da se organizuju mirnodopske fešte i muzički karnevali po ulicama Beograda i drugih gradova. da, to nam je potrebno. Jer, vanredne prilike zahtevaju vanredna ponašanja - kaže i, u prilog tome dodaje da to govori kao čovek koji je sedmoro najbližih rođaka izgubio u ovom bosanskohercegovačkom ratu.

Može biti da će ovo kod nekih naići na nerazumevanje, isto kao i stav dr Bjelogrlića o potrebi da narod doživi "pročišćavanje". Naime, istaknuti psihijatar se zalaže za to da zločinci, pogotovo oni koji su ubijali i masakrirali, moraju da budu strogo kažnjeni. "Lažna je humanost oslobađanje od smrtne kazne višestrukih ubica", veli dr Bjelogrlić. "Svaki narod dužan je da kazni svoje zločince." (Stana Ristić)

***

KOME ZAKON LEŽI U TOPUZU
Proteklo je nešto manje od stotinu dana otkako je Savet bezbednosti u nameri da zaustavi rat u Bosni i Hercegovini izglasao sankcije protiv Srbije i Crne Gore kao "glavnih i jedinih krivaca" - a tamo ljudi i dalje ginu, razaraju se naselja i gradovi a desetine hiljada ljudi nevoljno je otišlo u izbeglištvo.

Ta mera po svojoj obuhvatnosti i surovosti nepoznata je i do sada neprimenjivana u istoriji Svetske organizacije - očigledno je promašila. Cilj nije postignut!

Iz toga bi se mogao zaključiti sledeći (od dva moguća) zaključka: ili su Srbi, zajedno sa Crnogorcima, bandoglav svet koji ni u prošlosti nije zarezivao velike sile a sada ni kompletnu Svetsku organizaciju, ili su sankcije unapred bile osuđene na neuspeh jer su bile manjkave budući da su označile i pritisle samo jednog od tri učesnika u sukobu?

Biće da je ovo drugo posredi.

Zato bi se moglo tvrditi da su članice Saveta bezbednosti, a naročito inspiratori ovakve odluke - vlade SAD, Engleske i Francuske (da ne pominjemo ostale koje su kao Rusija glasale pod pritiskom i ucenom - ODGOVORNE ne samo za neuspeh te značajne odluke nego i za izgubljene živote, razorena materijalna dobra, izbeglice, nemaštinu i patnje nedužnih ljudi koji od OUN očekuju da svojim odlukama doprinosi miru i prekidu vatre a ne njenom raspirivanju. Jer, da su onda, 31. maja, velike sile na istovetan način zapretile i drugim učesnicima u sukobu (od kojih je Hrvatska ratovala i ratuje na teritoriji druge države članice OUN!) rat bi do sada bio okončan, ratnici odložili oružje i seli za pregovarački sto.

Ne osećam se bezbedno u prisustvu Saveta bezbednosti: Zaharije Trnavčević, topuz
Photo: www.mc.rs
Drugim rečima, iako nisu ispalile nijedan hitac - članice Saveta bezbednosti i drugi mirotvorci su pobili ili su bar krivi za smrt nevinih ljudi zato što su od javnosti skrivali izveštaj Butrosa Galija koji je pre odluke upućivao na sasvim drugačiji zaključak saveta bezbednosti. Da se ne radi o nenamernom previdu govori i to što široka javnost SAD još uvek nije zasuta pojedinostima iz izveštaja oficira "plavih šlemova" o tome ko uistinu ubija nedužne ljude dok čekaju u redu za hleb, puca u novinare i pripadnike "plavih šlemova".

Istina, sada se stidljivo pominju i "drugi učesnici u sukobu" što nagoveštava izvesnu korekciju u ponašanju velikih sila. Lorens Iglberger je pre neki dan rekao da Muslimani "izvode neprijatne aktivnosti". Umesto osude i pretnje, on se služi blagim, pokroviteljskim tonom za razliku od drastičnih osuda kad su Srbi bili u pitanju, kad su i bez činjenica masovno publikovane optužbe za konclogore, fizička maltretiranja i slično.

Ovakvo ponašanje moćnih država ne iznenađuje one koji bar malo znaju istoriju sveta. Velike sile se nikad nisu izvinjavale za štetne posledice svojih pogrešnih odluka kakvih je u novijoj istoriji napretek. Velike države koje raspolažu velikom ekonomskom i vojnom moći uvek su sledile svoje interese i ciljeve u kojima su tamo neki obični ljudi služili za potkusurivanje. One nisu pokazale smisao da se u vođenju svetskih poslova više oslanjaju na razum i humanost, što je njihova prva obaveza upravo zato što su velike i moćne.

Njegoš je pre 150 godina rekao: "Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom." (Zaharije Trnavčević, Beograd)

*Nastavak u petak 12. avgusta