Oružjem smo ostvarili svoje ciljeve

image

Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije

Čuvar Slobodanove države: Dobrovoljac, uvek na straži
Photo: Stock
STENOGRAFSKE BELEŠKE SA 20. SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE ODRŽANE 15. APRILA 1994. GODINE

Sednica je počela s radom u 13,15 sati. Prisustvovali su: Zoran Lilić, predsednik SR Jugoslavije - predsednik Vrhovnog saveta odbrane; Slobodan Milošević, predsednik Srbije i Momir Bulatović, predsednik Crne Gore - članovi Vrhovnog saveta odbrane; dr Radoje Kontić, predsednik Savezne Vlade; Pavle Bulatović, savezni ministar odbrane; general-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije i general-major Slavko Krivošija, načelnik Vojnog kabineta Predsednika SR Jugoslavije.

ZORAN LILIĆ: Predlažem da počnemo sednicu Vrhovnog saveta odbrane. Prema zaključcima sa prošle sednice, za danas smo predložili da tačka dnevnog reda bude - aktuelna vojna situacija. Da li ima predloga za dopunu ili izmenu predloženog dnevnog reda?

RADOJE KONTIĆ: Ja bih pod razno imao nekoliko pitanja!

ZORAN LILIĆ: Dobro, to ćemo videti pod tekućim pitanjima. Prelazimo na prvu tačku dnevnog reda – aktuelna vojna situacija. Dajem reč generalu Perišiću!

MOMČILO PERISIĆ: Ovo je više neko naše vojno viđenje političkog raspleta krize na ovom prostoru. Posle bih nešto konkretno rekao o preduzetim merama i opasnostima po bezbednost SR Jugoslavije. Na prostoru bivše SFRJ dominiraju interesi četiri velike sile: SAD, Ruske Federacije, ZEU na čelu sa Nemačkom i Turske na čelu ekstremističkih islamskih zemalja. Svaka od navedenih zemalja ima svoje posebne i opšte zajedničke ciljeve koji im omogućuju jedinstven nastup u rešavanju jugoslovenske krize, do ugrožavanja interesa bilo koje od njih. SAD želi uspostaviti protivpožarni zid koji zemljama ZEU i Ruske Federacije sprečava prilaz izvorima nafte i drugim prirodnim bogatstvima. Nemačka želi prodor na Bliski istok radi povezivanja sa izvorima sirovina i izlaska na toplo more. Ruska Federacija želi, preko Srbije i Crne Gore, da izađe na toplo more. Turska želi trasirati "zelenu transferzalu", najmanje do Cazinske krajine, a kasnije i do Zapadne Nemačke. Ovo bi bila karta koja predstavlja sukobljene interese na tlu Jugoslavije. Interesi SAD su ovo što je išrafirano (pokazuje na karti), a ovo su verovatne dalje namere. Interesi Nemačke su to, innteresi Ruske Federacije su ovo. Turski interesi i interesi SAD se donekle poklapaju, samo su u obrnutom smeru.

U suštini, radi se o sukobu dve sile: SAD kao svetske i Nemačke kao evropske, dok su sve druge marginalne i služe za odrađivanje poslova u pojedinim etapama ostvarivanja interesa SAD i Nemačke.

Ovo nije ni odakle prepisivano, nego je to naša dublja analiza i kolektivno sublimirana znanja i predviđanja Generalštaba. Linija razgraničenja SAD i Nemačke će biti u srazmeri odnosa snaga, pri čemu SAD teži da je pomeri što dalje na severozapad, a Nemačka na jugoistok bivše Jugoslavije. To grafički prikazano izgleda ovako (pokazuje na karti). Interesi SAD - u prvoj etapi, to je ovo tamnoplavo - jesu da posedne Albaniju, već je ostvarila tu etapu; dalje, Makedoniju; uticaj na Bugarsku. U drugoj etapi - da stvori muslimansko-hrvatsku koaliciju - i stvorila je. U trećoj etapi je da u tu koaliciju utera Srbe. Četvrta etapa - kada to završi - da ide i da se spoji sa već ostvarenom prvom etapom preko Kosova.

Analitičar svetske politike interesa: Momčilo Perišić, čovek koji je sve to sam smislio, ništa nisam prepisao, majke mi
Photo: Stock

Interesi Nemačke su da u prvoj etapi zaposedne deo Hrvatske - to je već uradila, i izbila na more. U drugoj etapi da ima uticaj na prostor bivše Bosne i Hercegovine, prvo u Cazinskoj krajini, i u sadašnjoj koaliciji ima neke interese. U trećoj etapi da reši pitanje Krajine, i u četvrtoj etapi da ide prema Istoku.

Gledajući sukobljene interese, ovde se može videti - zavisno od odnosa snaga - kako mi na prostoru bivše SFRJ "igramo" za njihove interese, mnogi misleći da smo kreatori, mislim na one koji tamo vode borbu (…) Ako pobede interesi SAD, to bi se poklopilo u mnogo čemu i sa našim interesima. Ta linija razgraničenja obuhvatala bi srpske zemlje. Ako bi pobedila nemačka opcija, ova linija bi išla tu negde (pokazuje na karti).

Verovatni scenario daljeg razvoja aktivnosti: nema zaustavljanja započetog procesa do realizacije globalnih ciljeva ili saznanja velikih da mogu doći u međusobne konflikte; zavisi da li su spremni da to dalje razrešavaju. Borbena dejstva snaga NATO oko Goražda je ispitivanje pulsa srpskih snaga i ruskog naroda, ali ne i rukovodstva. Ako rezultati dejstva ne budu dovoljno jasni, verovatno će ih ponoviti na drugom delu, a to je velika verovatnoća u reonu Bihaća, tamo već prete i pretili su; u reonu Tuzle juče je bezmalo došlo do toga; u reonu Doboja ili ponovo Goražda - sve sa ciljem presecanja koridora i dovođenja srpskog naroda u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini pred svršen čin - prihvatanje konfederalnog ili nekog sličnog negativnog rešenja.

Sledeće jeste stvaranje treće Jugoslavije koja bi obuhvatala prostor istočnog govornog područja Hrvatske, BiH, Srbije i Crne Gore, bez Makedonije, koja je pod neposrednim uticajem SAD i Slovenije od strane Nemačke, iako je naizgled ova varijanta po mnogo čemu neprihvatljiva. Ova varijanta ne odgovara srpskom narodu, jer ostaju veoma bitne tri stvari: ostaju nerešeni Šiptari, i dalje je moguć uticaj Turaka i, normalno, ustaša.

Četvrto, naše šanse da upravljamo krizom imaju uporište u sledećem: da mi poremetimo njihov scenario kako smo to i do sada radili. Oružjem smo gotovo u potpunosti ostvarili svoje ciljeve, koje mudrom politikom treba sačuvati i pred svetskom međunarodnom zajednicom, na neki način, to postignuto verifikovati. Dalje, različitost interesa zemalja umešanih u krizu, sa mogućnošću njihove međusobne konfrontacije kada budu ugroženi interesi bilo koje od njih i dalje borba srpskog i crnogorskog narda postepeno da dobije što veću podršku - i već su počeli podršku da dobivaju u svetu. Iz ovoga treba izvlačiti poteze za budućnost.

Mere koje treba, po našem mišljenju, preduzeti: razviti široku diplomatsku aktivnost sa svim nosiocima i učesnicima jugoslovenske krize, u cilju krunisanja ratnih rezultata i verifikovati to međunarodnim priznanjem. Dalje,  selektivnim pristupom zemljama i pojedincima nama naklonjenim obezbediti hitan uvoz naoružanja i vojne opreme, kojima u slučaju eskalacije sukoba neprijatelju treba naneti što veće gubitke, a posebno gađati ciljeve u vazduhu, jer protivvazdušna odbrana je daleko slabija nego što bi trebalo da bude.

Omiljeni suvenir Kapetana Dragana: Vasiljkovićev eksponat u Kninu, 1992.
Photo: Stock

Situaciju oko bombardovanja položaja u reonu Goražda treba iskoristiti za jačanje jedinstva svih snaga u odbrani nacionalnih interesa srpskog i crnogorskog naroda. Sada bih potencirao sledeće: bombardovanjem srpskih položaja u reonu Goražda situacija se, po mnogo čemu, izmenila u negativnom smislu u odnosu na bezbednost SR Jugoslavije. Ako oni nastave tako, a videli smo da ima mogućnosti za to, i ako dođe do masovnijeg udara po prostoru Republike Srpske, onda će sigurno angažovati lovačku avijaciju za izolaciju bojišta. Rekli smo da imaju oko 250 aviona na prostoru Italije i na nosačima aviona. Od tog broja ima 137 bombardera i oko 90 lovaca presretača. Najverovatniji scenario, ako bi došlo do masovnog udara po prostoru Bosne, a do toga će doći ako se tamo borbena dejstva i politika ne bi vodili kako valja, lovce bi upotrebili za izolaciju bojišta, odnosno za zaštitu, eventualnog, dejstva naše avijacije prema njima, a time bi masovno ugrozili vazdušni prostor SR Jugoslavije; ako bismo mi dejstvovali po principu zaštite vazdušnog prostora, moglo bi doći do incidenata koje bi oni mogli da iskoriste da nas uvuku u rat.

Dalje, ako budemo indolentni prema njihovim dejstvima u enklavama i aktivnim dejstvima iz enklava, oni bi težili da kopnenim putem ratni požar prenesu na SR Jugoslaviju. Upravo  iz  enklave Goražde, oni su kroz infiltraciju snaga sa prostora Igmana ubacili sveže snage i pre početka ofanzive planirali dejstva i kasnije otpočeli prema Foči, Rogatici i Čajniču. Da nije bilo ovakve aktivnosti kakve je bilo, oni bi verovatno izbili na granicu prema Crnoj Gori, a time doveli nas u poziciju da angažujemo ili naše snage, ili, pak, to sa distance posmatramo, ali pre ili kasnije stepen ratne opasnosti bio bi veći. Oni su sada samo probali kako ćemo reagovati, sa ciljem da u nekoj kasnijoj etapi, preko Sandžaka, odnosno Raške oblasti i Kosova, idu prema Albaniji. Takva situacija može se ponoviti i u reonu drugih enklava, ali je to manje verovatno, jer su one sa jako malo efektiva.

Najverovatnije težište njihovih dejstava ići će na presecanje koridora na pravcu Doboj - Bosanski Šamac i na pravcu Brčkog. Već je primećena značajna koncentracija hrvatskih snaga koje su doveli sa prostora Like, Gospića, Rijeke, Istre, čak i od Zagreba na severnom delu Save. Već se vrše organizovane pripreme za izvođenje operacije II korpusa i III korpusa sa juga prema Savi. Oni su najverovatnije po svaku cenu želeli Tuzlanski aerodrom da imaju bez kontrole, da bi snage UN značajnije doveli na prostor Tuzlanskog aerodroma, a po presecanju koridora da te snage odmah "upumpaju" u koridor i da nas stave pred svršeni čin, čime bi angažovanjem snaga UN obezbedili postignuti uspeh u koridoru. To bi bio najveći stepen opasnosti za poziciju Srba u Republici Srpskoj, odnosno Srpskoj Krajini. Radi sprečavanja iznenađenja, a da ih ne bismo ničim provocirali, preduzeli smo određene mere: izvršili smo pojačano obezbeđenje granice prema Albaniji i prema Hrvatskoj i prema Bosni i Hercegovini.

Angažovali smo veći broj ljudi na pravcima i poslali smo jedinice za dubinsko obezbeđenje granice. Dalje, stavili smo borbeni stepen pripravnosti jedinice avijacije i jedinice protivvazdušne odbrane. Planirali smo, u slučaju eskalacije opasnosti, da sa određenim snagama izađemo prema granici sa istočnim delom Republike Srpske Krajine prema Hrvatskoj i prema Bosni sa jedinicama PVO, radi zaštite mostova i radi sprečavanja nekašnjenog narušavanja naše teritorije.

VSO uzdanica: Oklopni voz u tzv. Krajini, kojem ne trebaju tračnice
Photo: Stock

Još se nismo odlučili na potez izlaska na taj prostor, iz dva razloga: prvo, što masovni pokret jedinica PVO, a trebalo bi angažovati oko četiri artiljerijska protivavionska laka diviziona, što ne bi ostalo neprimećeno od strane vojno-diplomatskih predstavnika, kao i snimanja sa "avaksa".

Drugi razlog što na to ne idemo, to je zato jer oni hoće da nas iznuravaju. Na primer, puk PVO kada je u punom radu u položaju da spreči iznenađenje troši dnevno oko 400 tona goriva - ako bi prosečno radio 10 sati dnevno. To znači da bismo za nekoliko dana se naše armijske rezerve utrošili. Ako idemo sa cevnim sistemima - vidite ove cevne sisteme  (pokazuje na каrti) - da bi bili u funkciji odbrane mostova, mogli bi uspešno braniti mostove ako se mostovi napadaju klasičnim sredstvima - nevođenim sredstvima. Jer, on mora, da bi sigurno pogodio most, prići nisko - u zonu dejstva protivavionske artiljerije; i onda bismo to mogli da odbranimo. Ali, ako se odluči da upotrebi savremena sredstva, njih može da lansira sa daljine od 15 kilometara; onda protivavionske jedinice ne bi bile u funkciji. Mi predlažemo, a molim da se u skladu s tim ovde i donese odluka, da mi za sada sa kubnim sistemima, koji su raspoređeni oko Novog Sada, Beograda, Kraljeva, Kragujevca i u reonu Niša i Prištine - da ne vršimo pomeranje njih prema  granici, iz razloga jer bismo utrošili mnogo sredstava, a morali bi dugo boraviti na terenu, čime bismo iznuravali i jedinice a trošili ogromna sredstva, dok bi efekti u ovoj situaciji iščekivanja bili svedeni na kažnjavanje onih koji vrše povredu vazdušnog prostora.

Protivavionske jedinice bismo selektivno, prema stepenu opasnosti i ugroženosti, izveli u reone mostova, ali ne na položaje, nego očekujuće reone gde bi bile sakrivene sa mogućnošću da za nekoliko minuta izađu i zaštite mostove; to govorim iz više razloga: prvo, uvežbavanje, manje trošenje sredstava i jako pozitivno deluje na stanovništvo na tom prostoru i stanovništvo s one strane. U reonu Podgorice, u reonu Ponikvi, u reonu Novog Sada imamo jedinice - i u svim drugim reonima - koje su u stepenu borbene gotovosti da su u stanju 100% da zaštite objekte ako bi neko ugrozio te prostore.

Trebalo bi još da se donese odluka o vremenu upućivanja - ono što smo već odobrili - da im pomognemo u PVO smislu, oni to traže. Ako bi situacija bila mirnija, otprilike, као što је danas, to bismo mogli početi realizovati već sutra. To bi bilo najkraće o aktualnoj vojno-političkoj situaciji. Ako ima nekih pitanja, spreman sam đa odgovorim.

ZORAN LILIĆ: Hvala, Momo! Da li ima kakvih pitanja, ili potrebe za dodatnom informacijom ?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ova razmišljanja o tome šta oni podrazumevaju pod svojim interesnim sferama, za nas su važna ukoliko možemo da koristimo sukob njihovih interesa. Inače, u svakom drugom smislu, nas to, uopšte, ne zanima pošto mi imamo želju da ostanemo samostalna i nezavisna zemlja. Nama je svejedno da li će tursko-američka ili tursko-nemačka ili nemačko-američka varijanta da dolazi do izražaja. Ceo problem sa nama jeste u tome što mi nismo hteli da dođemo u tu zonu interesa, nego da sačuvamo svoju nezavisnost. Prema tome, mi ne treba da gatamo da li bi nam ove ili one gazde više odgovarale, jer nama ni jedne gazde, ne odgovaraju. U tom smislu mi i vodimo ovu našu politiku. Što se tiče ove situacije, mislim da je u ovom trenutku naš prvorazredni cilj da odgovarajućim pregovorima njih uvedemo u situaciju da se zamrznu dejstva na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine i da se prizna linija fronta kao linija razgraničenja, što bi, u uslovima u kojima naše snage kontrolišu 72% teritorije, stvorilo vrlo dobru pregovaračku poziciju za završetak pregovaračkog procesa.

Ruši, razori, da katolička crkva ne postoji: Pravoverni srpki moto
Photo: James Mason

U tom pravcu smo ovih dana vodili razgovore sa svim međunarodnim predstavnicima. Mislim da se krećemo ka rešenju opšteg prekida neprijateljstava i utvrđivanje linije razgraničenja linijom fronta, uključujući u liniju razgraničenja i desnu obalu Drine kod Goražda, s obzirom da ne bi bio naš interes da se desna obala Drine napusti. Imamo prednost u tome što su oni, da bi nas prevarili, svojevremeno izbegli da definišu granice zaštitne zone Goražde. Sada im se to obilo o glavu - granice zaštitne zone ne postoje. Srpska strana kaže: zaštitna zona je grad Goražde na levoj obali Drine, nikakve granice nisu pre toga bile uspostavljene. Sada će uspostaviti granice zone po statusu quo na karti. Inače, cela desna obala Drine je zauzeta i svi mostovi su zauzeti. Ima još par tačaka na desnoj obali koje nisu zauzete, ali ja mislim da to neće biti veći problem. U svakom pogledu, takva situacija bi onda oladila mogućnost bilo kakve eskalacije rata, tako da mi ne bi došli u opasnost ni da se iscrpljujemo sa nekim velikim dežursivima ekonomski, a s druge strane, otvorili bismo mogućnost da se daljim političkim sredstvima dođe do rešenja, gde će, u stvari glavni kamen spoticanja da bude naše insistiranje da i oni moraju sa političkim rešenjem da "progutaju" i pitanje sankcija u celini. Jer, bilo kakvo naše pristajanje na neko fleksibilno tumačenje pitanja sankcija, olakšavanje, suspenziju itd. bilo bi samo zloupotrebijeno. Prema tome, mi ćemo da pogrešimo ako "progutamo tu udicu" - političko rešenje mora da bude vezano sa pitanjem sankcija u celini. Dobili smo uveravanja od Rusa da će oni takav prilaz da podrže, i to da ga podrže javno i zvanično u narednim danima. Zato mislim da je dobra sugestija generala Perišića da ne donosimo nikakve odluke o pomeranju ovih velikih kub sistema. Mi sada imamo poljoprivredne radove, a svaki puk za deset dana bi potrošio četiri hiljade tona goriva. Ne treba da se upuštamo u taj trošak, tim pre što mislim da sve govori da to ne bi trebalo da bude potrebno. Ali, da to ocenimo. zajedno. Mislim da treba prihvatiti Perišićeve sugestije.

Ovo što naglašava da bi PVO, inače redovnim vežbama određene stvari mogle da obave, ne smeta, mada sa stanovišta delovanja na stanovništvo to ima i pozitivnu, i negativnu stranu: pozitivnu u smislu da smo tu, a negativnu što sumnjaju - "rat će". Mislim da tu više ima negativnih nego pozitivnih strana. Pozitivno je jedino ako počinje, pa vide da smo tu, ali ako nema još nikakvih nagoveštaja, a mi se tamo pojavljujemo, onda ljudi to doživljavaju kao jedno uznemiravanje. To treba proceniti i prilagoditi te pokrete ovom momentu; da ne pravimo neku veliku "galamu i gungulu" koji mogu da uznemiravaju stanovništvo bez potrebe.

MOMIR BULATOVIĆ: Složio bih se sa konkretnim predlozima koje je dao general Perišić i sa ocenama Slobodana Miloševića. Što se tiče ovih interesnih sfera, dok nam je ovo izlagao general Perišić, setio sam se one priče da je Nikšić u II svjetskom ratu bombardovan i od saveznika i od Nijemaca. Onda su ljudi pitali: "Znaš li čiji je avion", a on kaže: "Nе znam čiji je avion, ali znam da su bombe naše"!  (Smeh). Izgleda da smo otprilike u takvoj situaciji. Lično, ne mislim da će dalji rasplet krize na prostorima bivše Jugoslavije tendirati ka opštem sukobu. Naravno, vojska mora da uvažava taj elemenat i da se tako priprema. Mislim da u prvom planu treba da budu diplomatske aktivnosti, koje, prije svih, najuspješnije vodi predsjednik Milošević. Mislim da u ovom pravcu treba nastaviti. S druge strane, treba pokazati jednu dozu čvrstine koja je već pokazana na frontovima u Republici Srpskoj, ali i nastaviti diplomatske pregovore - naravno da je lakše pregovarati kada se bolje stoji na frontu. Toliko!

Razmena zarobljenika: Vojnici JNA na putu ka Srbiji
Photo: James Mason
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja sam istakao naša razmišljanja u najgoroj varijanti, da se mi tako pripremamo, bez tendencije da se to i ostvari. Mi bismo najsrećniji bili da se to ne ostvari. Ali, to su naša razmišljanja šta bi nas moglo zadesiti u najgoroj varijanti eskalacije sukoba na ovom prostoru, a sve radimo da do toga ne dođe.

ZORAN LILlĆ: Da li još ko želi reč? (Niko): Mislim da može da stoji zaključak da se obavezuje Generalštab Vojske Jugoslavije da i dalje prati, procenjuje i pravovremeno predlaže Vrhovnom savetu odbrane, eventualno, potrebne mere za otklanjanje opasnosti, ukoliko do njih bude došlo. Mislim da možemo takav zaključak da usvojimo, a  da pokretanje ovih skupih i glomaznih sistema ne preduzimamo, upravo iz ekonomskih razloga, a u ovoj situaciji za tim nema ni potrebe.

MOMIR BULATOVIĆ: Kako vrijeme više prolazi, oni sami sebe ruše! (Smeh)

ZORAN LILIĆ: Da, Amerikanci ruše sopstvene helikoptere, nema potrebe da im smetamo, kada oni to i sami dobro rade! (Smeh)

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Naši su na Nikšićkoj visoravni oborili jedan muslimanski helikopter pre nekoliko dana. Oni su ga bili ofarbali u belo, da iz daljine izgleda kao da je helikopter UN. To je onaj veliki ruski helikopter MI-8. U njemu je bilo 28 ljudi. Nisu ni javili da je oboren! Prvo, zabranjeno im je da lete; drugo, šta će tamo, pa nisu ništa ni javilii!

ZORAN LILIĆ: Dobro, prelazimo na tekuća pitanja. Ostali smo dužni ministar Bulatović i ja informaciju o mogućim oblicima organizovanja spoljnotrgovinskog prometa naoružanja i vojne opreme. To smo, najvećim delom usaglasili zajedno, obzirom da sam ja imao delikatan zadatak da pomognem u celom tom poslu. Dao bih reč saveznom ministru za odbranu.

PAVLE BULATOVIĆ: Gospodine predsedniče, gospodo, mi smo u skladu sa vašim zaključkom preduzeli određene aktivnosti u Saveznoj vladi oko rešavanja pozicije SDPR. Tu ima nekoliko pitanja: prvo je pravno pitanje - kako iz Sudskog registra eliminisati registraciju SDPR, odnosno Jugoimporta kao holding kompanije, obzirom da se pokazalo da je dokumentacija sa kojom je raspolagao Sud dosta heterogena, da ima izgleda da је bilo i određenih falsifikovanih dokumenata koje je, u ime Savezne vlade, neko lice dalo Sudu, pa da je Sud na osnovu toga izvršio registraciju. Sada je taj postupak pred Sudom da se ospori zakonitost registracije SDPR-a u "Jugimport", odnosno holding kompaniju.

Shodno tome, mi smo u Ministarstvu razmišljali o mogućim oblicima organizovanja jedne spoljnotrgovinske organizacije koja bi se bavila prometom naoružanja i vojne opreme i ponudili ove, u osnovi, dvije varijante: jedna da to bude u sastavu Saveznog ministarstva za odbranu, kao što je Savezna direkcija robnih rezervi u Saveznom ministarstvu za trgovinu, s tim što bi to bila organizacija koja bi poslovala na principu dobiti - ne bi bila budžetska ustanova, ali bi se obezbeđivala kontrola rada, poslovanja i svega ostalog. Druga varijanta je liberalnija varijanta - da bi taj posao mogle da obavljaju sve organizacije koje su registrovane za spoljnotrgovinsku djelatnost, s tim što bi se taj posao obavljao preko kontrole izvoznih, uvoznih dozvola, kontigenata itd. Predsjednik Lilić je ponudio kompletnu organizacionu šemu - od strukture upravnog odbora, ovlašćenja Savezne vlade za imenovanje upravnog odbora i generalnog direktora firme itd. Mislim da se u osnovi ne razlikuju pristupi. Moj bi predlog bio, obzirom da Savezna vlada oko toga mora donijeti odluku, da radna tijela Vlade i Savezna vlada formulišu prijed­log i izjasne se o prihvatljivoj varijanti i da se ta firma organizuje na način koji odgovara ovoj državi. Jer, ovako kako se radilo imamo samo štete - i država i Vojska. Mislim da bi ovaj posao kod Suda trebalo vrlo brzo da se završi. Onda bi Vlada mogla paralelno s tim mogla da priprema teren za konstituisanje te nove firme sa jednom novom fizionomijom.

Početak balvan-revolucije: Ekstaza u Kninu, Srbija do Beča!
Photo: Stock
ZORAN LILIĆ: Suština je predloga da spoljnotrgovinsko poslovanje u oblasti naoružanja i vojne opreme bude pod apsolutnom kontrolom Savezne vlade, odnosno Ministarstva odbrane, i kada je u pitanju oprema i kada je u pitanju tehnologija, da se ne dešava ono što se dešavalo. To je sadržano u varijanti jedan koja je data od Saveznog ministarstva. Ovo što sam dao predstavlja nekakvu moguću organizaciju tog sistema koji treba da bude onakav kako Savezna vlada odluči. Mislim da možemo zadužiti Vladu da to što pre realizuje, u skladu sa predlogom koji je dao ministar odbrane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ako bismo išli na to da sva preduzeća registrovana za spoljno trgovinu to rade, samo pod nekim blagim nadzorom Vlade, to bi bilo naopako i to bi bio haos. Treba jedno državno preduzeće koje to radi. To nije novo preduzeće, nego je to preduzeće direktno u ingerenciji Savezne vlade.

RADOJE KONTIĆ: Ovde je samo pitanje da li u okviru, ili kao posebno preduzeće?

ZORAN LILIĆ: U svakom slučaju Vlada mora da ima apsolutnu kontrolu.

PAVLE BULATOVIĆ: Vlada imenuje članove Upravnog odbora, generalnog direktora.

RADOJE KONTIĆ: Samo je pitanje da li da bude potpuno slobodno, ili u okviru Ministarstva?

ZORAN LILIĆ: To je dilema koja ne menja ingerencije Vlade.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Od Vlade ne može da bude slobodna nikako!

ZORAN LILIĆ: Predložio bih da zaključimo da Savezna vlada u što je moguće kraćem roku, uvažavajući ovo što će se dešavati u Privrednom sudu, realizuje ceo ovaj posao.

MOMIR BULATOVIĆ: Šta je sada sa SDPR-om?

ZORAN LILIĆ: Sada posluju kao holding u mešovitoj svojini registrovani protiv zakona. To na sudu treba da se poništi u roku od desetak dana. Posle toga ćemo realizovati ceo ovaj posao. Vlada će postaviti predsednika Upravnog odbora, direktora i da se kontroliše ceo posao. Jedini problem koji može da nastane, to su firme koje su registrovane u inostranstvu, koje su, verovatno, registrovane na privatna lica. Sigurno je da će biti problema oko dokazivanja svojine itd. Ali, to je posao koji nam predstoji.

Presrećan zbog uništenja bosanskog helikoptera sa 28 poginulih: Slobodan Milošević
Photo: Stock
PAVLE BULATOVIĆ: Ta imovina će nam pobjeći!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne može da pobegne - to je pljačka!

ZORAN LILIĆ: Znamo gde su firme, znamo ko su direktori i ima različitih načina da se dođe do para! Prema tome, treba prvo uraditi ovaj posao i staviti ljude kojima može da se veruje. Da li to možemo prihvatiti?  (Odobravanje).

* Nastavak feljtona u subotu 6. avgusta