Kapor otkriva: Srbi ušli u Beograd

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 16. avgusta 1992. godine

ATINA: BOSNI SE SPREMA UŽAS
"Za Bosnu" postoje tri scenarija NATO-a i Zapadnoevropske unije, ističe današnji "Elefteros tipos", list blizak grčkoj vladi. U tekstu se ispoljava strah od užasa koji bi se mogao dogoditi u centralnoj republici bivše Jugoslavije, ukoliko tamo stupi noga stranog vojnika. Šta se drugo može iočelivati nego jedan novi Vijetnam - osnovna je poruka teksta objavljenog preko cele dve strane.

Bosna će se sasvim zapaliti, jer je u planu da se angažuje 100.000 stranih vojnika (juče je "Ta Nea" - opozicioni list - iznela podatak od 200.000 vojnika). Ukratko, na papir je stavljena i opcija bombardovanja iz vazduha odbrambenih ciljeva i specijalne mere protiv srpskih mesta. Poruka ovog članka je upućena svetskoj javnosti, da se ne igra vatrom, jer plamen može preko Kosova i "Makedonije" - da zahvati Grčku.

U diplomatskim krugovima se saznaje da američka administracija nije spremna na opciju koja bi uključuvala opasnost od šire eskalacije sukoba, već je za "ograničene mere", za šta, inače, klima postaje povoljnija. Danas je objavljena izjava Dika Čejnija, američkog ministra odbrane, koga u Grčkoj smatraju za glavnog protivnika šire vojne opcije u BiH. Postavlje se pitanje, šta Evropa može da učini na vojnom planu ako Amerika (to) neće. Čejni je upozorio, da Bosna nije Irak. Nikakva brza intervencija tamo nije moguća.

Vojni stratezi NATO-a i Zapadnoevropske unije moraju imati u vidu krajnje grčko protivljenje intervenciji. Ukoliko se postupi mimo grčke volje, treba imati u vidu raspoloženje grčke javnosti. Ona će se sigurno okrenuti protiv NATO-a i Evrope. U Grčkoj se nalaze važne baze zapadnog vojnog saveza. PASOK (glavna opoziciona partija) hteo je da ih zatvori!

Ovakvo raspoloženje ne proističe iz specijalnog odnosa Grka prema srpskom narodu, već iz straha da se rat ne proširi ka jugu. Postoji verovanje da nikakva sila ne bi bila u stanju da ga zaustavi, ukoliko se borbe u Bosni razviju.

Posebno se izražava čuđenje, kako se sada ne iskoristi povoljna prilika, da se političkim putem dođe do rešenja bosanske krize.

Naime, smatra se da su Hrvati i Srbi došli u najnovijoj fazi na istu poziciju - da se Bosna kantonizuje, što bi dovelo, automatski, do mira. Rat bi jedino odgovarao muslimanskoj strani - ukazuju mnogi grčki komentatori jer Muslimani žele, pod izgovorom građanske države, u stvari unitarnu Bosnu u kojoj će oni dominirati.

Najnovije rezolucije Ujedinjenih nacija oko Bosne nisu uperene protiv srpskih interesa, misle neki grčki komentatori, i pri tom se pozivaju, između ostalog, na razočarenje bosanskog predstavnika u UN, kao i na izjavu slovenačkog predsednika Milana Kučana.

Prava opasnost za Srbe je, prema nekim mišljenjima u Atini, tzv. "mirovna konferencija" u Londonu. Upozorava se da Srbi budu oprezni, i da čak ne idu tamo, ukoliko prethodno ne obezbede potrebne garancije da će biti ravnopravni sa ostalima. Ukazuje se, na primer, da je učešće "susednih zemalja" nepovoljno po Srbe, jer tu su - osim Rumunije i Grčke - sve dokazani srpski protivnici: Austrija, Mađarska, Albanija, Italija i Bugarska.

Photo: wordpress.com
Podseća se da je Mađarska, na primer, bila ta koja je poslala oružje Hrvatskoj, da je Bugarska radila, konstantno, na razbijanju Jugoslavije zbog svojih interesa prema "Skoplju". Albanci takođe zbog Kosova,a Austrija zbog Slovenije.

Jorgos Kuduriotis, direktor jonske banke u Atini, kaže za "Politiku" da Srbi treba da znaju "kakva se igra igra". "Mi smo, kao narod, sto posto na srpskoj strani", kaže ovaj Atinjanin, dodajući da mnogi Grci smatraju, kao i on, da je "velika sramota za grčki narod, što razarač "Kuduriotis" učestvuje u nadgledanju trgovinskih sankcija protiv Srbije i Crne Gore". (Radislav Ćuk)

***

KARADŽIĆ GARANTUJE BEZBEDNOST KONVOJIMA (Brisel, 15. avgusta):
Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić izjavio je danas u Briselu da će garantovati siguran prolaz za dopremanje konvoja sa humanitarnom pomoći, ali je upozorio na mogućnost oružanih napada sa druge strane, javlja Rojter.

"Mi možemo garantovati prolaz konvojima od Beograda do Sarajeva", rekao je Karadžić noinarima. On je dodao da srpske snage mogu garantovati sigurnost i na poslednjih 30 kilometara na potezu Split - Sarajevo.

Lider bosanskih Srba je rekao da neka od strana u sukobu može gađati projektilima konvoj sa humanitarnom pomoći. "To se može dogoditi, jer bi se to moglo upotrebiti da bi se optužila druga strana".

***

PARAVOJSKA DOBROVOLJNO PREDALA ORUŽJE (Pljevlja, 15. avgusta):
Milika Dačević Čeko, zapovednik naoružane formacije koja pripada Srpskoj radikalnoj stranci, večeras je predao naoružanje, opremu i municiju koja je pripadala jedinici kojom on komanduje. Primopredaja je izvršena u okolini Pljevalja u prisustvu predstavnika MUP Crne Gore, Saveznog SUP i Vojske Jugoslavije, a sve je to pratila i grupa novinara.

"Ovo je ohrabrujući gest" - izjavio nam je Milan Paunović, načelnik Milicije Crne Gore i šef štaba za izvršenje naredbe Saveznog SUP i Vojske Jugoslavije o razoružanju paravojnih formacija u ovom delu Republike.

Sve je počelo iznenada čak i za specijalce Saveznog SUP-a. Do njih je Čeko Dačević došao nešto pre 18 časova i saopštio im svoju odluku. Saznajemo da je tražio samo garancije da niko od njegovih ljudi neće odgovarati za nelegalno posedovanjen oružja odnosno da će se čin razoružanja obaviti bez popisa imena njegovih potčinjenih i drugih dokumenata.

- Prihvatili smo ovo kao gest razuma i dobre volje - rekao nam je Milorad Davidović, komandant specijalaca Saveznog SUP-a. - Naše iznenađenje je razumljivo, ali s obzirom na opšte raspoloženje Pljevljaka da se duhovi smire posle poznatog džumbusa od pre deset dana, ovakav početak raspleta smo ipak priželjkivali, pre ili kasnije. Mi svim građanima Pljevalja i Crne Gore nudimo mir, a nelegalno stečeno oružje mora da se vrati u magacine. onome ko ne preda oružje - naglasio je on - mi ćemo ga oduzeti.

Primopredaji je predhodila procedura dostojna akcionih filmova najvišeg ranga. Čeku Dačevića, kome je njegova stranka dodelila čin majora, dočekala je grupa n jegovih vojnika ispred kafane "Zora", sedam kilometara daleko od Pljevalja, kraj rudarskog naselja Borovica. Umesto pozdrava, oni su počeli žučno da ga kore i da mu oštro prebacuju što im oduzima oružje koje su, kako su isticali, zarobili u borbi. Čeko, za kojeg se zna da je više od godinu dana na ratištu kao i to da je više puta ranjavan u Vukovaru, gde mu je poginuo i brat Luka, rekao je da je danas prvi put posle dužeg vremena skinuo uniformu.

- Ljudi, donet je novi zakon i mi se moramo povinovati, obratio se on svojim potčinjenima. - Oružje predajemo jer tako zahteva naša država. Nismo se borili ni za vlast, ni za zvezdice, nego kako smo znali i umeli za svoj narod. Naglašavam, interesuje me samo mir. Znam da vi isto mislite.

Photo: Stock
Zanimljivo je njegovo šire obrazloženje ovog postupka.

- Početak realizacije Naredbe o razoružanju - rekao je on - samo je signal da i muslimanska strana treba da postupi na isti način. Ako se tako ne učini, povućiću sve svoje ljude sa Goraždanskog ratišta, dodajući pri tom da će se njegova jedinica onda ponovo naoružati.

Vukota Šćekić, v.d. načelnika SUP Pljevlja čestitao je Dačeviću na odluci, ne krijući koliko je zadovoljan što prisustvuje ovom činu. On je rekao da je nedavno pozvao predstavnike svih stranaka za koje se pretpostavlja da imaju paravojne formacije. Razoružanje se mora izvršiti na čitavom području, rekao je on, a samoinicijativno razoružavanje grupe Dačevića Čeke će samo ubrzati čitav proces.

Večeras je obelodanjena i izjava generala Radomira Damjanovića, posle nedavne posete Pljevljima, da se raspolaže tačnim podacima ko sve u ovoj opštini krije nelegalno naoružanje.

Miliciji je večeras predato ukupno 20 cevi streljačkog i automatskog naoružanja, zatim dva bacača tipa "zolja" kao i municija. (R. Kovačević / M. Radović)

***

DEMONSTRACIJE AMERIČKIH SRBA U NJUJORKU (Njujork, 15. avgusta):
Više stotina američkih Srba srpskih i crnogorskih studenata koji uče na američkim univerzitetima, kao i jedan broj njihovih američkih prijatelja, demonstrirali su danas ispred Palate Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Demonstranti su protestvovali protiv jednostranih osuda koje se iznose u američkoj štampi na račun srpske strane u bosanskom građanskom ratu i protiv nepravedno izrečenih sankcija od strane Saveta bezbednosti Srbiji i Crnoj Gori.

***

SRPSKI POLOŽAJI ODOLEVAJU (Banjaluka, 15. avgusta):
U poslednja 24 časa kako saopštava Informativna služba Prvog krajiškog korpusa smeštena u Banjaluci, u kojoj inače oko 70 časova nema struje a samim tim ni vode, ne prestaju napadi na rubna područja Bosanske krajine.

Vojska Srpske Republike - saopštava isti izvor -odbila je ofanzivu hrvatsko-muslimanskih snaga kod Jajca i odbranila selo Gornje Mile, a zatim deo sela Barevo i Golub planinu u blizini Jajca.

Hrvatski oružnici potisnuti na ratištu kod Jajca izvršili su napade na vlašićkim selima prema Skender Vakufu, nastojeći da ase probiju i prema Komaru, odnosno Donjem Vakufu i Turbetu, ali to im nije pošlo za rukom, bez obzira na artiljerijsku pomoć iz Travnika i Bugojna. Deo hrvatskih snaga pokušava proboj prema Kotor Varoši pored Skender Vakufa, ali kako saopštava Informativni centar Prvog krajiškog korpusa, uz manje žrtve na strani srpske vojske, na ovom delu ratišta poginulo je 35 pripadnika formacije "zelene beretke". (D. Kecman)

***

KONVOJ DECE IZ SARAJEVA DOLAZI U BEOGRAD
Sarajevo je i dalje u potpunoj telefonskoj blokadi, tako da se pouzdano ne zna šta se zbiva u gradu na Miljacki. Šta god da je - dobro nije, patnja naroda se nastavlja. I dalje mnogi pokušavaju da izađu iz ovog grada.

Zahvaljujući radio-amateru iz Beograda Tomi Valčiću, juče je saopšteno da će grupa dece sa roditeljima, njih oko hiljadu, krenuti iz Sarajeva za Beograd u utorak 18. avgusta, pre podne. Njihov dolazak u Beograd, kako je javljeno, očekuje se istog dana, u utorak posle podne.

Konvoj dece, iz Sarajeva do Pala, pratiće UNPROFOR-ove jedinice. Od Pala do Beograda, konvoj će biti u pratnji srpske teritorijalne odbrane.

U konvoju ima dece i roditelja različitih nacionalnosti. Oni će iz Beograda produžiti za Makedoniju, Kosovo, Vojvodinu i inostranstvo, javlja Tanjug.

Dok je juče u Sarajevu zabeleženo gotovo nezapamćeno mirno prepodne (poslednjih dana je, prema informacijama koje dolaze, bilo "relativno mirno") predhodne noći bilo je artiljerijsko-pešadijskih okršaja. Žestoki sukobi obnovljeni su, u stvari, još preksinoć.

U komandi Vojske Srpske Republike juče je saopšteno da je srpsko naselje Nedžarići, preksinoć i juče ujutro bilo meta novih artiljerijskih napada. Srpska agencija SRNA javila je da su prošle noći muslimanske snage sa Igmana upale u srpsko selo Divičići i zapalile ga.

Prema Centru bezbednosti, koji je, kako napominje Tanjug, pod kontrolom sarajevskih vlasti, protekla noć bila je jedna od najmirnijih u poslednje vreme.

Posle jutarnjih snažnih borbi na hercegovačkom ratištu, posebno na stolačko-čapljinskom pravcu, snage Hercegovačkog korpusa vojske Srpske Republike ušle su juče, kako javlja Tanjug u pojedine delove Stoca. Borbe u pojedinim delovima ovog starog grada vođene su i u toku popodneva. Kako je saopšteno "dobar deo hrvatsko-muslimanskih snaga dao se u panično bekstvo prema Domanovićima i Čapljini".

Istovremeno je javljeno da se ponovilo, juče oko 11 časova, bombardovanje Nevesinja. Navodi se da su ponovo gađani isključivo civilni ciljevi.

Dopisnik "Politike" N. Asanović iz Bileće, javlja upravo o tome da Hrvati, nemoćni da izađu na kraj sa srpskom vojskom bezobzirno tuku stanovništvo u pozadini. Takođe, "u iščekivanju pomoći svetske političke scene" Hrvati stalno dovode nove, sveže snage, najčešće sastavljene od mobilisanih srednjoškolaca, prema srpskim izvorima čak i od šesnaestogodišnjaka.

Na severnom delu derventskog ratišta vode se žestoke borbe. B. Teofilović javlja da hrvatsko-muslimanske jedinice imaju podršku artiljerije sa leve obale Save, što će reći iz Hrvatske. Hosovci i zenge su, javlja takođe izveštač "Politike", ispred sebe isturili Muslimane. On saznaje da oko 700 Muslimana, koji su privremeno utočište našli u Bosanskom Brodu, žele da pređu na srpsku stranu.

Bitka za Goražde traje već 104 dana, javlja R. Milović. Juče su žestoke borbe vođene oko repetitora Trovrh. (M. D.)

***

MEĐE NA SUDU
U senci teritorijalnog spora Crne Gore i Hrvatske o tome kome će pripasti Prevlaka, nedavno je izbio i svojevrsni granični nesporazum između Srbije odnosno Jugoslavije i Bosne i Hercegovine.

Pre nekoliko dana, organi Republike Srbije postavili su kontrolni punkt na desnoj obali Drine u blizini Badovinaca, što je meštane ovog kraja podiglo na noge. Oni smatraju da granica mora da prođe levom obalom reke, odnosno oko četiri kilometra u dubini bosanske teritorije. Badovinčani traže da se granični prelaz hitno pomeri na bosansku stranu jer je oko šest hiljada hektara obradive zemlje ostalo van njihovog domašaja, u "tuđoj" državi.

Da li je revolt žitelja Badovinaca opravdan ili je potezanje za granicama i međama preuranjeno?

Upućeni ljudi koji godinam tragaju za bilo kakvim papirom na osnovu koga bi moglo da se vidi kada su i gde određene međurepubličke granice, tvrde da ne postoji nikakav zvanični dokument o razgraničenju. Prema (ne)važećim granicama, nazivaju ih Brozovim, granična linija između Bosne i Srbije, naravno na spornom delu kod Badovinaca, proteže se četiri kilometara u dubinu bosanske teritorije, odnosno na pojasu gde seljaci i traže postavljanje graničnih obeležja.

Dakle, seljaci opravdano traže svoju zemlju. Međutim, postavljanje kontrolnog punkta na suprotnoj strani valja shvatiti samo kao privremeni korak do konačnog razgraničenja između bivših jugoslovenskih republika. Trenutno, nazovimo ga uslovno granični prelaz, postavljen je na tom mestu samo zbog lakšeg obavljanja carinskih poslova, ali i iz bezbednosnih razloga (strah od upada bandi, lakša i efilkasnija kontrola švercerskih kanala).

Dalja sudbina spornog graničnog pojasa ne zavisi od "raspoloženja" stanovnika ovog područja, već od važećih međunardonih pravila o obeležavanju i povlačenju granica.

Naime, svoje granice nijedna država ne može određivati jednostrano i na svoju volju. Da bi granica bila važeća, mora biti međunarodno priznata. Gde će se postaviti granični kamenovi između bivših jugoslovenskih republika, znaće se posle sporazuma između tih država. Konkretno, Srbija, odnosno Savezna Republika Jugoslavija i Bosna i Hercegovina, moraće jednog dana da sednu za pregovarački sto da bi njihovi predstavnici obeležili međe.

Photo: Stock
Ako tada delegacije ne nađu zajednički jezik o međusobnoj granici, akteri mogu pozvati u pomoć međunarodni sud pravde ili posebno izabranu arbitražu. U svetu je do sada u velikom broju slučajeva važila praksa da se granice određuju i na mirovnim konferencijama.

Međutim, kako na ovim našim prostorima vekovima tinjaju teritorijalne aspiracije, težnje za ispravljanjem istorijskih nepravdi, teritorijalna deoba predstavljaće više od Gordijevog čvora.

Tu je već pomenuta Prevlaka, Makedonija i zvanično sve žešće poteže, po njima, spornu teritoriju oko Prohora Pčinjskog, naselja Đeneral Janković sa okolnim selima i severnu padinu Šar-planine. Kada smo već kod Šare, zanimljivo je napomenuti da su (ne)vešti kartografi, crtajući granicu između Srbije i Makedonije, "poklonili" južnim susedima oko 10.000 hektara pašnjaka na ovoj planini. Upućeni vele da će i to jednog dana biti na dnevnom redu ,eđudržavnog razgraničenja.

I posle određivanja državnih granica, gde će nesumnjivo biti neophodna pomoć međunarodnih delilaca pravde, sam posao povlačenja granica i postavljanja graničnih oznaka traje veoma dugo što je praksa i u slučaju stare Jugoslavije pokazala. Od momenta kada su za stolovima iscrtane granice, međunarodnim komisijama za razgraničenje bilo je potrebno po pet-šest godina da utvrde konačne granice, au nekim slučajevima, kao prema Italiji, i više godina.

I sa postavljanjem graničnih prelaza stvar je prema međunarodnim pravilima vrlo jasna. Za otvaranje graničnog prelaza nužan je sporazum dve zemlje, nakon čega obično sledi i zajedničko otvaranje prelaza.

Do tada, dok se ratni fitilj na tlu bivše Jugoslavije ne ugasi, a međunarodne sile ne pozovu na pregovore zaraćene strane, igre oko granica i ograđivanje nekakvih svojih poseda, moraju se shvatiti samo kao nužne i privremene. (R. Pavlović)

***

SUZE U SARVAŠU (Jelenovo, 15. avgusta):
Tragedija balkanskog prostora je i u tome što se ovde i raduje uz suze. Slike iz Sarvaša (odnedavno Jelenova) kojima smo prekjuče prisustvovali prilikom dočeka ljudi razmenjenih za zarobljene Hrvate, to su dramatično potvrđivale. Autobusi sa ovim nesrećnicima dočekani su bez vidljive sreće na bilo čijem licu.

Ni u samim autobusima nije bilo preteranog radovanja. Čak je i pesma koja se nakratko čula bila više rezultat šoka izazvanog prelaskom iz stanja u kome je glavni cilj bio preživeti, u stanje u kome čovek ponovo može da oseća.

Nesreća je mogla da se čita na nozbiljnim licima oslobođenih ljudi i u špaliru crnih marama, košulja i uglavnom izneverenih očekivanja. Taj crni špalir se stvarao oko autobusa čim bi pristigli putem sa ničije teritorije, od Nemetina do izlaza sela sa novim imenom Jelenovo prema Bijelom Brdu. Može li uopšte da bude radovanja u autobusima koje dočekuje špalir crnih marama?

Scena sudara sa slobodom ljudi iz autobusa, i novim šokom nih koji su autobuse sačekivali odigravala se tu na otvorenom putu. Ovu dramu činila je još izraženijom birokratska ravnodušnost "nadležnih instanci" koje su zahtevale da se odmah popuni "upitnik za bivše zarobljenike".U očaju koji je pritiskao teže od velike avgustovske vrućine upitnici su popunjavani na haubama automobila.

U toj gužvi bilo je i pedesetak novinara fotoreportera i snimatelja. Ljudi se ne brane od postavljenih pitanja, ali su spremni da odgovaraju samo kratko i osnovnim činjenicama. O onome šta osećaju može samo da se naslućuje. Pilot Paul Đerfi, kaže da je u zarobljeništvu bio 113 dana. Zarobljen je posle obaranja njegove letelice na borbenom zadatku. Nije maltretiran, pretpostavlja zbog toga što je bio ranjen prilikom napuštanja aviona. Najpre je odveden u Ploče, zatim u luku Lora u Splitu a pred razmenu je doveden u Kerestinac.

Slično je iskustvo Gorana Anđelića iz sela Boganovci kod Našica. Nije maltretiran, ali kaže: "Kud ćeš gore maltretiranje nego da te iz čista mira odvedu iz kuće". Nekoliko meseci proveo je zatvoren u Našicama, Osijeku, Zagrebu, Lepoglavi...

Dok sa njima razgovaramo u blizini zapomaže stariji čovek iz Vukovara čije je ime nemoguće saznati jer raspamećen objašnjava okolini "da su mu sina izdali i sad ga nema, a oni koji su to učinili šetaju na slobodi". Nemoguće je izdržati teret nesreće koja se širi oko ovog čoveka i ljudi se izmiču...

Dvojica naših oficira ne žele da njihova imena budu objavljena u novinama. Pribrano pričaju o paklu kroz koji su prošli. Jedan pokazuje modrice po telu od čizama kojima su ga gazili dok je puzio. Drugi priča o elektrodama prikačenim za ušne školjke kroz koje puštaju struju "dok ne poludiš".

Miroslav Čučko nema snage za dužu priču. Kaže kako je često pomišljao da se ubije, molio je da mu skrate muke. Eto, tako sam prošao - kaže.

Javor Savo, iz Divoša, među licima iz autobusa ne nalazi sina. Zarobljen je još novembra prošle godine. Do granice bivšeg Sarvaša i Bielog Brda, prošao je putem gde je zaustavljeno desetak autobusa sa zarobljenim pripadnicima hrvatskih jedinica pripremljenih za razmenu.

Oko ovih vozila milicija održava red, jer srdžbom nabijeni seljaci iz okolnih mesta svoj bes iskaljuju na staklima iza kojih se naziru siluete zarobljenika. U času kada iza jednog od prozora prepoznaju čuvenu Mandu srdžba splašnjava u rezignaciju. "Puštaju ih da se opet vrate i kolju" - komentarišu ljudi.

Prvi pokušaj razmene oko 11 časova pre podne propada i to pojačava sumnje. raste nervoza i kod novinara. Zaustavljeni su na izlazu iz Jelenova prema Nemetinu, nekoliko kilometara od mesta razmene. Viktor Loginov, šef snaga UNPROFOR-a, objašnjava da je reč o vojnoj akciji u kojoj mora da vodi računa o bezbednosti novinara. Zato ne može da ih pusti prema Nemetinu. Novinari odgovaraju da je reč o humanitarnojn akciji i da vojnici UNPROFOR-a mogu samo da obezbede "sedmu silu" na putu do mesta razmene.

Loginov je nepopustljiv a onda počinje da trpi optužbe stranih novinara da je naklonjen Srbima ("Zašto tako dobro govorite srpski?" - pita Desa Trevisan). Loginov zatim pušta ekipu jedne nemačke televizije i počinje da trpi primedbe domaćih novinara. Sve to preti i incidentom. Na kraju je napravljena najveća greška. Sa krajinske strane je prema Nemtinu otišlo još šest snimatelja i fotoreportera i odande su doneli vest kako su sa hrvatske strane novinari na mesto razmene stizali - bez ikakvih ograničenja...

Sve se odigrava pred meštanima koji takođe očekuju svoje sa one strane vruće linije. Lokalna milicija im zabranjuje da razgovaraju sa novinarima. Ne smeju da se objavljuju imena, nema slikanja lica... Ta pravila ipak nešto kasnije padaju, a najčešće naredbe "nazad, nazad"... i "odstupi" postaju samo verbalni dekor u kome - svi sve mogu. Kordoni milicije i ruskih vojnika postaju tek vrsta parade u kojoj je moguće zaviriti pod svaki šlem. Pravila su tu da budu kršena.

Meštani bivšeg Sarvaša, sada Jelenova pričaju kako već sutra u organizaciji i pod zaštitom UNPROFOR-a i Međunarodnog crvenog krsta u ovo selo treba da bude vraćen jedan broj izbeglih Hrvata. Kreće dakle nova faza međusobnog suočavanja i suočavanja sa tragedijom ovog prostora. Oružje je u Slavoniji utihnulo i sada treba završiti rat koji tamo svako vodi i u svojoj duši. (Đ. Martić)

***

SRBI UŠLI U BEOGRAD
Jedanaeste nedelje blokade u Ujedinjenim nacijama neko je proturio vest da su Srbi ušli u Beograd!

To je izazvalo pravu paniku. Lord Karington je hitno otputovao u Helsinki radi konsultacija. Sajrus Vens se sastao sa Butrosom Galijem.

Ministar inostranih poslova Sjedinjenih Američkih Država Bejker obavestio je predsednika Buša, koji je provodio vikend u Konektikatu, da su Srbi ušli u Beograd, na šta je Buš prekinuo odmor i nagovestio mogućnost vojnog angažovanja američkih snaga stacioniranih na Mediteranu. Na uznemirujuću vest da su Srbi ušli u Beograd austrijski ministra spoljnih poslova Mok izjavio je da to treba sprečiti svim raspoloživim sredstvima, uključujući, pre svega bombardovanje glavnog grada.

Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati ponudili su se da finansiraju tu operaciju.

Turska će poslati specijalni korpus posebno obučenih komandosa otpornih na burek i baklave.

Uzalud su predstavnici Saveznog izvršnog veća demantovali tu vest, tvrdeći "da u tom visokom telu, istina, postoji izvestan procenat Srba, ali da su oni, uglavnom, bili odani svim predhodnim vladama i režimima, te ne predstavljaju nikakvu ozbiljniju opasnost. Oni su poslednji koji bi podržali Srbe u Beigradu..."

"Veliki broj Beograđana je odlučno protiv toga da Srbi uđu u Beograd!", naslov je članka u londonskom "Tajmsu" iz pera stalne dopisnice.

"Ako ulazak Srba u Beograd ostane nekažnjen - piše pariski "Liberasion" - oni će nastaviti da ulaze i u Valjevo, Kragujevac i Svilajnac, čime će im se otvoriti put da osvojen izuzetno strateški važan Čačak!"

Ako su Srbi, zaista, ušli u Beograd, kao što se saznaje oz dobro obaveštenih izvora - izjavio je portparol hrvatske vlade - niko nas neće sprečiti da mi uđemo u Zemun i da tražimo poseban, eksteritorijalni status za ekspres restoran "Zagreb" u Kenz-Mihailovoj ulici!

Italijanska vlada je izrazila zabrinutost za budući status restorana "Verona" i "Venecija", a po svoj prilici očekuje se da Nemci zabrane da Dunav, koji izvire na njihovoj teritoriji, teče oko Beograda. U toku je intezivno traženje rešenja kako da se to izvede.

Britanski premijer je predložio "privremenu desrbizaciju Beograda, dok se na londondkoj konferenciji ne pronađe adekvatnije rešenje..."

"Ulaskom u Beograd, Srbi su najzad pokazali svoje pravo lice! - zaključuje "Mond". - I oni najsumnjičaviji više ne sumnjaju da oni žele da Beograd priključe Srbiji, mada su u više navrata isticali da nemaju neikakve pretenzije u tom pogledu!"

Najveći broj stranih izveštača već je primetio izvesne znakove još uvek lukavo skrivene srbizacije Beograda: srpski pasulj, srpska salata (kad je pospu sirom zovu je "šopska", da bi prikrili tragove), srpski đuveč Karađorđeva šnicla, kao i mineralna voda "Knjaz Miloš" sa mo su neki od indikativnih pokazatelja podmuklog posrbljavanja ovog grada u koji su ušli Srbi...

PHOTO: proartegalerija.com
Mada je srpska propagandna mašina pokušala da zataji pred svetom ulazak Srba u Beograd, oni se ovde primećuju na svakom koraku. Imaju čak i nekoliko svojih listova i časopisa, a izvestan broj Srba pojavljuje se na centralnom televizijskom programu u ovom do juče lepom i mirnom gradu.

Da li će svet tolerisati ovu očiglednu agresiju bez presedana u modernoj istoriji i ostati nem na ulazak Srba u Beograd ili će stati na stranu onih snaga koje su tradicionalno uvek bile uz Evropu, čak i po cenu da ih militantni srpski krugovi proglase kolaboracionističkim - odlučiće najavčjena konferencija u Hagu.

U ovom trenutku vrhunski evropski vojni stručnjaci razmatraju delikatan tehnički problem: kako efikasno kazniti Srbe koji su ušli Beograd, a da se istovremeno ne kazne i oni što su zatražili međunarodnu intervenciju? Reč je o lansiranju takozvane "selektivno-pametne" bombe...

Pošto je u dva dana obišao Lisanbon, Brisel, Rim, Njujork, Pariz, Atinu i Tiranu, obavivši čitav niz konsultacija od obostranog interesa u vezi s ulaskom Srba u Beograd, lordu Karingtonu je diskretno skrenuta pažnja da postoji još nedovoljno potvrđena indicija da se Beograd nalazi u Srbiji. Menjajući avionu u Abu Dabiju, na putu iz Ženeve za Istanbul, lord Karington je izjavio:

"Pa šta onda? To nije pitanje geografije nego principa! Načinimo li presedan i pređemo preko ulaska Srba u Beograd, možda će danas, sutra i Rusi poželeti da uđu u Moskvu, a dobro je istorijski poznato šta se onda desilo Napoleonu..."

Ne želeći da se pojačaju ionako teške sankcije nad njima, lukavi Srbi jedanaeste nedelje blokade preko dana napuštaju Beograd, kobajagi, zbog avgustovske vrućine, pa tek po noći zauzimaju ranije položaje (pred televizorima)!

Čitavu stvar raspetljao je, kao i obično, uvek agilni predsednik savezne vlade Milan Panić. Na konferenciji za strane novinare on je ponudio deset hiljada dolara i nov trkački bicikl svakome ko u Beogradu pronađe pravog Srbina! Da su te glasine netačne najbolje svedoči činjenica da je i on sam iz Los Anđelesa, država Kalifornija.

Posle izvesnog vremena međunarodna javnost se ipak malo smirila.

Strani posmatrači i sami su se uverili da Srbi još uvek nisu ušli u Beograd.

Ali ta latentna opasnost još lebdi nad ovim gradom. Možda jednog dana stvarno uđu? (Momo Kapor)

*Nastavak u petak 13. maja