Nemci treba da očiste svoje nacističke ostatke

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 21. avgusta 1992. godine

IMA OSNOVA ZA NADU
Pošto je upravo došao iz Podgorice, gde je razgovarao sa crnogorskim liderom Bulatovićem, zamenik ministra inostranih poslova Rusije Vitalij Čurkin juče po podne je u beogradskom Centru "Sava" održao konferenciju za štampu - sumirajući tom prilikom i prethodne dijaloge koje je imao sa predsednikom i premijerom SR Jugoslavije Ćosićem i Panićem, kao i liderom Srbije Miloševićem.

"Razgovore koje sam ovde imao kao specijalni izaslanik ruskog predsednika Borisa Jeljcina - a uoči predstojeće konferencije o Jugoslaviji u Londonu - imali su pre svega za cilj da budu naš gest podrške konstruktivnim elementima koji se pomaljaju u izjavama jugoslovenskih lidera u pravcu političkog rešenja konflikta. Jugoslovenske vlasti uviđaju veliki značaj Londonske konferencije, kao i odgovornost da se "Londonu" pristupi u duhu dobre volje - rekao je Vitalij Čurkin.

TV Beograd: Kakav će biti ruski stav na konferenciji u Londonu i kako objašnjavate nedavni tekst šefa ruske diplomatije Kozirjeva u listu "Nezavisnaja gazeta" u kojem je on identifikovao nacionalboljševičke grupe u Moskvi i Beogradu?

Čurkin: U Moskvi više nema Politbiroa, tako da možemo biti kreativniji u našoj politici. Recimo, ostalo je još nekoliko dana do "Londona", a mi se još uvek konsultujemo - ja u ponedeljak putujem u Pariz, zatim u London... Naši stavovi još su u postupku formulisanja, mada je opšti okvir jasan. Imaćemo šta da kažemo u Londonu. Bitno je da Londonska konferencija o Jugoslaviji treba da gleda u budućnost, mada će donekle biti i neizbežne, na žalost, i međusobne optužbe. Mi ćemo podržati, objektivno, sva konstruktivna razmišljanja i predloge.

A što se "prevoda" Kozirjeva tiče - vaše tumačenje je dosta pojednostavljeno. Treba obratiti pažnju na zvanične izjave MIP-a, ili na njegove konferencije za štampu.

Samo se vi nadajte: Vitalij Čurkin, šaljivdžija
Photo: Stock
Rojter: Kako objašnjavate pisma lorda Karingtona Ćosiću i Paniću u kojima on ne navodi njihove zvanične funkcije i da li Rusija podržava prisustvo SR Jugoslavije na konferenciji u Londonu?

Čurkin: Od samog početka predlagali smo da SR Jugoslavija bude zvanično pozvana u London. Imperativno bi bilo da ona bude predstavljena u Londonu i iznese svoje konstruktivne stavove koji se javljaju poslednjih nekoliko nedelja. Nadamo se da će doći do kompromisa.

Indijska agencija PTI: Da li delite mišljenje lorda Karingtona da Milošević i Bulatović treba da idu u London?

Čurkin: Postoji više različitih mišljenja o tome. O tome moraju odlučiti Milošević i Bulatović. Naš je pristup da je najvažnije da Jugoslavija bude predstavljena. A ako i Milošević bude tamo, to može koristiti za unošenje konstruktivnih elemenata. Konačnu odluku treba doneti ovde.

Mađarska agencija MTI: Koje su bile vaše poruke Paniću i Miloševiću i kakvo je rusko mišljenje o učešću manjina na konferenciji u Londonu?

Čurkin: Nešto sam detaljnije razgovarao sa njima - nego sa vama. A što se tiče manjina, one će biti predstavljene, ne kao zvanični učesnici, ali će biti na raspolaganju - pa se njihovo mišljenje treba čuti.

Treba izbeći dalje komplikovanje situacije u Jugoslaviji - jer bi ono moglo da dovede do nepredvidivih posledica. Treba poštovati principe KEBS-a i prava manjina - nadam se da će njihovo prisustvo u Londonu imati konstruktivan doprinos.

Tanjug: da li između Ćosića, Panića, Miloševića i Bulatovića postoje razlike u pogledu nastupa u Londonu?

Čurkin: Volim direktna pitanja, ali ne i direktan odgovor... Mogu vam ipak reći da je prosečna dužina naših razgovora bila po sat i po. A o razgovorima ipak moram prvo obavestiti Moskvu.

Rojter: Da li vi ocenjujete da će konferencija u Londonu uspeti? Lorens Iglberger (američki predstavnik) dosta je pesimističan?

Čurkin: kad bi bilo druge alternative - mogli bismo sebi dozvoliti da budemo pesimisti. I zato moramo biti optimisti. London je najbolja prilika koja nam se nudi. Ipak, ne može se sve obaviti za 2-3 dana, međunarodni napori će se i dalje nastaviti...

Treba učiniti sve da konferencija o Jugoslaviji u Londonu bude uspešna. I Moskva će u tome vrlo aktivno učestvovati.

Postoje razlozi i osnova za nadu. (N. Dragović)

***

"Duma": GENERAL STEVANOVIĆ PRETI BUGARSKOJ (Sofija, 21. avgusta):
Pod krupnim naslovom "Bugarska će biti bombardovana ukoliko se na bilo koji način uključi u operaciju protiv Jugoslavije", sofijski list "Duma" danas na prvoj strani prenosi delove izjave general-potpukovnika Božidara Stevanovića o tome da su naša avijacija i protivvazdušna odbrana spremne da odbiju sve napade na Jugoslaviju. Dopisnik tog lista iz Beograda Goran Gotev već prepoznatljivim manirom konstrukcija i poluistina, Stevanovićeve reči dovodi u neposrednu vezu sa jučerašnjom izjavom zamenika ministra inostranih poslova Bugarske Valentina Dobreva o tome da Bugarska razmatra mogućnost da svoje aerodrome stavi na raspolaganje snagama Ujedinjenih nacija u slučaju preduzimanja vojne intervencije protiv Jugoslavije.

Bugarskim čitaocima se tako sugeriše zaključak da je izjava generala Stevanovića direktna pretnja, odnosno odgovor na bugarsku nameru, podvlačeći njegove reči da će jugoslovenske oružane snage "naneti vojni udar svim zemljama koje na bilo koji način budu koristile vojsku ili infrastrukturu u intervenciji protiv Jugoslavije".

***

ŽALBE ZBOG NASILJA OSTOJE SIBINČIĆA
Ministar pravde Savezne Republike Jugoslavije prof. dr Tibor Varadi, ministar za ljudska prava i prava manjina prof. dr Momčilo Grubač i zamenik ministra pravde Pavle Lopičić, sa saradnicima, razgovarali su juče sa predstavnicima Hrtkovaca, Golubinaca i Rume - saopštilo je Ministarstvo za informacije SR Jugoslavije. Žitelji ovih mesta izneli su svoja viđenja i svedočenja o sve češćoj samovolji i nezakonitom ponašanju nekih svojih sugrađana. Meta uznemiravanja, zastrašivanja i neposrednog ugrožavanja lične i imovinske sigurnosti nisu bili samo meštani nesrpskih nacionalnosti, već i Srbi koji ne podležu nacionalnoj isključivosti i histeriji. Upozorili su da se svako angažovanje na zaštiti ljudskih prava svih građana karakteriše kao izdajstvo "srpske stvari".

PHOTO: www.wikiwak.com
Učesnici u razgovoru su naglasili da je glavni protagonista ovakvog delovanja Ostoja Sibinčić, koji je zajedno sa grupom svojih istomišljenika nasilno izmenio civilne mesne vlasti, nazive ulica, civilnih javnih ustanova, pa čak i mesta. Pred ovakvim agresivnim delovanjem, kako su rekli, povlače se organi vlasti, što kod stanovništva dovodi do stvaranja osećaja ugroženosti i gubljenja poverenja. Istakli su da su stanovnici ovih mesta rado primili izbeglice iz ratom ugroženih područja, da su se uredno odazvali na vojne pozive i da ničim nisu doprineli izazivanju međunacionalnih sukoba, zbog čega su još više ogorčeni.

Ministar pravde i ministar za ljudska prava i prava manjina izrazili su puno razumevanja za probleme sa kojima se suočavaju stanovnici ovih mesta. Obećali su da će insistirati da se ovaj problem što pre reši, jer je to u interesu ne samo pojedinaca već i države - Savezne Republike Jugoslavije.

***

POŽAR NA TREBEVIĆU
Sarajevski aerodrom, nakon dvodnevnog prekida, ponovo je otvoren za humanitarne letove, što ne znači da mir vlada na ratom zahvaćenom području. Potvrđeno je, pored ostalog, da je od snajpera u Sarajevu poginuo ukrajinski vojnik.

Proteklu noć u Sarajevu, Centar bezbednosti nazvao je "noć požara". Javljeno je da je pogođeno zdanje u kome je bilo Izvršno veće, na Marin-dvoru. Odatle se iz mitraljeskog gnezda dejstvovalo po civilima i gađani su Grbavica i Vraca. Navodi se da se vatra sa zgrade republičke vlade prenela na kasarnu "Maršal Tito", što je, tvrdi druga strana, nemoguće, pošto je kasarna udaljena 300 metara sa druge strane ulice.

Radio Sarajevo je javio da su preksinoć artiljerijom tučena muslimanska naselja Koševsko brdo, Ciglane, Breka i Brekin potok prema Vogošći. U Vogošći je, takođe po izveštaju radija, bilo žestokih okršaja.

Na Trebeviću je, prilikom artiljerijskih napda muslimanskih snaga, izbio požar, ali je lokalizovan.

B. Teofilović iz Dervente javlja o tome da se na tamošnjem ratištu intezivnije borbe vode oko Bijelog Brda i magistralnog puta između Dervente i Bosanskog Broda.

Ginu borci na obe strane, a i civili. Građani Bosanskog Borda su celu nedelju proveli u podrumima, jer se ovaj grad neprestano bombarduje.

Ponovo je napadnut Doboj, na koji je palo više od stotinu minobacačkih i topovskih granata. Javljeno je o žestokim borbama kod Doboja, u kojem je na snazi znak opšte opasnosti.

Hrvatska artiljerija, s leve obale Save i juče je otvarala vatru. Hrvatski radio, koji je i dalje pod cenzurom, javio je da protivnička strana otvara artiljerijsku vatru na Županju i Bošnjake, na levoj, hrvatskoj strani Save.

Na svim delovima hercegovačkog ratišta protekle noći vođeni su artiljerijsko-minobacački dueli. Kao i predhodnih dana, najintezivniji su bili na trebinjsko-dubrovačkom pravcu gde, kako saopštava komanda srpskih snaga u Bileći, vojska Republike Hrvatske ne odustaje od namere da prodre još dublje prema Trebinju.

Manjih minobacačkih duela, kako je javljeno, bilo je oko Foče i Kalinovnika. (M. D.)

NEMCI TREBA DA OČISTE SOPSTVENE NACISTIČKE OSTATKE (Ženeva, 21. avgust):
Jugoslovenska stalna misija pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi energično je odbacila pretnje iz Bona da će Nemačka pokrenuti pitanje suđenja Srbima "pojedincima" za navodne "zločine protiv čovečanstva" u bosanskohercegovačkom građanskom ratu, ukazujući da Nemci "prvo počiste sopstveno dvorište" od nacističkih ostataka.

Photo: Stock
U saopštenju za štampu povodom izjave nemačkog ministra spoljnih poslova Klausa Kinkela da će njegova vlada "optužiti Srbiju" za genocid u Bosni i Hercegovini na predstojećoj londonskoj konferenciji o Jugoslaviji i na septembarskom zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, jugoslovenska misija je upozorila Kinkela da "prvo treba da počisti svoje dvorište i da izvede na sud sve nacističke ratne zločince koji uživaju gostoprimstvo i zaštitu nemačke vlade". Tek posle toga Nemačka kao država ili bilo koji Nemac bi mogao imati moralno pravo da pokreće pitanje drugih ratnih zločinaca - kaže se u jugoslovenskom reagovanju na ove iznenađujuće zahteve iz Bona.

"Nije tajna da su u Drugom svetskom ratu nemačke fašističke horde, potpomognute od svojih satelita, posebno hrvatskih fašista, počinile na Jugoslovenskoj teritoriji užasne zločine genicida nad Srbima, Jevrejima i Ciganima - ističe se dalje u jugoslovenskom saopštenju i dodaje da "tragičan broj od oko milion žrtava takvog genocida govori sam za sebe o ovoj zastrašujućoj istini".

Na kraju saopštenja jugoslovenske misije u Ženevi kaže se: "Najvažnija je stvar da se utvrde istina u ratu i činjenice o zločinima genocida, nezavisno od toga ko ih je počinio. U to se uključuje i utvrđivanje istine o svima onima koji su krivi za podsticanje brutalnog razbijanja Jugoslavije, za akte kojima se krši međunarodno pravo i Povelja Ujedinjenih nacija".

***

PREDLOG ZA POMILOVANJE SVIH PRIPADNIKA BIVŠE JNA
Beogradski advokat Milan Vujin uputio je juče pismo predsedniku SRJ g. Dobrici Ćosiću predlažući mu da iskoristi svoje pravo i pomiluje "sva vojna lica bivše JNA koja pred vojnim sudovima odgovaraju zbog različitih krivičnih dela, a u tu situaciju su dovedeni spletom okolnosti izazvanih izdajama u vojnom vrhu, kao i ostala lica protiv kojih se vodi krivični postupak zbog krivičnih dela ubistava ili zločina protiv civilnog stanovništva".

Obrazlažući da ovaj predlog čini zbog istorije, budućih generacija i svoje savesti branitelja pravde, advokat Vujin piše Ćosiću i da je nelogično da se, što je učinjeno u nedavnoj razmeni zarobljenika između SRJ i Republike Hrvatske, razmene i čuveni ratni zločinci - kao što je slučaj sa po zlu poznatom Mandom i njoj sličnih - a "kola se slome" na običnim ljudima koji su u situaciji u kojoj su se našli dovedeni tuđom izdajom, a izdajnici se slobodno šetaju.

Uzalud tražite pomilovanje: dobrica Ćosić, nemilosrdan
Photo: BETA
Razlog više ovom pismu je, dodaje g. Milan Vujin, i činjenica da je pred Vojnim sudom u Beogradu na 12 godina zatvora osuđen potpukovnik JNA Ljubomir Buljin "zbog krivičnog dela napuštanja položaja protivno naređenju" jer je navodno i pored naređenja generala Marjana Čada napustio kasarnu u Delnicama. Pri tom je i general Čad "smetnuo s uma" da je, kad je kasarna navodno predata, u njoj bilo 20 starešina i 70 vojnika opkoljenih sa više od dve hiljade pripadnika raznih hrvatskih formacija, koje je predvodio bivši komandant te iste kasarne u Delnicama. Nije bilo nikakavih šansi da se kasarna odbrani, ali je potpukovnik Buljin ipak osuđen za izdaju, a general Čad i njemu slični iz vojnog vrha slobodno se šetaju, primajući "za zasluge" visoke penzije, piše advokat Vujin.

Zbog navedenog i činjenice da je sličnih primera dosta, g. Milan Vujin predlaže g. Dobrici Ćosiću da iskoristi svoje pravo i shodno tački osam člana 96 Ustava SRJ pomiluje pomenute osobe.

Obraćajući se pismom i g. Milanu Paniću, saveznom premijeru, advokat Vujin kaže da se nada da će vlada razmotriti mogućnost davanja amandmana na Zakon o amnestiji, čiji je predlagač, jer je neobično da se jednima sudi, dok se ratni zločinci puštaju na slobodu. (M. Kuburović)

***

NE SME SE TRGOVATI NACIONALNIM INTERESIMA
Uoči Londonske konferencije o Jugoslaviji sinoć je u beogradskoj Palati federacije održan konsultativan sastanak predstavnika SANU, univerziteta i naučno-istraživačkih instituta sa Dobricom Ćosićem, predsednikom Jugoslavije. U višečasovnoj konstruktivnoj raspravi ugledni naučnici su izneli i više zajedničkih sugestija jugoslovenskoj delegaciji koja se sprema za odlazak u glavni grad Velike Britanije. Svi su se složili da delegacija mora da bude jedinstvena i predvođena predsednikom i premijerom SR Jugoslavije.

U utvrđivanju minimuma nacionalnih interesa profesori univerziteta i akademici su se složili da se mora ići na kompromise ali da se ne može trgovati sa teritorijom sadašnje Jugoslavije dopuštanjem da se u njoj uspostave specijalni statusi za Kosovo, Vojvodinu i Sandžak.

Otvarajući konsultacije Dobrica Ćosić je rekao da je ovaj skup sazvao da bi ugledne ljude srpske nauke saslušao i njihove sugestije ugradio u platformu delegacije uoči Konferencije o Jugoslaviji. Da bi međunarodna Konferencija u Londonu postigla nekakav rezultata neophodno je da sazivači ovog skupa svim državama nastalim na prostoru bivše SFRJ priznaju ravnopravni status, mišljenja je dr Đuro Kovačević, direktor Instituta za evropske studije. On je zatražio hitno uspostavljanje državnog i nacionalnog konsenzusa, jer je to pitanje starije od aktuelnog režima Srbije i Crne Gore. Zato se Kovačević založio za takvu strategiju i politiku delegacije koja bi naš nacionalni interes odbranila tako da nas ostane što više živih.

Dušan Kanazir, predsednik SANU se založio za formiranje jednog interdisciplinarnog instituta koji bi prati promene u svetu i njihov uticaj na naše društvo. Po Kanaziru Evropska zajednica je na primeru Jugoslavije do sada demonstrirala političko nasilje, koje je postalo glavni princip novog svetskog poretka. Ako u Londonu bude započela potpuno nova konferencija ne sme se, dodaje Kanazir dopustiti da se pretvori u novo suđenje Jugoslaviji. Nova platforma na ovom skupu treba da se sastoji od političke predustretljivosti i spremnosti Jugoslavije da okonča rat u Bosni.

Reafirmacija osnovnih načela Povelja KEBS-a zalaganje za apsolutni prekid rata, priznanje bivših jugoslovenskih republika i postizanje tačnog dnevnog reda Konferencije ko su učesnici, kako se odlučuje i kakav je kvalitet tih odluka, su oblasti po dr Obradu Račiću. porfesoru Fakulteta političkih nauka, gde jugoslovenska delegacija može iz defanzive preći u ofanzivu. Račić je podsetio nizom primera da međunarodno priznavanje ne znači ujedno i priznavanje sadašnjih granica u kojima se nalaze bivše republike SFRJ.

Za diplomatsku trgovinu spreman: Predrag Simić, budući savetnik dr Kalašnjikova
Photo: www.mc.rs
Londonska konferencija za dr Predraga Simića direktora Instituta za međunarodnu politiku će biti diplomatsko trgovanje i zato je neophodno definisati vitalne nacionalne interese koji se moraju braniti čak i ratom, ali i one druge u kojima su mogući kompromisi. Po njemu je najvažnije da se sadašnja SR Jugoslavija sačuva u svojoj celini kako bi brzo mogla da nastupi i u međunarodnim organizacijama. U nizu predloga koje je sačinio njegov Institut Simić je rekao da ne treba praviti problem na početku konferencije ako ne žele odmah da nas priznaju. Po njemu neophodno je koliko sutra ili prekosutra da vlada izađe u javnost sa Deklaracijom o namerama uoči odlaska u London.

Po dr Momiru Stojkoviću sa Fakulteta političkih nauka naši interesi i briga za Srbe van Jugoslavije se nalaze u procepu sa onim što EZ traži za nacionalne manjine na našoj teritoriji. Zato se ne sme dopustiti specijalni status već samo kulturna i personalna autonomija Kosovu, Sandžaku i Vojvodini. Stojković smatra da to što su sazivači konferencije pozvali Ćosića i Panića kao "privatna lica" ipak znači korak ka priznanju Jugoslavije. Dr Mihajlo Pešić, prorektor Beogradskog univerziteta je izložio stavove BU i Univerziteta umetnosti: delegaciju treba da predvode Ćosić i Panić bez predsednika Srbije i Crne Gore. BU se zalaže za Bosnu kao konfederaciju ali je protiv specijalnog statusa za manjine u SR Jugoslaviji.

Dr Dragan Popović iz Instituta za fiziku se zalaže za hitno raspuštanje svih logora koje Srbi drže u Bosni, dalju demokratizaciju vlasti u Srbiji i pronalaženja bolje argumentacije pred svetom zbog čega pravimo razliku između Kosova i Krajina. Dr Radivoje Papović, rektor Univerziteta u Prištini smatra da delegacija u Londonu treba da se založi za priznavanje SR Jugoslavije, konfederalno ustrojstvo Bosne, rešavanje statusa Krajina. Što se tiče Kosova, Papović smatra da je to isključivo srpsko pitanje.

Dr Stevan Đorđević sa Pravnog fakulteta založio se da delegaciju u Londonu čine: Dobrica Ćosić, Milan Panić, Vladislav Jovanović, Slobodan Milošević, Momir Bulatović i po jedan predstavnik opozicije iz Srbije i Crne Gore.

Zaključujući konsultacije Dobrica Ćosić je rekao da je zahvalan svima, jer je čuo više predloga i ideja nego što je očekivao, ali je dodao da ne može da obeća da sve to može da iskoristi. "Podržali ste me u moralnom smislu. Pristalica sam politike evolucije i bez velikih senzacija i spektakularnosti kako bi koraci izlaska iz sadašnjih nevolja bili što manje pogrešni", rekao je predsednik SRJ založivši se da ubuduće naučne institucije vladu koriste kao svoj servis nudeći razne ideje, a ne obrnuto. (Milenko Pešić)

***

PREDLAŽE SE ZAJEDNICA DRŽAVA BIH
Predsedništvo Srpske Republike saopštilo je juče, uoči polaska na londonsku konferenciju, šta prihvata, predlaže i šta će učiniti. Ovaj dokument koji će biti dat na razmatranje londonskom skupu nosi jučerašnji datum.

"Prihvatamo da sa druge dvije nacionalne zajednice formiramo zajednicu država Bosne i Hercegovine u postojećim spoljnim granicama", kaže se na početku ovog dokumenta u kojem se zatim navodi da se prihvata da teritorijalna pitanja budu rešena u okviru Konferencije koju je inicirala Evropska zajednica. Napominje se da neće biti prihvaćene eventualne teritorijalne pretenzije susednih država.

Predlaže se, na prvom mestu - apsolutni prekid vatre i potpisivanje primirja, uz kontrolu UNPROFOR-a. Zatim se predlaže potpisivanje ugovora o slobodnom povratku izbeglica, slobodno kretanje civila, uz pune garancije ljudskih i imovinskih prava.

Predsedništvo Srpske Republike predlaže hitne bileteralne i triliteralne razgovore, predstavnika tri nacionalne zajednice o svim pitanjima.

Srpska strana navodi da će omogućiti kretanje humanitarnim konvojima i garantovati im sigurnost kretanja preko svih srpskih teritorija.

"Spriječićemo etničko čišćenje" navodi se zatim i dodaje da će se izvršti istraga u svim slučajevima sumnje prisilnog pomeranja civilnog stanovništva, a oni koji su odgovorni za to biće kažnjeni. Bilo kakav dokumenat o prodaji ili napuštanju imovine, napravljen pod prisilom, proglasiće se nevažećim, bez pravne vrednosti.

Izražava se spremnost da se razmene svi ratni zarobljenici po principu "svi za sve" i da se ukinu svi zattvori.

Biće ponuđene i opšte odredbe nacrta ustavnog sporazuma Bosne i Hercegovine koji bi u ime muslimanske strane trebalo da potpiše Alija Izetbegović, u ime srpske dr Radovan Karadžić, a u ime hrvatske strane Mate Boban.

Prema opštim odredbama, Bosna i Hercegovina je "zajednica država koja se sastoji od tri konstitutivne države tri konstitutivna naorda - Srba, Hravata i Muslimana, i nacionalnih manjina i etničkih grupa koje žive u ovim državama". Suverenitet pripada konstitutivnim državama i njihovim građanima i narodima. Deo suvereniteta, navodi se, pored ostalog, može se preneti na nivo zajednice država Bosne i Hercegovine u skladu sa ustavnim sporazumom...

Brojne strane i domaće novinare interesovalo je kada će doći do ukidanja sabirnih logora, a posebno povodom najave sprečavanja etničkog čišćenja da li znači i da je to do sada prihvatano.

- Mi smo protiv nasilja koja su se događala na sve tri strane - rekao je Karadžić, koji je potvrdio da su u etničkim sukobima stvorene i etničke izbeglice koje se ne osećaju bezbedno, pa su bežali i napuštali svoje kuće.

Ja sam protiv nasilja, granate mi: Radovan Karadžić, šeret među koljačima
Dr Karadžić je naveo cifru od trista hiljada izbeglih Srba, a veliki broj su i etnički taoci, primećujući da je lakše etničkim izbeglicama, nego taocima. On je, pored ostalog, odgovarajući na novinarska pitanja rekao da je zatvaranje kao i pomeranje civila, podjednako kršenje Ženevske konvencije.

Novinara "Njujork tajmsa" interesovalo je pod kojim uslovima može da se ukloni blokada oko Sarajeva, Bihaća i drugih mesta. Bihać. odgovorio je Karadžić, Srbi ne drže u okruženju, nego desnu obalu Une koja im pripada.

- U gradu Sarajevu i okolini - rekao je zatim Karadžić - Srbi štite svoje teritorije i ne drže ni jedan muslimanski deo.

Izveštač Bi-Bi-Sija, pitajući o razmeni zarobljenika pomenuo je cifru od 17 hiljada koja se pominje u Americi, gde se Srbi optužuju, a Karadžić je primetio da je ta cifra preterana. Najviše je bilo osam hiljada, a sada je pet-šest hiljada zarobljenika.

Strani novinari su pitali takođe kako se kao iskrena može prihvatiti srpska ponuda kada je dosad, kako je rečeno, potpisano bezbroj primirja, a nijedno nije ispoštovano. Karadžić je objasnio da su u Bosni radilo uglavnom o unilateralnom primirju, svega dva-tri potpisale su sve tri strane.

U Bosni i Hercegovini su, ipak, primetili su strani novinari, počinjeni zločini, na šta je dr Karadžić rekao da su već u toku hapšenja pripadnika raznih grupa. Vojska i milicija nisu činili zločine. Pojedinci i grupe koji jesu biće podvrgnuti suđenju.

Iznoseći osnovne dokumente pred pdlazak delegacije dr Radovan Karadžić je, pored ostalog, primetio:

Možda je sve to još uvijek moguće, iako je rat između tri etničke grupe bio veoma krvava... (M. Durić)

*Nastavak u petak 1. jula