Svi putevi vode u Sarajevo

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 14. avgusta 1992. godine

ŽRTVA U PREMIJEROVOJ KOLONI
Jučerašna poseta Milana Panića, predsednika savezne vlade, Sarajevu obeležena je tragičnim događajima: producent teevizijske mreže "Ej-Bi-Si" Dejvid Kaplan poginuo je dok se nalazio u koloni vozila kojom je Milan Panić išao od sarajevskog aeerodroma do zgrade UNPROFOR-a.

Mada je bilo najavljivano, predsednik jugoslovenske vlade juče se nije sastao ni sa jednim oo lidera zaraćenih strana u Bosni i Hercegovini. Panić je razgovarao sa predstavnicima UNPROFOR-a, uverivši se da je dopremanje humanitarne pomoći teče bez većih teškoće.

- Nalazim se u šoku zbog pogibije čoveka koji je bio u našem timu. Gospodin Kaplan je zajdno sa nama pošao u Sarajevo u misji mira, da pomogne da pronađe mir u Sarajevu i Bosni i Hercegovini. Umesto toga, dogodila se tragedija - izjavio je MIlan Panić po dolasku u Beograd.

Ubistvo četrdesetpetogodišnjeg američkog novinara, producenta Ej-Bi-Sija, premijer Panić okarakterisao je kao napad na mir i na njega lično.

- Ovo besmisleno ubijanje mora da stane. Sve strane u sukobu snose odgovornost. Niko ne zna da li je snajperista bio Hrvat, Srbin ili Musliman. Po mom mišljenju, to je bio običan kriminalac. Ako ne nastavimo sa poslom koji smo započeli, a to je da napaćenim narodima donesemo mir, onda će i ova žrtva biti uzaludna. Niko ne može da nadoknadi ovaj život, ali to nas obavezuje da i dalje radimo na miru.

Šaljem saučešće porodici Dejvida Kaplana. Ovo je tragedija za Jugoslaviju, izjavio je juče na beogradskom aerodromu Milan Panić, vidno potišten i zabrinut.

Po sletanju na sarajevski aerodrom, nešto posle 11 časova, Milan Panić se u vozilu UN uputio ka gradu. Sem vozila UNOROFOR-a, u koloni su se nalazili i tri automobila stranih televizijskih ekipa koje borave u Sarajevu.

Snajperista može biti bilo ko: Milan Panić, zbunjen
Photo: blic.rs
U jedno od tih vozila ušla je i ekipa "Ej-Bi-Si", a među njima i Dejvid Kaplan. Vozilo je imalo vidljive oznake "TV" i "Presss". U blizini jedne barikade, na oko 500 metara od aerodroma, Kaplan je smrtno pogođen hicem iz snajperskog oružja.

U tom trenutku nije bilo druge pucnjave, niti su se u blizini vodile borbe. Posle ranjavanja, američki novinar je hitno prebačen u bolnicu UNPROFOR-a - ali lekari ni psole dvočasovne hiruške intervencije nisu uspeli da mu spasu život.

Grupa novinara koja je ostala na sarajevskom aerodromu, čula je za ovaj tragični događaj oko 12 časova. nekoliko novinara je u transporteru UNPROFOR-a obišlo put kojim se kretala kolona vozila u kojoj je poginuo Dejvid Kaplan i uvrila se da nema borbi, niti pucnjave.

Sem Donaldson, kolega poginulog Kaplana koji se nalazio u istim kolima, izjavio je da ne zna ko je otvorio snajpersku vatru na vozilo sa jasnim oznakama.

Jučerašnji odlazak Milana Panića bio je neizvestan, bukvalno do pet minuta pre poletanja aviona. Posle dužeg čekanja na aerodromu Beograd, Panić je rekao novinarima da budu strpljivi i da će odluku o putovanju doneti za nekoliko minuta.

Najvažniji razlog zbog kojeg se čekalo na polazak za sarajevo, jesu primedbe Crvenog krsta na Panićev predlog ugovora zaraćenim stranama u BiH.

Naime, juče ujutro, Panić je razgovarao sa predstavnikom Crvenog krsta koji mu je rekao da sporazum o izbeglicama koji je nedavno potpisao sa Hrvatima u Budimpešti, ne može da se primeni u Bosni. U stvari u bosansko-hercegovačkom sukobu ovakav sporazum bi se mogao zloupotrebiti za etničko čišćenje teritorija.

Drugi razlog zbog kojeg se Panić juče dvoumio, jeste nemogućnost sastanka sa trojicom bosansko-hercegovačkih lidera: Alijom Izetbegovićem, Radovanom Karadžićem i Matom Bobanom. Po Panićevim rečima, Izetbegović se spremao na put u Brisel, Boban je takođe bio zauzet, a ni susret sa Karadžićem nije bio utanačen.

Ipak, odlučan da u svojim namerama doprinese mirnom rešavanju ratnih sukoba, Milan Panić je, u pratnji tridesetak domaćih i stranih novinara, otputovao u Sarajevo. Kao i u ranijim prilikama, jugoslovenski premijer je odgovarao na sva pitanja novinara. Upitan da li je Jugoslavija već priznala Bosnu i Hercegovinu, Milan Panić je odgovorio da je priznala Sloveniju, da će priznati i BiH kada se potpišu određeni ugovori.

Na sarajevskom aerodromu, Panić se nakratko susreo i sa Nikolom Koljevićem, članom Predsedništva SR BiH, a potom u transporteru UN uputio u zgradu UNPROFOR-a.

Objašnjavajući o čemu je razgovarao sa Panićem, Nikola Koljević je rekao da je susret bio kratak i da je Panić došao da nagovori Aliju Izetbegovića da putuje u Brisel.

Koljević je podsetio da je Izetbegović napustio konferenciju u Lisabonu, na kojoj je prihvatio sporazum o kantonizaciji BiH, a posle toga se nije pojavio ni na jednoj konferenciji.

Već dvadeset dana srpska strana pokušava da ostvari ono što je dogovoreno i potpisano u Londonu, rekao je Koljević, dodajući da su Srbi predložili razmenu svih zarobljenika i slobodno kretanje ljudi u Sarajevu i drugim mestima. Međutim, to se ne poštuje i mi to smatramo velikim bojkotom. S druge strane na Srbe se vrši medijski pritisak. Prvo su navodno bili sporni topovi, pa otvaranje aerodroma, pa Goražde, pa zarobljenici i sada se ponovo nešto drugo pronalazi da se ne ispoštuju dogovori, rekao je Koljević.

Prilikom jučerašnjeg boravka u Sarajevu Milan Panić se nije susreo s Alijom Izetbegovićem ali je sa njim imao duži telefonski razgovor. Izetbegović je potvrdio svoj dolazak u Brisel gde bi trebalo da se susretne i sa Milanom Panićem. (Nikola Trklja)

***

RAZMENA ZAROBLJENIKA DANAS U NEMETINU
Razmena zarobljenika između Jugoslavije i Hrvatske obaviće se danas u Nemetinu, kod Osijeka, na teritoriji koju kontrolišu snage UNPROFOR-a - rečeno je juče Tanjugu u izvorima bliskim General-štabu Vojske Jugoslavije.

Do promene lokacije za razmenu došlo je, kako se saznaje u istim izvorima, na predlog hrvatske strane.

Kao mesto razmene juče je, u istim izvorima, pominjan auto-put Beograd-Zagreb kod sela Lipovca i Morovića, nedaleko od Šida.

Razmenu po principu "svi za sve" dogovorilu su pre šest dana u Budimpešti jugoslovenski premijer Milan Panić i, sada već bivši predsednik hrvatske Vlade, dr Franjo Gregurić.

***

NEZAPAMĆENA OFANZIVA AMERIČKE DIPLOMATIJE (Ženeva, 13. avgusta):
Komisija UN za prava čoveka sastaje se danas pre podne u Palati nacija u Ženevi u neobičnim okolnostima hitnog okupljanja. Ona će razmotriti "neke izveštaje" o gaženju ljudskih prava u pojedinim logorima za zarobljenike i internirana civilna lica u Bosni i Hercegovini, ali će formulisati i zadatke za "permanentno" ispitivanje humanitarne situacije u bivšoj Jugoslaviji.

Photo: Stock
Neobičan je sam način sazivanja ovog foruma. Američka administracija je munjevitom akcijom izdejstvovala da se Komisija hitno sastane danas i sutra. U čitavoj svojoj istoriji ovaj forum nije imao takvo vanredno zasedanje, niti je sazivan po hitnom postupku. U nezapamćenoj ofanzivi američke diplomatije u Palati nacija, Vašington će danas zatražiti od ove komisije da čitav svoj instrumentarijum smesta pokrenje u traganje za kršenjima ljudskih prava ne samo u ratu zahvaćenom području Bosne i Hercegovine nego i na "čitavoj teritoriji bivše Jugoslavije". Sinoć, na konferenciji za štampu u palati nacija, američki ambasador u Ujedinjenim nacijama u Ženevi Moris Abram i pomoćnik američkog državnog sekretara Džon Bolton saopštili su da će oni biti predlagači rezolucije na zasedanju Komisije. Njome će se tražiti da se odmah naimenuje specijalni izvestilac. Njemu će biti naloženo, prema američkom zahtevu, da najhitnije krene u preispitivanje pritužbi, pre svega, u Bosni i Hercegovini. Delovaće uz pomoć svih institucija i glomaznog mehanizma u domenu zaštite ljudskih prava, uključujući i nezaobilaznu saradnju s KEBS-om i njegovim komisijama i ekspertima.

Prema američkom nacrtu rezolucije, koji cirkuliše među delegacijama vanrednog zasedanja Komisije za prava čoveka, izvestilac za Jugoslaviju trebalo bi prvi izveštaj da podnese Savetu bezbednosti i ovoj komisiji do 28. avgusta. U odgovoru na naše pitanje gospodin Džon Bolton je negirao bilo kakvu namernu koincidenciju tog datuma s očekivanom konferencijom o jugoslovenskoj krizi u Londonu.

SAD su zatražile zasedanje Komisije, prvo vanredno u njenoj istoriji, "zbog toga što su, zajedno s mnogim drugim, užasnute i zenemele pred nemoralnim divljaštvom koje se svalilo na građane onoga što je bila Jugoslavija", rekao je američki diplomata čim je stupio za govornicu. Već u sledećoj rečenici on je upozorio Komisiju da ona ima "kritičku moralnu odgovornost da upali svetla međunarodne istrage ka pomrčini u toj zemlji".

U svakoj sledećoj rečenici Boltonovog izlaganja prepoznavala se "argumentacija" iz zapadne štampe. On se trudio da što ređe pominje ime Srbi, ali je na njihova pleća svalio krivicu za sva zla u Bosni i Hercegovini i na prostorima bivše Jugoslavije.

Bolton je ocenio da se radi o najstrašnijim kršenjima prava čoveka u ovom veku i naglasio da svet ne želi da se to uvećava na izmaku stoleća. U tom kontekstu on je poručio narodu nove Jugoslavije: "Mi postavljamo narodima Crne Gore i Srbije prosto pitanje: da li oni žele da uđu u istoriju kao građani poslednje fašističke zemlje u Evropi?"

Bolton je Srbe optužio za isterivanje izbeglica, etničko čišćenje, uspostavljanje koncentracionih logora, mučenja i ubijanja zatvorenika.

"Jugoslovenska vlada se odlučno protivi 'etničkom čišćenju' teritorija bio gde i bilo koga"m istakao je šef jugoslovenske delegacije, ambasador Branko Branković.

Branković je rekao da se vlada SR Jugoslavije aktivno angažuje radi ostvarenja hitnog mira i demokratskog rešenja svih međusobno povezanih problema na čitavoj teritoriji bivše Jugoslavije.

Jugoslovenski predstavnik je oštro reagovao na ocenu američkog predstavnika Džona Boltona da je SR Jugoslavija "poslednja fašistička država u Evropi".

"Međunarodna zajednica treba prvo i pre svega da proglasi fašističkom zemljom Sjedinjene Američke Države za sve ono što su učinile u ratu protiv Vijetnama da bismo posle toga mogli uopšte da razgovaramo o nekoj drugoj državi i utvrdimo da li je fašistička ili ne", rekao je Branković.

Šef jugoslovenske delegacije je rekao da vlada čini sve što je u njenoj moći, uključujući obezbeđenje humanitarne pomoći, da bi se sa raseljenim licima i izbeglicama u Jugoslaviji olakšao povratak kući u miru, dostojanstvu i ličnoj bezbednosti, i uz garantovanje prava vlasništva i minimuma životnih potreba.

Jugoslavija se stara o oko pola miliona izbeglica, među kojima su pripadnici svih naroda, manjina i etničkih grupa sa teritorije bivše Jugoslavije. Jugoslovenski delegat je rekao da je Vlada SR Jugoslavije "šokirana i uznemirena da su mogle biti lansirane neosnovane optužbe" da na njenoj teritoriji postoje "koncentracioni logori" za civile.

"Do sada ni jedan jedini dokaz nije pružen o postojanju takvih logora u Jugoslaviji", rekao je Branković.

Što se tiče situacije u Bosni i Hercegovini, Branković je upoznao Komisiju sa koracima rukovodstva SR BiH u vezi sa razmenom zarobljenika, oslobađanju pojedinih kategorija zarobljenika i o njihovoj ponudi Međunarodnom komitetu Crvenog krsta da preuzme upravu nad svim zatvorima koje kontrolišu Srbi.

Šef jugoslovenske delegacije je, takođe, preneo demanti rukovodstva SR BiH o postojanju "koncentracionih logora" na njenoj teritoriji.

***

RATNI ZLOČINI U BOSNI (Njujork, 13. avgusta):
Međunarodna humanitarna organizacija "Helsinki voč" sinoć je u Njujorku na konferenciji za štampu lansirala opširnu studiju pod naslovom "Ratni zločini u Bosni i Hercegovini". U njoj se na preko 150 stranica teksta iznose dokazi o ratnim zločinima počinjenim na teritoriji ove bivše jugoslovenske republike u tekućem građanskom ratu, pri čemu se, uz pominjanje krivice sve tri zaraćene strane - Muslimana, Hrvata i Srba, ipak najveća krivica baca na srpsku stranu. Nebrajaju se poimenično ličnosti koje su, prema mišljenju sastavljača ovog dokumenta, najviše krive za ratne zločine.

Rat koji se vodi punom snagom od početka aprila ove godine u Bosni i Hercegovini - tvrdi se u uvodnom delu dokumenta - obeležava ekstremnu povredu međunarodnog humanitarnog prava, a narušavanje ratnog prava čini se sa neverovatnom brutalnošću. To najviše pogađa civilno stanovništvo, uz brojne dokaze o ubistvima, pljačkama, proterivanjima iz domova u vidu "etničkog čišćenja", koje, kako tvrdi "Voč", čine uglavnom Srbi i to "direktno protiv Muslimana i Hrvata".

Sve ove zločine protiv ratnog prava "Helsinki voč", koji je do podataka došao na osnovu istrage koju su u toku proteklih meseci vodile u Bosni i Hercegovini dve njegove ekipe, svrstava i pod "politku genocida", kažnjivu na osnovu "Konvencije o prečavanju genocida" iz 1951. godine i Ženevske konvencije o ratnom pravu.

Pozivajući se na te međunarodne dokumente, koje je ratifikovala ogromna većina članstva Ujedinjenih nacija, "Helsinki voč" poziva Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija "da odmah interveniše u Bosni i spreči dalji genocid". Takođe se poziva savet da zbog "teškog narušavanja Ženevske konvencije" uspostavi međunarodni sud na najvišem nivou radi istrage, dokazivanja, podizanja optužbe i kažnjavanja onih ličnosti na svim zaraćenim stranama koje su odgovorne za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije.

"Helsinki voč" veruje da postoji dovoljna evidencija da bi se istraga usmerila na sledeće ličnosti radi utvrđivanja da li su počinile zločine iz ovog izveštaja:

Istraga je negde zastala: Dragoslav Bokan, free as a bird
Photo: Stock
Blagoje Adžić, general JNA i bivši vojni ministar Jugosalvije, Dragoslav Bokan, lider srpskih poluvojnih jedinica, Mirko Jović, lider srpskih poluvojnih jedinica, Radovan karadžić, predsednik Srpske demokratske partije BiH, Slobodan Milošević, predsednik Republike Srbije, Ratko Mladić, general JNA, bivši komandant snaga JNA u Kninu i Banjaluci, sadašnji komandant srpskih trupa u BiH, Željko Ražnjatović, zvani Arkan, lider srpskih poluvojnih jedinica (tražen takođe od Interpola zbog zločina počinjenih u Zapadnoj Evropi) i Vojislav Šešelj, lider srpskih poluvojnih jedinica, predsednik Srpskog četničkog pokreta i Srpske radikalne partije.

"Helsinki voč" takođe "veruje da ubistvo najmanje 23 Srbina od strane hrvatskih snaga u Gospiću prošle godine treba da bude istraženo pred međunarodnim sudom i krivci budu kažnjeni. Odgovorne ne citira po imenu, jer dosad nije uspeo da obezbedi dovoljnu evidenciju u smislu identifikacije odgovornih".

"Helsinki voč" je ovaj dokumenat, štampan u vidu knjige, uputio na adrese generalnog sekretara UN dr Butrosa Galija i predsednika SAD Džordža Buša.

***

REPATRIRAĆE SE ZATVORENA LICA REPUBLIKE HRVATSKE
Savezna vlada je donela odluku o repatriranju zatvorenih lica Republike Hrvatske, učesnika oružanih sukoba u bivšoj SFRJ - saopštilo je juče Ministrastvo za informisanje Savezne vlade. Vlada je tako odlučila na osnovu sporazuma potpisanih u ženevi 28. i 29. jula, između predstavnika vlada Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske i 8. avgusta 1992. godine u Budimpešti, između predsednika vlada dveju država pod okriljem Međunarodog komiteta Crvenog krsta. Vodeći se humanitarnim principima pri potpisivanju sporazuma i donošenju ove odluke, kako saopštava Savezno ministarstvo za informisanje, Savezna vlada želi da na nedvosmislen način pokaže svoja opredeljenja za mir i time jasno stavi do znanja međunarodnoj zajednici da iz svoje politike isključuje svaku dalju ratnu opciju. Savezna vlada želi da se sva pitanja i posledice oružanih sukoba na teritoriji bivše SFRJ rešavaju sporazumno.

Prema ovoj odluci biće repatrirana sva lica Republike Hrvatske koja se kao zatvorenici - učesnici oružanih sukoba na teritoriji bivše SFRJ nalaze na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, bez obzira da li je protiv njih pokrenut i okončan krivični postupak ili on nije ni vođen.

To je suština odluke koju je usvojila Savezna vlada. Bez obzira na to što se repatriraju, ovom odlukom se ne oslobađaju krivične odgovornosti lica za koje postoji osnovana sumnja da su izvršila krivična dela. Sprovođenje odluke, koja stupa na snagu objavljivanjem u Službenom listu, stavljeno je u nadležnost pravosudnih organa i upravnika kazneno-popravnih ustanova u koja su smeštena pomenuta lica. To znači da su pravosudni organi, uključujući i vojne, dužni ova lica do ugovorenog roka za razmenu osloboditi pritvora određenog u krivičnom postupku.

Sporazum o razmeni ratnih zarobljenika po principu "svi za sve" samo je jedan od prvih polaznih koraka koje savezna vlada preduzima u cilju normalizacije odnosa na Balkanu i uspostavljanja pokidanih ekonomskih i svih drugih veza među narodima koji na ovom prostoru žive. Ovim se, očigledno, pokazje i to da Savezna Republika Jugoslavije poštuje preuzete međunarodne obaveze, što joj daje za pravo da takvo ponašanje očekuje od svih država članica KEBS-a i najšire međunarodne javnosti.

Primenjujući odredbe Ženevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima i zaključujući ovaj sporazum, savezna vlada ne smatra d su time oslobođenja krivične odgovornosti lica koja su u oružanim sukobima na teritoriji bivše SFRJ učinila krivična dela, posebno ona za koji osnovana sumnja da su učinila krivična dela protiv čovečnosti i Međunarodnog prava. U tom smislu pred svetskom javnošću ostaje da se ispuni ranije prihvaćena međunarodna obaveza da će sve države suditi učiniocima genocida i ratnih zločina, bez obzira na to da li su oni domaći ili strani državljani i bez obzira gde su zločin učinili. Ne postoje pravne prepreke ni da pravosudni organi Jugoslavije nastave krivične postupke protiv okrivljenih lica obuhvaćenih razmenom u skladu sa važećim jugoslovenskim zakonom.

***

GRANATAMA NA DERVENTU I BOSANSKI BROD
Na bosanskohercegovačkom ratištu je vojska Republike Srpske potisnula hosovce i zenge prema reci Savi i nalazi se samo jedan kilometar od centra grada. Srpski teritorijalci zauzeli su, javlja dopisnik Boro teofilović, mesta Liješće, Klakar, Umka, Gornje Kolibe, Brodsko Polje, i Stadionsku ulicu u Bosanskom Brodu. Most na reci Savi između dva Broda još je pod kontrolom hrvatskih snaga. Oko Bijelog Brda i danas se vode žestoke borbe između hrvatsko-muslimanskih jedinica i vojske Srpske Republike.

Photo: panoramio.com
Hosovci pokušavaju da se probiju prema Derventi i Srpcu, ali u tim napadima trpe velike gubitke. Iz uporišta zapadno i severnood Slavonskog Broda iz haubica i topova neprestano se puca po srpksim položajima u derventskoj i bosanskobrodskoj opštini. Granate padaju i po samoj Derventi i Bosanskom Brodu. Juče je od granate u Derventi poginuo jedan civil. Juče posle podne hrvatsko-muslimanske jedinice su iz pravca Tešnja otpočele napad na Doboj, koji još traje. Na Doboj i okolinu palo je, piše B. Teofilović, više od 200 minobacačkih i topovskih granata. U ovaj grad se ne može ući niti iz njega izaći.

Planina Ozren, gde je utočište našlo oko 22 hiljade izbeglica, više od dva meseca je u potpunom okruženju hrvatsko-muslimanskih snaga. Izbeglo stanovništvo živi u izuzetno teškim uslovima - bez struje, vode, a ponestaju i zalihe hrane. Izbeglom stanovništvu je onemogućena dostava pomoći. saznajemo da se prema Ozrenu iz pravca Zavidovića i srednje Bosne kreće kolona od preko pet hiljada izbeglica i da su zaustavljeni pred Maglajem. Hosovci i zelene beretke iz kolone izdvajaju muškarce i odvode ih u nepozantom pravcu. U jučerašnjim sukobima vođenim na majevičkom frontu najžešće je bilo u selu Rastošnica nedaleko od Ugljevika. U napadu muslimanski bojovnici ubijali su sve pred sobom.

Dvojicu mladića Trišu Prelovica i Nenu Markovića, obojicu iz rastošnice, muslimanski bojovnici su zaklali. U obračunu u Rastošnici muslimanske snage pretrpele su velike gubitke. (D. R.)

***

SABIRNI LOGORI ZA SRBE U SARAJEVU
Uvodni deo posvećen je Sarajevu. U tom gradu kako stoji u materijalu Državnog dokumentacionog centra, u mnogim krajevima postoje sabirni logori i durga mesta u kojima Muslimani zlostavljau i ubijaju građane srpske nacionalnosti, odnosno pravoslavne veroispovesti. Utvrđene su tačne lokacije, vrste i obim torture samo za neke logore u Sarajevu.

Poznati kriminalci čiji je izlazak na slobodu pre otpočinjanja ratnih sukoba omogućio Alija Izetbegović pomilovanjima u ime Predsedništva BiH, formirali su svoje "privatne" zatvore po podrumima stambenih i drugih zgrada, garažama, poslovnim prostorijama privatnih preduzeća, o čemu svedoče mnogi civili koji su oslobođeni putem razmene.

Karakteristično je svedočanstvo Željka Raševića, dato Srpskoj televiziji na Palama 22. 7. 1992. godine, koji je prošao kroz pravi mali podzemni lanac "privatnih" zatvora u Sarajevu. "Vlasnici" ovih zatvora, prema izjavi Filipa Vuković, šefa Državne komisije za razmenu zarobljenika pri vladi BiH, datoj u Predsedništvu BiH 18. 7. 1992, za puštanje na slobodu nekog uhapšenika uzimali su od istog otkup u visini od 300 do 3.000 nemačkih maraka.

U postupku razmene zarobljenih lica, muslimanska vlast služi se krajnje nedozvoljenim sredstvima. Još dok su u zatvorima, Srbima se plasiraju grube neistine: da ih srpska strana ne želi uzeti kod razmene, da im se članovima porodica ne garantuju životi ukoliko kod razmene pređu na drugu stranu.

Zabeleženi su i kriminalni slučajevi: jednom broju Muslimana, MUP izdaje lažna dokumenta sa imenima uhapšenih Srba, koji zatim pred televizijskim kamerama i misijom UNPROFOR-a daju izjavu kako ne žele preći na slobodnu srpsku teritoriju. Zabeleženi su slučajevi da muslimanske vlasti oduzmu, a posle "izgube" lična dokumenta zarobljenih lica, kako ista ne bi mogla dokazati svoj identitet, pa se sa tom svešću kod razmene vraćaju ponovo u Sarajevo. Kao primer navodi se slučaj Milke Milanović, rođene Tintor i njene sestre Zorice Tintor.

Nad Srbima u Sarajevu zločini i ubistva vrše se i u njihovim stanovima. Bukvalno svaki srpski stan do sada je pretresen više puta, pod izgovorom "traženja oružja", što je izgovor za pljačku novca i dragocenosti, hapšenje, zastrašivanje i maltretiranje, nakon čega je uvek isto službeno obrazloženje: "greška". Tako su "greškom" nanesene teške fizičke povrede Slavku i Milici Ašćerić i njihovoj deci, u stanu (u Ulici Hasana Brkića 16) čime je prikrivena odmazda najviših republičkih ličnosti zbog Slavkovog odbijanja da prihvati ponuđenu funkciju Republičkog javnog tužioca Bosne i Hercegovine. Na ovakav način ubrzava se dobro maskirano etničko čišćenje Sarajeva od strane Muslimana, kojima jedan broj Srba služe kao taoci.

PHOTO: Stock
Od početka rata, bežeći od hapšenja, svoje domove u Sarajevu napustio je velik broj srpskih umetnika, književnika, profesora i naučnika. Ateljei i slikarska platna akademskih slikara Milivoja Unkovića i Ratka Lalića potpuno su opljačkani i uništeni. Prvih dna rata uništene su kancelarije Srpskog kulutrnog i prosvetnog društva "Prosvjeta", redakcija jedinog srpskog lista u BiH "Javnosti", i sva njihova imovina i dokumentacija. Iz domova dvadesetak srpskih književnika, a isti slučaj je i sa naučnicima i profesrorima, odnesena je sva arhiva, rukopisi i naučni radovi, kućne biblioteke su uništene i pokradene su dragocenosti. Uputstva za ovaj kulturni genocid stigla su od njihovih kolega muslimanske i hrvatske nacionalnosti, među kojima su se, kao u slučaju glumca Josipa Pejakovića i pevača davorina Popovića, neki stavili na stranu zločina genocida. Ovde spada i činjenica da je 50 profesora raznih katedri Filozofskog fakulteta u Sarajevu dobilo otkaze zbog "terorističke delatnosti".

Upravni odbor RTV Sarajevo je 20. 7. 1992. godine na osnovu sugestije Ministrstva za kulturu Bosne i Hercegovine, dobilo odluku o zabrani emitovanja pesama čiji su izvođači Srbi. Od zabrane su izuzeti oni autori koji će pesmom veličati vlast Alije Izetbegovića i borbu njegovih bojovnika. Ovaj primer rečito govori na koji način je tretirana srpska kultura i srpski narod u programima RTV Sarajevo.

***

SRBI KAO JEVREJI
Udruženje Srba iz Krajine i Hrvatske organizovalo je u Međunarodnom pres-centru u Beogradu konferenciju za štampu juče, u trenutku, koji karakteriše, kako je rečeno, sve intezivnija satanizacija srpskog naroda. Tom narodu čini se nečuveno neljudska nepravda.

Istovremeno, domaća i svetska javnost nema podatke, rečju i slikom, o kolonama izbeglica u povratku, šta ih čeka, čime i s kim da zasnuju novi život.

Problemi položaja srpskog naroda koji je ostao u granicama hrvatske države, bilo da je reč o enklavama više srpskih sela, ili u tome da su u drugim gradovima, nastavljaju se. Flagrantno se krše njhova ljudska prava, ruše se, miniraju srpske kuće. Izbeglice dolaze iz Gorskog kotara, Požeške kotline i više gradova iz Hrvatske. Novim zakonima donetim u Hrvatskoj, srpski narod surovo se diskriminiše i obespravljuje.

Posebno je ukazano na položaj Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj, koja doživljava teške i tragične trenutke.

Udruženja Srba iz Krajine i Hrvatske sa sedištem u Beogradu obratilo se juče miroljubivoj demokratskoj javnosti Evrope i sveta. Sudbina srpskog naroda je, napominje se, da u ovom veku drugi put doživljava genocid pod zaštitom katoličko-islamske koalicije koja perfidno koristi UN i Savet bezbednosti.

Srbi se okrivljuju za nemir na Balkanu i u Evropi, a time su opasni po mir u svetu. Njihova sudbina, u stvari, kaže se između ostalog, neodoljivo podseća na sudbinu Jevreja u tridesetim i četrdesetim godinama ovog veka.

U tragici, na osnovu onog što se sada zbiva, Jevreje nadmašuju Srbi. Ako su Jevreji bili satanizovani, ozloglašeni samo u državama i u narodima sa fašističkim, antisemitskim režimima, Srbi danas, monstruoznim delovanjem plaćenih medija, radija i televizije i štampe u celom svetu, bivaju blaćeni, klevetani, prikazivani kao ubice, koljači, mučitelji dece i nejakog sveta nesrpskog porekla i druge, nehrišćanske vere.

Nasuprot svim tim stravičnim, isfabrikovanim neistinama, srpski narod bori se jedino za svoj fizički opstanak, za odbranu pradedovskih ognjišta. (M. D.)

***

SVI PUTEVI ZA SARAJEVO
U Ankari su prekjuče premijeri Panić i Demirel, od deset tačaka zajedničke izjave, čak dve posvetili otvaranju saobraćaja za dostavu humanitarne pomoći unesrećenom stanovništvu Sarajeva. "Jugoslovenska strana je spremna da garantuje sigurnost koridora za dopremanje humanitarne pomoći iz Beograda u Sarajevo. Takođe, jugoslovenska strana je ponudila besplatno i neograničeno korišćenje beogradskog aerodroma za dopremanje humanitarne pomoći u okviru Rezolucija Ujedinjenih nacija", glasi peta tačka. A šesta: " Ove strane su se založile za što brže otvaranje puteva od Splita prema Sarajevu i od Zagreba prema sarajevu kako bi ti koridori počeli da se koriste".

Svakog dana, očigledno, neumorni premijer Milan Panić ide korak dalje. Najpre je u Budimpešti Greguriću ponudio otvaranje autoputa Beograd - Zagreb, potom Aliji Izetbegoviću saobraćajnica između Beograda i Sarajeva, a ovog puta nudi i beogradski aerodrom za besplatne usluge bržoj dopremi humanitarne pomoći ojađenom narodu u Bosni i Hercegovini, bez obzira na nacionalnu pripadnost i veroispovest.

Dakle, svi putevi vode u Sarajevo! To bi, kako Panić nezaobilazno naglašava, bili putevi mira.

Posle četvoromesečne totalne izolacije od sveta, uz svirepi rat, glad i bolesnike i ranjenike bez lekova, Sarajevo je svetska prestonica strave i užasa, kome odista treba vaskolika pomoć. I ne samo glavnom gradu BiH, nego i Mostrau, zenici, Tuzli, Goraždu, Bihaću... Mesecima su ljudi u tim mestima, njih na desetine hiljada, većma ni krivi ni dužni, postali zatočenici suludih ideja o međunacionalnom čišćenju tih sredina.

U BiH se, što se komunikacija tiče, može jedino sa zapada i istoka, jer porušeni mostovi na Savi i Neretvi presekli su putne i železničke pravce od Ploča na jug i Šamca i Brčkog na severu. Za više od četiri miliona žitelja u BiH sarajevski aerodrom je pretesan za neophodnu im celosvetsku pomoć u hrani, lekovima i odeći. Stoga UNPROFOR za ove humanitarne namene koristi i aerodrom i luku u Splitu, međutim, zaobilazni putevi kroz Dalmaciju i zapadnu Hercegovinu su male propusne moći za obimniji transport. Vazdušne luke u Zagrebu i Beogradu otuda su prekopotrebne za spas ojađenih građana BiH.

Iz Zagreba i Beograda raznim drumovima se može do sarajeva. Sve dok se autoput Beograd - Zagreb ne očisti od mina, iz glavnog grada Hrvatske do Sarajeva moglo bi se putovati preko Karlovca, Bihaća, jajca, Travnika i Zenice, ili pravcem Sisak, Kostajnica, Banjaluka, Doboj, zenica. Na putu Beograd - Pale, kroz srpske krajeve u Bosni, saobraćaj gotovo da nije ni prekidan. Premijer Panić predlaže da se ta magistrala koristi i za dopremanje humanitarne pomoći, s tim da muslimanska strana preuzme odgovornost za prolaz vozila u preostalih desetak kilometara od Pala do centra grada na obalama Miljacke. Naravno, mnogo brže bi se stizalo od beogradskog aerodroma do Sarajeva preko Tuzle, Kladnja i Olova - gde su muslimanske snage na vlasti - ako bi Izetbegović pristao da otvori postavljene rampe u tim mestima.

PHOTO: Stock
Na kraju, mogao bi se koristiti i železnički saobraćaj na novoizgrađenoj pruzi Zvornik - Tuzla, pa dalje do Doboja gde se kolosek račva na jug prema Sarajevu i na zapad u pravcu Banjaluke.

Mogućnosti je odista mnogo za obnavljanje saobraćajnih veza sa Bosnom. Ako se želi primirje i spas izbezumljenog nevinog naroda - što obećavaju sve tri strane u sukobima - onda bi to morale i da dokažu dizanjem ratnih rampi, za sada, makar i za prolaz preko potrebne humanitarne pomoći. Mnogo bolje bi bilo da poslušaju savete dokazanog mirotvorca Milana Panića, nego da im te rampe budu rušene bombama "prijateljskih" stranih aviona. (B. Komljenović)

***

HEROJSKI SAVEZNIK
Od svoje prijateljice Škotlanđanke, gospođe Elspet Bigs, dobila sam sa velikim zakašnjenjem pismo koje me mnogo obradovalo. Gospođa Bigs je članica britansko-jugoslovenskog društva koje postoji već 40 godina. Gospođu Bigs sam upoznala u Kragujevcu, u septembru 1987. godine, na simpozijumu u Okruglom stolu, povodom obeležavanja 150-godišnjice od dolaska prvog britanskog konzula u Srbiju. To je bio pukovnik Džordž Lojd Hodžiz, koji je 1837. godine predao akreditive svoje vlade knjazu Milošu Obrenoviću u Kragujevcu.

Gospođa Bigs gaji veoma prijateljska osećanja prema srpskom narodu. Ona je nećaka jedne plemenite lekarke, Škotlanđanke, Dr Ketrin Mekfeil koja je došla u Srbiju 1915. godine, kao mlad lekar i zajedno sa drugim škotskim lekarima kao i engleskim i medicinskim osobljem olakšale su mnoge patnje srpskih vojnika i lečile i civilno stanovništvo.

Dr Ketrin Mekfeil se nije vratila u svoju domovinu po završetku Prvog svetskog rata. radila je kao lekar u Beogradu i osnovala prvu dečju bolnicu u našem gradu, koja se zvala "Engleska dečja bolnica". Bolnica je bila u zgradi u kojoj je danas očna klinika, u Višegradskoj ulici. Dr Ketrin Mekfeil je osnovala 1934. godine bolnicu u Sremskoj Kamenici za lečenje tuberkuloze kostiju kod dece. Tu je radila sve do izbijanja rata 1941. Uspela je da ode do Dubrovnika gde su je italijanske vlasti repatrirale i tako je stigla u svoju domovinu. Ali, posle rata 1945. godine, vratila se u istu bolnicu u Sremskoj Kamenici i radila do 1949. kad je otišla u penziju i konačno se vratila u domovinu. Umrla je 1973.

U bašti bolnice u Sremskoj Kamenici pre dve godine je podignuta bista dr Ketrin Mekfeil, zaslugom Društva lekara Vojvodine, a najzaslužniji je dr Želimir Mikić, Profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Tom svečanom činu prisustvovala je i nećaka dr Mekfeil, gospođa Elspet Bigs.

U ovom poslednjem pismu koje sam dobila od gospođe Bigs, ona mi je poslala i pismo Alena D. Einzlia, koje je objavljeno u poznatom dnevnom listu "The Scotsman" iz Edinburga. Rešila sam da ga pošaljem "Politici", kako bi se i šira javnost u Srbiji upoznala sa njegovom sadržinom. Šaljem pismo u originalu i u svom prevodu.

"Herojski saveznik - Sad kad se Britanija pridružila onima koji progone Srbiju, možda je vreme da se setimo nečega iz istorije. Srbija je bila herojski saveznik Britanije u Prvom svetskom ratu i ponovo u Drugom svetskom ratu.

Jedna od najsramnijih epizoda savremene britanske istorije jeste što Britanija napušta Srbiju u njenom teškom času. Britanija treba da podrži Srbiju i kroz vatru i kroz vodu: ako to ne učinimo, možda ćemo shvatiti da je suviše kasno.

Kroz pet godina celokupna oblast Balkana može da bude pod nemačkom dominacijom.

Ne treba da dozvolimo da osvetoljubiva antipatija prema komunizmu prejudicira stvarne interese Britanije. Alen D. Einzli" (Ivanka Lukić-Tipsarević, lektor za engleski jezik na katedri za anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, u penziji)

*Nastavak u petak 6. maja