Informativni razgovor ne dolazi u obzir

image

Pre osam godina, u proleće 2003, Vojislav Koštunica izgovarao je iste rečenice kao danas; tvrdio je da se protiv njega vodi državna kampanja, da je u pitanju politički obračun, da ne dolazi u obzir da se pojavi na informativnom razgovoru, da ubistvo Đinđića nema političku već kriminalnu pozadinu, da je Vlada Srbije kriva za ubistvo svog premijera. Iz bogate medijske arhive, čitaoce e-novina u nekoliko nastavaka podsetićemo na dramatično vreme nakon ubistva premijera Zorana Đinđića...

NISAM ZNAO ZA SASTANKE (Blic, 09.04.2003; Autor:  A. ISAKOVIĆ) 

Jedan od glavnih problema u vezi s vanrednim stanjem jeste što se borba protiv organizovanog kriminala koristi za obračun sa političkim protivnicima i, što je još gore, za restauraciju jednopartijskog sistema. Na delu je pokušaj eliminisanja političkih protivnika stavom da jedino što je nesporno u političkom životu jeste DOS. Sve drugo je sporno i može direktno ili indirektno na neki način da bude dovedeno u vezu sa organizovanim kriminalom, izjavio je u razgovoru za „Blic“ predsednik DSS Vojislav Koštunica. On je ukazao da je neophodna borba protiv organizovanog kriminala došla sa zakašnjenjem, ali je upozorio da je veoma važno da ta borba ne sme biti selektivna.

*Izvori iz Vlade Srbije tvrde da je Borislav Mikelić povezivao vođe zemunskog klana Legiju i Šiptara sa vašim savetnikom za bezbednost Radetom Bulatovićem i bivšim šefom vojne bezbednosti Acom Tomićem, koji je u javnosti slovio za vašeg čoveka u Vojsci? Znate li nešto o tim kontaktima?

- Neistine se u javnosti na različite načine fabrikuju, ne samo u vreme vanrednog stanja, nego i pre toga. General Aco Tomić nije bio moj čovek, već donedavni načelnik Uprave vojne bezbednosti. S njim sam sarađivao kao i sa ostalim članovima kolegijuma Generalštaba. Objavljeno saopštenje proizvedeno u Birou za komunikacije Vlade Srbije upućuje na pokušaj obračuna sa političkim protivnicima i to diskreditacijom, koja je ovog puta ozbiljnija i šira jer nije uperena samo protiv mene i DSS, već protiv čoveka kome se može pripisati zasluga da je razotkrio slučaj jedne špijunske afere, a sad se u drugim okolnostima pojavljuje kao neko ko je predmet napada. Iz kontakata sa određenim ljudima kojima je to posao ne može se ništa izvesti.

Uostalom, ako bismo se tako labavim kriterijumima rukovodili, mogli bismo da kažemo da su se u jednom četvorouglu koji čine Vlada Srbije - Šilerova ulica - Surčin - beogradski Hipodrom mnogi ljudi sretali i mnoga prijateljstva negovana. Čak između nekih koji su danas vladini funkcioneri i nekih koji su pripadali toj zemunskoj grupi, a koji se ne nalaze više među živima. Tu je mnogo ozbiljnije pitanje kontakata između vladinih zvaničnika i ljudi koji su se nesumnjivo nalazili s druge strane zakona i onoga što je dozvoljeno, nego nešto što se, sudeći po ovoj priči iz Biroa, odvijalo na zvaničnom mestu. Na kraju, verovatno je postojao neki razlog da to tog susreta dođe, ja to ne znam, ali iz toga ne možete izvući nikakav zaključak.

*Da li ste znali za taj sastanak?

- Ne, nisam znao.

*Jeste li vi imali kontakte sa Mikelićem?

- Ako me sećanje ne vara, sreli smo se jednom davno, u nekom televizijskom studiju u unutrašnjosti. Imali smo i jednu prilično oštru razmenu mišljenja, znatno pre izbora 2000. godine, kada je on kritikovao moj stav u odnosu na Krajinu.

*Poslednjih dana čelnici DOS i Vlade Srbije iznose ocene da političku odgovornost za ubistvo Đinđića snosite vi i DSS.

- To je korišćenje jedne nesreće, ubistva premijera Đinđića, i vanrednog stanja u svrhu obračuna sa političkim neistomišljenicima. Političke razlike su nesumnjivo postojale između Đinđića i mene, ali zamislite da je neko u Americi posle atentata na Kenedija za njegovo ubistvo optuživao republikance koji tada nisu bili na vlasti.

*Ko onda snosi odgovornost za ubistvo premijera?

- Najčešće se ta odgovornost, kad je reč o izjavama zvaničnika Vlade Srbije, pripisuje JSO. Međutim, ta jedinica se od novembra 2001, odnosno januara 2002, zapravo nalazila pod kontrolom Vlade Srbije. Ako je JSO upletena u atentat na Zorana Đinđića, znači da su službenici koji su bili pod nadzorom Vlade Srbije odgovorni za ubistvo Zorana Đinđića. Samim tim je i Vlada Srbije na neki način odgovorna za smrt svog premijera. To je prosto na terenu nečega što je lanac komandovanja i odgovornosti koji je više nego jasan. Sve van toga je jedna obična izmišljotina.

*Da li posle ocena da snosite bar političku odgovornost za atentat na Đinđića očekujete da budete pozvani na informativni razgovor?

- Ne. Ne pada mi to uopšte na pamet, niti vidim razlog za to osim nastojanja da se stvari u Srbiji još više pogoršaju i da se produži vanredno stanje u Srbiji. Teško da to ne bi dovelo do još većeg pogoršanja stanja u Srbiji.

*Da li ubistvo Đinđića ima političku pozadinu?

- Na osnovu onoga što se može nazreti, ima različitih elemenata. Verovatno nema isključivo političku pozadinu.

Zoran Đinđić: Postoji i taj kriminalni momenat oko njegovog ubistva, kaže Koštunica
Photo: Stock
. Nazire se haški momenat koji jeste politički, ali ovaj kriminalni svakako nije za potcenjivanje.

*Rekli ste da ste se samo jednom videli sa Legijom. Da li možda imate informacije da je neko od vaših najbližih saradnika u DSS ili možda savetnika dok ste bili predsednik SRJ održavao vezu sa nekim od pripadnika zemunskog klana?

- Ne. Nikakvih informacija nemam da je neko iz DSS pokušavao, niti je imao valjanog razloga da pokušava, da ima kontakte sa tom kriminalnom organizacijom.

IZJAVA VOJISLAVA KOŠTUNICE POVODOM HAPŠENJA ACA TOMIĆA I RADA BULATOVIĆA (DSS; 10.4.2003)

Privođenje Ace Tomića i Radeta Bulatovića rečit je dokaz opravdanosti svih bojazni koje sam izneo prilikom uvođenja vanrednog stanja. Naravno da mi ne pada na pamet da dovedem u pitanje neophodnost borbe protiv organizovanog kriminala, za koju sam se, uostalom, svih ovih godina energično zalagao i često zbog toga bivao napadan. Nažalost, upravo se ta borba i svi napori i dosadašnji rezultati policije na izvestan način kompromituju kada se vanredno stanje, kao u ovom slučaju, zloupotrebljava. S jedne strane, zloupotrebljeno je za diskvalifikaciju i onemogućavanje rada političkih neistomišljenika, a s druge za kažnjavanje čoveka koji se usudio da otkrije špijunsku aferu tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije. Ta stvar još nije raspletena na sudu, što ukazuje na strah od toga šta bi se sve moglo obelodaniti.

U krajnjoj liniji, teško je odupreti se utisku da je sve to upereno protiv DSS i mene lično, kao zagovornika jedne političke linije koja podrazumeva pre svega poštovanje zakonitosti i ljudskih i građanskih prava, uklapanje u evropske integrativne tokove uz vođenje računa o nacionalnom dostojanstvu. Drugačije rečeno, reč je o jednoj modernoj i nenametnutoj politici, kakvu, uostalom, vodi većina razvijenih evropskih demokratija. I zalaganju za stvarni parlamentarizam i demokratiju, a ne za vraćanje jednopartijskog sistema.

Što se samog slučaja privođenja Tomića i Bulatovića tiče, poseban problem predstavlja to što je reč o ljudima kojima je u opisu posla da se staraju o bezbednosti, što podrazumeva da ne može biti sporno ako se sreću sa onima koji su za taj posao interesantni. Pri tom se sreću na zvaničnom mestu.  Strogo pravnički, danas će biti upućen zahtev Okružnom sudu za direktnu primenu Ustavne povelje, odnosno Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, pre svega zato što je reč o pravima koja ne mogu biti ukinuta u vreme vanrednog, pa čak ni u vreme ratnog stanja. Naravno, postoji i mogućnost obraćanja sudu u Strazburu, ali se iskreno nadam da za tim neće biti potrebe, mada sa slučajem jesu upoznate relevantne međunarodne organizacije.

KOŠTUNICA: VERUJEM U SARADNIKE (Politika, 11.04.2003; Autor: B. Baković)

Navedeni razlozi za hapšenje Radeta Bulatovića i Ace Tomića su providni, nepravni i izrazito politički, izjavio je predsednik Demokratske stranke Srbije dr Vojislav Koštunica juče na vanrednoj konferenciji za novinare. Ističući da ima poverenja u ljude sa kojima je sarađivao i sa kojima sarađuje, Koštunica je rekao da je na osnovu onoga što zna uveren da su njegov bivši savetnik za bezbednost Rade Bulatović i bivši načelnik Uprave za bezbednost Generalštaba VJ Aco Tomić radili svoj posao u zakonskim okvirima.

Uhapšeni DSS kadar: Rade Bulatović u mantilu
Photo: Stock

Iz saopštenja se vidi da su uhapšeni zato što su se sastali sa dvojicom ljudi sa poternice, od kojih je jedan mrtav, i to u službenim prostorijama Uprave za bezbednost, a ne u Šilerovoj ulici. Bulatović i Tomić su bili zaduženi za poslove bezbednosti i izvesno je da ja nisam morao da znam da su se oni sreli sa tim ljudima, kao što nisam mogao ni morao da znam za sve kontakte i susrete i drugih svojih saradnika – objasnio je Koštunica i dodao da „ne vidi razloge zbog kojih bi sam mogao biti pozvan na informativni razgovor“.

Lider DSS-a je ponovio da znatan deo javnosti već zna koji je to potpredsednik Vlade Srbije "izveo" Dušana Spasojevića Šiptara iz zatvora u koji je bio smešten pošto ga je Francuska izručila našim vlastima, budući da je bio osumnjičen za otmicu. Ocenjujući da nisu bitna imena, ni ko je prodefilovao na raznim sedeljkama sa novopečenim bogatašima, Koštunica je istakao da je za njega bitna pojava da su neki predstavnici vlasti imali kontakte sa ljudima sumnjive prošlosti.

Frapantno je da taj čovek, izručen našoj zemlji i zatvoren zbog neke otmice, bude izveden iz zatvora. Bez nekoga ko je bio vlast to je nemoguće učiniti. A kasnije se još ispostavlja da je bio umešan u ubistvo Zorana Đinđića – ocenio je Koštunica i rekao da istraga treba da se pozabavi dokazima o ovom slučaju.

On je izjavio da DSS neće dostavljati dokaze za ove svoje tvrdnje, jer "kada je ubijeni bivši pripadnik Državne bezbednosti Momir Gavrilović govorio o organizovanim bandama i ljudima koji peru svoje biografije (a jedno od tada pominjanih imena je sadašnji zaštićeni svedok), bili smo razapinjani na krst", izjavio je Koštunica. Predsednik DSS-a je podsetio da se njegova stranka od 5. oktobra 2000. zalaže za borbu protiv svih vidova organizovanog kriminala. Ukazujući na zloupotrebu vanrednog stanja, Vojislav Koštunica je rekao da nema demokratije bez bar jednog drugačijeg mišljenja i naglasio da se oseća napadnutim zato što se njegova stranka proziva.

ISTRAGA O ATENTATU NA PREMIJERA SRBIJE ZORANA ĐINĐIĆA IDE KA BLOKU “PATRIOTSKIH SNAGA” (Večernje novosti, 12.04.2003)

U strahu dokle će se ići u istrazi o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, pojedini političari pokušavaju da istragu pretvore u političku aferu, ocenjeno je danas na brifingu u Vladi Srbije i poručeno da MUP, međutim, na to neće nasesti. Svi bivši, sadašnji ili budući političari i državni funkcioneri, kako je upozoreno, biće privedeni, ukoliko budu širili informacije važne za istragu, a da o njima nisu izvestili policiju. Budući da se u istrazi došlo do ispitivanja ko su inspiratori, podstrekači i finansijeri, pokazalo se, rečeno je na brifingu, “da tu ima dosta političara”.

Nije reč ni o kakvom političkom obračunavanju, već o činjenicama, ističu izvori u Vladi Srbije i napominju da istraga ide ka “jasno definisanom bloku patriotskih snaga”, gde se nalaze i Demokratska stranka Srbije i njen predsednik. Istraga će ići do kraja i ne postoji osoba u Srbiji koja će, ukoliko je bitna za istragu, biti zaobiđena ili sačuvana, naglašeno je na brifingu u Vladi Srbije.

ISTRAGA NIJE AFERA (Politika, 12.04.2003)

(...) Na brifingu u vladi je, tim povodom, rečeno da istraga ide ka "jasno definisanom bloku patriotskih snaga, u kojima su i Demokratska stranka Srbije i bivši predsednik SRJ". Ovaj blok sada, kako je obrazloženo, iz straha i neizvesnosti dokle će se ići u otkrivanju svih aktera, nastoji da istragu pretvori u političku aferu, pri čemu se koristi metodologija slična onoj koja je već upotrebljena u svojevremenim nastojanjima da se ublaže efekti "afere Delimustafić".

Pouzdani čovek za vezu: Borislav Mikelić, dopisni DSS član
Photo: Stock
S tim u vezi, za javnost su predočene i nove činjenice o uhapšenom dojučerašnjem savetniku predsednika SRJ Radetu Bulatoviću i penzionisanom generalu Aci Tomiću, doskora šefu vojne kontraobaveštajne službe.  Oni su, u saslušanjima posle privođenja, potvrdili da su se više puta sastajali sa Miloradom Lukovićem Legijom i Dušanom Spasojevićem Šiptarom. U prvom sastanku posredovao je Borislav Mikelić: formalni povod je bio želja vođe zemunskog klana da šefu KOS-a pokloni najnoviji model "nokia" mobilnog telefona, u znak zahvalnosti "što je uhapsio američkog špijuna". Ipak, glavni razlog je bio razgovor o Hagu, kao i raspitivanje o tome da li oni mogu da računaju na podršku nekih vojnih resursa za svoje planove.

I Bulatović i Tomić su, prilikom prvog informativnog razgovora, dali neistinite iskaze i privedeni su čim je utvrđeno da su sa vođama zemunskog klana vodili prilično konkretne razgovore "o saradnji" u vreme kad je klan već imao viziju pobune i rušenja režima. U tom kontekstu pomenute su i aktivnosti još dvojice bivših savetnika Vojislava Koštunice iz vremena dok je bio predsednik SRJ, Gradimira Nalića i Aleksandra Tijanića.

Omiljena ličnost na brifinzima u Vladi Srbije: Aleksandar Tijanić, medijski savetnik
Photo: Stock
Nalić je, kako predočava istraga, 21. novembra 2000. bio gost na proslavi "Crvenih beretki" u svojstvu izaslanika predsednika SRJ (Rade Marković ga je tada predstavio kao budućeg ministra unutrašnjih poslova), poručivši tom prilikom SAJ-ovcima da nemaju razloga da se plaše Haga. Za predsednikovog medijskog savetnika je rečeno da je tokom kampanje za izbor predsednika Srbije imao i zadatak da preko (u operaciji "Sablja" uhapšenog) Boška Radonjića, obezbedi odustajanje od predsedničke kandidature lidera Nove Srbije Velimira Ilića, kao i da potom, u saradnji s Radonjićem, za koga se tvrdi da je bio Ilićev savetnik za bezbednost, pomogne u obezbeđivanju mitinga Koštunice kao predsedničkog kandidata. U to vreme državna bezbednost je zvanično pratila i prisluškivala Radonjića, a u tim transkriptima, kako je predočeno, "Tijanić se pominje u velikom procentu".

Za kabinet Vojislava Koštunice se tvrdi i da je imao "veliku ulogu" u pobuni "Crvenih beretki". Dok je pobuna bila u toku, Aco Tomić i Rade Bulatović "intenzivno su se sastajali" sa Legijom i Šiptarom, tvrde izvori istrage. Njihovi kontakti nastavljeni su i tokom 2002. i 2003.

DSS TRAŽI DOKAZE (Politika, 12.04.2003; Autor: Agencija Beta)

"Ne sporeći nijednog trenutka svoju stvarno demokratsku i nacionalnu orijentaciju, DSS otvoreno ukazuje javnosti da je sada sasvim očigledno da se vanredno stanje, umesto za stvarni obračun sa svim vidovima organizovanog kriminala, koristi za obračun sa najjačom političkom strankom u Srbiji", navodi se u reagovanju DSS povodom jučerašnjeg brifinga za novinare u Vladi Srbije. Ta stranka ističe da su u zatvorima zabranjene posete rodbine i advokata upravo zato da bi "vladin glasnogovornik sebi prigrabio ulogu jedinog izvora informisanja o tome šta ko, tobože, govori u istrazi".

"Tako se prvo izmisli da je neko od zatvorenih nešto rekao, da bi se potom, na temelju te neistine, gradila dalja iskonstruisana verzija i na osnovu nje hapsili politički protivnici", navodi DSS. Ta stranka ocenjuje da je sada reč o "stvaranju izmišljene zavere, posle one stvarne zavere, koja je dovela do ubistva premijera, a medijima se samo dojavljuje ko je sledeći na redu koga treba ukloniti iz političkog i javnog života". "Danas je tako pomenut (advokat i bivši savetnik Vojislava Koštunice) Gradimir Nalić, sutra će biti pomenut i podjednako lažno optužen ko zna ko, bez mogućnosti da komunicira makar sa braniocima", ističe se u jučerašnjem saopštenju DSS.

ATENTAT PA DRŽAVNI UDAR (Glas javnosti, 12.04.2003)

Bivši savetnik za bezbednost jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice, Rade Bulatović i bivši šef vojne obaveštajne službe general Aca Tomić su se sa Miloradom Lukovićem-Legijom i Dušanom Spasojevićem-Šiptarom sastajali u više navrata, a ne samo jednom, rekli su juče policijski izvori.

Na brifingu za urednike medija je rečeno da sastanci nisu organizovani samo u Generalštabu Vojske Jugoslavije, nego i na drugim mestima i da su bili naročito intenzivni tokom pobune „crvenih beretki“ u novembru 2001. godine. Jedan sastanak je, kako je navedeno, organizovan pre nego što je pobuna počela i na njemu se Luković interesovao da li bi vojska mogla da se umeša u događaje u zemlji. Kontakti su nastavljeni i tokom narednih godina i trajali su sve do 2003. godine.

Posrednik u organizovanju tih sastanaka, bivši predsednik Republike Srpske Krajine Borislav Mikelić, na jednom od sastanaka je zatražio pomoć u organizovanju odbrane Slobodana Miloševića u Hagu. Tomić je, kako je navedeno na brifingu, priznao da je takav zahtev iznet i rekao da je on odgovorio da je pomoć moguće organizovati samo kroz redovne postupke.

Takođe, rečeno je na brifingu, da je Tomić, prilikom odlaska u penziju, u martu ove godine, održao govor u kom je poručio da treba „izdržati još malo, jer izdajnici neće izdržati“. Na brifingu je, takođe, navedeno da istraga pokazuje kako je grupa koja je organizovala ubistvo Đinđića imala kontakte sa ljudima iz stranaka takozvanog „patriotskog bloka“, uključujući i Demokratsku stranku Srbije. Istraga ide ka tom patriotskom bloku - DSS-u i njenom predsedniku.

Tomić i Bulatović su uhapšeni pošto je ustanovljeno da su u iskazu koji su prethodno dali policiji saopštili netačne podatke, ne pominjući ni sve sastanke koje su imali sa Lukovićem i Spasojevićem, ni teme o kojima je razgovarano.Tomić je u prvom razgovoru sa policijom rekao da je povod za sastanak, navodno, bila Spasojevićeva želja da mu pokloni najnoviji model mobilnog telefona „nokia“. Bulatović i Mikelić su, međutim, tokom saslušanja pomenuli i Hag kao jednu od tema razgovora.

Na brifingu je, takođe, navedeno da je istraga pokazala da je lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj učestvovao u planiranju i dogovaranju otmica i naručivao ubistva. Izvori iz Vlade Srbije najavljuju da će Šešelja u Hagu saslušati istražioci iz Beograda i nagoveštavaju da će on zbog toga biti i optužen. Najavljeno je i da će uskoro biti rasvetljene i afere Gavrilović i Delimustafić.

* Nastavak feljtona u utorak 24. marta