Rađanje Republike Srpske

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 13. avgusta 1992. godine

ŠIRA SRBIJA, ZAŠTO DA NE? (London, 12. avgusta)

Retki su britanski pisci i građani čija javna pobuna protiv srbomrzaca uspeva da, ovih dana, probije blokadu "liberalnih" ili "nezavisnih" glasila, kako sebe reklamiraju ngleski protagonisti antisrpske pristrasnosti "Gardijan" i "Independent". U trenutku najvećeg spoljnog pritiska da se u komadanju Jugoslavije - početkom na zahtev Nemačke - samo Srbi odreknu prava na nacionalno samoopredeljenje, vredno je znati da ima Britanaca koji vide nepravdu.

"Verovati kako su samo Srbi krivi za etničko nasilje u Bosni nije logično", kaže jedan od "Gardijanovih" čitalaca (Endrju Kots Ipsvič) pre nekoliko dana: "Upadljivo je kako je izveštajima o srpskim 'koncentracionim logorima' dat toliki publicitet, a da se njihovi muslimanski i hrvatski ekvivalenti jedva i pominju. Niti se pominje činjenica da je Hrvatska efektivno zauzela veliki prostor zemlje o kojoj se naširoko publikuje. Sve se svodi na demonizaciju jednog naroda - Srba od strana snaga namerenih da ih slome." Čitalac, onda, primećuje:

"Neverovatan je savez koji iskrsava: hrišćanski pacifisti koji su protiv svih ratova osim onog protiv Srba - muslimanski anti-imperijalisti, koji su protiv svih imperijalističkih intervencija izuzev protiv hrišćanske Srbije - i vernici u prava svih nacionalnosti, osim onih srpskih. Svi su se ujedinili protiv 'srpskog čudovišta', uz poletnu potporu onih političara koji favorizuju 'Europe des Patries' bez Srbije - od Dejvida Ovena i Pedi Ešdauna do ledi Tačer."

Zaključuje ovaj Britanac ovako: "Shvatljivo je da katolici, protestanti, muslimani i profesionalni komunisti moraju negovati ideju kako bi ubijanje velikog broja socijalističkih Srba moglo da reši problem... Ako je 'Gardijan' ozbiljno zainteresovan za okončanje sukoba u bivšoj Jugoslaviji, zašto je podržao priznavanje etnički ekskluzivnih država kakve su Hrvatska i Slovenija? Ako 'Gardijan' želi da se prolivanje krvi okonča, zašto puni stranice antisrpskom propagandom? Za nekoliko meseci pomagači frakcije 'Bombardujte Srbiju' osećaće se krivim."

Šira Srbija, zašto da ne: Srpski kolač
Photo: www.6yka.com

Pokazalo se, međutim, da ni svi "Gardijanovi" pisci ne slede antisrpsko raspoloženje koje podstiče uređivačka linija ovog lista. Jer komentator Edvard Pirs ovako, jutros, tumači ono što se Britancima prikazuje i govori:

"Slike su stravične i dela iza njih užasna. Ali, vojne intervencije ne bi smelo da bude. Ako je reč o okrutnosti pojedinačnih postupaka ili stepenu pojedinačnog ljudskog ispaštanja, te slike ne lažu. Ali u njima nema odgovora na suštinska pitanja: koliko? po čijim nalozima? i da li je to organizovano?"

Najbolji je, kaže Pirs, odgovor koji je čuo od "Gardijanovog" dopisnika na radiju: "On je opisao glad i patnju u dva izuzetno rđava logora, a onda je odjednom pomenuo kako je obišao ceo niz takvih mesta od kojih je najveći deo uređen po standardima i prihvatljiv. 'Ideja da ima 50 užasnih Aušvica je, drugim rečima, apsolutna besmislica' (citirao je komentator dopisnika). Logori se razlikuju zavisno od toga koja je grupa lokalnih dobrovoljaca za njih nadležna ali, i to je prilično ključno, standard svih logora pod upravom srpske armije bio je dobar. Velamijev izveštaj sadrži sve razloge da se ne interveniše vojnički."

Pošto se pita kako objasniti ljude koji ne žele da zagledaju nu istoriju jer misle da sve počinje od danas, pisac objašnjava jedno etničko poreklo Srba, Hrvata i Muslimana, podeljenih verom i događajima. On kaže: "Bosna je prema tome čisto geografski izraz. Ako postoji mnogoverska Jugoslavija, postoji i mnogoverska Bosna; u suprotnom, ne. Ona ima staru i složenu istoriju i svako ko želi da razume mesto morao bi da pročita divne romane i priče Ive Andrića, dobitnika Nobelove nagrade... 'Prokleta avlija' i 'Na Drini ćuprija', preporučljivi su naročito Margaret Tačer i Dejvidu Ovenu. U njegovom radu (Andrićevom) okrutne stvari slede sa svih strana a tragedija u 'Na Drini ćuprija' se vekovima ciklično vraća na isto mesto, od prvih dana Turaka do 1914."

U dužoj eksponaži prošlosti, Pirs objašnjava kako su Muslimani Bosne ostali uhvaćeni u tesnacu zbivanja između Srba, Turaka i Austrije. Podseća zatim na "protonacističku državu velike Hrvatske, efektivno cele Hrvatske i cele Bosne i Hercegovine", pa kaže da se ta hrvatska država tako latila "duhovnog čišćenja Srba da Omarska prema njemu liči na letnjikovac Agate Kristi u kojem je ubistvo". "Fotografije preklanih grla i telesa u reci bile bi masivan prizor. Sistematski, endemičan masakr Srba blagosiljala je crkva. Istražena je, procenjeno je, petina svih Srba u Hrvatskoj. Ne možete govoriti o tome što se zove Bosna ako ne držite u svesti da se taj veliki uspaljeni i zastrašujući zločin dogodio u velikoj Hrvatskoj, s Bosnom kao delom njene teritorije. Kada Srbi vide 'Bosnu', stvaranu uz zvaničnu Hrvatsku, oni to vide kao zamku Hrvatske i Nemačke/Austrije iza nje. A srpsko iskustvo s tim nije dobro."

Pošto podseća da su ljudski gubici Srba od 1941. do 1945. bili proporcionalno manji jedino u odnosu na jevrejske, Edvard Pirs zaključuje: "Jedna proširena Srbija je perfektno racionalna stvar, kao što je i pošteno podeljeno Sarajevo (delimično, prim. dop.) bez Muslimana. I jedno i drugo trebalo je da ima zapadnu potporu od samog početka. Ovako iza zavere gnušanja, ne rizikujemo da samo budemo uvučeni u izbornu strategiju kukavičkog američkog predsednika već i u bacanje bombi da se održi efektivni status kvo 1941."

Kampanja mržnje protiv srpskog naroda ima izvanrednu organizaciju, ali i neke ograničenosti. Tu i tamo, odrđeni dosad neregistrovani tonovi nagoveštavaju pukotine u bloku pritiska.

Konzervativni "Dejli telegraf" sve češće, na primer, objavljuje pojedinosti o tihom delanju hrvatskih vlasti hrvatskih vlasti koje neometano ostvaruju sopstveno "etničko čišćenje" - Srba. Retko kome u medijima smeta što je Tuđman već otcepio trećinu Bosne i Hercegovine, ali britanski establišment pomno registruje novonastalo stanje - s nelagodnošću prati postupke Nemačke.

Sadašnji trenutak je kritični trenutak, ali alijansa koja se formira ne žuri u stroj. Sa velikim uvažavanjem govori o mogućim sopstvenim gubicima i čini se da iznova ceni oportunosti za intervenciju. (Petar Popović)

***

RISKANTNA AVANTURA

Vodeće vojne sile Zapada neće otpočeti oružanu intervenciju dok postoje izgledi da se ekonomskom blokadom i delovanjem snaga "iznutra" Savezne Republika Jugoslavija slomi i baci na kolena, istakao je komandant Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije general-potpukovnik Božidar Stevanović, prilikom jučerašnjeg obilaska vazduhoplovnog garnizona u Podgorici, saopštio je juče informacioni centar RV i PVO.

Unutrašnji neprijatelj radi za NATO: Avioni oklevaju nad Balkanom
Photo: zastavki.com

Eventualna oružana intervencija po srpskim snagama u Bosni i Hercegovini bi mogla početi pod izgovorom potrebe zaštite doturanja humanitarne pomoći, a na SRJ pod izgovorom sprečavanja srpske agresije na BiH ili sprečavanja pomoći, koju, navodno, SRJ pruža srpskim snagama u BiH, rekao je general Stevanović.

On je naglasio da su zagovornici vojne opcije svesni da ovo nije više bivša SFRJ ili Irak. Otpočinjanjem vojne intervencije, pod ovim ili onim izgovorom, ušli bi u riskantnu avanturu, u kojoj bi doživeli razna iznenađenja i velike gubitke, ocenio je komandant RV i PVO.

Nama je ovo jedina zemlja koja nam je ostala, mi iz nje nemamo kuda, i u njoj moramo opstati ili ćemo propasti i nestati. Računajmo da nam niko neće pomoći, rekao je general Stevanović.

***

HUMANITARNI KONVOJ NIJE DOSPEO U MUSLIMANSKA SELA (Pale, 12. avgusta)

Konvoj humanitarne pomoći pod pratnjom UNPROFOR-a nije danas uspeo da uđe u muslimanska sela Podžaplje i Gođevlje na Romaniji jer su svi prilazi bili zaprečeni porušenim stablima drveća, a iz daljine se pucalo sa položaja muslimanskih snaga.

Doturanje konvoja sa hranom za oko 1.000 ugroženih meštana onih muslimanskih sela, udaljenih oko 15 kilometara od Han Pijeska, obezbeđivala je i srpska strana.

Kako je večeras saopštila Biljana Plavšić, konvoj je vraćen iz straha da su prilazi selima minirani. Od dostave hrane ugroženom stanovništvu, kako je rekla, ipak se neće odustati.

***

NOVO IME - SRPSKA REPUBLIKA

Poslanici Skupštine Srpske Republike Bosne i Hercegovine danas su doneli odluku o promeni naziva u Srpska Republika. O ovom imenu odlučiće srpski narod na tlu bivše BiH referendumom.

Skupština je usvojila i Deklaraciju o državnom i političkom uređenju Srpske Republike. Tekst Deklaracije objavljujemo u celini.

"Poštujući vjekovnu bornu srpskog naroda za slobodu i ujedinjenje, koje je prvi put u našoj istoriji izvojevao Stefan Nemanja prije skoro devete vijekova, koje je ponovo započeo vožd Karađorđe prije 200 godina, a koje je ostalo nama da ga riješimo, imajući u vidu da je srpski narod u toku Drugog svijetskog rata bio donio odluku da se sa drugim narodima udruži u zajedničku državu, koja se raspala, polazeći od prirodnog i neotuđivog prava svakog naroda na samoopredeljenje i prava da slobodno određuje svoj politički status i obezbeđuje ekonomski, socijalni i kulturni razvoj i od riješenosti srpskog naroda da živi u svojoj državi, Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini donosi sledeću deklaraciju o državnom i političkom uređenju države:

1. Srpska Republika je država srpskog naroda. U njoj kao ravnopravni građani žive i pripadnici drugih nacija.

Granice države definitivno će biti određene plebiscitarno, a moraju obuhvatiti područje srpksih etničkih cjelina i područja na kojima je izvršen genocid nad srpskim narodom.

Državni simboli su: himna "Bože pravde", zastava crveno-plavo-bijela i grb Nemanjića, predstavljen dvoglavim bijelim orlom na čijim prstima je crveni štit sa krstom i četiri ocila između krakova.

Državljanstvo se stiče i gubi na osnovu Zakona o državljanstvu.

Pripreme za svesrpsko ujedinjenje: Mladić & Karadžić
Photo: EPA

2. Država je jedinstvena i suverena.

Oblik vladavine je republika.

Politički sistem obezbeđuje jednakost i ravnopravnost građana pred zakonom, garantuje slobode i prava građana u skladu sa međunarodnim standardima, uz poštovanje prava i uvažavanje socijalne pravde.

Demokratija se ostvaruje opštim pravom glasa, višestranačkim parlamentarnim sistemom, tajnim glasanjem, kao i doslednim razdvajanjem zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.

Ekonomija se zasniva na privatnoj svojini i tržišnoj privredi, a država će zadržati svojinu samo na dobrima za koja bude odlučeno da moraju biti javna.

3. Sloboda vjeroispovijesti je zajamčena. Vjerska zajednice su jednake pred zakonom, slobodne u vršenju vjerskih poslova i vjerskih obreda, mogu osnivati vjerske škole i izvoditi nastavu, baviti se privrednim i drugim djelatnostima, primati poklone, stvarati zadužbine i njima upravljati.

Zabranjeno je nasilno prevođenje ljudi iz jedne vjere u drugu.

4. Srpska pravoslavna crkva je crkva srpskog naroda. Država će sarađivati sa Srpskom pravoslavnom crkvom u svim oblastima, a naročito na čuvanju, njegovanju i razvijanju kulturnih i tradicionalnih duhovnih vrijednosti srpskog naroda.

5. Sa Republikom Srpskom Krajinom i Saveznom Republikom Jugoslavijom zaključiće se sporazum o pružanju pomoći za odbranu, o carinskoj i monetarnoj uniji, o zajedničkom tržištu, o organizovanju javnog saobraćaja, telekomunikacionog sistema, privrednih aktivnosti, o zajedničkim školskim programima, o zajedničkim nastupima u međunarodnim odnosima i drugo.

Svim stranim prijateljskim državama biće ponuđena svestrana saradnja uz poštovanje svih važećih međunarodnih normi ponašanja.

6. Odnose sa Hrvatima i Muslimanima u bivšoj Socijalističkoj Republici Bosni i Hercegovini treba završiti političkim dogovorom oko granica, a u slučaju insistiranja međunarodne zajednice, konfederalni savez s njima može biti prihvaćen isključivo na osnovu ravnopravnih odnosa reciprociteta i nemiješanja u unutrašnje odnose.

7. Odmah po završetku ratnih dejstava biće provedeni novi izbori radi konstituisanja ustavotvorne skupštine. Novim ustavom će biti regulisana navedena pitanja: ime, oblik vladavine, politički sistem, i drugo". (D. K.)

***

USKORO SVESRPSKA SKUPŠTINA DVE REPUBLIKE (Banjaluka, 12. avgusta)

Vlada Republike Srpska Krajina i Srpske Republike BiH danas su u Banjaluci dogovorile saradnju ove dve državne zajednice. Najavljeno je stvaranje svesrpske skupštine ove dve republike, koje bi bile osnova za ujedinjenje na vojnom, političkom, ekonomskom, kulturnom i svakom drugom planu.

Prema rečima Momčila Krajišnika i Mile Paspalja, dvojice predsednika skupština, danas će se u prisustvu gostiju iz Knina na skupštini srpskog naroda BiH usvojiti platforma na osnovu koje će biti izabrano zajedničko telo da pripremi svesrpsku skupštinu, čiji je cilj stvaranje jedinstvene srpske države gde bi vladala jedna moneta, bila zajednička odbrana, ekonomija i sve što ide uz to. (D. K.)

***

GRANATIRANA BOLNICA NA PALAMA

Član Predsedništva Sprske Republike BiH dr Biljana Plavšić obavestila je generalnog sekretara UN Butrosa Galija, kao i amasadore Rusije, Grčke, Francuske, Japana i Kine, da je prekjuče u dva navrata granatirana bolnica na Palama.

Biljana Plavšić ih je obavestila da je bolnica u kojoj se nalazi 120 bolesnika i teških ranjenika gađana minobacačkim projektilima od 120 milimetara sa muslimanskih položaja. Muslimanska strana nije, koliko se zna, ništa saopštila o minobacačkom napadu na bolnicu na Palama.

Juče po podne, kako je javila SRNA, muslimanske snage su sa brda Mojmilo i iz naselja Vojničko polje započele artiljerijsko-pešadijski napad na Nedžariće, koji su pod kontrolom srpskih snaga. O tome iz muslimanskih izvora do kasno po podne nije bilo vesti.

Sa položaja u Jajcu, hrvatsko-muslimanska artiljerija je juče i tokom prethodne noći otvarala vatru iz haubica i minobacača po jedinicama srpske vojske, saopštio je pres-centar Prvog krajiškog korpusa.

Tanjugov izveštač iz Banjaluke javlja da je hrvatska artiljerija sa položaja oko Slavonskog Broda učestalo iz haubica i višecevnih bacača raketa gađala juče i tokom noći položaje vojske Srpske Republike BiH i srpska sela oko Dervente ina istočnim padinama Motajice. Na napad je odgovoreno, ali to nije ućutkalo hrvatsku artiljeriju koja je nastavila granatiranje. (M. D.)

***

KO ĆE ZBRINUTI MAJKE I DECU IZ SARAJEVA

U beogradskim humanitarnim organizacijama još nisu počele pripreme za prihvat majki i dece iz Sarajeva, koji bi trebalo uskoro da stignu u Srbiju prema sporazumu predstavnika srpske strane, UNPROFOR-a i Dečje ambasade u Sarajevu.

- Dečja ambasada u Beogradu, kaže njen predstavnik Vladimir Erceg - nije upoznata sa detaljima dolaska majki i dece iz Sarajeva, premda je sarajevska dečja ambasada jedan od potpisnika sporazuma o evakuaciji majki idece potpisanog pre dva dana u Sarajevu.

***

U LONDON NA RAZGOVORE SAMO O "KOSOVO REPUBLICI" (Priština, 12. avgusta)

Za konferenciju o bivšoj Jugoslaviji u Londonu predviđeno je da se pozovu svi zainteresovani unutrašnji i spoljni faktori i eventualno susedne zemlje, pa očekujemo da ćemo i mi učestvovati na njoj - rekao je u intervjuu listu "Bujku" lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova.

Snovi o imperijalnom razumevanju: Doček u Londonu
Fotomontaža

On je potom dodao da nastavljaju da diplomatskim putem traže učešće na konferenciji i da će to činiti do poslednjeg momenta. Predlog da na konferenciji učestvuju šest predsednika bivših jugoslovenskih republika ocenio je preventivom ili testom pred proširenu konferenciju u Londonu.

"Mi smo upoznali Karingtona da želimo da budemo neposredni učesnici. Dobili smo odgovor da konferencija radi u skladu sa temama i problemima koji se prijavljuju, a ako konferencija ostaje i dalje institucija koja se bavi bivšom Jugoslavijom, onda ćemo svakako zahtevati učešće u njoj" - veli Rugova.

On je u celom intervjuu insistirao na nekakvom "ravnopravnom dijalogu bez uslovljavanja", odnosno zahtevao je od organizatora konferencije da ga prihvate kao "predsednika republike Kosova".

Rugova od konferencije zahteva i da ne bude nikakvog uslovljavanja razgovora, a to u stvari znači, da želi da razgovara o "Kosovu - republici" i o uspostavljanju nekih novih granica. To je platforma sa kojom bi Rugova i njegovi istomišljenici išli na konferenciju i koju su oreko lista "Bujku" prezentovali pre svega šiptarskoj javnosti da bi je umirili, "jer je uznemirena zbog predloga za proširenu autonomiju ili specijalni status, koji dolaze od treće strane, mada mi ostajemo verni našim opredeljenjima".

Umirujući svoje sunarodnike Rugova dalje veli da je put do nezavisnosti dugačak i da zahteva dobru organizaciju. Odbacio je i mogućnost "loše prakse da se o problemima Kosova sporazumevaju Beograd i Tirana, koja je postojala za vreme Nolijeve vladavine i tokom vladavine Zogua, jer su danas Šiptari na Kosovu postali faktor kakav tada nisu bili, odnosno, organizovan politički i diplomatski faktor".

Zbog toga, veli Rugova, "ne plašimo se da će Albanija igrati takvu igru".

Rugova, inače, ne daje nikakve šanse mogućnostima uspostavljanja dijaloga sa vlastima Srbije, jer mu je jasno da niko neće prihvatiti njegove platforme koje znače otkidanje srpske zemlje od matične države.

Imajući to u vidu, on je u intervjuu pokušao da Srbiju optuži za "tiraniju nad Šiptarima", jer "Srbija želi da razgovara sa nama kao sa robovima". (N. Vujović)

***

U SRBIJI GOTOVO 400.000 IZBEGLICA

Na području Republike Srbije, prema jučerašnjim podacima Republičkog crvenog krsta, registrovano je 397.901 izbeglo lice. Od tog broja, 231.885 ih je iz Bosne i Hercegovine.

U odnosu na prethodni dan, broj izbeglica u Srbiji porastao je za 1.716 lica.

***

STRANI PLAĆENICI "ŠETAJU" SELIMA (Podgorica, 12. avgusta)

Centar bezbednosti u Podgorici ovih dana je "dom" za četvoricu Marokanaca koji su početkom avgusta uhapšeni u selu Bokovo kod Cetinja.

Pretpostavlja se da su ratni plaćenici, koji su nameravali da pređu u Hrvatsku, ali pošto se nisu usudili da koriste magistralu, odlučili su se za sporedne puteve. Izabrali su upravo selo Bokovo, kuda je, kažu, vodio put iz Stare Crne Gore u Kotor.

Seljaci Bokova, inače, ovog leta sretali su i druge strance u svom ataru. Pre marokanaca, ovde su pokušali da prođu dvojica Poljaka, koji su se uputili prema Dubrovniku. Pokušali su da se pretstave kao Albanci koji traže posao, nisu uspeli da prevare seljake. Prijavljeni su miliciji i zatim uhapšeni.

Pojedinci u Bokovu tvrde da se u tom cetinjskom kraju već dve godine viđaju nepoznati ljudi.

***

ZASTUPNIK ANTISEMITIZMA

U želji da nekako zabašuri činjenicu da je u obračunu sa mnom i Kostom Čavoškim posegao za nekim notornim neistinama, Ljubomir Tadić u svojoj replici od osmog avgusta kaže: "Milošević, naime, tvrdi da sam izjavio da on nije "nikad bio član pomenutog društva" da bi zatim trijumfalno poslao, zajedno sa Čavoškim, fotokopije svojih članskih karata "Politici"! A ja sam, izjavio samo to da "mi nije poznato" da su Milošević i Čavoški članovi Društva a to je nešto sasvim drugo".

Da nema Jevreja, ne bi bilo antisemitizma: Kosta Čavoški, zastupnik ljudskih prava
Photo: Stock

Međutim, bilo bi to doista "nešto sasvim drugo" da je g. Tadić predsednik Društva srpsko-kineskog prijateljstva - što bi uzgred rečeno, njegovoj političkoj orijentaciji mnogo više odgovaralo - a ne Društva srpsko-jevrejskog prijateljstva. Ovako, za svakog čitaoca "Politike" njegova izjava mogla je da znači samo to da g. Čavoški i ja nismo članovi društva o kome je reč, jer ako predsedniku tog Društva nije poznato da smo se nas dvojica u njega učlanili, kome će onda biti?

A ukoliko u rečniku g. Tadića izraz "nije mi poznato" znači da g. Čavoški i ja možda jesmo, a možda i nismo članovi pomenutog Društva, zbog čega onda g. Tadić, u "Politici" od četvrtog avgusta kaže: "Verujem da te članske karte gospoda Čavoški i Milošević nemaju". Onaj ko nije siguran da li je neko doista član izvesnog društva može u najbolju ruku tvrditi da taj neko članske karte možda nema, a možda i ima, ali ne može tvrditi da "veruje" da ih nema, a u svakom slučaju dužan je da pre bilo kakve izjave proveri kako zaista stoji stvar.

Istina je surova i prosta: gospodin Tadić je mislio da smo g. Čavoški i ja u međuvremenu naše članske karte negde zaturili, pa je, zaslepljen sopstvenom političkom netrpeljivošću, pohitao da nas javnosti predstavi kao obmanjivače i političke egzibicioniste, a kada smo ga u tom njegovom pokušaju obmanjivanja uhvatili u sve četiri on je, umesto da nam se javno izvini zbog neistine za kojom je posegao, sasuo na naše glave čitav niz prizemnih pogrda i diskvalifikacija, nazivajući mene "naduvenim vođom srpskih liberala" i tvrdeći da smo g. Čavoški" i ja "bezobzirni ljudi niskog morala".

Da sve bude još psihološki zanimljivije, ove grube i u našem ne baš probirljivom političkom rečniku retke pogrde, dolaze od čoveka koji nama drži lekcije o političkoj toleranciji i čoveka koji grmi protiv mržnje i isključivosti u političkom životu. Zvuči onda kao nehotična autoironija pedagoška poruka g. Tadića namenjena članicama Liberalne stranke: "Da, gospodo liberali, vi ste protagonisti političke isključivosti i mržnje, a ne tolerancije kako bi trebalo da bude".

Kao što se moglo i očekivati g. Tadić je i u svojoj replici pokušao na sve načine da zabašuri antisemitski ispad potpredsednika vladajuće stranke Mihaila Markovića. Ako je verovati g. Tadiću, akademik Marković je samo dao maha svojoj ksenofobiji koja, tvrdi predsednik Društva srpsko-jevrejskog prijateljstva, može biti i "benigna", za razliku od antisemitizma koji je "kao rasna i verska predrasuda uvek maligan". A da je tobože samo o nekoj takvoj benignoj ksenofobiji reč, dokazuje g. Tadić time što je akademik Marković samo konstatovao da dekan filozofskog fakulteta nije Srbin, a prezime Štajnberger, veli g. Tadić može biti, ne samo jevrejskog, nego i nemačkog, pa čak i slovenačkog i češkog porekla.

Da postoji i neka benigna ksenofobija, slava za to otkriće nesumnjivo pripada gospodinu Tadiću, koji je, koliko je meni znano, jedini čovek od pera, uz to pravnik po struci, koji tvrdi da mržnja i strah od stranaca mogu biti benigni, a u takvu besmislicu uvalio se akademik Tadić, ne zato što bi mu nedostajalo pameti i znanja, već zato što po svaku cenu hoće da zabašuri činjenicu da kao predsednik Društva srpsko-jevrejskog prijateljstva nije ništa preduzeo da javno osudi antisemitski ispad potpredsednika vladajuće stranke, i jednog od osnivača pomenutog društva.

A da za Mihaila Markovića gospodin Štajnberger nije ni Nemac, ni Čeh a ni Slovenac, vidi se jasno kao sunce iz replike ovog visokog funkcionera SPS na protest Filozofskog društva Srbije u kojoj g. Marković doslovce kaže: "Da kao Srbin živim u Izraelu i da sam se zatekao u situaciji da ceo svet traži ostavku Ben Guriona ili Golde Mejer, ne bih na toj ostavci radio, ma šta mislio o jednom ili drugom. Prepustio bih jevrejskom narodu da o tome odluči ("Politika", 21 VII, str. 10). Drugim rečima, g. Štajnberger je Jevrejin koji živi u Srbiji i koji, premda je kršten u Pravoslavnoj crkvi, ne bi smeo da se zalaže za ostavku Slobodana Miloševića jer se, veli g. Marković, ova Srbin "odlučno bori za osnovna prava svog naroda."

U svojoj replici, g. Tadić kaže još i to da "duboko veruje da kad akademik Marković ne bi bio potpredsednik Socijalističke partije, a ja član Demokratske stranke, gospoda Čavoški i Milošević se ne bi ni setili da protestuju zbog "antisemitskog ispada".

Ja lično isto tako "duboko verujem" da kad akademik Marković ne bi bio potpredsednik vladajuće partije, a g. Čavoški i ja članovi SLS, gospodin Tadić se ne bi setio da zabašuruje njegov antisemitski ispad i svakako se ne bi setio da smo g. Čavoški i ja saveznici Franje Tuđmana.

Na kraju samo jjoš ednu kratku napomenu. Gospodin Tadić tvrdi da gospodin Čavoški i ja "ne biramo sredstva" da pokažemo da su predsednik Demokratske stranke i sam g. Tadić "kao prikriveni boljševici u sprezi sa vladajućom partijom".

Međutim, ako g. Tadić, čak i kao predsednik Društva srpsko-jevrejskog prijateljstva, nastoji da po svaku cenu odbrani antisemitski ispad potpredsednika stranke na vlasti, šta bi to moglo biti ako ne sprega o kojoj je reč? Ukoliko, pak, o toj sprezi treba da podastremo još neki dokaz, ima li boljeg dokaza za tako nešto od rešenja ministra pravde vladajuće stranke, kojim se onemogućuje formiranje Demokratske stranke Srbije? (Nikola Milošević, Beograd)

 

* Nastavak u sredu 27. aprila