Radmila Milentijević: Nemci nam rade o glavi

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 18. avgusta 1992. godine

ŠTA SE PRIPREMA U LONDONU (London, 17 marta):
"Samo što u Beogradu vrlo brzo neće biti ni struje", cinično završava priču iz duševne bolnice "Laza Lazarević"dopisnik "Vašington posta", koji upadljivo prenosi jutrošnji "Gardijan". A poenta o struji je "duhovitost" pridodata uz iskrenu ispovest lekara bolnice da su, zbog blokade Srbije, bez medikamenata za duševne bolesnike, pa doktori strahuju da ih nehumane okolnosti nametnute spolja ne primoraju na primenu elektrošokova.

Ovo je jedna od slikovitijih ilustracija nesporazuma u kontaktu naših građana s najvećim brojem zapadnih novinara. I dok naš svet veruje da je bar bolnica - puna pacijenata bez medikamenata, anestetika i osnovnog sanitetskog materijala - mesto gde se vidi koliko je uopštenost u primeni blokade neljudska, ovdašnju štampu zanima samo jedno: koliko ima da se čeka dok, pre svega, Beograd ne kolabrira!

I, neskriveno je razočarenje što takve vesti još nema, što preovlađuje utisak da glavni grad sporo malaksava.

Ovo selektivno "istraživanje istine" je deo državne politike pritisaka kojem zapadne sile žele da podvrgnu Srbiju. U Rumuniju i Ukrajinu, prvo su stigli britanski novinski izveštači u misiji otkrivanja sadržaja rečnih transporta za Srbiju, pa su tek potom (o vikendu) isti put već obavljene istrage prošli funkcioneri Forin ofisa i carine Velike Britanije i Evrope. Oni danas referišu o tome i dogovaraju se o zaprekama na Dunavu kojima takvim transportima treba da se preseče put.

Kršenje embarga na uvoz oružja u Hrvatsku i Bosnu verovatno nije manje senzacionalno, ali dopisnike ovdašnjih redakcija to ne zanima. Nije njihovim vladama u interesu da sprečavaju naoružavanje antisrpske koalicije u Hrvatskoj i Bosni! Takvim državnim ciljevima zapadnih sila prilagođeni su onda i zadaci njihove "slobodne štampe".

Od pre nekoliko dana, ovde je - evo drugog primera - upadljivo počelo da se piše o maltretiranju, silovanjima pa i ubijanju Srba u krajevima pod kontrolom Hrvata i Muslimana. Zašto sada kada se slična dokumentacija skoro godinu dana taloži u fiokama londonskih redakcija?

Ključno političko nastojanje je ostvareno - uz pomoć televizijske kampanje ITN i američke mreže - prizor "srpskih logora smrti" je u ključnom trenutku, pred zasedanje Saveta bezbednosti, isfabrikovao pritisak američke i preostale javnosti na Zapadu na vlade da se "nešto učini". Izdejstvovana je dozvola UN za pravo na vojno angažovanje protiv Srba i Srbije u meri u kojoj se u tekućem trenutku proceni da je potrebno. Sada, pokazivanjem kako ni ratnim protivnicima Srba nisu čiste ruke, ima vremena za afirmaciju "objektivnosti" britanske i drugih strana.

U ovoj (sa stanovišta studija savremenih političkih sistema i njihovih deformacija izazvanih nesrazmernom političkom moći industrije vesti) sprezi propagande i državne politike Britanija počine pripremu konferencije o SFRJ - obnovljenim pritiskom na Srbe i Srbiju.

Pošto je u Sarajevu izjavio da "nema konjice koja stiže iza brda" da osvoji teritoriju Bosne i Hercegovine i vrati je vladi Alije Izetbegovića, Daglas Hog, funkcioner Forin ofisa, poručuje sada bosanskim Srbima: neće im se dopasti da zadrže zemljište koje su osvojili!

Ako "nema konjice", ko će povratiti prostor. Britanija je neodlučna. Premijer Džon Mejdžer veruje da javnost ne bi odobrila veće britansko vojno angažovanje, ali odbijanje mogućnosti takvog angažovanja (u britanskoj javnosti je stalno u opticaju određenje: protiv Srba) nije tako odlučno kao ranije. Ima znakova da javno raspoloženje možda i nije baš takvo kako procenjuje premijer, pa vlada, koja uživa povlasticu mira, jer je parlament na letnjem raspustu, ne želi da bude uskoro iznenađena - da zapadne u domaće političke neprilike i rizikuje vlast zato što je suzdržana.

Photo: EPA/Andy Rain
U skladu s tim, o vikendu je data izjava da je jedan padobranski puk stavljen u pripravnost, u skladu sa rezolucijom UN. Odbijanje angažovanja trupa zamenjeno je dopuštenjem mogućnosti za angažovanje ljudi u oklopnim vozilima. Opšta britanska pozicija, nadojena nevericom u efekte vojne intervencije u Bosni, nije, međutim, izmenjena.

Ako se i primiče takvoj soluciji, vlada jasno stavlja na znanje da se u tom pravcu "vuče" za okolnostima, maltene "s nogama napred".

Najvažnija okolnost jeste - odluka Amerike. Predsednik Džordž Buš nije, izgleda gledano iz Londona, načisto da li bi njegovi birači više voleli još jedno bombardovanje Sadama Huseina i prvo američko bombardovanje Srbije.

"Tajms" jutros tvrdi u osvrtu na Bušov poslednji televizijski intervju: "... Izgledalo je da predsednik želi da naznači kako je blizu naređivanja ograničene vojne intervencije, saglasno preporukama baronese Tačer prošle nedelje". I razjašnjava: "Bivša predsednica vlade zatražila je od Vašingtona da preduzme vazdušne udare na srpske artiljerijske pozicije oko Sarajeva i da bombarduje srpske linije snabdevanja. Sve opcije su otvorene", citirao je "Tajms".

Ako Buš reši da prihvati savet Margaret Tačer i bombarduje Srbe u Bosni i Srbiji - baronesa je znala da će lakše nokautirati britanskog premijera naslednika na američkom nego na domaćem, britanskom ringu - nema tračka sumnje da će London odbaciti uzdržanost i pridružiti eskadrile za misiju.

Svi vojnici i civilni nekadašnji i sadašnji funkcioneri resora odbrane tvrde da je to besmislica. Bombardovanjem Srbije i bombardovanjem tih artiljerijskih pozicija slika ratišta u Bosni i Hercegovini ne može biti poboljšana, tvrde oni. To ponavljaju, doduše, i političari, ali političari, recimo Džordž Buš, imaju "političke potrebe", imaju izbore!

Svojevrstan primer te bitke za publicitet, deterdženta za savest naroda, javnog doživljaja da se "nešto radi" - jeste i predstojeća konferencija o Jugoslaviji. Nema izgleda da se na tom grandiozno zamišljenom skupu išta dogodi, jer rat može prestati samo kada Zapad u bivšoj Jugoslaviji odobri promenjene etničke granice. Ali, pomoću svih televizijskih mreža, uz prisustvo svih sila Saveta bezbednosti - i još Nemačke, Japana i Islamske konferencije - videće se da predsedavajući EZ, Britanija, "nešto preduzima".

Za šest nedelja počinju britanske partijske konferencije, partija koja drži vladu mora imati osećaj "da nešto preduzima".

Ali, treba li Srbi iz Bosne i Srbije u ovom političkom cirkusu da učestvuju veliko je pitanje. Odgovor se može pronaći samo pažljivom procenom spremnosti da se i srpska strana sasluša. Ukoliko se blokada Srbije pooštrava, kako nagoveštava britanska štampa, ukoliko britanska vlada zamišlja konferenciju kao suđenje narodu, razloga za dolazak u London možda i nema odviše. (Petar Popović)

***

ČETIRI PITANJA LOGORAŠIMA
Kada je početkom prošle godine pod firmom "peščana (pustinjska) oluja" počela odmazda nad Irakom, Huseinovi borci uspeli su već u početku operacije da zarobe petoricu pilota multinacionalnih snaga. Kao "plen", izveli su ih pred televizijske kamere, prilog je obišao celi svet pa je i naš auditorijum posmatrao izjave "okupatorskih pilota".

Utučeni, vidno preplašeni, piloti su oštro osudili američku osvajačku politiku, rat proglasili imperijalističkim i obraćajući se ponosnom iračkom narodu, nekoliko puta ponovili da su u pravu i da je njihova borba opravdana.

Bio je to vešt propagandni trik iračkog vođe. Zarobljenici su u još dva-tri navrata "gostovali" u udarnim televizijskim emisijama i kajali zbog svojih postupaka. Ubrzo je usledio žestok pritisak međunarodne javnosti, humanitarnih institucija da je takav gest jednostavno prljav, pa su Iračani odustali od takvog recepta.

Nekoliko meseci kasnije sličan scenario ponovio se i na našem jugoslovenskom ratištu, a posebno ovih dana otkrivanjem zatvoreničkih logora. Televizijski ekrani puni su "manekena zla", robijaša koji su tu da posvedoče i priznaju sve.

Svaka strana imala je svoje televizijske "junake". Hrvatska televizija slala je u etar pučanstu ispovesti "uhićenih četnika" koji su govorili o počinjenim nedelima, akcijama na terenu ali i izvanrednim uslovima i tretmanu koji navodno uživaju u zatočeništvu. Naravno, zarobljenici su kritikovali svoje što su ih gurnuli u rat, osuđivali okupaciju Hrvatske.

"Priča o nečemu što nema ime", glasio je naziv priloga u popularnoj TV emisiji "ZIP" RTS. Novinar je vodio ekskluzivni razgovor sa zarobljenim koljačem:

Photo: anewbelief.go2guys.net
Kažite nam šta ste tog dana radili? Zaklali ste desetinu ljudi i troje dece?

- Da, jesam. Nisam bio sam.
- Kako ste to radili? Pokažite.

Usledila je demonstracija. "Sagovornik", kome ni šminka nije sakrila izražene modrice, počeo je, drhtavim glasom potanko da uvodi gledaoce u svoj "zanat": leva ruka na kosi, desna pod grlom!

Voditelj, ravnodušan, nastavlja.

- Silovali ste i neke devojčice?
- Jesmo.
- Kako su reagovale?
- Vrištale su.
- Gde su bili njihovi roditelji...

Isleđivanje je nastavljeno - za koga si ubijao, zašto, kaješ li se sada, kako ti je sada?

Logori i njihovi stanari na meti su raznih islednika.

Javno ispitivanje i anketiranje ratnih zarobljenika u najmanju ruku predstavlja krivično delo, kršenje Ženevske konvencije o pravima ratnih zarobljenika, ocenjuje dr Konstantin Obradović, viši naučni istraživač Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Nazivajući takvu "brigu" za zarobljenike skandaloznom, dr Obradović napominje da Ženevska konvencija doneta 1949. godine koju je potpisalo 160 država strogo zabranjuje narušavanje moralnog integriteta ličnosti robijaša, uprkos svemu šta je on ranije učinio.

"Kaptor", odnosno "vlasnik" logora, navodi dr Obradović, dužan je zarobljenicima da obezbedi humane uslove - od smeštaja do drugih ljudskih prava.

Dolaskom u logor zarobljenik je dužan da odgovri na samo četiri pitanja - ime i prezime, broj, čin i jedinicu u kojoj je zarobljen. Ništa drugo logoraš nije dužan da izjavi, osim ako to on sam ne želi, kategoričan je dr Obradović uz napomenu da je svako javno snimanje, ispitivanje zatočenika protivno Ženevskoj konvenciji.

Po njegovim rečima, pravo da zavire u logore i intimu njihovih stanara imaju samo takozvane sile zaštitnice. U Drugom svetskom ratu to su bile posebno određene zemlje, poput Švajcarske, Švedske, koje su preuzele međunarodnu brigu o zatočenicima, dok to sada isključivo čine međunarodne humanitarne organizacije. Međunarodni Crveni krst ima saglasnost da vrši inspekciju logora. Njegova delegacija, objašnjava Đorđević, može da obavlja razgovore sa logorašima, ali to se čini sa apsolutnom diskrecijom, u ćelijama bez svedoka, tako da zarobljenik može mirno, bez straha, da otvori dušu. Nema razgovora ako se pored robijaša i islednika šepure naoružani "telohranitelji", kaže dr Obradović.

Rezultate razgovora, dakle ne ispitivanja zatočenika, međunarodne organizacije ne objavljuju na sva zvona, već ih prosleđuju sukobljenim stranama. Imena ljudi se ne objavljuju, jer Treća ženevska konvencija zabranjuje javno blaćenje tih nesrećnika, njihovo moralno ponižavanje. Kakvu svrhu imaju pitanja zarobljeniku - kako se osećaš, muče li te ovde, i slično, ako se zna u kakvim uslovima on daje odgovore, pita dr Obradović.

Poštovanje Ženevske konvencije obavezno je u međunarodnim sukobima. Međutim, kako napominje Obradović, u Bosni je situacija nešto specifična, na sceni je unutrašnji sukob. Ipak, bez obzira na karakter rata, humanitarna pravila moraju da se poštuju. Osim što je zabranjeno ispitivanje uhapšenih pod prinudom, nedopustivo je i njihovo javno ispitivanje, manipulisanje zatvoreničkim iskazima, zaključuje dr Konstantin Obradović koji optužuje, posebno, vlasnike logora što dozvoljavaju razgovore sa zatvorenicima. (Radovan Pavlović)

***

APEL RUSKOM NARODU, PRAVOSLAVCIMA I PATRIOTAMA
Društvo srpsko-ruskog prijateljstva i Srpski fond slovenske pismenosti i slovenskih kultura iz Beograda uputili su apel "ruskom narodu, pravoslavnima, patrijarhu ruskom Alekseju Drugom i svim patriotama", javila je juče SRNA.

"Pred očima cele svetske zajednice vrši se ubistvo celog jednog malog, ali slobodoljubivog i herojskog naroda - pravoslavnih Srba. Na delu je treći genocid koji se vrši nad nama u 20. veku", kaže se u apelu.

***

MALI JOŽA BEZ DETINJSTVA
Kako đacima predavati istoriju, kada su se sa najnovijim procesima u svetu i krvavim raspadom druge, sad već bivše, Jugoslavije, rastočile i neke do sada glorifikovane vrednosti?

Ovo pitanje ne muči samo nastavnike i profesore, već može se reći, i najviše, prosvetne vlasti u Srbiji. Tako su udžbenici za istoriju za predstojeću školsku godinu za osnovce i srednjoškolce već odštampani, a nastavni programi na osnovu kojih udžbenici treba da budu sačinjeni, još nisu usvojeni. Planira se da ih Prosvetni savet verifikuje krajem avgusta, objašnjava dr Stanoje Ivanović, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje.

Narodski rečeno, školske vlasti su kuću počele da grade od krova, smatrajući, kako kaže Ivanović, da će dodatna uputstva za primenu programa i korišćenje udžbenika, nadomestiti propušteno, ili, već prevaziđeno gradivo. Sa programima se čeka da bi se dočekalo ono još nedogođeno, a ako se to ni do kraja avgusta ne zbije, dodatna objašnjenja u vidu uputstva će u toku školske godine stizati direktorima i nastavnicima, da im ukažu šta treba u predavanja ubaciti, a šta izbaciti, koja se poglavlja moraju preskočiti.

Photo: Stock
A, sa tim uputstvima nastavnici muku muče već dve godine. Jer su događaji pretekli udžbenike, koji su se, doduše menjali, kažu, dezideologizovali, ali, izgleda ne u dovoljnoj meri, pa su dodatna obaveštenja stizala u pomoć. Za to vrme život i televizija, upozorava Irena Krešić, psiholog u beogradskoj osnovnoj školi "Radojka Lakić", pisali su udžbenike. Deca su znala šta se događa, ali i to da njihovi nastavnici ne pišu programe, koji ih obavezuju. Učenicima je jasno da je u školi već sve zadato. Vispreniji profesori, svesni svog položaja, vešto su izbegavali da predaju neke lekcije, poput one o detinjstvu malog Jože. Drugi pak, oni ortodoksni, tražili su da se uči svaka lekcija. Oni su nailazili na otpor đaka koji su govorili da je to pogrešno. I tu se onda pojavila i ona priča o gubljenju autoriteta, objašnjava Irena Krešić, ističući da su uputstva koja su stizala iz Ministarstva prosvete bila dosta uopštena, i svodila se na: "Ovo treba, ovo ne treba, a ovo po proizvoljnoj oceni nastavnika".

A, udžbenici iz istorije za predstojeću školsku godinu su napravljeni za jednokratnu upotrebu. Iz njih će se učiti samo godinu dana. Već one tamo, naredne školske godine, iz štampe će izaći novi. Prema rečima Stanoja Ivanovića, pomoćnika ministra prosvete za srednje obrazovanje u Srbiji, za 93/94 školsku godinu, biće napravljeni sasvim novi udžbenici prema novim, radikalnijim programima, i što je bitno, najverovatnije će ih, kaže Ivanović, pisati novi autori.

Udžbenici za istoriju za dolazeću školsku godinu pisali su stari autori, oni koji su pravili i ranije udžbenike. Reč je zapravo, objašnjava Sveta Vuksanović, zamenik direktora Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, samo o nekim korekcijama. Stručnjaci su se trudili da udžbenici budu "manje dogmatski i ideološki, da budu istoričniji, da se izbegne crno-beli pristup događajima i ličnostima, da se neke periodizacije određuju prema čvršćim naučnim kriterijumima, a ne prema plenumima", ističe Vuksanović.

Učiće se samo karakteristični podaci za istoriju naroda i republika, sadašnjih država, koje su se odvojile od Jugoslavije, i to tako što će se recimo, Hrvatska tretirati kao susedna država, dok Slovenija već neće imati ni taj status. U udžbenicima se govori o SFRJ, ali reducirano, konstatuje se kako je nastala, ali i kako se raspala. Prvi svetski rat i revolucija u Rusiji dati su manje više i kao ranije, s tim što su ranija posebna poglavlja o Februarskoj i Oktobarskoj revoluciji u Rusiji sada interpretirana u jednom poglavlju pod nazivom: "Revolucije u Rusiji", kaže Vuksanović. Znatna redukcija sadržaja, kaže Vuksanović, ostvarena je u lekcijama o Drugom svetskom ratu, pri čemu je "najviše postignuto u savremenijem načinu interpretiranja", pa, tako, naglašava Vuksanović, umesto nekadašnjeg poglavlja o "velikoj pobedi narodnooslobodilačke vojske u drugoj polovini 1943. godine", sada stoji: "Drugi svetski rat i borba protiv okupatora u Jugoslaviji 1943. godine". Tu su sada, upozorava zamenik direktora Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, date činjenice, a izostavljeno je "donedavno romantičarsko oduševljenje velikim pobedama".

- Istoriografija je razvijena i na osnovu toga već sada se mogu napraviti udžbenici postojane vrednosti, koji će da prežive svako vreme, bez obzira na političke tokove, sistem i stranke na vlasti, kaže dr Petar Kačavenda, direktor Instituta za savremenu istoriju. Da bi se to ostvarilo mora da se daju objektivni odgovori na istorijske procese i događaje. Jer, svako glorifikovanje određene prošlosti može da posluži jednom vremenu, upozorava dr Kačavenda.

Neke opšte vrednosne sudove o događajima i ličnostima treba dati u udžbenicima, ali i ostaviti prostora da đaci sami razmišljaju i prosuđuju, kaže Kačavenda, naglašavajući da se neke ocene i sudovi mogu menjati, jer se stalno otkrivaju pojedini novi dokumenti. Zato se u udžbenicima mora dati više kritičkog odnosa prema istorijskim izvorima i njihovom vrednovanju.

Prvi svetski rat i raspad Austrougarske, na primer, omogućili su, kaže Kačavenda, stvaranje države Južnih Slovena. Bitno je naglasiti, smatra direktor Instituta za savremenu istoriju, da tu stvorenu državu Hrvati i Slovenci od prvog dana nisu prihvatili kao svoju, a u nju su ušli, jer su u Prvom svetskom ratu zapravo bili poražena strana.

Drugi svetski rat, pokret otpora, partizani i Titova uloga ne bi smeli da se potisnu ili marginalizuju u udžbenicima istorije, smatra Kačavenda. Drugi svetski rat vođen je protiv nacifašizma, jednog totalitarnog sistema koji je želeo da ovlada svetom, i, koji je nastojao ne samo da uguši komunizam, nego i zapdnu demokratiju. I, upravo pobeda antifašističkih snaga u Drugom svetskom ratu omogućila je razvoj sveta na demokratskim osnovama. Tom procesu, pored velikih saveznika - SSSR-a, SAD i Velike Britanije - značajan doprinos je dala i borba protiv fašizma u Jugoslaviji. I, upravo taj antifašizam na ovim prostorima je stalna istorijska vrednost koja ne može da se negira, ušla je i u istoriju Evrope i sveta. I, u tom kontekstu treba sagledati i u udžbenicima prikazati oslobodilački, partizanski pokret i ulogu Josipa Broza. Može da se, međutim, negira, kaže Kačavenda, revolucija, kontrarevolucija, borba za vlast. Ličnost Tita treba osvetliti sa svih strana, kao i druge, recimo, dati sve što je i pozitivno i negativno u Nedićevoj politici.

Sa tezama, koje se u poslednje vreme mogu čuti, da je 27. mart 1941. godine u Beogradu bio nerazuman, samoubilački pokret, Kačavenda se ne slaže. Za njega je taj datum veliki istorijski događaj koji zaslužuje da bude i nacionalni praznik. Srpski narod je tada jednoj velikoj sili rekao "ne". Bio je to i moralni podsticaj već porobljenim narodima Evrope da nastave borbu protiv fašizma.

Kada se govori o dinastijama Obrenović i Karađorđević ne bi trebalo zanemariti i njihove veoma vidne apsolutističke crte, njihovu borbu za vlast. Ne sme se zaobići ni činjenica da je Karađorđa pogubio kum po naređenju Miloša Obrenovića, kao i to da je 1903. godine ubijen Aleksandar Obrenović, posle čega na vlast dolazi dinastija Karađorđević, naglašava Kačavenda.

Glorifikovanja, legende, mitove i kultove treba skinuti u prikazivanju istorijskih ličnosti i događaja. Za Kačavendu je, na primer, ubistvo cara Murata 1389. godine, koja se u postkosovskom ciklusu prikazuje kao obilićevsko čojstvo, u stvari čin samožrtvovanja Miloša Obilića.

S obzirom da Jugoslaviju sada čine samo Srbija i Crna Gora, dr Petar Kačavenda smatra da istoriju republika, sadašnjih država, koje su donedavno bile u sastavu SFRJ, i njihovih naroda, treba u udžbenicima prikazati samo kroz njihove veze sa srpskim narodom do 1918. godine, a posle toga, pa sve do konačnog raspada Jugoslavije, u okviru istorije Jugoslavije u tom razdoblju. (Aleksandra Brkić)

***

MILENTIJEVIĆ OPTUŽILA NEMAČKU ZA RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
Konferencija za štampu Radmile Milentijević, člana vlade nove jugoslovenske federacije (Srbija i Crna Gora) juče u Parizu, privukla je zapažen interes novinara u francuskoj metropoli. Neka od reagovanja su bila vrlo karakteristična, pre svega nacionalne francuske agencije.

Radmila Milentijević optužila je juče, javlja AFP, Nemačku za "razbijanje Jugoslavije". Ona je, kako navodi agencija, rekla da je Nemačka to "oduvek želela da učini", još od nastanka te države 1918. godine.

Radmila Milentijević, američka državljanka i ministar bez portfelja u vladi Milana Panića izjavila je da Srbija neće dozvoliti Nemačkoj da "uništi srpsku naciju".

Profesor istorije na Njuroškom univerzitetu, Radmila Milentijević je doputovala u Francusku u "misiju mira". Tim povodom, ona je, dodaje agencija, ustala protiv "dobro pripremljene i dobro finansirane propagande" Nemačke u kojoj se Srbi žele prikazati kao "čudovišta".

"Američka vlada ne komunicira direktno sa hrvatskom vladom, već to čini preko Nemaca, koji nisu uspeli da unište Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu i sada su dobili drugu priliku", rekla je Radmila Milentijević.

Photo: wikipedia
Radmila Milentijević iznenadno otkriće logora "za etničko čišćenje" smatra "primerom propagande" koju je Hrvatska vodila preko nemačkih agencija za odnose s javnošću radi postizanja međunarodne vojne intervencije u Jugoslaviji.

Zapravo, 27. maja pravoslavni sveštenici upozorili su svet da u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini postoje 22 "koncentraciona logora" za srpske civile.

Ministar Milentijević je dodala i da je pola miliona Srba iz Bosne i Hercegovine "oterano" sa pragova svojih domova u "etničkom čišćenju", kao i da je u zapadnoj Slavoniji (Hrvatska) 181 srpsko selo sravnjeno sa zemljom, a 75.000 Srba moralo da napusti svoja ognjišta.

Gospođa Milentijević je, dodaje agencija, naglasila potrebu iznalaženja političkog rešenja, koje bi moglo da se potraži na londonskoj konferenciji od 22. do 26. avgusta. Ona je takođe zatražila referendum, koji bi omogućio Srbima Krajine (Hrvatska) i Bosne i Hercegovine da ostvare svoje "pravo na opredeljenje".

Što se tiče Albanaca sa Kosova, Radmila Milentijević je objasnila da oni ne čine konstitutivni narod bivše Jugoslavije, već "nacionalnu manjinu", kojoj će Srbija omogućiti široka prava.

***

"ŠMINKANJE" SRPSKOG LOGORA
I tako je i lični zatvor Pabla Eskobara stigao do Zagreba. U prvom trenutku 11. 8. u 19 i 30 bio je predstavljen kao našminkani srpski zatvor, a u sledećem, tačno u ponoć, na istom programu HTV-a, kao Eskobarov lični zatvor u Kolumbiji.

Ovakva informativna vratolomija, da ne kažemo bruka, iznenadila je samo onoga ko ne shvata suštinu novinarskog zanata. Postoji, naime, opšte pravilo da se laži, odnosno greške, najdoslednije prepisuju. Zahvaljujući tom pravilu mnoge velike informativne i leksikografske kuće se i štite od nelojalne konkurencije. S vremena na vreme puste neku nebitnu, a iskrivljenu ili izmišljenu informaciju, da bi posle proverili ko će, bez pitanja, da je preuzme. Tako se, kažu, najbolje otkrivaju prepisivači i lopuže.

Od prepisivanja, falsifikovanja, montiranja i čistih krađa pa do javne bruke izgleda da je samo jedan korak. Tako bi bar trebalo da bude.

Ono što je, međutim, tako očigledno u ozbiljnom i profesionalnom novinarstvu odavno više ne važi na jugoslovenskom informativnom prostoru. Slučaj upotrebe Eskobarovog zatvora u Kolumbiji na Hrvatskoj televiziji samo je normalna posledica ne samo funkcionalizacije celog medija od strane države i upotrebe medija u nacionalne i državne svrhe nego i potpuni raspad svih profesionalnih i etičkih normi novinarstva.

Tek sada, ponajviše zahvaljujući emisijama tipa "Slikom na sliku", a slučaj sa Eskobarom i našminkanim srpskim zatvorom "otkrila" je TV Politika u emisiji "Izbor" 12. 8. uveče, možemo nadelu da vidimo ne samo ostrašćene i tendenciozne snimke i novinarske komentare nego i prave montažne apstrakcije. Možemo samo da pretpostavljamo šta je sve još emitovano, na raznim stranama, a da se nije moglo "uhavtiti" kao Eskobarov zatvor.

Bilo bi, međutim, sada zanimljivo otkriti da li se neko u svetu "upecao" na HTV-ovu montažu. To bi bio dobar pokazatelj profesionalizma i objektivnosti drugih TV-stanica. Nekritično preuzimanje svega i svačega, pumpanje raznih poluistina ili laži i lansiranje vesti za jednokratnu upotrebu svakako možemo razumeti kao deo razrađenog, ali i spontanog, medijskog rata. Vlada uverenje da je u tom medijskom ratu Hrvatska uspešnija od Srbije. Sudeći po nezgrapnostima i glupostima koje pušta HTV teško je zamisliti da neka televizija može biti gora.

Mera stvari, zbog toga, nikako ne može biti HTV. Čak i ratna propaganda ima neka pravila koja nisu u suprotnosti sa civilnim novinarstvom. Između ostalog i to da se nepouzdanost neke novinske kuće ne ispravlja senzacionalnim otkrićima. Deset puta emitovana laž ili poluistina vrlo brzo relativizuje svaku istinu. Na kraju sve postaje nevažno - i laž i istina.

Upravo se to dešava i u slučaju logora na prostoru BiH. Krenulo se sa srpskim logorima, koji su proglašeni za koncentracione logore smrti, potom se otkrilo da i druge strane u sukobu imaju slične logore, najzad da to i nisu logori smrti već zarobljenički logori u kojima su teški uslovi... Zamorena od stalnih bombardovanja, pa i vestima, svetska javnost će, možda, koliko sutra biti suočena sa vestima o kanibalizmu u Bosni uz pomoć snimaka iz Nove Gvineje. U prvi čas će se zgroziti, sledećeg dana će "otkriti" da slučajeva kanibalizma ima i u Južnoj Americi, na kraju da i nije reč o kanibalizmu već o jagnjetini.

Ali, iz dana u dan, takvi informativni "udari" umesto da satanizuju jednu stranu u sukobu izazivaju sve veći zamor javnosti, pa i relativizovanje svih "istina". Bez obzira na krajnji politički i državni ishod jugoslovenske drame, novinarstvo na ovim prostorima doživljava tešku krizu. Onaj ko se iz te krize, krize opšteg poverenja, pre izvuče taj će istinski pobediti u sveopštem medijskom ratu. (Pretpostavljamo da će ljudi sa HTV-a učiniti nešto radikalno - na primer, objediniće redakcije Dnevnika od 19 i 30 časova i one od ponoći.)

U svakom slučaju, lični zatvor Pabla Eskobara i svi oni zgodno izmešani kadrovi mogu veoma dobro da posluže ne samo za jednu moralnu pouku tipa "u laži su kratke noge" nego i kao ozbiljan čas iz medijskog profesionalizma. Nijedan rat, pa ni ovaj medijski, ne može se dobiti lažima ma koliko to dnevno izgledalo primamljivo i isplativo. (V. Ćurgus)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 19. avgusta 1992. godine

MOGUĆ VAZDUŠNI NAPAD OKO SARAJEVA? (London, 18. avgusta):
Posle današnjeg navodnog napada na jedan britanski avion tipa "herkules" koji je uzletao sa sarajevskog aerodroma, Ujedinjene nacije hitro razmatraju mogućnost vazdušnih napada na protivavionske baterije srpskih snaga oko aerodroma - javljaju britanske stanice "Bi-Bi-Si" i "Aj-Ti-Vi":

Britanski piloti izveštavaju da je, na osnovu elektronskih instrumenata, vatra na njih navođenja radarskim sistemima sa srpskih položaja, prenose TV stanice.

***

U SUDBINSKOM ISKUŠENJU NA ISTORIJSKOJ PREKRETNICI
Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosić pozvao je predstavnike političkih stranaka zastupljenih u Saveznoj skupštini, Narodnoj skupštini Republike Srbije i Skupštini Republike Crne Gore na konsultativni sastanak posvećen međunarodnoj konferenciji o Jugoslaviji, koja će početi 26. avgusta ove godine u Londonu - javlja Tanjug.

Istorijska prekretnica u ljudskom obličju: Dobrica Ćosić, strepnja kao takva
Photo: FoNet/Aleksandar Koković
U pozivnom pismu Predsednika Republike Dobrice Ćosića naglašava se da se naša zemlja nalazi u sudbinskim iskušenjima i na istorijskoj prekretnici, što nalaže sabir političke pameti i volje u cilju iznalaženja najboljih rešenja za budućnost naroda i države koju stvaramo.

Konsultativni sastanak održaće se u četvrtak, 20. avgusta, u 11 sati u Palati federacije u Beogradu, saopšteno je iz Službe za informisanje predsednika SR Jugoslavije.

Posle višednevnih konsultacija predsednika veća saveznog parlamenta sa predstavnicima republičkih vlasti i parlamentarnih stranaka juče je odlučeno da se, ipak, sazove vanredna sednica Skupštine Jugoslavije.

Sednica će se održati u petak, 21. avgusta, a poslanici oba veća raspravljaće o međunarodnoj situaciji i položaju SR Jugoslavije u svetu. Inicijativa za održavanje vanredne sednice Skupštine potekla je od poslanika Veća građana koji su na redovnoj sednici 11. avgusta tražili da se organizuje posebna skupštinska rasprava na ovu temu pre održavanja međunarodne konferencije o Jugoslaviji. (N. T.)

***

EVAKUISANO PEDESETAK JEVREJSKE DECE (Jerusalim, 18. avgusta):
Poslednja grupa od pedesetak jevrejske dece iz Sarajeva uspešno je evakuisana u toku jučerašnjeg dana i bezbedno stigla u Split - saopštila je danas jevrejska agencija u Jerusalimu.

Konvoj koji su sačinjavali autobus i desetak privatnih automobila napustio je opsednuto Sarajevo posle delikatnih pregovora s komandama srpskih, muslimanskih i hrvatskih snaga na tlu Bosne i Hercegovine. Evakuaciju je organizovala i finansirala agencija u saradnji sa "Džointom", organizaciojom američkih Jevreja.

Po rečima Urija Gordona, šefa Odeljenja za imigraciju Jevrejske agencije, konvoju sa decom priključile su se i 44 odrasle osobe koje su se u Splitu pridružile grupi od 32 Jevreja koja su ranije uspešno napustila Sarajevo. On je naglasio da je "većina odraslih raspoložena da se za stalno iseli u Izrael "pa će detalji za njihovu" imigraciju "biti utvrđeni kasnije".

***

HRANA I LEKOVI SA KRITA
Potpredsednik Vlade republike Srbije dr Zoran Anđelković primio je juče u Beogradu delegaciju Univerziteta Krita iz Irakliona u Grčkoj.

Univerzitet Krita i Radio Krit organizovali su akciju za prikupljanje humanitarne pomoći narodu Srbije, a pokrenuta je i akcija na informativnom planu, u cilju objektivnijeg i istinitijeg prikazivanja jugoslovenske krize i uloge pojedinih aktera u njoj, posebno u građanskom ratu u Bosni i Hercegovini, u grčkim medijima. Čitava akcija naišla je na pozitivan prijem i veliki odjek kod naroda Krita.

Kao prvi rezultat ove akcije prikupljeno je 25 tona hrane i lekova koji su juče uručeni u Beogradu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi kako bi se uputili onima kojima su najneophodniji.

Potpredsednik Aranđelović je istakao značaj tradicionalnog prijateljstva između srpskog i grčkog naroda i rekao da se u ovim teškim trenucima za Srbiju poznaju pravi prijatelji. On je u ime Vlade Republike Srbije najsrdačnije zahvalio prijateljskom narodu Krita na upućenoj humanitarnoj pomoći.

***

OGLAS SRPSKIH ISELJENIKA U "NJUJORK TAJMSU" (Njujork, 18. avgusta):
"U Bosni je žrtva - istina", stoji danas u naslovu oglasa srpskih iseljenika u Americi, koji je publikovan na čitavoj stranici najuglednijeg američkog dnevnika "Njujork tajmsa".

"Pre nego što rizikujemo američke živote, zašto ne bismo pogledali činjenice" - poručuju američki Srbi javnosti svoje nove domovine koju već mesecima ovdašnja propaganda "pumpa" protiv Srba i Srbije, optužujući Srbiju za agresiju na Bosnu i Hercegovinu i pozivajući na vojnu intervenciju ne samo protiv bosanskih Srba, već i protiv Srbije.

U tekstu oglasa prenose se citati više poznatih političara, javnih radnika i novinara, u kojima se daje drukčija slika o sukobu u Jugoslaviji, njegovim uzrocima i posledicama, nego što to plasira američka štampa i televizija, posebno mreža "CNN".

*Nastavak u utorak 24. maja