Dva generala, Šiptar i Musliman – šta s njima?

image

Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije

Photo: Stock
STENOGRAFSKE BELEŠKE SA 14.  SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE ODRŽANE 11. OKTOBRA 1993.
MOMČILO PERIŠIĆ: Što se tiče generalskog kadra, kod nas je stanje ovakvo. Ukupno imamo 45 generala, od čega Srba ima 37, Crnogoraca 6, Mađara imamo jednog i Albanca jednog - ukupno 45.  Njihova struktura je: sa 60 godina života imamo jednog - to je načelnik VMA; sa 58 - 60 godina imamo pet, sa 57 godina života šest, 55 - 57 godina ima 10, i mlađih od 55 godina ima 23 generala. Na osnovu ovoga, trebalo bi da dalje vodimo politiku unapređenja, jer smo mnoge penzionisali, a ostala su upražnjena mesta. Otuda smo utvrdili formacijska mesta koja su u korelaciji sa budućom Vojskom Jugoslavije. Do sada je bilo 135 generala; mi predlažemo da u ovom prelaznom periodu bude 92 generalska mesta, sa napomenom da ću vam početkom novembra predložiti dvije varijante nove Vojske Jugoslavije, gde će biti sigurno manje od 92 generala; to će se kretati negde oko 80,  što je u granicama svetskih normi - 0,5 do 0,7 od broja oficira u Vojsci Jugoslavije. Vezano za to, sada imamo potrebu da neke unapredimo, da bi neka istaknuta generalska mesta bila popunjena (...) Predlažem za unapređenje još i Dimitrijević Aleksandra, koji je načelnik Uprave bezbednosti. Uspeo je, inače, narušeni sistem bezbednosti da dovede na nivo koji uspešno izvršava svoj  zadatak. On ne ispunjava sve uslove za unapređenje. Ali, s obzirom da je oko njega bilo mnogo kalkulacija, posebno napada od strane Radikalne stranke. Da bi im pokazali i dokazali da oni ne vode kadrovsku politiku u Vojsci, mislim da bi bilo dobro da bude unapređen. Uz unapređenje ovih sedam, povećali bi stanje, ne na 52 generala, jer u isto vreme predlažemo da se četvorica penzionišu. To su:

Damjanović Radomir, koji je do sada bio načelnik Štaba 2. armije. Sada je bez postavljenja, van formacije. Vi znate da je prošli put došlo do greške, pa je otišao onaj drugi, a ne on.

Radojković Mihailo, koji je duže vreme bez postavljenja; sada je momentalno u Centru visokih vojnih škola, koji svojim radom i zalaganjem nije dostojan da bude general.

Jovanović Velibor, jer nema odgovarajuće formacijsko mesto za njega, a i bolešljiv je. On je dobar čovek, ali nemamo odgovarajuće mesto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zar on nije načelnik Školskog centra bezbednosti u Pančevu?

MOMČILO PERIŠIĆ: Jeste!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kako to nije formacijsko mesto?

MOMČILO PERIŠIĆ: Nije, to je pukovničko mesto. On je tamo postavljen po privremenoj  formaciji. Ima preko 40 godina radnog staža. Bolestan je i ne bi mogao ići na komandnu dužnost. Da nastavim. Krasnići Ismet, koji ne radi ništa. Mi smo ga do sada zadržavali, jer je jedini general albanske narodnosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je razlog koji nije prestao (Smeh).

MOMČILO PERIŠIĆ: Njega predlažem, iz razloga da bih mnoge umirio. Farkaš Geza je Mađar i on je veoma dobar i njega smo postavili na formacijsko mesto, ali Krasnićija nemamo mogućnosti da ga bilo gde postavimo; nigde ga niko ne prihvata. Njegove intelektualne i ukupne sposobnosti su ispod nivoa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da su ispod nivoa, to je sigurno. Ali, ja ga ne bih penzionisao; treba da imamo jednog Albanca generala. Treba mu dati bilo kakvu dužnost.

MOMČILO PERIŠIĆ: Onda ćemo ga ostaviti.

Podrška za Slobodana Miloševića: Podmoskovske večeri
Photo: EPA
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nemojte da nam kažu: penzionisali su jedinog generala Albanca; ovi su rasisti.

MOMČILO PERIŠIĆ: Imamo generala Taso Enesa; on nije ovde unet; on je u statusu lečenja; to je izuzetna ličnost, ali u statusu lečenja i nije sposoban za Vojsku, ali njega smo ostavili; on je Musliman.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne bih penzionisao ni Velibora Jovanovića. Od svih smo čuli da je izuzetno dobar starešina i dobar čovek, pametan, sposoban. Ako je bolešljiv, nije strašno - on je načelnik Školskog centra bezbednosti; tu treba više pameti nego velika energija.

MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro, nećemo ga penzionisati. Evo,  iz kojih razloga sam ga predložio za penzionisanje: novi Zakon kada stupi na snagu ne može da drži starešinu da nije negde postavljen.

ZORAN LILIĆ: Neka vodi Obaveštajnu upravu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zašto ga ne postavite za načelnika Obaveštajne uprave;  tamo i nemate nikog?

MOMČILO PERIŠIĆ: Nemamo nikog. On nije za to, ali dobro, može!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Čim je šef Školskog centra bezbednosti, to su ljudi koji su za to stručni. Drugo, možemo da promenimo formacijsko mesto načelnika Školskog centra bezbednosti i da stavimo da je general-major. To je uvek i bilo generalsko mesto.

MOMČILO PERIŠIĆ: To možemo; on ima još dve godine do penzije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: On je dobar čovek, pošten, stručan. Ovu dvojicu nema razloga da ne penzionišemo. Međutim, ovog Šiptara ne bih penzionisao.

ZORAN LILIĆ: Znači,  da se penzionišu Damjanović i Radojković. General Krasnići ne ispunjava ni uslove za penziju, pa bi bilo još gore da sada ode u penziju.

MOMČILO  PERIŠIĆ: Ispunjava po novom Zakonu.

ZORAN LILIĆ: Novi  Zakon još nije ni ušao, a mi skidamo po novom Zakonu.

RADOJE  KONTIĆ: Kako nije ušao, kada mi već pripremamo da ga mijenjamo.

ZORAN LILIĆ: Znači, ostaju Krasnići Ismet i Jovanović Velibor, a penzionišu se Damjanović Radomir i Radojković Mihailo. Da li se slažete? (Odobravanje).

MOMČILO  PERIŠIĆ: Šta je oko unapređenja?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da prihvatimo predlog načelnika Generalštaba.

ZORAN LILIĆ: Da li se slažete da prihvatimo predlog za unapređenje sedam pukovnika u čin general-majora? (Odobravanje). Idemo dalje, generale.

MOMČILO PERIŠIĆ: Imam još jedno pitanje, koje se odnosi na penzionisanje pukovnika koji su pod ukazom. To su: Mijović iz 2. armije,  koji iz raznoraznih stvari nije mogao biti postavljen za pomoćnika, nego je Bojović ostao na njemu itd. On je čovek izuzetno dobar. Mi predlažemo da ide u penziju i istovremeno da mu se prije penzije da unapređenje, odnosno da istim ukazom bude i unapređen i da ide u penziju.

MOMIR BULATOVIĆ: Ja znam taj slučaj. Mislim da je napravljena nepravda prema tom čoveku.

MOMČILO PERIŠIĆ: Zato se i obratio. Drugi je Babić Vojislav, koji radi kod nas u Komandi. Slična je situacija i sa njim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja se bojim da, ako krenemo tom praksom penzionisanja sa unapređenjem, onda će jedan broj generala koje smo penzionisali ozbiljno da se nađe pred zahtevom pre nego što im prestane aktivna vojna služba, 31. decembra, tražiti neko unapređenje, naročito oni koji za to ispunjavaju uslove.

MOMIR BULATOVIĆ: Za Mijovića konkretno znam. On je žrtva onih nepravilnosti zbog kojih sada Damjanovića šaljemo u penziju. To bi bio nekorektan odnos prema tom čoveku. Tu nepravdu treba da ispravimo, kao što smo ispravili i kod Domazetovića. Objektivno, ovde se radi o krivici drugih ljudi, zbog čega nije mogao biti unapređen; nije ni postavljen na to mesto gde je trebalo, nego je došao Bojović, koga smo isto nedavno penzionisali.

Prijateljski razgovori: Momir Bulatović (DPS), Milomir Minić (SPS), Vojislav Šešelj (SRS)
Photo: EPA
MOMČILO PERIŠIĆ: On je iz penzije vraćen na to mesto. Rekli smo, drugi je Babić Vojislav, koji ne mora da bude i nema neke posebne zasluge. Treći je Glišović Vlastimir. Sledeći je Videnović Ilija, koji je izuzetno dobar; zbog bolesti ide. Sledeći je Zečar Nikola.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da li bi oni svi bili i unapređeni  i penzionisani?

MOMČILO PERIŠIĆ: Sada ne svi, jer ja sada korigujem svoj  predlog obzirom na vaše stavove. Znači, predlažem da idu Mijović i Videnović, a da kod druga tri na to ne idemo.

ZORAN LILIĆ: Znači,  prihvatamo predlog za Mijovića i Videnovića.

MOMČILO  PERIŠIĆ: Ostala trojica neka idu u penziju kao pukovnici. Za sledeću sednicu predložio bih da unapredimo komandante armija i još neke koji su istaknuti. Mislim da je bolje da idemo selektivno, po malo, nego da odjednom idemo sa puno njih.

ZORAN LILIĆ: Da se reši i ovaj pukovnički kadar; ima oko dve hiljade pukovnika?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ima oko 1.700 pukovnika. Njih oko 500 bismo mogli da rešimo sada; to ja rešavam bez vas, jer je to u mojoj nadležnosti. 26. 11. ću vas samo izvestiti koliko smo ih penzionisali.

SLOBODAN  MILOŠEVIĆ: Još bih nešto rekao. Perišić o tome ima negativan stav. Dobro bi bilo da razmislimo o tome, nisam ubeđen da je to najbolji stav. Mi sada imamo načelnika Generalštaba koji je general-potpukovnik; to nikad nije bilo, a to je mesto generala Armije; to je najstariji vojnik. On ima stav da treba da se čeka početak novembra da predloži unapređenje komandanata armija; što je tačno. Komandant 3. armije ima nekoliko general-majora pod svojom komandom, a i on je general-major; logično je da komandant armije dobije čin general-potpukovnika.

Sada imamo nekoliko general-potpukovnika. Doći ćemo u situaciju da nam 5. novembra predloži unapređenje komandanta 1. armije u general-pukovnika; to je logično i to je formacijsko mesto. Ne znam da li treba napraviti neku razliku, makar vremensku, između načelnika Generalštaba i ovih drugih unapređenja generala? Da li da to sačekujemo? Da li general Perišić za to ima neke specijalne razloge da to sačekujemo? Tu sada ima pet ili šest general-potpukovnika koji su kod njega pod komandom; neki su čak i stariji od njega po vremenu unapređenja od njega u čin general-potpukovnika.

MOMČILO PERIŠIĆ: U Vojsci postoji formalni i suštinski autoritet. Što se tiče toga, budite sigurni - autoriteta više ne bih imao dobijanjem čina, a imam velikog razloga da to ne bude sada. Osnovni razlog jeste da mi vama predložimo veličinu Vojske, da to usvojite na jednom od sledećih sastanaka, da vidite u kojoj meri i kako će to izgledati; onda se možete opredeliti. Ja sam vama u startu rekao: ja sam ovu dužnost primio isključivo iz potrebe da Vojsci, u prvom redu, vama i društvu ovom doprinesem svojim radom, da negativnu tenziju širenja rata na ovaj prostor na neki način zakočimo; prvenstveno, iznutra, a drugo i spolja. Molio bih da to odgodimo za narednu sednicu.

MOMIR BULATOVIĆ: Slažem se s ovim što kaže Slobodan Milošević, ali su mi bliski  razlozi generala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro, nemam ja ništa protiv. Jedino sam mislio da je dobro da razmislimo o tome. Ako Perišić ima svoje razloge, da ih uvažimo; nije daleko ni novembar.

RADOJE KONTIĆ: Imam dva pitanja vezana za Vojsku. Jedno pitanje je poslovna avijacija saveznih organa. Tu poslovnu avijaciju imamo na dva mjesta:  imamo je u Saveznoj vladi i imamo u Vojsci Jugoslavije. U Saveznoj vladi imamo jedan "Falkon"  i dva "Lir-džeta". U Vojsci Jugoslavije imamo jedan "Falkon", imamo jedan "Lir-džet" i tri "JAK-a". Lično, mislim i već pola godine, vodim oko toga akciju da to treba objediniti, i to u okviru poslovne avijacije saveznih organa. Mislimo da će time u značajnoj mjeri biti smanjeni troškovi, povećana efektivnost letova, bolja iskorišćenost itd.

Generalštab je do sada, za vreme Panića,  bio protiv ovog rešenja; odnosno, u određenom smislu je to prihvatao, s tim da se sada priključi naša avijacija njima, pa da oni imaju ukupnu poslovnu avijaciju. Mislim da to nije logično. Ako treba da imaju jedan ili dva aviona, to je drugo pitanje. To je jedno pitanje. Drugo pitanje koje je za Vojsku, to je da je bez mog znanja - može da bude i moja krivica - Savezna direkcija za promet robama transformisana u holding kompaniju. Molim da se oko toga razjasnimo da vidimo kako je to moguće.

ZORAN LILIĆ: Oni su otišli korak dalje - sada se pripremaju za mešovito preduzeće.

Obilazak terena: Momčilo Perišić i Slobodan Milošević
Photo: EPA
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Oni hoće to da privatizuju!

RADOJE KONTIĆ: Moram da priznam da to nisam znao. Molim da se pripremi hitno jedna informacija oko toga. Oni nijesu mogli bez Savezne vlade ništa da urade.

MOMČILO  PERIŠIĆ: Pripremiću pisanu informaciju za sledeću sednicu.

ZORAN LILIĆ: Mora da se zaustavi svaka moguća transformacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ako ima nešto da je državna stvar, to je to. Kakva holding kompanija?!

RADOJE KONTIĆ: Molio bih da se reši oko poslovne avijacije.

MOMIR BULATOVIĆ: Čini mi se da je pogrešan put da objedinjavamo to. Tu pravimo razliku. Putničku avijaciju Vojska koristi shodno svojoj nameni.  Za mene nije pitanje titulara; pitanje je centralizacije, održavanja i nabavljanja rezervnih djelova. Što se tiče upotrebe - ko će odlučivati: da li tvoj činovnik - da li će  leteti neki general ili pukovnik tim avionima, ili će biti obrnuto - da se prijavljujemo nekom pukovniku kada ćemo koristiti te avione, otvorićemo sukob i nikad to nećeš  riješiti. Za mene je objedinjavanje, ne da se na dva mjesta vrše popravke, skupljaju rezervni djelovi itd. To su tipizirani avioni. Održavanje je jedno, a upotreba drugo.

RADOJE KONTIĆ: Apsolutno! Mislim da i na jednom i na drugom mjestu neracionalno koristimo tu avijaciju i bitno je objedinjavanje. Međutim, ja mislim da ovu avijaciju ne treba samo koristiti za letenja državnih funkcionera, nego tu avijaciju treba u maksimalno mogućoj mjeri staviti u funkciju ostvarivanja dohotka, s tim što u svakom momentu prioritet ima država. Mi sa njima možemo zarađivati i puniti budžet.

ZORAN LILIĆ: Po pitanju poslovne avijacije, da se pripremi jedan pisani materijal i da o tome razgovaramo na sledećoj sednici. Što se tiče SDPR-a, predlažem da se zaustavi svaka dalja transformacija. Treba da se pripremi sveobuhvatna informacija.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ko da im da nalog za to, jer oni nisu ničiji?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nisu mogli da postanu ničiji!

ZORAN LILIĆ: Oni nose u svom imenu i dalje "Jugoimport" u oznaci SDPR; sve što su ranije imali, zadržali su, bez ičije saglasnosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je državna svojina! Sada imamo slučaj da pukovnici rade u holding kompaniji. To je nemoguće! Rajo, vrati to!

PAVLE BULATOVIĆ: Oni u Singapuru imaju preduzeća "kćeri".

MOMČILO PERIŠIĆ: Oni su osnovani aktom SIV-a.

SLOBODAN  MILOŠEVIĆ: Ako je osnovan aktom SIV-a, onda će on doneti odluku da se stavlja van snage akt SIV-a i gotovo.

RADOJE  KONTIĆ: To nije moglo biti u periodu od kada sam ja tu, nego ranije, za vreme Panića ili Markovića.

ZORAN LILIĆ: Dobro, da se pripremi informacija za sledeću sednicu.

RADOJE KONTIĆ: (...) Imamo Zakon o praznicima; sada se priprema novi. Mi smo predložili da budu četiri praznika: 1. i 2. maj da bude praznik, Nova godina dva dana, Dan državnosti 27. april i Dan pobede 9. maj. Nova godina, 1. maj i dan Državnosti ne bi bili radni, a 9. maja bi se radilo, iako je državni praznik. 29. novembar je tu, opet ćemo imati dva dana slobodno, ako ovo ne budemo stavili u proceduru. Nije dovoljno da se SPS i DPS saglase; Šešelj se sigurno neće saglasiti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: On traži Uskrs, Božić, Vidovdan.

RADOJE  KONTIĆ: To ne može po Ustavu, jer je crkva odvojena od države.

MOMIR BULATOVIĆ: U svim zemljama se praznuje Božić, iako je crkva odvojena od države.

RADOJE KONTIĆ: To se reguliše republičkim zakonom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mislim da možemo da se složimo sa Rajinim predlogom oko praznika.

ZORAN LILIĆ: Dobro, slažemo se s tim.

Obezbeđeno mesto na sednicama VSO: Radoje Kontić i Zoran Lilić
Photo: EPA
RADOJE KONTIĆ: Drugo pitanje je razvojna funkcija federacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Šta je razvojna  funkcija federacije?

RADOJE KONTIĆ: Novim Ustavom je federaciji dat razvoj. Onda imamo regionalni razvoj, pa naučno-tehnološki razvoj. Možda bi bilo dobro da ja sada sa tim ne opterećujem, nego da prvo vidim sa predsednicima vlada. To su razni regresi, premije, ulaganja u razvoj pojedinih grana, regionalni razvoj itd.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To mora da bude savezna funkcija.

RADOJE KONTIĆ: Ona nije sporna kao razvojna funkcija, ali ona se momentalno ne obavlja nigde. Mi je ne možemo sada obavljati, jer nemamo sredstava; republike nemaju sredstava. O tome treba još razmisliti. Pripremiću to sa predsednicima vlada, pa ćemo o tome razgovarati.

MOMIR BULATOVIĆ: Centralni problem je u tome što republike ne mogu da se liše dijela poreza na promet. Kada smo mi tražili da se onaj dio zbog privremene nezaposlenosti zbog sankcija riješi na nivou federacije, to nije prošlo u Skupštini. SPS nije podržao taj stav DPS i nema potrebe da to sada pokrećemo kada je takva situacija; neće proći.

RADOJE KONTIĆ: Dobro, da se ne konfrontiramo u Skupštini. To ću videti sa predsednicima Vlada. Imao bih još jedno pitanje. Radi se o pomilovanju Rajka Medenice. On je u poslednje vrijeme razvio čitavu aktivnost kod Srba i Crnogoraca; podmirio je sve obaveze koje su mu stavljene bile na dušu. Pisao je pismo Klintonu povodom pisma 100 intelektualaca; on mu je odgovorio. Prima naše ljude, pomaže koliko može. Spreman je da razvije veliku aktivnost u Crnoj Gori i Srbiji. Predlažem da se on pomiluje. Mislim da je Momo sa tim saglasan?

MOMIR BULATOVIĆ: Ja sam odavno molio za to Slobodana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja ću tražiti od Ministarstva pravosuđa da nam sve to da, da vidimo kako je to po zakonu.

MOMIR BULATOVIĆ: Shodno pozitivnim propisima, pomilovanje treba da da Slobodan Milošević. Ti, Slobodane, nisi odbio to pomilovanje. Ti nisi bio ni za ni protiv.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Tražiću da mi to odmah spreme, da vidim šta je to.

MOMIR BULATOVIĆ: Pored ovoga što je rekao Rajo, on se stvarno patriotski ponašao u zadnje vrijeme. Tu postoji čista računica. On želi da dođe u Institut u Igalu. Tu bi davao terapije našim ljudima. Svaki čovjek koji pođe van, a ogroman broj pođe iz Srbije i Crne Gore tamo i potroši između 20 i 30 hiljada dolara. Sve to mi plaćamo iz naših fondova socijalnog osiguranja. On je tražio da dođe na sopstvenu odgovornost; traži da mu samo garantujemo da neće biti uhapšen. Pošto je on u dobrim odnosima sa američkom vlašću, oni su mu rekli da kao državljanin američki ne sme da dođe kod nas,  jer postoji rizik da ga uhapsimo. On je veoma uticajan; moćan i bogat čovek;  spreman je da pomogne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Odmah danas ću da tražim da mi to spreme i da vidim šta je. On je pravosnažno osuđen u dve države.

Savezna republika Jugoslavija pruža mu svu vojnu i materijalnu pomoć: Ratko Mladić
Photo: www.smedia.rs
MOMIR BULATOVIĆ: On je namirio dugovanja, Crna Gora je odustala od svog dijela. On je Srbiju namirio svojim sredstvima.

ZORAN  LILIĆ: Dobro, Pavle, šta ti imaš?

PAVLE BULATOVIĆ: Jedno od pitanja je slučaj Karlovačke grupe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Šta je to Karlovačka grupa?

PAVLE BULATOVIĆ: To je devet građana Srbije koji su bili kao dobrovoljci u Vojsci RS Krajine; zarobljeni su i osuđeni na 20  godina.

MOMIR BULATOVIĆ: Izvinjavam se, pošto ja u 15,30 moram da idem, da li bi o tom pitanju mogli da razgovaramo za vreme ručka?

ZORAN  LILIĆ: Dobro, možemo. (Sednica završena u 14,30 sati).

* Nastavak feljtona u petak 1. jula