Pogled na Šestu flotu

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 17. avgusta 1992. godine

KONVOJ UBLAŽIO NEVOLJE
Vesti o prvom konvoju humanitarne pomoći sa hranom i lekovima koji je uspeo da dođe do izgladnelih i iznemoglih ljudi u Goraždu uzbudile su svetsku javnost.

To je, kako izveštavaju sve strane i naše agencije, prvi humanitarni karavan otkako je Savet bezbednosti u četvrtak uveče doneo rezoluciji o upotrebi sile ukoliko se pokaženeophodnom za obezbeđivanje humanitarnih koridora. Svetske agencije obavestile su o odiseji ovog konvoja.

Francuski eksperti za uklanjanje mina, javlja Frans pres, treba da demontiraju sa jednog mosta, zbog kojeg je blokiran konvoj pomoći Ujedinjenih nacija koji se vraća iz Goražda. Informaciju je Frans pres dobio, kako se navodi u Ženevi, iz izvora Ujedinjenih nacija.

Juče ujutro, nastavlja se priča ove agencija, tri eksperta za eksplozive pri trupama UNPROFOR-a pošla su iz Sarajevo kao onom mostu, koji se nalazi nekih petnaestak kilometara od Goražda. Frans pres zatim citira "beogradski Tanjug" koji se opet poziva na izjavu spoksmena UN petera Keslera: "Snage teritorijalne odbrane odbile su da uklone mine sa mosta tako da je tim UN odlučio da noć provede u vozilima dok se situacija ne reši".

Visoki komesar za izbeglice pri Ujedinjenim nacijama, Silvana Foa rekla je u Ženevi da je "nemoguće utvrditi ko je ove mine postavio".

Opisuje se zatim kako je konvoj sa 46 tona hrane i lekova stigao u Goražde u subotu, praćen ekipom iz ukrajinskog kontigenta, UNPROFOR-a i tri borna vozila. Foa iz Ženeva svedoči da su stanovnici grada koji se nalazi pod "srpskom opsadom od 21. marta i gde od tada nisu stizali ni hrana ni lekovi" bili oduševljeni dolaskom konvoja.

Photo: flickr.com
Francuski radio je javio da je general Filip Murijon, zamenik komandanta UNPROFOR-a za Jugoslaviju, rekao da je ova operacija "uspeh u punom smislu", i da je ona "dokaz da možemo nastaviti da pomažemo, uprkos izvesnim pritiscima koji su dovodili u sumnju svrsishodnost misije UNPROFOR-a u ovom regionu". General mirovne misije takođe je nagovestio da bi u Londonu na Konferenciji o Jugoslaviji moglo doći do nekih dogovora "ograničenih razmera, ali odmah primenjivih".

Tanjug prenosi pisanje Rojtera u kome se izričito tvrdi da je konvoj UN zaustavljen na povratku su muslimanske i hrvatske snage odbile da očiste mine sa jednog drumskog mosta na otvorenom prostoru".

Rojter, kako navodi Tanjug, izveštava da je "dopremanje pomoći Goraždu ocenjeno kao veliki prodor u humanitarnim naporima međunarodne zajednice u Bosni i kao prva provera obećanja srpskog lidera Radovana Karadžića da njegova strana neće kočiti te napore".

Tanjug sa Pala takođe javlja da je juče u zoru po povratku iz Goražda konvoj naišao na nagazne mine i to na putu "između Donjih i Gornjih Mesića kod Rogatice". Međutim, prema informacijama Tanjuga sa Pala, "srpska vojska, koja je obezbeđivala konvoj upravo radi na uklanjanju mina".

Pominje se još u ovoj vesti da je početak ovog meseca konvoj koji je išao UNPROFOR-a za Goražde naišao na minsko polje, i da su tada "muslimanske snage napale izvidnicu srpskih snaga koje su obezbeđivale i taj konvoj".

Agencija UPI ni ne pominje incident pri povratku konvoja iz Goražda, već daje opširan opis dopremanja hrane i lekova u Goražde gde se 70 hiljada ljudi već četiri meseca nalazi pod srpskom blokadom. Navode se reči zvaničnika UN da od uspeha ove misije u Goraždu zavisi da li će se pribeći primeni rezolucije Saveta bezbednosti.

Put ka Goraždu bio je često prekidan unakrsnom vatrom. Pošto su u razrušenom Goraždu istovareni džakovi sa "lekovima, hranom za bebe, brašnom, pasuljom, šećerom, deterdžentom, sardinama, pivom, sirom, mlekom u prahu i pirinčom", konvoj je, kako navodi UPI, trebalo da se vrati čak na Pale "glavno srpsko uporište, gde je trebalo da prenoći".

Goražde je, kako tvrdi UPI; jedini ključni grad BiH sa većinskim muslimanskim stanovništvom na istočnom delu na granici sa Srbijom, koji nije "pregažen od srpskih snaga u njihovom pohodu etničkog čišćenja terena u nameri da stvore svoju državu od delova nove nezavisne Bosne i Hercegovine".

AP takođe naglašava da je prolazak konvoja do opkoljenog Goražda bio prvi test za odluku o primeni rezolucije UN.

On je uprkos unakrsnoj nvatri i podmetnutim minskim poljima prošao uspešno. Konvoj je, međutim, kako se tvrdi, bio bio zaustavljen od strane srpske milicije, dvaput se našao u unakrsnoj vatri, da bi posle 10 sati putovanja iz Sarajeva do Goražda raznim lošim i zaobilaznim putevima ipak stigao na svoj cilj.

I to je ono u čemu se sve svetske i domaće agencije ipak slažu. Humanitarna pomoć je razdeljena onima kojima je namenjena. Nije bilo lako ni glatko, ali to niko nije ni očekivao. (S. R.)

***

Kušner: U BOSNI NEMA KONC LOGORA (Pariz, 16. avgusta):
"Logori smrti nacističkog tipa ne postoje u Bosni", izjavio je francuski ministar za socijalna i humanitarna pitanja Bernar Kušner koji se sinoć kasno vratio u Pariz, pošto je prethodnog dana obišao više logora oko Banja Luke i u Sarajevu.

Levo-desno, nigde konc logora: Bernar Kušner, logorolog
PHOTO/EPA:IAN LANGSDON
Kušner je prvi put potvrdio da se srpski zatvorenici muče u muslimanskim logorima. On je to izjavio posle obilaska velikog logora za Srbe u Sarajevu, naglasivši da su mu se "mnogi zatvorenici žalili da ih muče i tuku". Francuski ministar je, ocenjujući uslove u logorima, rekao da je položaj zatvorenika nešto poboljšan, ali da je situacija u njima još uvek užasna".

"Ljudi, žene i deca su u njima toliko prestršeni da više nemaju snage ni da vas pogledaju kada im se obratite".

Obraćajući se posebno onima u Francuskoj koji su ovih dana tražili vojnu intervenciju u BiH, ministar Kušner je rekao: "Ukoliko u Francuskoj, a posebno u Parizu, 'lažne poštenjačine' veruju da je u Bosnu došla 'rđava armija' iz Beograda, a da su svi drugi dobri, onda se oni totalno varaju".

***

POGLED NA ŠESTU FLOTU
Još do 1950. godine, kada je Šesta američka flota uplovila u Sredozemlje, kao dopuna snagama "Strateške vazduhoplovne komande", ona ima dvostruku ulogu: glavno je sredstvo političkog pritiska na države ovog područja, a istovremeno to je i osnovna borbena grupacija u moru koje, inače, zovu "kolevkom civilizacije".

Značaj te flote još je više narastao gubitkom američkih baza u Iranu i nestabilnom situacijom u Zalivu. U vreme mira, Šesta flota je pre svega američka formacija, podređena komandi američkih mornaričkih snaga, za vreme manevara, ili u ratu, ona može doći i pod komandu NATO-a za južnu Evropu.

Glavni zadatak jedinica Šeste flote jeste podrška politici SAD demonstracijom moći, dok bi u ratu ona trebalo da izvodi vazduhoplovno-desantne i pomorske operacije, uključujući i nanošenje nuklearnih udara ciljevima na tuđoj teritoriji. U te svrhe na brodovima Šeste flote stalno je uskladišteno raznovrsno nuklearno oružje. Vrsta i broj plovnih njedinica flote obično se menjaju u redovnim intervalima, zatim u slučaju povećane napetosti, ili krize u Mediteranu, i tada u sastav Šeste flote može da uđe i treći nosač aviona.

Inače u sastavu flote redovno je oko 40 borbenih i pomoćnih brodova, oko 20.000 ljudi, 200 borbenih aviona i helikoptera (sa dva nosača aviona). Brodovi su obično grupisani u nekoliko plovnih sastava i grupa, podeljeni po udarnoj moći i nameni. Glavna snaga su nosači aviona i njihova pratnja (krstarice na nuklearni pogon, razarači i fregata), čija grupa nosi kodni znak TF-60 (Task fors-60). Drugi, i treći sastav su desantni brodovi za vazdušno i pomorsko ratovanje (kodni znak im je TF-61 i TF-62), četvrti sastav čine tankeri i brodovi za snabdevanje (TF-63), a petu grupaciju (TF-64) sastavljaju nuklearne podmornice od kojih svaka nosi po 16 balističkih raketa. Grupa ratnih brodova pod znakom TF-66 sastoji se od snage za protivpodmorničku borbu, pod kodnim znakom TF-69 skrivaju se jurišne nuklearne podmornice, a pod nazivom TF-67 patrolni i izviđački brodovi.

PHOTO: Stock
Prema programu modernizacije prošlih su godina u sastav Šeste flote ušle savremene plovne jedinice, poput atomske krstarice "Misisipi", raketnih razarača klase "Spruans", nuklearnih jurišnih podmornica tipa "Los Anđeles", što je sve podiglo borbenu gotovost na viši nivo. Šesta flota sada predstavlja oko šest odsto ukupnih američkih pomorskih efektiva.

Trenutno, flota se sastoji od jednog nosača aviona na borbenoj poziciji ("Saratoga"), četiri nuklearne podmornice, devet većih površinskih ratnih brodova, devet eskortnih brodova, jedne amfibijske desantne grupe, kao i četiri pomoćna broda. Od aviona tu su palubni aparati F-14, FA-18, A-7E, RF-8G, avioni za radarsko izviđanje "hokaj" i mornarički helikopteri "si stelion" i CH-46.

Objavljujemo slike i taktičko-tehničke podatke za neke od brodova Šeste flote, makar da bismo pomogli turistima u "veseloj" igri raspoznavanja. (Miroslav Lazanski)

***

VATRENI OKRŠAJ KOD VOGOŠĆE (Pale, 16. avgusta):
Na sarajevskom ratištu danas po podne počeli su žestoki okršaji između musimanskih i srpskih snaga kod Vogošće, koji još traju.

Prema srpskim izvorima, muslimanske snage iz Ugorskog, Barica, Menjaka, Hotonja i Kobilje glave napale su gotovo sve položaje vogošćanske brigade srpske vojske.

U komandi vojske Srpske Republike saznaje se da je srpski deo Nedžarića u Sarajevu danas u dva maha bio meta artiljerijsko-pešadijskih napada muslimanskih snaga. Na naselje je palo tridesetak granata, pri čemu je, kako se navodi, zapaljeno nekoliko objekata.

"Zelene beretke" su danas minobacačima napadale Hadžiće, Ilidžu i Vojkoviće.

Ozrenska i Kasidolska ulica, između Vraca i Hrasnog, kao i Jevrejsko groblje podno Vraca, bili su meta sporadičnih provokacija. Na Grbavici su delovali snajperisti. Jedna osoba je ranjena.

Avion koji je dovozio humanitarnu pomoć Sarajevu, jutros oko 10 časova, skrenuo je sa koridora dogovorenog za ove letove i uputio se u pravcu Igmana i Bjelašnice.

Prema saznanjima komande sarajevsko-romanijskog korpusa, nan teritoriju koju kontrolišu muslimanske snage, iz aviona su padobranima izbačeni paketi sa oružjem.

Ovo je treći put da se na ovaj način zloupotrebljava humanitarni koridor za doturanje oružja muslimanskim snagama.

***

UZROCI BALKANSKE TRAGEDIJE (Jerusalim, 16. avgusta):
"Ujedinjene nacije su, pod pritiskom Zapada, zavele sankcije samo protiv Srbije, ali ne i protiv ostalih republika bivše Jugoslavije koje su podjednako, ako ne i više, krive za ono što se sada događa u Bosni.

Zapadne zemlje, predvođene Amerikom, 'silovale' su pretnjama i ucenama čak i Rusiju, istorijskog saveznika Srba, da se pridruži antisrpskom političkom sinfonijskom orkestru - iako, doduše, uz škrgut zuba i uz porazno osećenje Moskve da nema izbora. Činjenica je da se mnogi zločini, događaju u Jugoslaviji i da hiljade ljudi stradaju, ali nosioci odgovornosti za ovu balkasnsku tragediju su upravo oni koji nisu birali sredstva u opsesiji da rasture jugoslovensku federaciju i da je gurnu u krvavi etnički i verski rat. Postoji opšte prihvaćena maksima da je onaj ko počne rat odgovoran za njegove posledice. Na primeru Jugoslavije to je jasno i vidljivo. Ali ono što zapanjuje i što je neverovatno, to je da su se izraelska vlada, sredstva informisanja i javnost, sem retkih izuzetaka, pridružili ovoj licimernoj međunarodnoj hajci na Srbe i Srbiju.

Izgleda da je i kod nas proradio isti sindrom kao i kod Rusa - strah da nećemo dobiti milijarde dolara od SAD i Zapada ako kažemo nešto u korist Srba. A ako je to tačno, a čini se da jeste, onda samo spoznajemo koliko je naše istorijsko pamćenje pod uticajem političkih i ekonomskih faktora. Nemačkoj smo oprostili sve zločine za ljubav ogromnog novca koji smo dobili (i još uvek dobijamo), a što se siromašne Poljske tiče, koja nas ne može zasuti parama kao Nemačka, stavili smo je na vrh liste 'ološa' u Drugom svetskom ratu. Po onome što naša deca danas uče u školama,, može se pomisliti da se Hitler, zapravo, rodio u Aušvicu u Poljskoj. Plašim se da ćemo uskoro početi da govorimo kako je Tito sarađivao sa nacistima, dok je Pavelić bio veliki oslobodilac svog hrvatskog naroda od strane (čitaj srpske) okupacije"...

Ovo, pored ostalog, u opsežnom napisu na gotovo dve strane, bogato ilustrovanom fotosima s bosanskog ratišta, u najnovijem, vikend-izdanju, piše analitičar Jehošua Porat u najčitanijem i najuglednijem izraelskom listu "Ha'arec", tragajući za uzrocima i povodima nove "balkanske tragedije". Tekst, čije su delove preneli danas izraelski radio i televizija, objavljen je pod naslovom "Parija i huligan koji to zapravo nije", a u aluziji na proglašenje najpre Srbije, a onda i nove SR Jugoslavije, za "svetsku pariju" od strane SAD i Zapada.

"Svi napori u rasturanju Jugoslavije zasnivali su se na dva osnovna principa, a oba su pokazala potpunu ništavnost. Jedan je takozvano pravo na samoopredeljenje naroda kao jedini način za rešavanje etničkih sukoba, a drugi je maglovit princip o nepovredivosti i svetosti granica između suverenih država, pa čak i između republika koje sačinjavaju jednu federaciju. Posle Drugog svetskog rata Jugoslavija je prilično uspešno funkcionisala i pored komunizma po Titovoj formuli. Jugoslovenske vođe su vešto iskoristile etos o herojskoj borbi protiv nacista, da bi iskristalisali opštejugoslovensku inadetičnu solidarnost. Iako su Srbi bili i jesu nadmoćna većina, nije im bio dat udeo u podeli vlasti i uticaja nakoji su imali pravo, ali je, zato, manjinama u već razvlašćenoj Srbiji, Mađarima u Vojvodini i Albancima na Kosovu, data autonomija s elementima državnog suvereniteta - unutar Srbije.

Ključnu ulogu Srba u borni protiv nacizma nije bilo poželjno mnogo isticati, ali je, zato, gromoglasno, preuveličavana uloga Hrvata i Muslimana - iako je nogromna većina njih bila u službi ili sarađivala s nemačkim nacistima. Stvaranje NDH na čelu sa ustaškim vođom Antom Pavelićem, uz pomoć Nemačke i Italije, uživalo je nepodeljenu podršku hrvatskog naroda, ali je, s druge strane, aktivna saradnja Hrvata i Muslimana s nacistima u ratu svim sredstvima umanjivana u posleratnoj Jugoslaviji" - piše "Ha'arec".

U delu napisa posvećenom "istorijskoj perspektivi", izraelski list piše: "Hrvatski ratni zločinci, koji su u toku rata sa neviđenom okrutnošću ubili na stotine hiljada Srba i Jevreja u svojim koncentracionim logorima, bili su samo donekle kažnjavani u toku 1945. i 1946. godine, ali su ubrzo jugoslovenske vlasti prestale da se interesuju za njihovo izručenje.I sve to u ime 'nacionalnog pomirenja i prevazilaženja složenih etničkih razlika', kako se govorilo. Nakon Titove smrti, počeli su da duvaju zli vetrovi, bogatije i razvijenije republike Slovenija i Hrvatska shvatile su da imaju šansu da mogu da obezbede pomoć i podršku bogatih suseda Nemačke, Austrije i Italije, u nastojanju da se otcepe od ostalih siromašnijih republika - zaboravljajući svesno da su, zahvaljujući njima, obogatile" - podseća sutor u "Ha'arecu". On, zatim, nastavlja.

"I tu su, pod mudrim savetima Nemačke i Austrije, vođe Slovenije i Hrvatske prvi put potegle kontroverzne principe o samoopredeljenju i nepovredivosti administrativnih granica - ne sanjajući da će im se vratiti kao bumerang. Prvi princip je, možda, imaoslabašnog opravdanja u Sloveniji, etnički homogenoj, ali je na primeru Hrvatske dokazao svoju pogubnost.

Veliki delovi Hrvatske naseljeni su srpskom većinom, u gotovo svim delovima postoje i enklave s manjinskim srpskim stanovništvom. Hrvatska vlada svoju pobedu je odnela jašući na vihoru nacionalizma, etničke čistote i nepovredivosti granica u kojima se ni jedna hrvatska država nije nalazila. Ali, ako se već Hrvatska otcepljuje od Jugoslavije, automatski se otvara pitanje srpske manjine, ali i hrvatskih granica. Ono što su Hrvati tvrdili u odnosu na Jugoslaviju, sada traži srpska manjina u odnosu na hrvatsku državu, sopstveno pravo na samoopredeljenje. Uz to, istorijska sećanja Srba na ustaške pokolje u Drugom svetskom ratu su snažna, nova hrvatska država jen obnovila sve simbole i ikonografiju NDH, pa su Srbi jednostavnon rekli da im ne pada na pamet da žive pod hrvatskom vlašću.

Krivica za sukobe koji su izbili leži isključivo na hrvatskim vođama, na njihovoj političkoj kratkovidosti i zaslepljenosti. Jer, oni su špožurili da rsture jugoslovensku federaciju, jedini državni okvir koji je omogućio i opravdano postojanje hrvatske države, ne nalazeći novu formulu prihvatljivu za srpsku manjinu u novoj državi. Ova trapavost i bahatost svidela se odmah Muslimanima i Hrvatima u Bosni koji su odmah takođe krenuli u secesiju - iako ne postoji nijedan valjan i čvrst oslonac koji bi opravdao postojanje nekakve muslimanske nacije na tlu Jugoslavije. Oni su poreklom Srbi, pravoslavci, koji su u 15. i 16. veku, u vreme turske okupacije Balkana, prešli u islam da bi obezbedili privilegije i bogatstvo. Zato, ako se Bosna predvođena Muslimanima, kojih ima oko 45 odsto, otcepljuje od Jugoslavije, Srbi, kojih ima oko 35 odsto, jednostavno ne žele da žive pod muslimanskom dominacijom i primenjuju već oprobani slovenački i hrvatski recept - samoopredeljenje i parvo na ujedinjenje s matičnim narodom u Srbiji. Tu, međutim, dolazi do sudara dva, u stvari ništavna, principa jer Zapad insistira na nepovredivosti administrativnih granica, čime podržava Muslimane, dok od Srba cinično traži da se odreknu svojih prava i praktično ih uvlači u rat s Muslimanima iHrvatima" - kaže se u analizi izraelskog lista.

U nastavku iscrpne analize zbivanja na tlu bivše Jugoslavije, izraelsi list piše o "pravoj propagandnoj antisrspkoj histeriji".

"Zbog traženja istih prava na samoopredeljenje, iza kojih su se sakrili secesionisti u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Srbi su proglašeni za svetske parije, huligane i teroriste, pa je ono što su s besprimernim herojstvom učinili u borbi protiv nacizma u Drugom svetskom ratu, zaboravljeno ne samo u Nemačkoj, Italiji, Austriji i Mađarskoj, već i Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD. Kad je Hrvatska iznudila nezavisnost, nekadašnji saveznici iz rata potpuno su odbacili Srbe, narod kome nema premca u Evropi po doprinosu slamanju fašizma i nacizma. Priče o zločinim zaraćenih strana u Jugoslviji, posebno u Bosni, trijerišu se na Zapadu, tvrdnje Hrvata i Muslimana o navodnim zločinima Srba uzimaju se kao potvrđene dokazane činjenice, dok se iste takve tvrdnje Srba smesta odbacuju i ne pominju" - piše list.

"Valja reći da su jugoslovenske vlasti odmah po završetku rata tražile izručenje velikog jerusalimskog muftije Hadž Amina al Huseinija, da bi mu se sudilo kao ratnom zločincu zbog mobilisanja bosanskih Muslimana u specijalne nemačke SS divizije, ali je, vremenom, ovaj zahtev neobjašnjivo 'zaboravljen' i potpuno skinut sa dnevnog reda. A ne treba zaboraviti da je muftija Al Huseini svoju zločinačku delatnost obavljao upravo u Bosni, gde je uživao neograničenu ljubav nacističkih nemačkih i ustaških vlasti i direktno ljudstvom punio redove dve nemačke muslimanske SS divizije 'Handžar' i 'Skenderbeg' i blagosiljao njihovo oružje. Njegove fotografije s Hitlerom i hrvatskim ustaškim glavešinama nalaze se u svim udžbenicima istorije. One su na istaknutom mestu u muzeju holokausta 'Jad vašem' u Jerusalimu.

Da li je vredno zaborava sve što se dogodilo i događa, a da ne saznamo istinu o užasnim zločinima Hrvata i Muslimana u Bosni nad Srbima koji, kako se tvrdi na Zapadu, 'vrše neviđene masakre nedužnih Hrvata i Muslimana' - zaključuje svoju analizu "Ha'arec".

U sinoćnoj emisiji na izraelskoj televiziji, posvećenoj zbivanjima u Bosni, Tomi Lapid, ugledni izraelski novinar i urednik dnevnika "Ma'ariv", rekao je da "nije logično i moguće da u krvavom ratu u Bosni samo jedna strana vrši zločine". "Srbi i Jevreji su prolazili kroz iste patnje pod nacističkom okupacijom Jugoslavije, Srbi su bili jedini narod koji je kao celina pomagao i štitio Jevreje. Ne želim da verujem dok me nedvosmisleno ne uvere da se taj plemenit i divan narod za pola veka toliko promenio da bi postao zločinački i genocidan i zato će moje srce zauvek ostati uz Srbe" - rekao je Lapid.

***

SPEKTAKULARNA PREDAJA ORUŽJA (Pljevlja, 16. avgusta):
Sinoć je u Pljavljiva prostrujala vest o početku razoružavanja paravojnih formacija. Četnički major Milika Dačević, zvani Čeko, načinio je po mnogima značajan potez kada je kraj jedne krčme, u rudarskom naselju Borovica, naredio da se skloni "zastor" sa dela pozornice na kojoj, kako se čini, on već igra sve zanimljiviju političku ulogu.

Pred očima policajaca iz Podgorice i speijalaca Saveznog SUP-a, mneđu kojima su bili i predstavnici vojske, nekoliko novinara i radoznali građani, pojavila se hrpa uredno složenog i očigledno dobro održavanog oružja.

"Predajem sve ovo u ime poštovanja zakona i održavanja mira" - rekao je Čeko.

Photo: www.kyoto-seika.ac.jp
Malo kasnije, u večernjim časovima, vršilac dužnosti načelnika Centra bezbednosti Pljevalja Vukota Šćekić sročio je o tom događaju i prvo službeno saopštenje. U njemu se posebno ističe da je pomenuti Čeko, inače jedan od lidera tek osnovanog ogranka Srpske radikalne stranke, predao oružje "poštujući odluku Vrhovnog saveta odbrane SRJ i naredbu ministra unutrašnjih poslova Crne Gore i komandanta Druge armije Vojske Jugoslavije o razoružanju paravojnih formacija i razoružanju stranačkih grupa, odnosno o oduzimanju vatrenog oružja u ilegalnom posedu građana".

Prema ovom saopštenju Čeko je sa "grupom građana" (koji su po opštem uverenju Pljevljaka upravo njegovi potčinjeni) predao osam ruskih automata "dobošara", sedam pušaka M-48, jednu poluautomatsku pušku M-59, dva raketna bacača tipa "zolja", sedam ručnih bombi i veću količinu municije i opreme... Svi koji su pratili spektakularni početak razoružavanja na gorštački način morali su da upamte gorak prekor četnika svome majoru što im oduzima oružje.

Zanimljivi su i uslovi koji su postavljeni za predaju oružja. "Nikakav spisak neće se praviti" - saopšteno je policiji, uz napomenu da su ljudi zarobili puške u borbama na frontu kao dobrovoljci u Bosni. Posebno je naglašeno da je ovaj početak razoružavanja simbol dobre volje prema pljevljanskim Muslimanima, da i oni načine isti korak.

"Oni su se prvi naoružali", rekao je nekoliko puta Čeko, a njegovi potčinjeni, kao na primer Predrag Mališić, govore vrlo kritički na nračun vlasti koja je tolerisala neodazivanje većeg broja Muslimana na vojnu vežbu, "dok su naše žene i deca ostalaji nezaštićeni u ovom gradu". Teško je u ovakvim i sličnim rečima razabrati sav domet i svrhu primedbi očigledno ljutitih četnika "zbog nečasne" predaje oružja.

Očito je bilo samo da su prisutni predstavnici Republičkog i Saveznog SUP-a pokazali veliko uvažavanje za početak rspleta na miran način. Naime, u Pljevljima su se dosta ovih dana mogle čuti zlohudne prognoze - da razoružavanje paravojnih formacija ne može da prođe bez prolivanja krvi. Još dok su policajci tovarili oružje u vozila čulo se pitanje kada će Čeko predati i ostalo naoružanje kojeg navodno ima dosta. On je tu činjenicu u razgovoru sa novinarima posredno i potvrdio, a razoružavanje obrazložio ključnim uslovom da se konačno uvede "mir u Pljevlja".

Ovde se zaključuje da bi Muslimani trebalo, baš kao i Čeko juče, da načine uskoro sličan korak.

Posebna je priča otkuda njima oružje. Prema podacima jednog oficira milicije, koji želi da ostane anoniman, pljevaljski Muslimani su ga uglavnom kupovali. Do pre nekoliko meseci u Novom Pazaru, na primer, puška ili "kalašnjikov" mogli su da se kupe na pijaci čak i za oko 2.000 nemačkih maraka, po komadu. Ostalo oružje za račun Srba i Muslimana krijumčareno je iz Bosne, odmah po izbijanju rata. Prema nekim procenama pljevaljski Muslimani imaju više od 200 komada streljačkog oružja.

Šefket Brković, predsednik SDA u Pljevljima inače diplomirani inženjer mašinstva, u razgovoru za "Politiku" je rekao da o oružju ne zna ništa, ne osporavajući pri tom da su ga pojedinci možda u osećanju ugroženosti i nabavljali.

Mi dosad nismo ispalili nijedan metak u ovom gradu, tvrdi Šefket Brković. - Na ulicama Pljevlja nije primećen dosad nijedan naoružan Musliman. Uostalom, koga mi možemo da ugrozimo kada nas u opštini ima svega 18 odsto. Policija nje vršila pretres pa je dosad pronašla samo jednu pušku sa municijom kod izvesnog Behudinja Vlahovljaka.

Pojedini Muslimanin sa kojima smo razgovarali pozdravljaju početak procesa razoružavanja. "E, sad, vala, treba milicija da oduzme puške i ovima našima", izjasnio se jedan profesor moleći da mu ne npominjemo ime.

Predsednik pljevaljske Skupštine opštine Momčilo Bojović je rekao da je očekivao ovakav početak raspleta. Nije ni sumnjao da će se paravojne formacije odazvati na poziv da se poštuju propisi.

- Čeki pripadaju sve zasluge. On je načinio prve korake što treba pozdraviti - kaže Bojović, koji je dodao da sada treba ovakav korak da slede i sve ostale paravojne formacije i pojedinci i među Srbima, Crnogorcima i Muslimanima, s tim da je najbitnije ostvarivanje pacifikacije Pljevalja.

Dr Novica Stanić, predsednik Narodne stranke u ovom gradu i njen istaknuti predstavnik u Republici, takođe je pozdravio početak razoružavanja kao "ohrabrujući signal u ovoj mučnoj situaciji". Dugoročnog mira će ovde biti, smatra on, samo ako se uspostavi pravna država, odnosno ako včasti u PLjevljima budu funkcionisale kako treba, a ne kao do sada.

Dr Stanić je takođe vraćanje oružja doveo u vezui i sa sutrašnjom promocijom Srpske radikalne stranke kojoj bi, prema nekim najavama, mogao da prisustvuje i Vojislav Šešelj.

Karakteristično je i objašnjenje samog Čeke Dačevića, sutradan po predaji prve ture oružja.

Mir je najpreči - rekao nam je. - Naša namera je da se sve oružje vrati u magacine. Sinoć sam poslao svoje ljude u sela da tragaju za nelegalnim oružjem i da seljake uede da ga vrate. Uskoro ću ponovo saznati značajne novosti... Obećao je četnički major MIlika Dačević Čeko, nezaboravljajući pri tom ni na sopstveni politički marketing: on je pozvao u svoje redove Srbe, Crnogorce i Muslimane bez obzira kojoj su stranci do sada pripadali. (R. KOvačević / M. Radović)

*Nastavak u utorak 17. maja