Sa zarobljenicima se postupa po zakonu linča

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 9. avgusta 1992. godine

GENOCID NIJE SPONTANI VEĆ PLANIRANI ZLOČIN
U Srpkoj akademiji nauka i umetnosti juče pre podne završen je rad trodnevnog naučnog savetovanja "Ratni zločini genocida 1991-1992" koji su zajednički organizovali SANU i Državna komisija za ratne i zločine genocida.

- Za istorijske zaključke nije potrebna velika istorijska distanca i ovaj skup je to nedvosmisleno pokazao, pored niza drugih dobrih koje je doneo - zaključio je na kraju jučerašnjeg rada akademik Radovan Samardžić, predsednik Odbora SANU za istraživanje genocida nad srpskim narodom i predsedavajući savetovanja. On se istovremeno i upitao: - Šta će od svega ovoga biti? To ne zavisi samo od nas, zavisi i od države koja je do sada pokazala da joj ničija pomoć nije potrebna, pa ni naša.

U jučerašnjem prepodnevnom radu savetovanja, u okviru završnih razmatranja, podneto je više zanimljivih saopštenja. Izdvajamo temu dr Venceslava Glišića iz Instituta za savremenu istoriju - "Uloga međunarodnog faktora u jugoslovenskoj krizi 1991-1992".

"Posle Titove smrti počinju da se javljaju različiti scenariji za raspad Jugoslavije i da se uigravaju ratne igre za izbijanje trećeg svetskog rata, pre svega na Kosovu i Jugoslaviji. Ove su igre izbile u svoj žestini na površinu nakon nestanka blokova", rekao je dr Glišić. On je istakao da je vrlo teško potvrditi tezu da su unutrašnje krize Jugoslavije dovele ovu zemlju do raspada, a da su strane sile samo u tome pomogle i naglasio da je Zapad u jugoslovenskoj krizi koristio protiv nas, do maksimuma, sve međunarodne institucije koje su nas, redom, sve osudile. "Predstoji nam teška borba", zaključio je dr Glišić.

Malo-malo, pa nada mnom izvrše genocid: Radovan Samardžić, vekovna žrtva
Photo: Stock
O oružanim sukobima u Bosni i Hercegovini govorio je dr Nikola Popović, a dr Milan Koljanin o propagandi u oružanom sukobu u Jugoslaviji 1991-1992. O novom projektu stradanja srpskog, crnogorskog i jevrejskog naroda u 20. veku saopštenje je podneo Petar Kačavenda, a muzeološki stručnjaci potpukovnik Dragan Jerković, iz Vojnog muzeja u Beogradu, i Javorka Računica, iz Istorijskog muzeja Vojvodine u Novom Sadu, o predmetima i dokumentima kao dokazima o izvršenim ratnim zločinima i genocidu.

Izuzetno potresno bilo je svedočenje dvojice preživelih svedoka-stradalnika u genocidu nad Srbima u tunelu Bradina i logoru u Čelebiću. Braća Velimir i Vojislav, čije prezime ovde ne objavljujemo jer im se roditelji još uvek nalaze u logoru, pušteni su u razmeni zarobljenika. Svedočili su o brutalnom napadu tri hiljade muslimanskih bojovnika na nekoliko srpskih sela u okolini Bradine iz kojih su svi žitelji odvedeni u logore ili pobijeni, a njihove kuće popaljene.

Profesor dr Rodoljub Etinski, predavač Pravnog fakulteta u Novom Sadu, govorio je o mogućnostima međunoradno-pravnih akcija radi sprečavanja geonocida. On je podsetio da u međunarodnom pravu postoji vrlo ograničena i vrlo mala mogućnost za sprečavanje genocida i pored postojanja Konvencije kojom je stotinak zemalja potpisnica preuzelo obavezu da na svojim teritorijama spreče pojavu genocida i da kazne počinioce takvih radnji. Mogućnost pravne kontrole te konvencije je uvek zakasnela, mada - kada se genocid dogodi - sve zemlje imaju pravo da pozovu počinioce pred Haški sud zbog kršenja obaveze sprečavanja genocida. Zapravo, mogućnosti za preventivnu akciju su minimalne, gotovo nikakve. Prof. dr Etinski je naglasio da genocid nikada nije "spontani zločin", već gotovo uvek planirani zločin.

U zanimljivoj diskusiji bilo je više predloga. Mitropolit zagrebačko-ljubljanski gospodin Jovan predložio je da se sa savetovanja upute pisma Butrosu Galiju i lordu Karingtonu, o toku ovog skupa, temama i rezultatima. Jovan Koprivica je predložio da se sukobi u BiH definišu kao "rat između jednog naroda podeljenog u tri vere". Lekar VMA dr Zoran Stanković je predložio da se ne prihvati ugovor o razmeni svi za sve, odnosno da se ratnim zločincima ne dozvoli da odu, "bez obzira ko je i kako potpisao takav sporazum". Batrić Jovanović predlaže, pored ostalog, savetovanje o informisanju o srpskoj istini.

Kada izađemo odavde ne smemo reći "istina je naša, mi smo nebeski narod", već istinu treba dokazivati svima, pred svetom - rekao je u završnoj reči dr Milan Bulajić, sekretar Državne komisije za ratne i zločine genocida. - Podržavam Panića u radu za ukidanje sankcija, ali mi ne smemo zaborraviti ni istoriju, niti se možemo izvinjavati za ono što nismo učinili. U suprotnom, ostaćemo odgovorni za sve, od Vukovara do Mostara, za šta - objektivno - nismo odgovorni. (Danica Đurđević)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 10. avgusta 1992. godine

TEŠKO PREGOVARANJE U SAVETU BEZBEDNOSTI (Njujork, 9. avgusta):
Događaji u Bosni i Hercegovini i danas su najveća tema dana u američkoj javosti. Gotovo neprekidno emitovanje snimaka iz koncentracionih logora podiže temperaturu. Jednostrano informisanje doprinosi stvaranju antisrpskih raspoloženja, jer i pored povremenih vesti da logori ne postoje i na muslimanskoj i hrvatskoj strani, osnovni akcenat se svesno usmerava ka tvrdnjama da je krivica Srba najveća. Otuda i neumereni zahtevi pojedinih komentatora i političara da treba bombardovati srpske položaje oko Sarajeva pa sve do traženja da SAD i međunarodna zajednica upute ultimatum Srbiji.

U jutrošnjem "Njujork tajmsu" komentator Lesli Gelb traži da se Muslimanima dostavi oružje, trupama opkoli Srbija i zapreti bombardovanjem vojnih ciljeva u Srbiji. Javnost je do te mere potpaljena propagandom da se čak objavljuju i snimanja javnog mnjenja iz kojih se vidi da su ispitani građani podelili po pola, kada je postavljeno pitanje da li treba vojno intervenisati u bosanskohercegovačkom sukobu - protiv Srba, naravno. Samo pre nekoliko dana, pre reportaža o logorima, većina je bila protiv.

Srećom, kada je reč o ozbiljnoj diplomatiji, stvari nisu ni izdaleka tako jednostavne. U Savetu bezbednosti već treći dan traju intezivna i teška pregovaranja o američkoj inicijativi da se donese rezolucija kojom bi se odobrila upotreba sile za zaštitu konvoja koji dostavljaju humanitarnu pomoć. Saglasnost o dometu ovog dokumenta nije još postignuta ni sa dva najbliža saveznika SAD - Francuskom i Britanijom.

Photo: wikimedia.org
Pregovori su iza zatvorenih vrata, ali se jutros može saznati da se, u ovom trenutku, neslaganja ispoljavaju u tri pravca. Američka polazna pozicija je da se od Saveta bezbednosti traži široko odobrenje za momentalnu upotrebu sile u zaštiti humanitarnih konvoja. Britanija i Francuska su više raspoložene da se takvo ovlašćenje traži, ali da proces bude oprezno izgradiran, tako da se počne samo sa lakom vojnom zaštitom konvoja koju bi obezbeđivale snage UNPROFOR-a.

Saznaje se da generalni sekretar UN Butros Gali nije pristalica ni ove, blaže varijante. On je u principu protiv mešanja Ujedinjenih nacija u balkanski sukob i ističe da plavi šlemovi ne mogu istovremeno biti čuvari mira i snaga koja nameće mir silom.

Od američkih diplomata se može čuti da će se razlike između tri zapadne stalne članice Saveta bezbednosti verovatno uskoro uskladiti na nekoj kompromisnoj sredini. Međutim, od velikog je značaja na kojoj tački će biti izvučena linija kompromisa jer ona određuje domet daljih, eeventualnih vojnih angažovanja.

Stručnjaci ukazuju da početni američki zahtev u kome se govori o primeni "svih raspoloživih sredstava" potseća na formulacije upotrebljene u pripremi rata u Zalivu a zapadni saveznici ne bi želeli da se izvlače takvi zaključci. Zato insistiraju na veoma preciznim formulacijama ograničavanja vojne intervencije, bez ikakvih uopštavanja. Objašnjenje Vašingtona je, kako saznajemo, da bi ovakva "snažnije formulisana" rezolucija imala više značaj preventivnog poteza, kojim bi se zaplašile srpske snage u Bosni i privolele da omoguće neometan prolaz konvoja. Znači, govore oni, više bi bila reč o pretnji nego što bi se sila stvarno upotrebila.

Diplomati koji misle drugačije objašnjavaju da je to, možda i tačno, ali da jednom potpisana "blanko menica" o upotrebi sile može kasnije da dovede do krupnih i nekontrolisanih posledica. Juče je bilo uzbeđenja na temu da li bi takva rezolucija omogućila pojedinim grupama zemalja da, pozivajući se na ovakav dokumenat organizuju koalicije izvan Ujedinjenih nacija i umešaju se u građanski rat. Bilo je to, na neki način reagovanje na nagoveštaje iz pojedinih muslimanskih zemalja da su spremne da pruže vojnu podršku Izetbegoviću.

Predsednik Buš je to indirektno demantovao na jučerašnjoj konferenciji za štampu odgovarajući negativno na pitanje da li je tačno da je postignut sporazum da NATO obezbedi vazdušnu podršku, a zapadnoevropska unija kopnene snage za eventualnu intervenciju i zaštitu konvoja. On je objasnio da te informacije nisu tačne i više pura naglasio da sve što se čini mora da ide isključivo kroz Ujedinjene nacije. Isto tako, na pitanje novinara kako reaguje na predlog gospođe Tačer da se bosanskim Muslimanima da oružje, reagovao je oapskom da u tom regionu i inače ima mnogo oružja i da cilj međunarodne zajednice nije proširivanje sukoba već smirivanje i da zato nije pristalica ideje da se daje oružje.

Nešto više svetla u taj problem uneo je sinoć predsednik Buš na svojoj trećoj po redu (u tri poslednja dana) konferenciji za štampu. Objasnio je da, iako se upotreba sile ne isključuje i sve opcije ostaju otvorene, to nikako nije prioritetno pitanje niti američki cilj i da međunarodna zajednica raspolaže mnogim načinima da doprinese rešavanju spora. Vojna sila je samo jedna od tih mogućnosti i primeniće se samo u krajnjoj nuždi i to isključivo u okviru organiozovane akcije Ujedinjenih nacija za zaštitu konvoja koji dostavljaju humanitarnu pomoć. (Dušan Pešić)

***

DA LI JE POTREBNA VOJNA INTERVENCIJA U BOSNI? (Njujork, 9. avgusta):
U začuđujuće velikom broju programa koje su američke televizijske stanice danas posvetile zbivanjima u Bosni i Hercegovini, posebnu pažnju privlači veoma gledana emisija "Ove nedelje sa Dejvidom Brinklijem", u kojoj su odvojeno intervjuisani jugoslovenski premijer Milan Panić, bivši britanski premijer Margaret Tačer (koja poslednjih dana nastupa sa tezom da treba bombardovati Srbiju) i predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost, general Bret Skokroft.

Brinkli je prvo razgovarao sa Panićem i postavio mu pitanje: šta se može učiniti u Bosni? Premijer je objasnio da je on premijer jugoslovenske vlade i da ne može odlučivati o tome šta će se raditi u drugoj državi, jer je BiH međunarodno priznata. Prema toj činjenici treba usklađivati i zahteve i odgovornosti, istakao je on. Što se Jugoslavije tiče, kaže Panić, mi smo najodlučnije protiv koncentracionih logora i na našoj teritoriji ih nema i neće ih ni biti.

Kada je reč o Bosni, ono što on može da učini i što stalno čini jeste maksimalni napor da se uspostavi mir, jer je to najbitnije. zatim, nastavlja Panić, ukazujemo podršku inicijativi da se omogući dostup predstavnicima Crvenog krsta u sve logore i da se obezbedi međunarodna inspekcija.

Brankli je upitao da li je premijer o svemu ovome razgovarao proteklih dana sa predsednikom Slobodanom Miloševićem. Panić kaže da nije jer je predsednik na odmoru. Voditelj je onda izneo mišljenje da je predsednik Milošević podsticao osnivanje koncentracionih logora.

Panić je kategorički odgovorio da, kada bi to bilo tačno on bi Miloševića poslao u zatvor, ali da zna i da veruje da to nije tačno.

Sledeći Brinklijev sagovornik bila je bivši britanski premijer Margaret Tačer. Njen nedavno objavljeni članak u "Njujork tajmsu", u kome otvoreno poziva na bombardovanje vojnih ciljeva u Srbiji, izazvao je velika uzbuđenja u ovdašnjoj javnosti i postao krilatica svih "jastrebova" koji traže od predsednika Buša odlučniju akcijuNeshvatljivo je i neobjašnjivo sa kakvom mržnjom i predrasudama, za koje ne nudi nikakve dokaze, sa nedostatkom svakog ukusa i mere, nekadašnja "Gvozdena ledi" govori o Srbima, poredeći ih sa Hitlerom i Staljinom. Mnogi komentatori vide u ovome želju zaboravljenog političara da po svaku cenu skrene na sebe pažnju publike.

Jugoslavija se ne meša u rat u kojem učestvuje: Milan Panić, faktor nemešanja
Photo: blic.rs
Njena osnovna u pomenutoj televizijskoj emisiji izneta teza jeste da nije dovoljno što se predsednik Buš zalaže za obezbeđivanje humanitarne pomoći i da akcija prema Srbiji treba da bude mnogo energičnija. Ona traži da SAD daju bosanskim Muslimanima oružje za borbu protiv Srba. Zatim smatra da treba stvoriti vojnu koaliciju, angažovati snage NATO i zapadnoevropske unije, napasti srpske položaje u Bosni i onda bombardovati sve mostove na srpsko-bosanskoj granici pa i ciljeve u Srbiji, koja je po njenom mišljenju agresor.

Posle ovog patetičnog, mržnjom ispunjenog nastupa gospođe Tačer, Dejvid Brinkli je intervjuisao predsednikovog savetnika za nacionalnu bezbednost Breta Skokrofta, jednog od najbližih i najuticajnijih Bušovih saradnika. On se učtivo, blago, distancirao od ekstremnih stavova Margaret Tačer, ukazujući da Sjedinjene Države ne žele širenje sukoba do čega bi došlo kada bi se bosanskim Muslimanima dalo oružje, već da treba radtiti na smirivanju.

Odredio je osnovne ciljeve američke politike u ovom trenutku. Prvo, da Savet bezbednosti usvoji rezoluciju kojom bi se odobrilo korišćenje svih raspoloživih sredstava za obezbeđivanje dostavljanja humanitarne pomoći. Drugo stezanje do kraja obruča ekonomskih sankcija prema Srbiji i da se na taj način postigne da Beograd prestane sa podrškom srpskim snagama u Bosni. Trećem iskoristiti maksimalno diplomatsku mogućnost koju pruža konferencija o Jugoslaviji u Londonu krajem meseca.

Na pitanje zašto Amerika okleva sa primenom vojne sile, što nije činila kada je bio u pitanju Irak, Skokroft odgovara da je situacija bitno različita. U Zalivu je bio klasičan slučaj agresije jedne zemlje na drugu. Na prostorima bivše Jugoslavije, nastavlja Skokroft, imamo slučaj raspadanja jedne države iz čega je proistekao sukob koji nosi obeležja građanskog rata, bez obzira na to što je u međuvremenu došlo do međunarodnog priznavanja nekih republika. Problem je izuzetno komplikovan jer, kako se vidi, sadrži i elemente unutrašnjeg i međunarodnog sukoba.

Brinkli je insistirao na odgovoru: da li formulacija u predlogu rezolucije "upotreba svih raspoloživih sredstava" za zaštitu dostavljanja humanitarne pomoći, za koju se zalaže Vašington, može u nekom sklopu okolnosti da znači bombardovanje srpskih položaja oko Sarajeva, pa i vojnih ciljeva u Srbiji?

Skokroft očigledno nije želeo da bude kategoričan i rekao je da se ne mogu predvideti, niti isključiti sve situacije do kojih može da dođe i koje će određivati kakva je akcija potrebna. To može da znači i bombardovanja, ali to, po njegovoj oceni, nikada nije prioritetni cilj američke politike. Ono što SAD žele jeste dostavljanje humanitarne pomoći i to se mora ostvariti.

Ako se uporedi jutrošnja izjava zamenika državnog sekretara Iglbergera sa ovim Skokroftovim objašnjenjima, stiče se utisak da ima izvesnih razlika u nijansama i da je, možda, savetnik za bezbednost skloniji dopuštanju mogućnosti i šireg angažovanja vojne sile, ako se za to ukaže potreba, nego što je npr. slučaj sa stručnjacima u Stejt departmentu u Pentagonu.

Zato je i razumljivo što se u Ujedinjenim nacijama podvlači da formulacija u budućoj rezoluciji "upotreba svih raspoloživih sredstava", kako je predlažu SAD, daje suviše široke mogućnosti tumačenja i da, zbog toga, jezik dokumenata Saveta bezbednosti, kada se usvoji, treba da bude mnogo precizniji, sa jasno određenim granicama do kojih se može ići u eventualnoj primeni vojne sile. (D. Pešić)

***

PORUKA SVETOJ STOLICI: "BOSNA NIJE IRAK" (Rim, 9. avgusta):
Pritisak Vatikana na Ujedinjene nacije da uvlačenjem snaga NATO i zapadnoevropske unije u bosanski konflikt međunarodnu organizaciju pretvore u instrument rata nailazi na otpore u današnjoj italijanskoj štampi. U tri komentara u dva najuglednija italijanska lista - "Republici" i "Korijere dela sera" u samo jednom danu - poručuje se Svetoj stolici da "Bosna nije Irak", kao da ni Vatikan nije "svetski policajac u službi Bušovog novog poretka".

Komentator lista "Republika" pita se kada je to crkva počela da preporučuje upotrebu sile u međunarodnim konfliktima i dodaje da izjašnjavanje za takvu akciju "nije lako ni za svetsku organizaciju, a kamoli zapadnoevropske zemlje".

Prema oceni "Republike", organizovanost snaga Zapadnoevropske unije isključuje mogućnost ozbiljnijeg evropskog angažovanja u bivšoj SFRJ, što pokazuje i dosadašnji način rešavanja jugoslovenskog pitanja.

***

Samo da rata ne bude: Dobrica Ćosić, hipik
Photo: Dragan Kujundžić
ZA HITAN PRESTANAKA RATA U BIH
Predsednik savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosić primio je juče članove parlamenta Velike Britanije gospodu Pedija Ešdauna, lidera Liberalno-demokratske stranke, ser Rasela Džonsona, portparola za spoljen poslove te stranke, kao i britanskog političara Džona Kenedija. U srdačnom i prijateljskom razgovoru, predsednik Ćosić dao je iscrpne odgovore na konkretna pitanja gostiju, pre svega o ratu u Bosni i Hercegovini kao i o situaciji u Saveznoj republici Jugoslaviji, posebno na Kosovu i Metohiji.

Predsednik SRJ Dobrica Ćosić primio je juče i predsednika Spoljnopolitičkog odbora u paralmentu Ruske Federacije profesora dr Jevgenija Ambarcunova, koji se nalazi u poseti našoj zemlji kao gost SANU. U razgovoru su učestvovali i dr Oleg Rumjancev, član Vrhovnog sovjeta i predsednik Socijaldemokrtske partije Rusije, dr Oleg Džiza, naučni saradnik moskovskog Instituta za međunarodna politička istraživanja i mabasador Ruske Federacije u Beogradu Genadij Serafimovič Šikin.

Glavni predmet razgovora bile su aktivnosti koje se preduzimaju za hitan prestanak rata u Bosni i Hercegovini i nalaženje trajnog političkog rešenja putem sporazuma tri konstitutivna naroda u toj državi.

***

KAKO KAZNITI SRBE (Beč, 9. avgusta):
Kako kazniti Srbe u BiH, pitanje je koje ovih vrelih avgustovskih dana zaokuplja pažnju bečkih političara i austrijske javnosti. Nude se različiti odgovori među kojima prednjači zaključak da se taj zadatak mora obaviti silom. Najsvežiji scenario za rešavanje bosanske krize nudi dnevni bečki "Kurir" i to uz zahtev da se nešto mora učiniti, jer "vremena za čekanje više nema".

"Bosanski Srbi pod vođstvom komandanta koncentracionih logora Radovana Karadžića, moraju odmah biti isključeni iz svih pregovora", predlaže "Kurir". "Za pregovarački sto ih treba pozvati tek kada prestanu sa agresijom, kršenjem primirja i izaberu novo, prihvatljivo rukovodstvo. Do tog trenutka mora biti ukinut embargo na prodaju oružja bosanskim Muslimanima što će ovima obezbediti mogućnost da se sami odbrane. istovremeno, treba pokrenuti akciju za slanje međunarodnih trupa koje će obezbediti pristizanje humanitarne pomoći. Moguće bi bilo, smatra austrijski list, stranom vojnom akcijom iz vazduha onesposobiti srpsku artiljeriju."

Pošto je tako očitao lekciju celom svetu, posebno Ujedinjenim nacijama i Evropskoj zajednici, o tome kako treba rešavati jugoslovensku krizu, bečki "Kurir" se malo bavi i proricanjem budućnosti. Ocena je ovog bulevarskog lista, čije rotacione mašine pokreće nemački kapital, da ni jedno drugo rešenje osim gore pomenutog u Bosni nije moguće.

"Ukoliko, na primer, Srbi i Hrvati podele Bosnu", piše ovaj list, "Muslimani će otpočeti partizanski rat u kome će imati bezrezervnu pomoć islamskih zemalja na čelu sa Turskom".

"Kurir" se danas posebno okomio na predsednika jugoslovenske vlade Milana Panića. Za nejga kaže da je "šarlatan koji pokušava da prevari ceo svet svojim navodnim mirovnim inicijativama". Prve međunarodne akcije Milana Panića su verovatno i razlog velikog nezadovoljstva koje na svojim stranicama beleži "Kurir". Još od izbora Milana Panića za premijera ovaj austrijski list - ali i drugi austrijski mediji - dočekali su ga sa neskrivenim neprijateljstvom, a u tom stilu su tumačeni i komentarisani svi Panićevi potezi. Zlurade primedbe su čak išle i dotle da se podsmešljivo i o tome kako novi jugoslovenski premijer ne zna dobro ni srpski ni engleski jezik.

Pokušavajući da na svaki način održe trenutno visoku temperaturu u raspravama o krizi na Balkanu, austrijski mediji koriste i pomoć Nemačke. tako su ovde veliki publicitet dobili nemački kancelar Helmut Kol i njegov bivši ministar inostranih poslova Hans Ditrih Genšer. Istupanja dvojice američkih političara na ovdašnjem radiju i televiziji pokazuju, međutim, da i u njihovim viđenjima puteva za rešavanje krize ima popriličnih razlika.

Nemački kancelar je tako i dalje glasni zagovornik vojne intervencije na Balkanu i zavođenja "reda i mira" silom. Njegov dugogodišnji šef diplomatije Genšer kao penzioner izgleda da je izgubio deo svoje odlučnosti i ratobornosti s kojima je nastupao u obračunu sa bivšom jugoslovenskom federacijom. Genšer je sada odlučno protiv strane vojne intervencije na prostorima bivše Jugoslavije. Umesto sile, Genšer predlaže da se do kraja pooštre sankcije protiv Srbije i Crne Gore. Po njegovom mišljenju sankcije su već počele da daju pozitivne rezultate i njihovo striktno poštovanje sigurno bi, kako kaže Genšer, "zaustavilo srpsku vojnu mašineriju". (Žarko Rakić)

***

OBILAZAK LOGORA U BIH (Ženeva, 9. avgusta):
Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC) danas je sastavio program poseta logorima u Bosni koje drže Srbi, javlja agencija Rojter pozivajući se na izjavu predstavnika Međunarodnoh komiteta (ICRC) Pjera Gotijera.

Photo: Stock
Delegacija (UCRC) koja će doći u Jugoslaviju upravo radi na razradi plana koje bi logore trebalo posetiti, s obzirom da predstavnici (ICRC) žele da vide, lično porazgovaraju sa zatvorenicima i obiđu sve delove logora.

Gotijer je juče pozdravio odluku radovana Karadžića, lidera Srba u Bosni i Hercegovini, da oslobodi sve pritvorene starije od šezdeset godina.

***

MUSLIMANI ZATRLI BRADINU
Srpska novinska agencija SRNA javlja da je, deportacijom više stotina žena, dece i staraca srpsko naselje Bradina u Hercegovini kod Konjica, definitivno zatrpalo od strane Muslimana iz susednog sela Repovci.

Deportovani su, po navodima SRNA, u Bradini bili zatočeni još od 13. jula i to u osnovnoj školi "Zvonimir Beliša Nono", u kojoj su jedino još ostali jedna osamdesetogodišnja starica i tri mentalno retardirane osobe.

Nakon masakra nad velikim brojem stanovnika, odvođenja u logore, ili raseljavanja preživelih, Muslimani su naziv mesta Bradina promenili u Donje Repovce, a iznad popaljenih srpskih domova isturili zelene zastave sa polumesecom, navodi SRNA.

SRNA navodi i to da je prilikom deportacije žitelja Bradine Brišo Škojo na zverski način izmasakrirao Bosiljku Kuljanin, a da je batinama podlegao i 86-godišnji Milan Kuljanin.

Redžo Ljevo je poklao četvoro ljudi iz porodice Đorđić, čime se broj ubijenih civila i Bradini popeo na 80, navodi SRNA, dodajući da cifra nije konačna, jer meštani Bradine umiru i u koncentracionom logoru u Čelebićima.

U Gacku se nalazi oko 100 starijih žen i muškaraca iz sela Bogodol i Goranci sa desne obale Neretve, koje su komšije Hrvati u poslednji čas spasili od ustaškog noža - Hrvata sa Širokog Brijega i Muslimana sa Bune, javlja SRNA.

SRNA prensoi i svedočenje Stojana Matkovića iz Bogodola, prema kome su se Srbi odazvali pozivu komšije Hrvata Icka Knezovića iz Goranaca da se svi okupe isprd pravoslavne crkve Svetog Petra u Bogodolu, gde će doći dva autobusa da ih sele.

Srbi su odvezeni prema Mostaru, gde su ih, kod "Veležovog" stadiona, izveli iz autobusa i postrojili, pa izdvojili osam muškaraca i jednu ženu i odveli u zatvor, prenosi SRNA kazivanje Matkovića. Ostali su, navodi SRNA, odvezeni prema Raštanima i Podveležju, gde su bili hrvatski položaji, i ostavljeni da se sami snalaze.

***

SA ZAROBLJENICIMA SE POSTUPA PO ZAKONU
U izveštajima vodećih svetskih agencija o zbivanjima na bosansko-hercegovačkom prostoru proteklih dana, glavna tema su bili koncentracioni logori. Domaća i svetska javnost bila je zbunjena i uplašena i samom pomišlju da su se na balkanske prostore, vratili "logori smrti", tvorevine od kojih se još i danas civilizacija stidi.

Grupa domaćih i stranih novinara, koja je obišla sedam mesta u Bosni, za koje su muslimanske vlasti u Sarajevu tvrdile da su pretvorene u konc-logore, uverila se da takvi logori ne postoje ali da postoje istražni centri i logori ratnih zarobljenika, o kojima se u javnosti do sada malo znalo. Srpske vlasti u BiH, poričući postojanje koncentracionih logora na teritorijama koje se nalaze pod njihovom kontrolom, saopštile su da na prostoru Srpske Republike BiH postoji 13 zarobljeničkih logora u kojima se nalazi 8.251 lice.

I u istražnom centru u Omarskoj, u sabirnom centru u Trnopolju kao i zarobljeničkom logoru na Manjači novinarima je saopšteno da se prema svim zarobljenicima postupa u skladu sa zakonom i međunarodnim pravom. Mada se te izjave, ne mogu uzimati bez rezerve, i sami zarobljenici su ponavljali da imaju korektan tretman. Međutim, s obzirom da u bosansko-hercegovačkom ratu, niko ne može da pouzdano kaže da je jedna ili druga strana potpuno čista, jasno je da ima propusta. O tome svedoče i izjave lokalnih srpskih vlasti u Prijedoru, koje napominju da je na početku ratnih sukoba u ovoj opštini uhapšeno 500 ljudi za koje se posle tri dana utvrdilo da su greškom zarobljeni.

Photo: Stock
Na svim mestima gde se trenutno nalaze pripadnici muslimanskih i hrvatskih paravojnih formacija, srpske vlasti su upozoravale, posebno strane novinare, da tu mogu slobodno da snimaju i razgovaraju sa zarobljenicima i da nemaju ništa da kriju od javnosti. Ali, takva mogućnost ne postoji na mestima gde se, kako se zvanično tvrdi, nalazi više od 40.000 Srba, koji su izloženi mučenju i maltretiranju. U te logore do sada nisu mogli da dođu ni novinari ni predstavnici međunarodnih humanitarnih organizacija.

U upravnoj zgradi rudnika železne rude u Omarskoj dvadesetak kilometara od Prijedora trenutno se nalazi 175 osoba. Iz ovoga istražnog centra do sada je upućeno na Manjaču u zarobljenički logor 1.250 lica, a 1.405, za koje se tokom istrage utvrdilo da nisu krivi, prebačeno je u sabirni centar otvorenog tipa u Trnopolje.

Niko od zarobljenika, ni na jednom mestu, nije mogao da potvrdi da se radi o koncentracionom logoru, a i novinari nisu videli ništa što bi se moglo nazvati takvim imenom. U Trnopolju uslovi smeštaja su loši, nema dovoljno vode i lekova. Za razliku od Trnopolja i Omarske na Manjači zarobljenici imaju radnu obavezu ali su njihovi uslovi smeštaja nešto bolji. Smešteni su u paviljonima, ponašaju se po pravilima koja važe za ratne zarobljenike, imaju svoje poverenike, lekarsku zaštitu, sami pripremaju i kuvaju hranu, omogućen im je kontakt sa porodicama preko Crvenog krsta.

Na ovom mestu, na koje su još od početka rata u Hrvatskoj dovođeni ratni zarobljenici, trenutno se nalazi oko tri i po hiljade ljudi. Među njima su i strani plaćenici o kojima, kako kažu međunarodni propisi, vlasti nisu obavezne da se brinu.

Najavljujući skoro gašenje istražnog centra u Omarskoj, Simo Drljača, načelnik Stanice javne bezbednosti u Prijedoru je rekao da o svakom zarobljeniku postoji uredna dokumentacija i da bez obzira što se za neke utvrdilo da su počinili zločine nije bilo prekog suda. Svi su posle istrage predavani vojnim vlastima. Komandant zarobljeničkog logora na Manjači je rekao da je do sada u logoru umrlo prirodnom smrću pet ljudi, o čemu takođe postzoji uredna medicinska dokumentacija.

Pukovnik Milutin Vukelić iz Prvog krajiškog korpusa je potvrdio da je nedavno iz logora Manjača pušteno 106 zarobljenika koji su "počinili manja zla". Vukelić je naglasio da su sačinjeni spiskovi i da će za koji dan biti otpuštene još 93 osobe, uglavnom one koje boluju od nekih akutnih bolesti. (N. Trklja)

*Nastavak u petak 25. marta