Scenario državnog udara

image

Pre osam godina, u proleće 2003, Vojislav Koštunica izgovarao je iste rečenice kao danas; tvrdio je da se protiv njega vodi državna kampanja, da je u pitanju politički obračun, da ne dolazi u obzir da se pojavi na informativnom razgovoru, da ubistvo Đinđića nema političku već kriminalnu pozadinu, da je Vlada Srbije kriva za ubistvo svog premijera. Iz bogate medijske arhive, čitaoce e-novina u nekoliko nastavaka podsetićemo na dramatično vreme nakon ubistva premijera Zorana Đinđića...

Sam protiv svih: Zoran Đinđić u Skupštini Srbije, početkom 2003. godine
Photo: Stock

NEMA NEDODIRLJIVIH (Blic, 12.04.2003; Autor: N. M. Jovanović)

Ministar policije Dušan Mihajlović upozorio je političare da prestanu da svojim izjavama ometaju istragu i borbu protiv organizovanog kriminala. On je pozvao političke radnike da sve informacije proslede nadležnim organima, i rekao da će, ukoliko nastave sa vođenjem javnih istraga, po odredbama o vanrednom stanju „biti privedeni i zadržani kako ne bi dalje ometali istragu“.

Istraga se ne vodi da bi se utvrdilo ko se s kim viđao ili kupao, pio viski, već da se utvrdi ko je učestvovao u pripremi ili izvršenju bilo kog krivičnog dela“, objasnio je Mihajlović. Potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović, ranije je, kako prenose mediji, izjavio da je „čuo da su se neki ljudi iz Vlade Srbije viđali sa Miloradom Lukovićem Legijom, kao i drugim članovima zemunskog klana“. Čović je juče za „Blic“ rekao da je Mihajlovićeva izjava „interesantna i prihvatljiva“.

- Zato sam ga odmah pozvao i pitao da li je na mene mislio. Rekao mi je da nije. Spadam u grupu ljudi koji imaju čistu savest i zato sam svima koji su dobornamerni na raspolaganju. Znam da nije moje da se mešam u istragu i zato i ne spominjem imena. Nisam ja policija, kao što to nije ni bilo ko drugi - rekao je Čović. On je naglasio da je na raspolaganju policiji ukoliko želi da ga sasluša ili čak privede, „pa makar to bilo i u disciplinske svrhe vanrednog stanja“.

- Međutim, isto tako nije moje ni da se pravim naivan i to i ne radim, a to očekujem i od drugih. Imam poverenja da će ovaj posao biti doveden do kraja i da ćemo svi zajedno videti još više rezultata od onih koje je najavio ministar, u smislu da niko nije zaštićen i da nema nedodirljivih - rekao je Čović. On je zaključio da nema razloga za „dizanje tolike prašine i trošenje energije na međusobna politička prepucavanja“. - Drago mi je da Mihajlović misli isto kao i ja, odnosno da istraga mora da se sprovede do kraja. U tom delu ga potpuno podržavam - rekao je Čović.

Potpredsednik DSS Dragan Maršićanin smatra da nema potrebe da se posebno osvrće na izjavu ministra policije. Mihajlović je ocenio da su optužbe o povezanosti potpredsednika Vlade Srbije Čedomira Jovanovića sa zemunskim klanom, koje je delom izneo i Maršićanin, „laži usmerene na zamenu teza i ometanje istrage“. - Za mene je to završena priča i nemam šta da dodam. Sve sam rekao, a Mihajlović neka radi ono što misli da treba - rekao je Maršićanin za „Blic“.

Lider LSV Nenad Čanak za naš list ocenjuje da se političari neodgovorno odnose prema činjenici da je u zemlji vanredno stanje. - Vanredno stanje se uvodi da bi se postigli neki ciljevi - a to su rasvetljavanje atentata na premijera Đinđića i borba protiv organizovanog kriminala. Sve ono što se sada priča, a služi za diskvalifikacije trebalo bi strogo kažnjavati. Niko nema pravo da insinuira i otežava istragu - smatra Čanak i podržava stav srpskog ministra policije. Lider LSV smatra da je „nedopustivo uvođenje priča iz policijske istrage u politiku“. - Trenutno postoji povezivanje politike i kriminala, ali tako što se pokušava da se umanji značaj toga pričama o tome gde se ko s kim viđao i pio viski. To uopšte nije pitanje, već ko je sa kim delio pare - rekao je Čanak.

Predsednik Političkog saveta DHSS Milan St. Protić ističe za „Blic“ da podržava apel ministra policije.

- Stranačka pitanja ne mogu da u ovakvim trenucima igraju važnu ulogu. DSS celu ovu situaciju sve više koristi da bi opstao na političkoj sceni. S druge strane, u DOS ne postoji niko ko bi borbu protiv kriminala koristio za političke obračune. Stranke DOS su to dokazale više puta, ali to očigledno nije jasno nekim strankama i liderima - rekao je Protić. On ističe da ga ne iznenađuje činjenica da je policija uhapsila Radeta Bulatovića, nekadašnjeg savetnika za bezbednost jugoslovenskog predsednika. - Ne iznenađuje me da je Bulatović povezan sa organizovanim kriminalom. Iznenadio bih se da nije tako - rekao je Protić.

+++

Povodom optužbi predstavnika opozicionih stranaka, a pre svega DSS, na račun Čedomira Jovanovića, na jučerašnjem brifingu u Vladi Srbije saopšteno je da DSS pokušajem da konstruiše aferu zapravo izbegava da odgovori na niz pitanja koja istragu o ubistvu premijera Đinđića vode ka ovoj stranci.

Vreme izborne kampanje 2000. godine: Đinđić, Koštunica, Batić, Mićunović
Photo: Stock

Preme navodima iz istrage, o čemu je već govorio ministar policije Dušan Mihajlović, Čedomir Jovanović nije imao nikakve veze sa Dušanom Spasojevićem i Miloradom Lukovićem Legijom. Kako je rečeno, nakon protesta JSO u novembru 2001. godine, u vreme kada je premijer Đinđić bio u SAD, Jovanović je od Dušana Mihajlovića tražio da smeni komandanta „crvenih beretki“ Dušana Maričića Gumara, zbog čega su ga Legija i mnogi drugi iz ove jedinice patološki mrzeli. Prema navodima istrage, i načelnik Generalštaba Vojske SCG Branko Krga obavestio je nadležne da je, nakon objavljivanja Legijinog „otvorenog pisma“ 4. februara, vojna obaveštajna služba dobila informaciju da se sprema ubistvo Jovanovića.

Četvrti opštinski sud u Beogradu saopštio je juče da niko iz vlasti, pa ni sadašnji potpredsednik Vlade Srbije Čedomir Jovanović, „nije uticao na odluku sudija prema okrivljenom Dušanu Spasojeviću“, niti je pokušao da utiče u procesima pokrenutim protiv njega u prvoj polovini 2001. godine. Dodaje se da je tokom postupaka koji su vođeni Spasojević imao kontakt samo sa braniocima i članovima porodice, u skladu sa dozvolom nadležnog sudije, i da „niko osim branilaca i članova porodice, pa ni Jovanović tako nešto nije ni tražio“.

ZAVERA „HAŠKOG BRATSTVA“ (Danas, 12.04.2003; Autori: Aleksandar Roknić, Vuk Z. Cvijić)   

Scenario državnog udara bio je monstruozno zamišljen. Dan nakon atentata na premijera Zorana Đinđića, Beograd je trebalo oblepiti plakatima „Stop Hagu“ i istovremeno pokrenuti „medijsku akciju“ dokazivanja povezanosti pokojnog premijera Đinđića i Vlade sa organizovanim kriminalom. U javnost bi bila puštena priča da je Đinđić ubijen zbog veze sa kriminalom, a za 14. mart bilo je planirano ubistvo još nekih političara. Cilj je bio izazivanje haosa, da bi se kao spasioci pojavili pripadnici JSO i možda još nekih jedinica, koji bi zatim likvidirali vođstvo desetak kriminalnih organizacija. Na RTS bi se iz „egzila“ vratio odbegli Dragoljub Milanović, bivši generalni direktor. Posle toga je bilo planirano formiranje prelazne vlade, koju bi činile „patriotske snage“ - saopštila je preko neformalnih kanala Vlada Srbije početkom nedelje.

Atentat na predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića, prema ovom tumačenju, trebalo je da bude uvod u državni udar, koji je više meseci ranije isplaniralo „haško bratstvo“. Ova tvrdnja daleko prevazilazi ranije izjave čelnika vlasti da su zločinci bivšeg režima i organizovane kriminalne grupe, želeći da izbegnu odgovornost, pokušali da izazovu haos u Srbiji. Najava da iza atentata stoje političke ambicije bilo je i ranije, ali su sada prvi put obelodanjene. „Haško bratstvo“ činili su neki pripadnici Vojske Jugoslavije, oficiri „vukovarske trojke“, pojedinci u MUP i Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO), pripadnici „zemunskog klana“, potom pojedini političari i stranke, kao i privrednici koji su nakon 5. oktobra 2000. godine izgubili poslovne pozicije.

Pod NATO zastavom: Vojislav Koštunica, tadašnji predsednik SRJ, u društvu generalnog sekretara NATO Jap de Hop Shefera
Photo: Stock

Istovremeno, Vlada je nezvanično saopštila da je osumnjičeni za ubistvo premijera zamenik komandanta JSO Zvezdan Jovanović-Zmija priznao da je ubio premijera Zorana Đinđića. Prema tim navodima, Jovanović je priznao da je ubio Đinđića zato što mu je Milorad Luković-Legija poručio da je to jedini način da spase JSO, koju vlast želi da rasformira, a pojedince isporuči Haškom tribunalu. Jovanović je još, navodno, rekao da se ne kaje, ali da nije znao da su u celu „akciju“ umešani i kriminalci, zbog čega mu je jedino žao.

+++

Specijalni rat: Nezvanično je saopšteno da je nakon atentata na premijera Đinđića „zemunski klan“ planirao „specijalni rat“ preko medija i pisama novinama, političarima, ambasadorima, javnim ličnostima i međunarodnim organizacijama, u kojima su veličani patriotski element, Milorad Luković-Legija, „crvene beretke“, a premijer kritikovan i povezivan s kriminalcima. Uhapšeni članovi „zemunskog klana“ potvrdili su da su Milorad Luković-Legija i Dušan Spasojević-Šiptar smatrali da je u pripremnoj fazi za ovu akciju bilo neophodno upoznati javnost sa potrebom promene političkog vrha. Po prvobitnim procenama članova ove kriminalne grupe, period pripreme javnosti trebalo je da traje do proleća, odnosno tri meseca, nakon čega su očekivali eventualne štrajkove radnika, zahteve nekih političkih stranaka za izbore... Planirano je da se u roku od dva meseca pridobiju novinari, bilo kupovinom, bilo zastrašivanjem ili pretnjom, kako bi se obezbedio pristup i plasman u određenim medijima, koji bi im omogućio kreiranje javnog mnjenja.

Promena plana u vezi sa dužinom trajanja pripremne faze usledila je posle smene čelnika BIA Andrije Savića i Milorada Bracanovića. Tada vođe „zemunskog klana“ odlučuju da intenziviraju pripremu državnog udara koja je, po novom planu, trebalo da traje mesec do mesec i po dana. Istovremeno bi se intenzivirao i rad na „specijalnom ratu“, a kao dokaz toga policija je u kući Milorada Lukovića-Legije pronašla veliku količinu pripremljenih pisama namenjenih političarima i ambasadorima, kao i više pisama spremljenih za objavljivanje u rubrici „pisma čitalaca“. Navodna pisma čitalaca bila su potpisana izmišljenim imenima, a njihovo objavljivanje u dnevnim i nedeljnim novinama trebalo je da obezbedi Gradiša Katić, glavni urednik Identiteta, saopšteno je nezvanično iz Vlade. Prvo takvo pismo objavljeno je u Identitetu 11. februara ove godine.

+++

Vreme posle Đinđića: Nebojša Čović i Zoran Živković, zamenik premijera i premijer
Photo: Stock

Policajci iza brave: Nakon saznanja da je Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova, posle prikupljenih dokaza donela odluku o hapšenju zemunske bande sa Miloradom Lukovićem-Legijom na čelu, vođe klana odlučuju da ubiju premijera Zorana Đinđića, kako bi posle toga, po utvrđenom scenariju, preuzele vlast. Preko odbeglog osuđenika Dragoljuba Milanovića, bivšeg direktora RTS, osuđenog zbog odgovornosti za pogibiju 16 radnika RTS, kome su utočište u bekstvu, prema navodima policije, obezbedili pripadnici „zemunskog klana“, i Borislava Mikelića, bivšeg premijera Republike Srpske Krajine, planirani državni udar bi dobio političku zaleđinu. Naime, Milanović je u vezu sa radikalskim liderom Vojislavom Šešeljom došao aktivno učestvujući u njegovoj predsedničkoj kampanji. Prema nekim informacijama, na dan ubistva premijera u zgradi RTS su se posle dužeg vremena pojavile „perjanice“ Miloševićevog „novinarstva“. Šešelj je neposredno pred odlazak u Hag podelio novinarima lične beleške o stanju u Srbiji u kojima se poziva na tajne izvore. Prema tim izvorima, Milorad Luković-Legija otrgao se kontroli bivšeg načelnika DB Jovice Stanišića (trenutno u zatvoru) i udružio sa Dušanom Spasojevićem-Šiptarom. U beleškama je navedeno da njih dvojica planiraju da sruše Vladu ne birajući sredstva, Luković zbog straha od Haga, a Spasojević iz kriminalnih razloga. Zanimljivo je da je u beleškama navedeno da „pripadnici JSO pokušavaju da izbegnu odgovornost za zločine“, ali Šešelj nije objašnjavao koji su zločini u pitanju.

Krajem prošle nedelje uhapšen je nekadašnji obaveštajni oficir JSO i zamenik komandanta Milorad Bracanović, koji je u trenutku hapšenja bio visoki funkcioner BIA. Advokati porodica nastradalih članova SPO na Ibarskoj magistrali, kao i predsednik te stranke Vuk Drašković, tvrdili su da je Bracanović zajedno sa svojim komandantom Miloradom Lukovićem rukovodio „akcijom“ na Ibarskoj magistrali. Bracanović je bio i obaveštajni oficir JSO u vreme kada je otet i ubijen Ivan Stambolić, bivši predsednik Predsedništva Srbije. Prema nezvaničnim podacima, koje su objavili pojedini mediji, među petoricom pripadnika JSO koji su ubili Stambolića nalaze se i dvojica koja su prvostepeno osuđena u beogradskom Okružnom sudu kao neposredni počinioci četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali. Reč je o kapetanu Nenadu Bujoševiću i vozaču Nenadu Iliću, koji su jedini pripadnici JSO osuđeni zbog ubistva članova SPO. Karijera Bracanovića nastavljena je i posle 5. oktobra „uzletom“, jer je nakon pobune JSO i demonstriranja sile - kada su 21. novembra 2001. godine blokirali autoput kod Centra Sava - imenovan za zamenika načelnika Resora državne bezbednosti. Prema nekim navodima, jedan od uslova da JSO prekine pobunu bio je, osim smene dotadašnjeg načelnika RDB Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića, baš imenovanje Bracanovića. Tada je za načelnika postavljen profesor Andreja Savić, koji je takođe krajem prošle nedelje razrešen dužnosti pomoćnika ministra unutrašnjih poslova i „raspoređen na novu dužnost“. Savić i Bracanović su smenjeni sa čela RDB krajem februara ove godine.

+++

Advokati – kriminalci: Među uhapšenima prošle nedelje našla su se i trojica advokata - Slobodan Milivojević, Miodrag Gligorijević i Nikola Đogunović, koje je MUP Srbije osumnjičio da su prekoračili ovlašćenja branilaca. Za vođe „zemunskog klana“ bili su zaduženi Gligorijević, koji ih je branio u slučajevima težih krivičnih dela, i Milivojević, koji ih je branio u slučajevima lakših krivičnih dela, dok je Đogunović branio ostale pripadnike klana, uglavnom u parnicama i za drogu. Gligorijević je zastupao Dejana Milenkovića-Bagzija nakon neuspelog atentata na premijera Đinđića kod novobeogradske hale Limes. On je tada preneo reči svog klijenta - da ga progone, jer može da posvedoči o „vezama vrha vlasti sa Ljubišom Buhom-Čumetom“. Milivojević je zastupao Nenada Ilića, prvostepeno osuđenog kao neposrednog počinioca četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, a zastupao je i Milorada Lukovića u slučaju povodom incidenta kada je nasrnuo na policajce u beogradskom klubu „Bojan Stupica“ na proslavi rođendana Svetlane Ražnatović u junu 2001. godine. Milivojević je zastupao Lukovića i povodom privatnih tužbi porodica nastradalih na Ibarskoj magistrali.

Najava sudskih postupaka: Vlada Batić, tadašnji ministar pravde
Photo: Stock

Sva tri advokata bila su angažovana u odbrani vođa i pripadnika „zemunskog klana“ na suđenju u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu za otmicu vlasnika „Delte“ Miroslava Miškovića i još nekih biznismena, koje je okončano prošlog petka iza zatvorenih vrata presudom od skoro 40 godina zatvora. Među optuženima su bili pokojni Dušan Spasojević-Šiptar i Mileta Luković-Kum.

Policija je u sredu uveče uhapsila Ljiljanu Buhu, osumnjičenu kao važnog pripadnika „zemunskog klana“ i svedoka. Buha je osumnjičena da je obezbeđivala smeštaj i donosila hranu pripadnicima klana, koji su u bekstvu. Za Ljiljanu Buhu javnost je prvi put čula kada je uputila otvorena pisma svom suprugu Ljubiši Buhi-Čumetu optužujući ga za organizovani kriminal i povezanost sa premijerom Đinđićem i Nebojšom Pavkovićem.

Predsednik Vlade Srbije Zoran Živković najavio je da bi vanredno stanje moglo biti ukinuto za pravoslavni Uskrs 27. aprila, a ministar pravde Vladan Batić je izjavio da bi sudski postupci u slučaju ubistva premijera Đinđića i organizovanog kriminala najkasnije mogli da počnu 12. maja. Ministar policije Dušan Mihajlović najavio je da će posle akcije „Sablja“ početi pet velikih sudskih procesa pripadnicima organizovanih kriminalnih grupa, dok je Žarko Korać, potpredsednik Vlade Srbije, najavio da će se i prvi zaštićeni svedok Ljubiša Buha-Čume „suočiti sa pravdom na sudu“.

+++

Gosti u Šilerovoj: Osim obelodanjivanja planiranog državnog udara, početak ove nedelje obeležila su i spektakularna hapšenja, ali i rasplamsavanje političke borbe između DS i DSS.

Uhapšeni su: Borislav Mikelić, nekadašnji predsednik Vlade Srpske Krajine i bliski saradnik Slobodana Miloševića, zatim general Aleksandar Aco Tomić, bivši načelnik Uprave bezbednosti VJ, i Rade Bulatović, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Vojislava Koštunice, nekadašnjeg predsednika SRJ. Mikelić je osumnjičen da je organizovao sastanak Milorada Lukovića i Dušana Spasojevića sa generalom Tomićem i Bulatovićem. Prema nezvaničnim informacijama, Mikelić je priznao ove tvrdnje, a vlasti su najavile da se istraga nastavlja, jer Tomić i Bulatović nisu bili jedini pripadnici VJ sa kojima su Spasojević i Luković kontaktirali.

Tomić i Bulatović bili su ranije pominjani u sukobu tada jedinstvenog DOS 2001. godine, prilikom hapšenja potpredsednika Vlade Srbije Momčila Perišića, inače bivšeg načelnika Generalštaba VJ i penzionisanja načelnika GŠ VJ Nebojše Pavkovića. Nijedan od ovih slučajeva nije razrešen. Perišić se 25. decembra pozvao na imunitet, tako da je protiv njega trenutno postupak obustavljen pred Vojnim sudom, iako je na početku istrage najavljivao da to neće uraditi. Penzioner Pavković je optužio Tomića i Koštuničine savetnike da su planirali upad u Vladin Biro za komunikacije, dok je Koštunica izneo optužbe da je njegov kabinet prisluškivan iz Vladinog biroa. Pavković se u međuvremenu obreo u zatvoru, zbog davanja na korišćenje vojnog helikoptera Dušanu Spasojeviću i Vladimiru Jovanoviću Japancu, kada su 15. juna 2000. godine u Budvi pokušali atentat na Vuka Draškovića.

Među uhapšenima našao se i novinar Milovan Brkić, dopisnik lista Dan i portparol Nezavisnog sindikata policije (NSP), koja je prošle nedelje izbrisana iz državnog registra organizacija. Predsednik NSP Milisav Vasić uhapšen je još ranije zbog sumnji da su legitimacije NSP bile slične službenim legitimacijama MUP i da su ih posedovali pojedini pripadnici organizovanih bandi, koji su ih zloupotrebljavali. Vasić je inače organizovao NPS još u vreme Miloševića, zbog čega je tada izbačen iz policije.

Čorba u svakoj zavereničkoj mirođiji: Rade Bulatović, crna ruka Voje Koštunice
Photo: Stock

Potpredsednik Vlade Srbije Čedomir Jovanović je u intervjuu za naš list od prošlog vikenda izjavio da se Vojislav Koštunica ne može osloboditi odgovornosti, zbog koncepta raščišćavanja sa Miloševićevom zaostavšinom. Iz DSS su uzvratili optužbama da je pojedine organizovane grupe štitila vlast i da je Jovanović svojevremeno izveo jednog od vođa „zemunskog klana“ iz zatvora. Ovaj politički sukob zasad se preneo blago i u redove Vlade, što se vidi i u izjavi potpredsednika Vlade Nebojše Čovića da je čuo priče da su pojedini lideri stranaka na vlasti i opozicije bili u Šilerovoj i naveo da bi svi koji su se viđali sa Miloradom Lukovićem-Legijom i Dušanom Spasojevićem-Šiptarom i odlazili tamo trebalo da objasne zašto su tamo bili i šta su radili, i smatra da to sami treba da kažu. Čović je još ranije izjavljivao da su „zemunski“ i „surčinski“ klan bili jedan i da su se posvađali oko „kilometara“, odnosno asfaltiranja puteva, zbog čega je dignuta u vazduh i firma „Difens roud“ Ljubiše Buhe-Čumeta.

VESELINOV: KOŠTUNICA UČESTVOVAO U POKUŠAJU DRŽAVNOG UDARA (Politika, 13.04.2003; Autor: Agencija Beta)

Lider Koalicije Vojvodina Dragan Veselinov optužio je danas predsednika Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunicu da je učestvovao u pokušaju državnog udara prošle godine kada je, kako je naveo, Vojska Jugoslavije pokušala da izvrši upad u Vladu Srbije. "Bivši načelnik vojne bezbednosti general Aco Tomić, koji je bio upleten u pokušaj državnog udara, direktno je odgovarao jedino Koštunici, a istovremeno nije slušao ni Generalštab ni Vrhovni savet odbrane", rekao je Veselinov na sednici Glavnog odbora Koalicije Vojvodina u Novom Sadu.

On je naveo da se Koštunica "najmanje 20 puta sastao sa bivšim šefom Državne bezbednosti Radetom Markovićem u vreme dok je na vlasti u Srbiji bila takozvana privremena Vlada". Prema rečima Veselinova, Koštunica je svoje sastanke sa Markovićem krio od Predsedništva DOS i naveo da nikada nikoga nije obavestio kakve je informacije dobio od šefa RDB i šta je sa njima činio. On je odbacio kritike opozicije da se vanredno stanje koristi za obračun sa neistomišljenicima. "Vanredno stanje nismo iskoristili ni za raspisivanje vanrednih izbora iako bi DOS danas dobio oko 70 mesta u Skupštini Srbiji", rekao je Veselinov.

Neraskidivo prijateljstvo: Vojislav Koštunica i Aleksandar Tijanić, nasmejani
Photo: e-novine

Predsednik KV je rekao da je jedino Ustavni sud Srbije nadležan za ukidanje partija i dodao da, kada je u pitanju Srpska radikalna stranka, postoje veoma osnovane sumnje da je finansirana iz kriminalnih izvora. "Politika kojom se širi mržnja i zlo i političke organizacije koje su organizovale paravojske koje su činile zločine treba da budu ukinute ne samo zbog mafijaškog novca već pre svega zbog politike zla", ocenio je Veselinov. On je rekao da je organizovani kriminal u Srbiji potpuno razbijen i najavio da će država sada krenuti u obračun sa privrednim kriminalom. On se zapitao kako je moguće da se bivši premijer Srbije Mirko Marjanović slobodno šeta nakon svega što je upropastio, a zapitao se i šta je sa direktorima koji su opljačkali preduzeća.

Veselinov se založio za donošenje Ustava Vojvodine i dodao da ona ima pravo na zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast sa elementima državnosti. Sednica Glavnog odbora Koalicije Vojvodina počela je minutom ćutanja povodom atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića koji je ubijen 12. marta. 2003. godine.

* Nastavak feljtona u ponedeljak 28. marta