Milošević: Nećemo pretnje, hoćemo saradnju

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 12. avgusta 1992. godine

BELI KONJ NA JADRANU
Nemačka raketna fregata "F-2008 Niderzaksen" zamenila je razarač "Bajern" na patrolnoj plovidbi u sastavu ratnih brodova NATO-a i Zapadnoevropske unije, koji u vodama Jadrana nadziru saobraćaj sa jugoslovenskim lukama. Time je Bon potvrdio namere da i pored ustavnih ograničenja proširi zonu mogućih vojnih operacija nemačkih oružanih snaga i da u toj želji održi kontinuitet. Prisustvo raketne fregate "F-208 Niderzaksen" u vodama Jadrana očita je manifestacija probuđenih vojnih aspiracija Nemačke kao privrednog džina i još uvek političkog patuljka u svetskim razmerama. Između te dve veličine probija se ubrzanim koracima nemački vojni faktor, ne mireći se više samo sa čuvanjem svojih granica i folklornim nastupima pri dočecima stranih državljana.

Raketna fregata "F-208 Niderzaksen" spada u klasu raketnih fregata "Bremen", odnosno tip najmodernijih raketnih brodova nemačke ratne mornarice. Kobilica za fregatu "F-208 Niderzaksen" položena je 9. novembra 1979. godine, brod je spušten u more u junu 1982. da bi na flotnu listu bio primljen 15. oktobra 1982. godine. Ime broda predložila je gospođa i kuma Heidi Adela Albreht, predsednica vlade pokrajine Niderzaksen, po kojoj je fregata i dobila ime.

Inače, brod je dug 130,5 metara, širok 14,5 metara i ima gaz od šest metara. Pogonski sistem je kombinacija dva dizel motora i dve gasne turbine, koje fregati daju krstareću brzinu od 20 čvorova sa upotrebom dizel motora i maksimalnu od 30 čvorova sa gasnim turbinama. Standardni deplasman, odnosno težina broda iznosi oko 3.600 tona. Posadu fregate čini 27 oficira, 49 podoficira, te 128 mornara, odnosno ukupno 204 člana.

Od naoružanja i borbenih sistema raketna fregata "F-208 Niderzaksen" poseduje pramčani univerzalni top "oto melara" od 76 mm, protivavionski raketni sistem na pramcu "si sperou", raketni sistem more-more tipa "harpun" odmah iza komandnog mosta, protivpodmornički sistem ASTT. Od elektronike, tu su radari tipa 3PM20, STIR, WM-25, DA-08, a na krmenoj platformi fregata može da nosi i dva helikoptera tipa "si links" opremljena i naoružana protiv podmorničkim sistemima MK-88 i sonarima.

Nemačka ratna mornarica ima na flotnoj listi osam raketnih fregata tipa "Bremen", od kojih su i "Karlsrue", "Keln", "Emden"... Fregata "F-208 Niderzaksen" drugi je brod u istoriji nemačke ratne mornarice koji nosi to ime, dva predhodna potiču iz 1940. i 1942. godine.

Photo: www.consilium.europa.eu
Kada je pisac ovog teksta boravio u nemačkoj ratnoj luci Viljemshafen, u službenoj poseti nemačkim oružanim snagama, u toj luci je imao priliku da obiđe i razgleda raketnu fregatu "F-208 Niderzaksen" čija je to i matična baza. Tog 23. maja 1986. godine posada nemačke raketne fregate bila je postrojena na krmi broda u čast jugoslovenskog novinara. U pratnji kapetana fregate Karla Fridriha Šinkela i kapetana korvete Johana Beutke, inače prvog oficira raketne fregate "F-208 Niderzaksen", obilazili smo brod i njegove borbene stanice. Oficiri su bili izuzetno ljubazni i otvoreni objašnjavajući "da je Viljemshafen največa nemačka ratna baza na Severnom moru, a da je odmah pored i trgovačka luka u kojoj Sovjeti stalno, 24 časa celu godinu, drže po najmanje jedan trgovački brod, koji ukrcava ili iskrcava robu.

Tako obezbeđuju mogućnost stalnog nadgledanja, na licu mesta, šta se sve događa u ratnoj luci pored.

Nešto kasnije, prilikom vožnje raketnom fregatom, autor ovog teksta mogao se uveriti u sovjetsku prisutnost. Mimoilazeći se sa jednim sovjetskim trgovačkim brodom, koji je uplovljavao u kanal luke Viljemshafen, sovjetski mornari obučeni u razna civilna odela i majice, kao po komandi podigli su ruke u znak nacističkog pozdrava. Komandant nemačke ratne fregate "F-208 Niderzaksen" progutao je knedlu i požalio se ovom novinaru: "Eto vidite, gospodine, oni nama uvek to čine, stalno nas tako pozdravljaju."

Magarac na belom konju: Miroslav Lazanski, ljubitelj ratnih životinja
PHOTO: Stock
Šest godina posle nastupio je sumrak sovjetske pomorske moći, a ruski narod čeka nemačku milostinju. Raketna fregata "Niderzaksen", tačno deset godina nakon porinuća, uplovila je u vode Jadrana, u prvoj svojoj borbenoj misiji.

Verovatno se i neki oficiri na fregati, koji plovi pod grbom belog konja na crvenoj podlozi, sećaju da su samo pre šest godina postrojili posadu pred jugoslovenskim novinarom. Sad su oni i brod pred jugoslovenskom obalom. Kao što kažu Latini: "Sve se menja..." (Miroslav Lazanski)

***

PROTIV RATA I SANKCIJA
U organizaciji Kluba mladih radikala juče su se za istim stolom okupili predstavnici podmlatka vladajuće i većine opozicionih stranaka Srbije, kao i predstavnici Organizacionog odbora Studentskog protesta 92.

O predlogu organizatora da se za dve nedelje održi sličan sastanak nije se glasalo jer je bilo primedbi na svrsishodnost, pošto nije tačno definisana tema razgovora, pa je na kraju odlučeno da Klub mladih radikala, na isti način, pozove predstavnike podmladaka svih partija, a da oni odluče da li će se odazvati ili ne. Odbijen je i predlog Radmila Belića iz Demokratske omladine, podmlatka DS, da se međunarodnim organizacijama uputi demanti o postojanju konc-logora u SR Jugoslavijij, sa poptisom učesnika. Predstavnik omladine Demokratske stranke Srbije Petar Andrić usprotivio se rečima da bi to bio potez koji bi prevashodno koristio vladajućoj stranci i režimu na unutrašnjem političkom planu.

Željko Šević, zamenik ministra za sport i omladinu, na početku razgovora pozdravio je ovakav skup različitih političkih stranaka i, između ostalog, rekao da ministarstvo neće nametati način organizovanja omladine Srbije. Uroš Šuvaković (SPS) rekao je da je njegova stranka za pravedan mir koji neće baciti nan kolena srpski narod. Posle ukidanja sankcija mora se obezbediti ekonomski prosperitet, ocenio je i založio se za demokratsku i republikanski uređenu državu.

Aleksandar Vranić ("Studentski protest 92") rekao je da se sa ovakvom politikom ne može više i to ilustrovao i pretvaranje Univerziteta u dirigovanu policijsku ustanovu.

Tim povodom Vranić je najavio vrući studentski septembar.

Bolje rat nego nepravedan mir: Uroš Šuvaković, omladinac
Photo: e-novine
Dejan Vračarević (Reformska stranka) naveo je četiri osnovna vitalna interesa omladine Srbije - prekid rata, skidanje sankcija, i izgradnja tolerantnog i prosperitetnog društva. Petar Andrić (DSS) smatra da se rat ne vodi za nacionalne interese već za ineterese režima u Srbiji, jer otadžbinski interes je nacionalno pomirenje i formiranje vlade nacionalnog spasa. Umesto pomirenja, srpski režim u poslednje vreme podstrekava građanski rat u Srbiji, rekao je Andrić.

Saša Milosavljević, iz Saveza nezaposlenih Beograda, predložio je formiranje omladinske organizacije Srbije ili Beograda koja se ne bi bavila politikom, kako je rekao, rešavanjem bitnih interesa omladine. Duško Radisavljević (RDSV) tražio je amnestiju za sve koji se nisu odazvali pozivu, dok je Aleksandar Vučelić (Savez omladine Narodne stranke) svoje izlaganje posvetio nacionalnim temama i zakazao, na jučerašnjem skupu, rat Hrvatima.

Nikakvih pozitivnih promene u Srbiji neće biti dok se ne obori postojeći režim stav je Branka Stamenkovića (SOPO), dok je Marko Danilović, iz Kluba mladih radikala, rekao da zbog 700 hiljada nezaposlenih, invalida i izbeglica, ova zemlja nema budućnosti i ocenio da je u ovakvoj političkoj klimi uspeh i to što je uopšte došlo do ovakvog razgovora.

U razgovorima su učestvovali i predstavnici mladih SNO-a, Udružene rojalističke omladine i Srpskog nestranačkog udruženja "Bratstvo", a pozivu se nisu odazvali mladi DZVM, SDA i DSH u Vojvodini. (D. Stevanović)

***

SRBI POŠTUJU ŽENEVSKU KONVENCIJU (Banjaluka, 11. avgusta):
Sabirni centri za zarobljenike Muslimane i Hrvate u Omarskoj i zatvor na Manjači kod Manjaluke nisu nikakvi koncentracioni logori, iako su uslovi za život na ova dva punkta veoma teški. Uverio sam se, takođe, da se u pomenutim centrima u potpunosti poštuju odredbe Ženevske konvencije o ratnim zarobljenicima, što je te kako važno za utvrđivanje istine o situaciji u Bosni i Hercegovini. Uz svu drugu pomoć potrebno je angažovanje Crvenog krsta, međunarodne organizacije koja bi trebalo češće da posećuje zarobljenike. U tom slučaju zarobljenici bi imali bolje uslove za život u logorima nego mnogo ljudi koji su, uslovno rečeno, na slobodi ovde u ratnom okruženju.

Teško prepoznajem logore čak i kad ih obilazim: Pedi Ešdaun
Photo: EPA/FEHIM DEMIR
Ovo je danas izjavio gospodin Pedi Ešdaun, član britanskog parlamenta i lider Liberalne stranke, koji je sa grupom stranih novinara i nekolicinom svojih saradnika, britanskih parlamentaraca, posetio sabirne centre za ratne zarobljenike u Omarskoj i zatvor na Manjači.

- Prvo moram da kažem da sam bio vojnik i kao bivši vojnik ono što sam video mogu slobodno da tvrdim da nisu nikakvi koncentracioni logori. Smaram da srpska strana veoma ozbiljno tretira program ratnih zarobljenika i da se pripadnici vojske Sprske Republike BiH ponašaju veoma disciplinovano u ovim poslovima. Očigledno je da srpska strana želi da očuva i poštuje dogovor o prekidu vatre. Međunarodna javnost treba da podrži nastojanje predstavnika srpskog naroda koji se zalažu za mirno rešenje krize u BiH. Ja kao građanin Velike Britanije nisam mogao iz sredstava informisanja kod nas na Zapadu zaključiti suštinu problema u bivšoj jugoslovenskoj republici, rekao je gospodin Ešdaun i dodao da što se tiče štampe, ona bi trebalo da prenese uslove i u drugim logorima.

"Kao što je srpska vlada priznala da su teški uslovi u Omarskoj trebalo bi i vlada u Sarajevu da dozvoli uvid u njihove logore. Međunarodna javnost bi trebalo da izvrši pritisak na muslimansku stranu da pristane na razmenu ratnih zarobljenika i da konačno dopusti da se izvrši uvid u kakvim uslovima žive Srbi zatočeni u logorima koje drže Muslimani na teritorijama koje oni kontrolišu", smatra Pedi Ešdaun. (D. Kecman)

***

DEKLARACIJA O PRIHVATANJU SVIH ZAHTEVA MEĐUNARODNE ZAJEDNICE (Banjaluka, 11. avgusta):
U toku popodnevnog zasedanja Skupština srpske Bosne i Hercegovine u Banjaluci donela je još jednu deklaraciju, koja je upućena Savetu bezbednosti i njegovim stalnim članicama . Americi, Rusiji, Francuskoj, Kini i Velikoj Britaniji - kao i međunarodnoj zajednici, a koja, polazeći od prava naroda na samoopredeljenje i samoorganizovanje, kako je saopšteno danas po podne, odlučuje da srpski narod želi mirnim putem i političkim sredstvima da prestanu međuetnički sukobi u Bosni i Hercegovini.

U ovoj deklaraciji u kojoj se navodi da "sledeći volju srpskog naroda da bude integralni deo međunarodne zajednice, Skupština srpskog naroda u BiH, kao jedini legitimni predstavnik i najviši organ vlasti, u tačci 1. zalaže se za trenutan i bezuslovan prekid rata i postizanje koncenzusa o političkom rešenju krize".

"Sa srpske strane nema smetnji za humanitarne konvoje. Srpska strana je predala aerodrom Sarajevo pod kontrolu UNPROFOR-a, dala pune garancije za kopnene koridore i otvorila sve zatvore za međunarodnu inspekciju, a spremna je i za razmenu zarobljenika po principu "svi za sve". Stoga bilo kakva intervencija u humanitarne svrhe nema opravdanja", kaže se u drugoj tački ove deklaracije, a u trećoj se dodaje da srpski vojnici ne mogu da zamisle sukob sa vojnicima Ebgleske, Francukse, Amerike ili bilo koje druge zemlje starog srpskog saveznika i dodaje da bi međunarodna vojna intervencija na ovim prostorima prerasla u nekontrolisan proces čiji ishod niko ne može da predvidi.

PHOTOMONTAGE: E Che
Zatim se kaže da dolazak bilo kakve druge vojske, osim nepistrasnih snaga UN kao čuvara mira, može da dovede do eskalacije rata i nesagledivih posledica. Greška preranog međunarodnog priznavanja Bosne i Hercegovine ne može da sye ispravi činjenjem nove greške - vojne intervencije - koja bi se pretvorila u vojnu arbitražu i mešanje u međuetnički rat u korist jedne strane.

Srpske vlasti u Bosni i Hercegovini preuzimaju obaveze da prihvate sva humanitarna nastojanja međunarodne zajednice, sa potpunom saradnjom u svim poduhvatima koji nisu u suprotnosti sa opsatnkom srpskog naroda. Sprska strana u BiH traži od Saveta bezbednosti da se objavi šta još srpske vlasti i srpski narod reba da urade da bi se izbegla vojna intervencija i krvoproliće", kaže se na kraju u tačkama 5 i 6 ove danas usvojene deklaracije, koja je posebno, osim adresa svih međunarodnih organizacija, upućena generalnom sekretaru UN Butrosu Galiju, a posebno predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Džordžu Bušu. (D. Kecman)

***

OD EKSPLOZIJE POGINULO ŠEST OSOBA (Banjaluka, 11. avgusta):
Protekle noći u Bosanskoj Gradiški izazvane su 63 različite eksplozije, saopštila je danas stanica javne bezbednosti iz Bosanske Gradiške. Od eksplozije je, prema istom izvoru, poginulo 6, a ranjena su 2 lica. Budući da su stradali pripadnici muslimanske i hrvatske narodnosti, pretpostavlja se da su počinioci građani čiji su srodnici bili žrtve nedavnog naoada hrvatske vojske kod bosanskogradiškog sela Bok Jankovac.

U saopštenju se kaže da je "istraga o tim nedopustivim ponašanjima u toku i da će o njenim rezultatima javnost biti pravovremeno obaveštena".

Istrovremeno se građani, upozoravaju da "niko nema prava da uzima pravdu u svoje ruke" i da će "svaka samovolja pojedinaca i grupa, biti sankcionisana po važećim zakonskim propisima".

***

ŠIPTARI NEĆE U BEOGRAD VEĆ SAMO U LONDON (Priština, 11. avgusta):
Prvaci albanskih političkih partija sa Kosmeta, koji su do juče odbijali razgovore, odnosno pregovore sa predstavnicima Srbije o rešavanju kosmetskog problema, posle jučerašnjen izjave saveznog premijera Milana Panića da će se za nedelju dana održati konferencija o Kosmetu u Beogradu, ostali su zatečeni. Udovoljavanje njihovom uslovu da se razgovori sa Srbima vode u prisustvu međunarodnih faktora u Demokratskom savezu Kosova zasad primaju "kao manevar premijera države koje ne postoji".

Lideri albanskih političkih asocijacija, uključujući i Uniju nezavisnih sindikata Kosova, u svojim izjavama za javnost jasno poručuju premijeru Paniću da u Beograd neće putovati. Sekretar Socijaldemokratske stranke Ibrahim Osmani, inače predsednik Nacionalnog fronta Albanaca iz bivše Jugoslavije i Mustav Garaj, prvi saradnik dr Hajrulaha Goranija, predsednika sindikalne Unije, poručuju da Albanci neće učestvovati na "beogradskim konferencijama koje su u režiji srpskih nacionalista, pošto će se za dvadesetak dana održati konferencija u Londonu".

Dok odbijaju da sednu za pregovarački sto za kojim bi bili i grčku političari, albanski politički čelnici sastali su se iza zatvorenih vrata sa dr Ibrahimom Rugovom, u sedištu njegovog Demokratskog saveza. Kako nam je rekao Enver Maljoku, Rugovin savetnik, zauzet je stav da je za "albanski narod merodavan samo predlog lorda Pitera Karingtona sa kojim je upoznao Miloševića i Ćosića".

- Sa predlogom gospodina Panića - rekao nam je Rugovin savetnik Enver Maljoku - nemaju nikakve veze dr Ibrahim Rugova i dr Salih Beriša, mada je u današnjoj štampi bilo izvesnih špekulacija.

Inače, podsetimo, prištinski list "Bujku" u današnjem izveštaju "Panić u Atini i Tirani", pozivajući se na "Glas Amerike", informiše da je "srpski premijer Milan Panić (iako je reč o jugoslovenskom premijeru) predložio mirovnu konferenciju o Kosovu pod okriljem Evropske zajednice i UN".

Ali, "srpskom premijeru u Albaniji nije bilo lako", piše u izveštaju "Bujkua", jer su ga u "Tirani dočekali demonstranti i građani iz čitave Albanije".

Srpski narod na Kosmetu je predlog premijera Panića, posle sklanjanja blaga iz manastirskih riznica iz Visokog Dečana, Pećke Patrijaršije i Gračanice, shvatio kao dolivanje ulja na vatru. U sinoćnjem komentaru dnevnika Radio Prištine, rečeno je, da Panić nije konsultovao Srbe, već ih je sveo na nivo nacionalne manjine. Voditelj dnevnika je istakao da je premijerovo zalaganje za konferenciju o Kosovu u koliziji sa dosadašnjim izjavama predsednika SR Jugoslavije Dobrice Ćosića i predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Photo: Stock
Predsednik Pokrajinskog odbora SPS dr Jagoš Zelenović nam je rekao da mu "nije poznato da je Milan Panić pozvao albanske lidere na konferenciju o Kosovu, već na razgovore na kojima bi se razrešilo kosmetsko pitanje". Povodom napisa u dnevnoj štampi, istakao je:

- Moguće je da je u pitanju nepreciznost u izražavanju što je česta pojava. Siguran sam da se ne radi ni o kakvim pregovorima, bez obzira što će Grci učestvovati u tim razgovorima.

DR Zelenović je zatim dodao da se beogradskom konferencijom o Kosovu neće internacionalizovati albanski problem do čega je nekome stalo. Jer, kako je rekao, premijer Panić nastupa sa platforme dosadašnjih stavova oficijelne Srbije i Skupštine SRJ kojoj je odgovoran. Udruženje za povratak prognanih i iseljenih Srba "Božur" održalo je konferenciju za novinare na kojoj je predsednik Bogdan Kecman rekao:

- Podržavam predlog gospodina Panića ali samo ako se razgovara o opciji koju zagovaraju predstavnici Srbije i Crne Gore, a ne o nikakvom pomeranju granica. Uostalom gospodin Panić je jasno rekao da će se na toj konferenciji razgovarati samo o ljudskim pravima, odnosno o tome koja su to prava Šiptarima ugrožena. Ali Šiptari, pokazaće vreme, neće prihvatiti taj razgovor. Zna se za šta se zalažu Rugova, Demaći, Suroj... Oni ne priznaju državu u kojoj žive.

Osim političkih partija i udruženjima, ova tema je prisutna i kod naroda. Kod Srba i Crnogoraca je prisutno čvrsto opredeljenje da se može razgovarati o zajedničkom životu, a nikako i pregovarati o "krčmljenju" srpske teritorije. (M. Vujović / M. Laketić)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 13. avgusta 1992. godine

ZAJEDNIČKIM UTICAJEM DO MIRA U BOSNI (Ankara, 12. avgusta):
"Neka se zaustavi rat u Bosni", poručili su danas iz Ankare Milan Panić i Sulejman Demirel, premijeri Jugoslavije i Turske.

- Složili smo se da se odmah ukloni teško naoružanje. Rat u Bosni nije problem između Jugoslavije i Turske, to je svetski problem - rekao je Sulejman Demirel posle jednoipočasovnog razgovora sa jugoslovenskim premijerom.

Ipak, u velikoj dvorani sedišta turske vlade posebno su odjeknule dve izjave Sulejmana Demirela. Turski premijer je predložio novu ulogu Jugoslovenske armije u bosanskom ratu. Po njegovim rečima Jugoslovenska vojska bi trebalo da iskoristi svoj uticaj za razdvajanje zaraćenih strana i razoružavanje paravojnih formacij. Demirel je naglasio da bi vojska to morala da postigne bez ratnih dejstava. Upitan da razjasni kako zamišlja tu novu ulogu Jugoslovenske armije Demirel je odgovorio primerom. "Ako srpski borci pucaju, Jugoslovenska vojska bi svojim nesumnjivim uticajem koji ima kod njih mogla, bez direktnog vojnog mešanja, da ih zaustavi. Premijer nije razjasnio kako vojska da se ponaša u slučaju kada pucaju muslimanski ili hrvatski borci, ali su se svi složili da je predlog za vraćanje na scenu jedne "prokazane armije" u ovakvoj ulozi, rezultat bitne promene u odnosu na dosadašnje stavove.

Još je jače zazvučala Demirelova izjava da "u Bosni i Hercegovini besni građanski rat". Mnogi su to doživeli kao veliki obrt budući da je zvanična Ankara gotovo još jutros tvrdila da je "Srbija izvršila agresiju na Bosnu". Časovi koji slede pokazaće da li je izostavljanje definicije o agresiji u Bosni i insistiranje na pojmu građanskog rata stvarni obrt u stavu zvanične Ankare prema ratu u Bosni i odgovornosti Jugoslavije. Ono što je neosporno jeste da je ova izjava došla u sudbonosnom trenutku, minut pre odluke Ujedinjenih nacija o vojnoj intervenciji u Bosni i Hercegovini, tim pre što je upravo Turska bila jedna od naglasnijih pristalica vojne opcije koju je pravdala potrebom "zaštite muslimanske braće koja su žrtve srpske agresije".

- Predlažem da Turska uputi posrednike koji bi odmah sa mnom otišli u Sarajevo - rekao je MIlan Panić.

Na kratkoj konferenciji za štampu, koju su dva premijera održala posle zvaničnih razgovora, Sulejman Demirel je kategorički rekao da Turska ne šalje oružje u Bosnu.

- Ni Jugoslavija ne šalje oružje - odmah je dodao Milan Panić i zatražio da se na granici prema Bosni odmah rasporede međunardoni posmatrači koji će to i dokazati.

Građanski rat ili agresija: Sulejman Demirel, neodlučan
Photo: www.iisd.ca
Panić je najavio, što je Demirel pozdravio, priznavanje Bosne i Hercegovine u stvarnim republičkim granicama čim se uspostavi mir i tri naroda organizuju vlast. Turska strana, i to je istakao sa posebnim zadovoljstvom, zadovoljna je stavom Panića prema Sandžaku i Kosovu, ističući njegove reči da neće dozvoliti "prebacivanje bosanskog sukoba na te teritorije".

A na aerodromu Esenboa, pored Ankare, jugosovenskog premijera dočekao je Hikmet Četin, ministar inostranih poslova Turske. kako smo saznali, neposredno pred dolazak aviona sa jugoslovenskim premijerom, Četin je turskim novinarima izjavio da će od Panića tražiti energičnu akciju kako bi se prekinuo rat u Bosni i da smatraju da je Jugoslavija odgovorna za ono što se tamo događa. Međutim, u kasnijim razgovorima takvi tonovi se nisu čuli, bar koliko su novinari mogli da saznaju.

Na putu prema Ankari upitali smo jugoslovenskog premijera kako komentariše poslednje izveštaje Saveta bezbednosti o vojnoj opciji u Bosni.

- Ja radim svoj posao, a neka oni rade svoj. Međutim, nelogično je da se vojno mešanje pravda obezbeđivanjem konvoja sa lekovima i humanitarnom pomoći i to sada kada je njihov prelaz mnogo bezbedniji. Svi vojnici od profesije - general Mekenzi, načelnik Pauel i sekretar Čejni, upozorili su da vojna intervencija može samo pogoršati situaciju. To dovoljno govori.

Upitan šta misli o planu koji je Turska ponudila Savetu bezbednosti o ograničenoj vojnoj intervenciji kojom bi se neutralisali srpski položaji oko Sarajeva, premijer je odgovorio da Turci nisu najpoželjniji vojnici na Balkanu i da ne bi želeo da se nađu sa one strane linije prema jugoslovenskoj armiji.

- Jednom su nas pobedili, ne moraju opet da dođu. Daću im ovu pobedu unapred.

Premijer je naglasio da će se potruditi da se u odnosu prem Bosni isključi verski kliše po kome se tamo parvoslavni bore protiv Muslimana.

- To je građanski rat. Islam se tamo ne napada, pa u Bosni ne mora ni da se brani.

Panić je označio i najveći problem u normalizaciji odnosa i priznavanju Hrvatske: "to je Prevlaka".

U toku popodneva počeli su razgovori šefa turske diplomatije Četina i Vladislava Jovanovića, ministra inostranih poslova Jugoslavije. U jugoslovenskoj delegaciji koja prati premijra Panića su i ministar informisanja Miodrag Perišić, Teodor Polić i Džon Skelon, specijalni savetnik, kao i diplomate Bojan Bugarčić i Dragan Marković.

Vidno raspoložen za vreme leta iz Ankare prema Beogradu premijer je komentarisao detalje razgovora u Turskoj.

- Ideja da Jugoslovenska vojska posreduje došla je od turskog premijera.. Vi znate da naša vojska nema dobru reputaciju u svetu. Turci su rekli da će zamoliti Ujedinjene nacije da se mojoj armiji dozvoli posrednička uloga u bosanskom ratu. Bio bih najsrećniji da Savet bezbednosti dozvoli Jugoslovenskoj armiji da se u Bosnu vrati kao vojska mira koja će razdvajati zaraćene strane.

Turski vojnici su nepoželjni, bude mi loše uspomene: Toplica Milan Panić
Photo: blic.rs
Panić je predložio da Turci daju svoje oficire koji bi se pridružili JA kao predstavnici UN. "Rekao sam mu: pošajite oficire, samo nemojte da šaljete vojnike".

Upitan kako tumači turske predloge da pruže svu pomoć u mirovnim naporima kada je koliko juče Ankara pozivala na hitnu vojnu intervenciju, Panić je izjavio: "To je bilo juče. Danas je ovo. Politika je takva."

Premijer je rekao da nije siguran da ima razloga za odlazak u Brisel na mirovnu konferenciju kojoj predsedava lord Karington. Po njegovom sudu tamo se neće ništa dogoditi.

"Ja sam više učinio za mir od svih dosadašnjih konferencija. Lord Karington kome više ni Butros Gali neće da pomogne trebalo je da pozove mene. Ja sam morao da budem njegov asistent, ali me nije zvao. On je pozivao ljude koji su više bili za rat nego za mir."

Kasno sinoć, avion koji na svim putovanjima vozi jugoslovenskog premijera sleteo je na pistu beogradskog aerodroma.

Premijerovi saradnici su potvrdili da se za danas planira odlazak u Sarajevo, "ali nisu završeni svi poslovi oko organizacije tog puta". Panić bi u Sarajevu trebalo da se susretne sa liderima sve tri strane pred njihov odlazak u Brisel. (Nebojša Ćurčić)

***

Milošević: SARADNJA UMESTO PRETNJI
Predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević primio je juče državnog ministra u britanskom Forin ofisu Daglasa Hoga sa saradnicima i predstavnikom generlanog sekretara UN.

Razgovor se odnosio na pripreme za konferenciju o Jugoslaviji i druga aktuelna pitanja rešavanja jugoslovenske krize.

Predsednik Milošević je naglasio da ideja o konferenciji o Jugoslaviji, koja podrazumeva političko angažovanje OUN, ima od početka podršku Republike Srbije i izrazio očekivanje da će ova konferencija, uvažavajući principe međunarodnog prava i načelo ravnopravnosti svih učesnika, imati za cilj miroljubivo i pravedno rešenje krize uz ravnopravno uvažavanje interesa svih jugoslovenskih naroda. Logičan rezultat takvog pristupa je uvažavanje opredeljenja Srbije i Crne Gore da nastave zajednički život u SR Jugoslaviji, koja će se povezivati i blisko sarađivati sa susednim zemljama i Evropskom zajednicom i biti aktivni činilac međunarodne zajednice.

Saradnja, pomoć i uvažavanje činjenica a ne pretnja silom i medijska kampanja su onaj put koji sigurno vodi ka ponovnom uspostavljanju mira i obnovi poverenja i saradnje na dosadašnjem jugoslovenskom prostoru.

Daglas Hog je obavestio o nekim elementima koji se tiču načina rada konferencije i ponovio spremnost britanske vlade da pomogne razrešenju jugoslovenske krize i doprinese uspehu konferencije.

Photo: EPA
U vezi sa pitanjem koje je postavljeno o sumnjama o postojanju koncentracionih logora, Milošević je kategorički odbacio svaku mogućnost njihovog postojanja na teritoriji SR Jugoslavije, uz otvoreni poziv predstavnicima međunarodnih institucija ili organizacija da na teritoriji Srbije lično provere svaku tvrdnju o njihovom postojanju. Milošević je istakao da bi takvi logori, bilo gde se nalazili, morali predstavljati predmet ne samo opšte osude već i najoštrijeg krivičnog kažnjavanja.

U vezi sa ukazivanjem na pojave etničkog čišćenja teritorija na prostorima gde se odvija rat. Milošević je naglasio da Republika Srbija energično osuđuje sve takve pojave i ubraja ih u najteže kriminalne akte kršenja ljudskih prava i sloboda.

U vezi sa pitanjem prisustva na predstojećoj konferenciji o Jugoslaviji u Briselu, koje je pokrenuo Daglas Hog, Slobodan Milošević je naglasio da činjenicu da Jugoslaviju na konferenciji zastupa delegacija SR Jugoslavije nikako ne treba razumeti kao negativan odnos republika prema konferenije već isključivo kao logičan rezultat konstituisanja SR Jugoslavije kao zajedničke države Srbije i Crne Gore.

*Nastavak u petak 8. aprila