Milijarde se poklanjaju Martićevoj Krajini

image

Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije

Eksperti: Radoje Kontić i Zoran Lilić
Photo: EPA
STENOGRAFSKE BELEŠKE SA SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE ODRŽANE 10.  FEBRUARA 1993. GODINE

Prisustvovali su: Akademik Dobrica Ćosić, predsednik Savezne republike Jugoslavije - predsednik Vrhovnog saveta; Slobodan Milošević i Momir Bulatović - članovi Vrhovnog saveta;  dr  Radoje Kontić, potpredsednik Savezne Vlade; general-pukovnik Života Panić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general-potpukovnik Ljubomir Domazetović, pomoćnik načelnika Generalštaba VJ; general-potpukovnik Milorad Dragojević; pomoćnik ministra odbrane za vojno-privredni sektor; puk. dr Miodrag Starčević, načelnik Pravne uprave Ministarstva odbrane; pukovnik Ratomir Ristić, načelnik Odeljenja za organizaciju i formaciju; pukovnik Slavko Krivošija, načelnik Vojnog kabineta, sekretar Saveta.

DOBRICA ĆOSIĆ: Predlažem da počnemo sa radom. Za današnju sednicu dobili ste predlog sledećeg Dnevnog reda: 1. Predlog zakona o Vojsci Jugoslavije 2. Predlog zakona o odbrani 3. informacija o problemima finansiranja Vojske Jugoslavije  i  finansiranju pomoći Republici Srpska krajina 4. Aktivnost paravojnih političkih vojski na teritoriji Jugoslavije. Da li ima predloga za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne znam koji je razlog da raspravljamo o predlozima ovih zakona?

DOBRICA ĆOSIĆ: Moramo o tome imati naš stav.

ŽIVOTA PANIĆ: Ima nekih problema, pa bi neka pitanja trebalo usaglasiti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro, znači "neka otvorena pitanja".

RADOJE KONTIĆ: Greška je što je na ovakav način pripremljena sednica. Za sednicu je trebalo dati tekstove koje je pripremila Savezna vlada, a ne tekstove koje je - ne znam ko utvrdio; ovde piše "Ministarstvo odbrane". Mi imamo tekstove koji se nalaze u Saveznoj skupštini; na te tekstove smo imali dvadesetak amandmana i trebali smo da razgovaramo o karakteru amandmana -  ne pojedinačno, nego u celini.

Ovde je urađeno na drugačiji način - svi su ti amandmani ušli u ove tekstove zakona tako da se ne zna koji su to amandmani na tekstove, a koji nisu. Ja lično znam koji su to amandmani, ali vi koji niste imali prilike da to vidite - ne znate. A radi se o veoma krupnim koncepcijskim pitanjima. Mi kao Vlada nismo htjeli da se izjašnjavamo o tim amandmanima dok Vrhovni savet - jer se radi o koncepcijskim pitanjima - ne kaže svoje mišljenje.

ŽIVOTA PANIĆ: Vezano za utvrđivanje dnevnog reda, zamolio bih da se tačka "paravojne jedinice" izbaci. To predlažem zbog toga,  jer mi taj deo ne vodimo i to  ne znamo. Taj deo bi trebalo da daju MUP Jugoslavije, MUP Srbije i MUP Crne Gore.

DOBRICA ĆOSIĆ: Ja sam čuo da Srpska garda završava mobilizaciju u Srbiji?!

ŽIVOTA PANIĆ: Ta Srpska garda, to je SPO.

Miloševićeva poruku Vrhovnom savetu odbrane o Arkanu: Ne može niko da čuva kuću s puškom!
Photo: EPA
DOBRICA ĆOSIĆ: Znam, ali to je veoma ozbiljna stvar - da se ulicama po Beogradu šetaju neki naoružani ljudi; i da mogu političke partije da imaju svoje vojske. Mislim da je to ozbiljna stvar.

ŽIVOTA PANIĆ: Mi nemamo te podatke.

DOBRICA ĆOSIĆ: Nemate podatke?! U sred Beograda, Arkan ima neku vojsku koja mu čuva kuću!

SLOBODAN  MILOŠEVIĆ: Nema. Imao je neki pokušaj, ali su svi pohapšeni. Ne može niko da čuva kuću s puškom.

DOBRICA ĆOSIĆ: Kada se to dogodilo?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To se dogodilo još pre nekoliko meseci.             

DOBRICA ĆOSIĆ: To se dogodilo pre 10 dana; tu su ljudi sa revolverima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ako je to tačno, neko će biti smenjen; to ne može da se dozvoli.

DOBRICA ĆOSIĆ: Dobro, ako nemate te podatke, da skinemo ovu tačku sa dnevnog reda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To pitanje treba da se razmotri. Ako nemaju podatke, neka prikupe podatke i da ih razmotrimo što pre. Jer, to je ozbiljno pitanje.

ŽIVOTA PANIĆ: Ja kažem da mi nemamo te podatke; ako treba, mi ćemo sa naše strane to prikupiti. Međutim, to bi trebalo da rade i MUP Srbije i Jugoslavije.

RADOJE KONTIĆ: To treba da radi MUP Srbije,  jer mi nemamo MUP Jugoslavije.

DOBRICA ĆOSIĆ: Dobro, da ovu tačku odložimo za sledeći put, a dotle da se to pripremi i da dobijemo informaciju.

ŽIVOTA PANIĆ: Da mi pripremimo ono što možemo s naše strane, ali u saradnji sa MUP-om Srbije i Crne Gore; da nas ovlastite da možemo to da radimo.

DOBRICA ĆOSIĆ: Naravno. Nisam predložio, a mislim da treba da budete upoznati sa pismom koje je general Stevanović uputio meni, a mislim i vama.

ŽIVOTA PANIĆ: Ja predlažem da to pismo razmotrimo na nivou Generalštaba i da to iznesemo na sledeću sednicu.

O njemu raspravlja VSO: Arkan sa Cecom, svedbena razglednica
Photo: EPA
DOBRICA ĆOSIĆ: Dobro, da vi to razmotrite, zatim ćemo razmotriti i mi. Mislim da bi bilo umesno da posetimo Komandu RV i PVO, i da porazgovaramo. Vrlo je dramatično kako oni pišu o njihovim uslovima i mogućnostima čuvanja aparata; samo 146 aviona se može skloniti.

ŽIVOTA PANIĆ: Avioni su povučeni sa svih aerodroma bivše Jugoslavije; i na tim aerodromima oni su bili potpuno obezbeđeni: Bihać, Pleso, Tuzla itd. Sada smo te aparate povukli; nemamo zaklone za njih. Da bismo to sada učinili, potrebno je pet budžeta Vojske Jugoslavije.

DOBRICA ĆOSIĆ: Znam, ali da raščistimo s njima, da oni to znaju da mi nemamo mogućnosti za to.

ŽIVOTA PANIĆ: Zatim, oni insistiraju na tome da se formira generalštab RV i PVO i generalštab Ratne mornarice, a u Ratnoj mornarici imamo ukupno pet hiljada ljudi; 15 do 17 hiljada imamo u Ratnom vazduhoplovstvu; a ukupan broj  jeste 120 hiljada, a sada imamo oko 100 hiljada. Zamislite sada da stvaramo Generalštab za pet hiljada vojnika! Znači, bilo bi četiri Generalštaba i time povećavamo strukturu, broj oficira na ovom prostoru itd.

DOBRICA ĆOSIĆ: Govore o združenom Generalštabu?

ŽIVOTA PANIĆ: To je ovaj Generalštab; zatim, Generalštab RV i PVO, Generalštab KOV-a, Generalštab Ratne mornarice i združeni Generalštab.

DOBRICA ĆOSIĆ: U svakom slučaju, pozvani smo da to proučimo i o tome razgovaramo.

ŽIVOTA PANIĆ: Oni nemaju rezervne delove; kaže – "ja ću da ih obezbedim, samo ti meni potpiši". Ja mu potpišem, a on došao kod mene i traži od mene da mu dam dve milijarde dolara!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To treba da pripremite sa stanovišta potrebe da se povećava osposobljenost RV i PVO u ovoj ukupnoj  situaciji.

DOBRICA ĆOSIĆ: Dobro. U međuvremenu, ja ću sa nekim od vas otići i posetiti Komandu RV i PVO. Predlažem da počnemo razgovor o prvoj tački dnevnog reda. O tom Zakonu bilo je dosta govora i različitih pogleda i - dosta nesporazuma. Molim vas da vi kompetentni uzmete reč.

MILORAD DRAGOJEVIĆ: (...) Zakon o Armiji je pripreman detaljno, imajući u vidu sve probleme koje smo imali sa bivšim zakonima,  i činjenicu da smo želeli taj Zakon ponovo da prilagodimo postojećem Ustavu i Odluci o transformaciji Vojske koju je usvojilo Predsedništvo i Vrhovni savet Vojske. Ta dva dokumenta bili su naša vodilja u izradi tog Zakona. Sve organizacije u Vojsci radile su na tome, konsultovale pravne stručnjake van Armije. Svi su bili jedinstveni da je to taj Zakon koji nam treba, koji odgovara organizaciji; ono što je najbitnije - usklađen je sa Ustavom.

Na sastanku zajedničkog kolegijuma Ministarstva odbrane i Generalštaba, kojem je predsedavao general Panić, nije bilo primedbi ni od jednog čoveka o tome da taj Zakon treba da bude drugačiji. Mi smo taj Zakon poslali Vladi; neke manje izmene iznete su naknadno.To je raspravljano na Vladi preko njegovih komisija. I pored insistiranja premijera Panića - bila je velika fama da vrši pritisak, da je promenio taj Zakon - tu sam bio prisutan; on je pokušao, ali pravne službe Ministarstva i Vlade ubedile su ga,  i premijer Panić nije uneo ni jednu klauzulu o tome da mu se da neka ingerencija u pogledu komandovanja.

(...) Amandmani bitno narušavaju ustavni položaj Saveznog ministarstva odbrane prema Vojsci Jugoslavije, po svemu onome što u Ustavu piše da svako savezno ministarstvo treba da radi; znači, da obavija određene poslove kroz izradu podzakonskih akata. U ovom dokumentu, kroz ove amandmane, ispada da bi to, praktično, radio Generalštab. Na taj način bi praktično Generalštab bio konstituisan kao organ uprave. Ako bi to tako bilo, a iz ovoga tako proizlazi, to bi značilo, gospodine Predsedniče, da odstupamo od koncepta transformacije Vojske; mi nemamo generalštab koji bi trebalo da bude štabni i stručni organ i ministarstvo koje pruža kompletnu podršku toj vojsci; jer ideja je bila da Generalštab radi samo vojne poslove, da ga rasteretimo, da on po veličini, organizaciji i svemu jednak u ratu i miru, a Ministarstvo da radi sve ostale stvari. Po ovom sadašnjem predlogu, Generalštab bi imao sve onо što je nekada imao SSNO. Ministarstvo, praktično, ne bi imalo nikakve veze i ingerencije sa Vojskom.

Photo: Stock

Pored ovoga, podneti amandmani bitno narušavaju organizaciju i sistem vlasti uređen Ustavom, kao i sistem parlamentarne kontrole nad izvršavanjem saveznih zakona. Ta kontrola,  kako je sada predviđeno - Ministarstvo polaže računa Vladi, Vlada polaže računa Skupštini, a Generalštab je isključen iz toga, nema nikakve direktne kontakte sa drugima nego sa Predsednikom Republike.

LJUBOMIR DOMAZETOVIĆ: Ovaj Zakon osporava isključivo Ministarstvo odbrane. Što se tiče mog ili nečijeg drugog osporavanja, to je apsurd. Ja osporavam zato što smatram da je protivustavno - sve što je urađeno, predloženo, a izmenjeno je protivustavno. Ne treba niko ovde da se ljuti. Očito je, prema izlaganju generala Dragojevića i mojeg izlaganja, postoje dve opcije; te dve opcije su u raskoraku. Teško je to - i kada se braća razdvajaju ima svađe; treba da tražimo arbitra. (...) Savezni sekretarijat je bio isključivo vojni organ koji je rukovodio i komandovao sa Vojskom Jugoslavije, preko Generalštaba, a bio je samo koordinirajući faktor, organ za odbrambene pripreme. Sada je došlo do toga da Ministarstvo mora biti odvojenog, zbog toga što treba državu pripremiti za mobilizaciju, za ratnu proizvodnju i sve to planski regulisati; ceo civilni sektor treba dobro organizovati i dobro pripremiti, jer rat ne vodi samo armija, nego cela  zemlja. U tome i jeste veliki problem i raskorak između nas generala u tumačenju saveznih propisa (...) Mi smo se usaglasili. Zahtev je da Vojska Jugoslavije mora biti autonomna, Vrhovni komandant Vojske mora biti Predsednik, koji će komandovati Vojskom na osnovu stavova i odluka Vrhovnog saveta odbrane, a Generalštab koji se formira kao stručno-štapski organ, komanduje nižim jedinicama - dakle, komanduje Vrhovni komandant preko načelnika Generalštaba.

(...) Tačno je da ovo bitno narušava ulogu Ministarstva odbrane. Ministarstvo odbrane moralo bi po novoj  strukturi i organizaciji, zaista, da bude ministarstvo odbrane i moralo bi da se organizacijski prestrukturira. Generalštab preuzima sve ingerencije bivšeg Ministarstva odbrane. Ako to ne bude,  nego stvorimo jedan organ koji nije "ni tamo ni ovamo", mi nećemo imati vojsku, nećemo ni ministarstvo odbrane, nećemo imati ni odbranu, niti pripremu društva.

Moram upozoriti da su komandovanje i rukovođenje u isključivoj nadležnosti Vrhovnog komandanta i načelnika Generalštaba. Sve ovo što sada radi - finansijska pitanja, statusna pitanja, stambena pitanja itd. to je komandovanje i rukovođenje. Ne može ministar odbrane donositi bilo kakva rešenja za potrebe i interese Vojske,  čak i po sadašnjem Zakonu. Ministarstvo odbrane mora da vodi evidenciju radno-sposobnog stanovništva; mora da vodi sektor civilne odbrane; zatim, organizaciju ratnih radnih organizacija; organizaciju proizvodnje; zatim, civilnu kompletnu zaštitu; pravni sistem; kadrovski sistem u toj strukturi - ti ima 4-5 hiljada ljudi; zatim, kompletno finansijski sistem itd. Možemo dati i vojnu privredu.

MILORAD DRAGOJEVIĆ: Kako "možemo dati i vojnu privredu", valjda - "može se dati".

Photo: Stock
ŽIVOTA PANIĆ: Mi smo se dogovorili i tako mora da ide – vojno-privredni sektor Ministarstvu; civilni sektor Ministarstvu; budžet Ministarstvu; zakonske odredbe Ministarstvu. Oko budžeta možemo da razgovaramo, jer budžet ili treba to vojska da reguliše, ili da ono reguliše na naš zahtev; mi Ministarstvu kažemo "treba nam 100 tenkova, 100 transportera" itd. i njihova je obaveza da to vojsci obezbede. Tu moramo da budemo načisto, Ljubo; takav Zakon mora da postoji. Jer, Ministarstvo mora da odgovara za ove stvari, jer se sve odluke donose u Vladi. Dalje, moramo da regulišemo pitanje rukovođenja i komandovanja. Vrhovni komandant je tu; načelnik Generalštaba izvršava odluke Vrhovnog komandanta i to ide do najnižih organa. Rukovođenje i komandovanje, ratno planiranje i sve ostalo je van Ministarstva. To je cilj svega ovoga što smo do sada radili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da li se vas dvojica slažete sa generalom Panićem?

MILORAD DRAGOJEVIĆ: Moram da nešto kažem - to je stara stvar koja se meni podmeće - ja primedbe nisam dao Paniću nego potpredsedniku Kontiću; to je za mene bitno kao čoveku. S Panićem ja, po Zakonu, nisam kontaktirao - nemojte pričati stvari koje nisu tačne. Drugo, nije problem slaganje Ministarstva i Domazetovića kao jedinog čoveka koji u Generalštabu zastupa ovaj koncept. Ja sam rekao na početku jasno - pravne službe treba da kažu svoje stavove. To je suština.

RADOJE KONTIĆ: (...) Mislim da Savezni ustav jasno i precizno kaže da je rukovođenje u nadležnosti Predsednika Republike, a u skladu sa odlukama Vrhovnog saveta odbrane. Predlozi koji su dati oko toga, koji su pomalo nejasni, da Predsednik Republike "u ratu komanduje", nije u skladu sa Ustavom, jer u Zakonu precizno stoji: "u ratu i miru". Prema tome, ta vrsta amandmana je neprihvatljiva. Znači, sve što je vezano za komandovanje je tako regulisano; sve što je vezano za Zakon, zakonske propise, izvršavanje propise, za podzakonske akte - u nadležnosti je Savezne vlade. U Ustavu piše da "Savezna vlada,  preko svojih organa, utvrđuje politiku, donosi i izvršava savezne zakone, druge propise, opšte akte..." itd. Inače, u suprotnom, gubi se veza Skupština - Savezna vlada; ako bi preneli na Generalštab, Generalštab ne odgovara Skupštini...

LJUBOMIR DOMAZETOVIĆ: Ovde se Vlada SRJ poistovećuje sa Ministarstvom odbrane, jednim upravnim aparatom, koji se nadređuje po određenim poslovima Generalštabu. Ko hoće da vlada zemljom, ko hoće da ima  snagu, mora imati finansije; ako nema finansije, nema šta da vlada. Svaki finansijski akt mora potpisati ministar odbrane, a nigde ga nema u Ustavu. Kako zakonski izvesti vladine nadležnosti u Ministarstvu odbrane? Znači, ne poistovećivati Saveznu vladu sa Ministarstvom odbrane. Molio bih da se to razreši, to je najključniji problem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mislim da ovde ne treba da vodimo raspravu koja se vodi na odboru Skupštine, ili na nekom stručnom kolegijumu koji treba da piše zakon. Bilo bi neodgovorno i neozbiljno da mi ovde idemo po članovima i amandmanima. Treba da se dogovorimo da nova Savezna vlada - to je za nekoliko dana - odmah uputi Saveznoj skupštini celovit predlog ovih zakona onako kako, što se koncepcije tiče, postoji saglasnost - kako vidim - između Generalštaba i Ministarstva, prema tome i predsednika Vlade. Očigledno se, zbog ozbiljnih propusta u radu Savezne vlade, kasni sa ova dva zakona.

RADOJE KONTIĆ: To je zato što nismo imali ministra.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro, to je propust Savezne vlade; nije funkcionisala Vlada.  Što se Vojske tiče - kada kažem "vojska", mislim i na Milorada i na Žiku, ne mogu da vas razdvajam - Generalštab i Ministarstvo; to je besmislica, praviti antagonizme između Ministarstva odbrane i Generalštaba; to nema ni u jednoj državi. Ta opasnost mora da se prevaziđe i ta, za mene, razumljiva provokacija. Prema tome, ja predlažem da ovu diskusiju prekinemo. Mislim da postoje uslovi da Savezna vlada u vrlo kratkom roku uputi Skupštini celovit predlog jednog i drugog zakona.

Photo: Stock
DOBRICA ĆOSIĆ: Ja to u potpunosti podržavam. Samo, ono što je naša obaveza, to je da se saglasimo u osnovnim načelima. Mislim da ih je gospodin Kontić izložio.

RADOJE KONTIĆ: To su: jedinstveno i celovito u istom zakonu da se tretira određena materija; i drugo, da bude u skladu sa postojećim Ustavom; ako nije dobar - da ga menjamo.

DOBRICA ĆOSIĆ: Predložio bih Saveznoj vladi i piscima ovih zakona da ih sažmu. Ne verujem da su potrebni ovako dugi zakoni.

MOMIR BULATOVIĆ: (...) Ovdje primećujem da se javlja strah da li će Ministarstvo da uzme previše finansijske moći. Kada pogledate ovaj tekst i pravo raspolaganja i upotrebom sredstava, onda nema potrebe da imamo Ministarstvo, jer sa sredstvima se raspolaže u Generalštabu, po odlukama načelnika Generalštaba. Ako idemo sa Ministarstvom odbrane koje bi trebalo da po Ustavu raspolaže sa sredstvima i da realizuje naše opredeljenje da Generalštab bude vojno-stručni organ koji će biti rasterećen dosadašnjih ogromnih poslova, onda imamo jedno drugo, sasvim nepoznato područje; pravo da vam kažem, ne znam koliko je ono poznato i sklon sam da prihvatim ova strahovanja, moguće sukobe itd. jer ćemo po svoj prilici ići sa civilnim licem za ministra odbrane; on će trebati da stvara, neki osnovni okvir. Moguće je da postoje neka trvenja i nesporazumi koji će se kasnije iz toga javiti. Možda je predlog generala Panića dobar - da Ministarstvo to radi na predlog Generalštaba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Tako i radi, ne može drukčije.

LJUBOMIR DOMAZETOVIĆ: Ovde su dva zakona u pitanju - Zakon o odbrani i Zakon o Vojsci. Zakon o odbrani reguliše kompletne odbrambene pripreme i Ministarstvo odbrane.

MOMIR BULATOVIĆ: Pošto su veoma burne reakcije, naročito kod nas u Crnoj Gori i od predstavnika SUBNOR-a, mislim da se mora mnogo opreznije, mudrije ići na ove promene koje se dešavaju. Niko od nas nije konsultovan da li će se obilježiti 22. decembar kao Dan Vojske Jugoslavije.

ŽIVOTA PANIĆ: Konsultovani smo.

MOMIR BULATOVIĆ: Izvinjavam se. Ali, mislim da je to bio zgodan termin da ga obilježimo. Jer, tada je formirana i proleterska brigada.

ŽIVOTA PANIĆ: Obeležen je radno.

Bulatovićeva dilema: Ministarstvo odbrane ili Generalštab?
Photo: BETA
MOMIR BULATOVIĆ: Skidaju se imena heroja sa kasarni.

ŽIVOTA  PANIĆ: Niko nije ništa skinuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kako nije - i ja imam izveštaj da su imena skidana; ukidaju se spomen-sobe jedinica i druge stvari.

MOMIR BULATOVIĆ: Ako hoćemo da imamo našu tradiciju jedinstvene vojske ne smemo da idemo predaleko u prošlost. Ja sam svjestan potrebe našeg nacionalnog izmirenja, ali sam, isto tako, svjestan i velike opasnosti stalne i ponovljene borbe između partizana i četnika; partizani su pobijedili, ta ideja nije za bacanje, ta ideja je osnova naše budućnosti. Govori se, na primer, da će kapa oficira Vojske Jugoslavije biti modifikovana šajkača. Nema potrebe da idemo predaleko u prošlost, jer tada smo imali dvije vojske. Moramo pažljivo oslušnuti ovo što nam borci kažu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja imam slične primedbe koje dolaze sa terena. Molim vas,  ako imate stvari koje spadaju u vrlo krupne političke odluke - to vam je zabranjeno da radite bez dogovora. Molim vas, naredite, raspišite, uradite, ali mi ćemo da tražimo odgovornost za to kada ustanovimo da se to desilo. Nemojte da se igramo! Isto mislim što i Momir - prva jedinica koja je napravljena u istoriji,  jedinstvena jedinica, bila je Prva proleterska brigada 22. decembra, sastavljena od četiri srpska i dva crnogorska bataljona. To je prva jedinica koja je bila jedinstvena vojska Srbije i Crne Gore. To što neko kaže da je bio Staljinov rođendan 21. decembra, šta se to mene tiče. Videli smo, to nije obeleženo, 22. decembar je ukinut.

ŽIVOTA  PANIĆ: To je radno obeleženo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Radno obeležen! Promenili ste, a nikog to niste pitali.

ŽIVOTA PANIĆ: Ja sam pitao Vrhovnog komandanta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne može Vrhovni komandant; odluke donosi Vrhovni savet odbrane, i to piše u Ustavu. Vrhovni komandant nema pravo da donese nijednu odluku bez odluke Vrhovnog saveta odbrane; izbijte sebi to iz glave!

DOBRICA ĆOSIĆ: Nema spora oko toga; nema razloga da se to tako zaoštrava. Gospodo, mi moramo jednom ozbiljno da porazgovaramo o tome šta je oslobodilačka tradicija naše vojske; Slobodane, to nije od 19, 21. ili 22. decembra; ove države su starije od Prve proleterske brigade. Ja se s tim ne slažem, da se to može tako jednostavno resiti. Mi možemo o tome, i treba, da razgovaramo, da vidimo koje su idejne pretpostavke naše borbene tradicije koje treba da uvažavamo? Tu postoji jedna inercijska ideologizacija Vojske koju gura SUBNOR, koju guraju rezervni oficiri, Pokret za Jugoslaviju - komunisti; mehanički prenose svoja ideološka uverenja na sadašnju situaciju. A ovo je potpuno novi poredak, druga država. O tome treba da se dogovorimo. Postoji razlog za ozbiljan razgovor: šta je oslobodilački karakter, šta je antifašistički karakter naše borbe, a šta je njen ideološki karakter, partijski karakter? To moramo da raspravimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja sam za to da ad hoc ne raspravljamo, a da se ne donose odluke dok to nije raspravljano. Prema tome, dok ne raspravimo - važi postojeće stanje.  To je logično. Nemam ništa protiv toga.

DOBRICA ĆOSIĆ: Što se tiče 22. decembra, o tome smo razgovarali - možete pročitati naš akt; to je izašlo i u novinama - kako smo formulisali taj datum. Ni u kom slučaju on nije povredio oslobodilački karakter naše vojske, odnosno njenu tradiciju.

ŽIVOTA PANIĆ: Imamo dosta naziva na kasarnama, koji nisu iz Srbije i Crne Gore, nego ima iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da se ne menja dok se ne proceni; šta ako ima Muslimana - Muslimani su se tukli isto; imamo dva miliona Muslimana građana u Jugoslaviji; valjda nećemo da ih proteramo iz Jugoslavije i da im kažemo da neće da služe vojsku?

ŽIVOTA PANIĆ: Sada imamo 3.200 oficira koji su strani državljani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je drugo pitanje.

ŽIVOTA PANIĆ: Možda neće ni da prime državljanstvo; imaju porodice koje stalno posećuju i u Makedoniji i u drugim mestima Jugoslavije; čak i u Sloveniji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Sistematizujte ta pitanja, pa ćemo videti šta je.

DOBRICA ĆOSIĆ: Molim vas da neko od vas iz Generalštaba i Ministarstva odbrane formuliše ova idejna pitanja da raspravimo - sa stanovišta Vojske i njenog javnog funkcionisanja. Da vidimo šta znači deideologizacija vojske.

Milošević upozorava Ćosića: Vrhovni komandant nema prava samostalno da donosi odluke, je li jasno?
ŽIVOTA PANIĆ: Imamo jedinice koje imaju tradiciju - imaju dan svoje jedinice. Da li to da nastavimo?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Svaka jedinica ima svoj dan; neka može da bude formirana juče, pa će da slavi svoj dan.

DOBRICA ĆOSIĆ: Ovo je sada vojska dve države.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mi treba da negujemo tradicije koje spajaju te države, a ne koje ih razdvajaju. Jer onda možemo da idemo po onoj  formuli, koju ste kritikovali, da napravimo srpsku vojsku i crnogorsku vojsku, pa združeni generalštab te dve vojske. Ako ćete tako, može i tako.

DOBRICA ĆOSIĆ: Ja za to nisam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ako ste za ovo, onda poštujte da imamo jedinstvenu vojsku. I ja sam za jedinstvenu vojsku.

DOBRICA ĆOSIĆ: Da li još ko želi reč oko ovih zakona? Ne želi. Znači, dogovorili smo se. Prelazimo na treću tačku dnevnog reda.

ŽIVOTA PANIĆ: Oko finansiranja Vojske Jugoslavije, mi smo razgovarali sa određenim drugovima. Mislim da smo našli rešenje. Ali, i pored toga malo zaostajemo u realizaciji onih dogovora da se na vreme dostavi novčana masa koja je potrebna Vojsci Jugoslavije. Sa današnjim datumom nemamo nijedan dinar duga privrednim organizacijama. Međutim, svakog dana novi računi stižu - kako oni nama daju masu novčanih sredstava, tako mi isplaćujemo radnim organizacijama.

Što sе tiče Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, naša ogromna materijalna sredstva tamo odlaze. Sve ono što šaljemo moramo da nadoknadimo na našem tržištu - hrana, rezervni delovi, municija, odeća itd. U Vojsci Republika Srpska nalazi se 2.500 naših starešina. One su sa tog prostora, ali i iz naših jedinica. One će nakon tri-četiri meseca da se vrate ovde; poslaćemo druge itd. U vojsku Republike Srpske Krajine poslali smo 700 starešina - i sada se nalaze tamo; oni su dobrovoljci i iz tih krajeva. Pripremili smo, obukli, naoružali 3000 dobrovoljaca koji su upućeni u Republiku Srpsku Krajinu. Koliko je meni poznato, ovde nema nijednog vojnika koji je stranački opredeljen. Rekli su mi da se dobro bore, da su zadovoljni sa moralom, borbenom sposobnošću.

Photo: Cropix/ Nikola Vilić

Gospodine Predsedniče, svakodnevno dobijamo veliki broj zahteva za municiju, naoružanje. Ono što možemo, mi šaljemo. Veliki su zahtevi za pešadijskom municijom, ali to treba i plaćati. Pare koje dajemo za Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu treba da dobijemo nazad da bismo mogli da kupujemo za naše potrebe. Gospodin Predsednik Srbije je učinio velike napore; mi smo sa Vladom Srbije raščistili i  rešavamo te probleme. Zajednički pravimo suve obroke; poslali smo im 68 hiljada suvih obroka u Krajinu. Dali smo kompletnu opremu za formiranje jednog korpusa. Najveći problem je u nabavci artiljerijske municije i tenkovske municije. To radimo raznim kanalima - negde nam nešto uspeva, negde ne; sve se to plaća u dolarima ili u razmeni. Imamo dosta pešadijske municije u Luci Bar; mislimo da to uzmemo. Gospodari te municije žele da im to platimo u bakru i u drvetu.

MILORAD DRAGOJEVIĆ: Ovde su iskazane neke cifre, o kojima očekujem da ćete se izjasniti. Mi smo naveli za određene stvari koje su nam veoma hitne, gde smo predvideli određena sredstva, to je ukupna cifra od 398 milijardi. To mora da uđe u onaj rebalans budžeta koji moramo raditi zbog ostalih stvari. To su stvari koje je vojska iskazala da su hitna. Ovo što je rekao general Panić - mi pokušavamo sa dve zemlje, da nam one to dostave; idemo veoma tajnim postupkom; to nisu male cene; bez obzira da li ćemo to dobiti – to ćemo platiti u dolarima. Molio bih da se o ovim ciframa nešto kaže, van Krajine.

RADOJE KONTIĆ: Problem je izuzetno složen. Troškovi vojske su daleko najveća stavka u budžetu federacije. Naravno, nikakve konsolidacije budžeta federacije ne može da bude u situaciji troškova koje momentalno mora da podnese budžet federacije. Mi imamo privremeno finansiranje za prvi kvartal ove godine. Prema tom finansiranju, imamo za vojsku 50% ukupnog budžeta - za tekuće finansiranje, ili 570 milijardi; od toga je 40% primarna emisija ili negde oko 240 milijardi za prvi kvartal (...) Iz primarne emisije de facto treba za prvi kvartal da damo 320 milijardi dinara za potrebe ova dva aspekta vojske, i to pri inflaciji od 15% mesečno. U narednih nekoliko mjeseci inflacija će biti preko 100%. Ukupno do sada je emitovano iz primarne emisije svega 80 milijardi; zbog visoke inflacije smo imali nešto veće, a realne izvore. Ali, kada izvršimo rebalans, stvari se vraćaju na svoje mjesto znači, opet moramo vratiti na primarnu emisiju. Sa takvom primarnom emisijom imamo ovako katastrofalne rezultate. Pored toga, Vojska traži nove potrebe koje se kreću - hvata me panika - oko 800 miliona dolara za ovu godinu; 36 miliona dolara odmah. O idućoj godini da ne govorim za municiju i naoružanje 400 miliona dolara; da li je to novi zahtev ili se to kreće u okviru postojećeg zahteva?

Za Martića i Rokija veći budžet od budžeta SR Jugoslavije: Dani slobode za ratnog zločinca
Photo: EPA
Na sve ovo dolazi Republika Srpska Krajina. Ona je tražila 341 milijardu dinara, a ukupno budžet Savezne Republike Jugoslavije iznosi 320 milijardi mesečno! Generalštab je ocijenio da njima treba 160 milijardi mjesečno - sve iz primarne emisije. Mi uopšte nemamo realnih izvora. Naša proizvodnja i dalje pada. Po svim ovim proračunima, društveni proizvod Jugoslavije je već pao na 1500 dolara; materijalne rezerve su iscrpljene; vojne rezerve su iscrpljene. Na kraju svega toga, dođe - ukoliko treba pomoći vojsku Republike Srpske, onda to mora opet iz posebnih izvora, jer vojska nema sredstava za te svrhe, to je dodatno. Gospodo, prema ovome, trebalo bi mjesečno da emitujemo oko 500 milijardi iz primarne emisije! Tvrdim vam, za četiri-pet mjeseci bićemo u situaciji da “Topčider” neće moći toliko novca da štampa. Situacija je više nego tragična.

Ovdje su dvije stvari mnogo bitne: da se u maksimalno mogućoj mjeri izvrši redukcija na svim stavkama; zatim, da vidimo da li negdje u svijetu možemo dobiti neke kredite - od Rusije? Ne znam šta je granica bezbjednosti zemlje, ali ja govorim sa materijalnog aspekta i posledica koje bi primarna emisija mogla da ima na realne tokove. Na taj način, naš budžet do kraja godine biće iz primarne emisije; čim nemate roba, to će da se brzo pretvori u trku cijena i roba.

DOBRICA ĆOSIĆ: Ko kontroliše upotrebu sredstava koja dajemo Krajinama? Znamo li zašto se upotrebljavaju ta sredstva? Kako to - Krajina je "teža" od države?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ratuje se tamo. Mora da se stane sa ratom!

MOMIR BULATOVIĆ: Budžet Srpske Krajine je za našu Vladu bio teži od budžeta Republike Crne Gore; sada smo došli do toga da je teži od budžeta SR Jugoslavije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Treba videti šta se oko ovih stvari može olakšati. Prvo, ogromna sredstva idu za vojne potrebe. Prema tome, trebalo bi razmotriti pitanje neke vojne pomoći - da li od nekoga možemo da dobijemo neku vojnu pomoć? Tu je pomoć uvek lakše dobiti nego novčanu pomoć - bar od ovih zemalja koje su toliko "nakrcne" vojnim materijalima. Ako bi Rusi i Rumuni mogli da nam pomognu bila bi velika stvar. Druga stvar, koju treba paralelno raditi, to je mogućnost naplate potraživanja koja imamo od njih, makar kroz isporuke određenih vojnih potreba koje su nam neophodne.

ŽIVOTA PANIĆ: Ovi će se u petak vratiti; dobili su takav zadatak - da vidimo šta bismo mogli da dobijemo kao pomoć;  zatim, šta bismo mogli da dobijemo na odloženo plaćanje. Rumuni su rekli da će nešto dati u vidu pomoći. Međutim, oni su mnogo uplašeni; našu delegaciju skrivaju, vode je po nekim šumama. Imamo povoljne nagoveštaje iz Rusije; javio se vojni izaslanik, najverovatnije ćemo tu nešto dobiti.

MILORAD DRAGOJEVIĆ: Ovo što je Rumunija ponudila, to su stvari koje u velikom delu pokrivaju potrebe; neke su vrlo skupe, neke jeftine. Njih treba da razumemo zbog te kontrole. Ali, kad se budemo perfektuirali u pogledu količina, moralo bi na nekom drugom nivou da budu zamoljeni za odloženo plaćanje.

Valja platiti za sijač smrti: Krajina na budžetu SR Jugoslavije
Photo: Stock
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Šta su "realni izvori"? Realni izvori su ako obezbedimo neku vojnu pomoć, i da se odlože dugovi. Ne vidim treće rešenje, osim štamparije, a ona će da nas "potopi" ekonomski; treba i rat  prekinuti. Vidite, Tuđman se zadužio 20 milijardi dolara, a mi se nismo ništa zadužili!

DOBRICA ĆOSIĆ: Šta ćemo da radimo sa zahtevom Republike Srpska Krajine?

ŽIVOTA PANIĆ: Mi dajemo ono što možemo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To mora da vidi Vlada. Oni ne traže pare, traže samo municiju, sredstva, hranu, odeću.

RADOJE KONTIĆ: Ali, to je već pri kraju, toga više nemamo.

DOBRICA ĆOSIĆ: Mnogo traže!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pa, ne možemo da ih pustimo da umru gladni!

RADOJE KONTIĆ: Oni ratuju, ne rade!  Sto hiljada njih ratuje!

ŽIVOTA PANIĆ: 40 hiljada ih napada, a 20 hiljada se brani i ne mogu ništa da urade!

DOBRICA ĆOSIĆ: Dobro, šta smo odlučili?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da se ispitaju ove dve mogućnosti.

ŽIVOTA PANIĆ: Pozvao sam načelnika bugarskog Generalštaba - doćiće i pružiće pomoć.

DOBRICA ĆOSIĆ: Predlažem da idući put porazgovaramo o predlogu Stevanovića u vezi vazduhoplovstva, i da idemo u posetu - ja i neko od vas; ne moram ja, može i Bulatović. Drugo, da se pripremimo za paravojne formacije.

ŽIVOTA PANIĆ: To ćemo mi da pripremimo u saradnji sa dva ministarstva.

DOBRICA ĆOSIĆ: Treće, da se dogovorimo i da vidimo šta su to idejni sadržaji roboljublja i tradicije Vojske Jugoslavije; da zauzmemo stavove. Molio bih vas da nam kompetentan čovek podnese referat o  tome. To je problem kasarni, naziva, simbola itd. Zaključujem sastanak.

* Nastavak feljtona u nedelju 12. juna