Na Manjači nema konc-logora

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 9. avgusta 1992. godine

NOVI HRVATSKI NAPADI
Na trebinjsko-dubrovačkom ratištu u ranim jutarnjim časovima počeo je novi artiljerijsko-tenkovski napad vojske Republike Hrvatske na položaje srpskih jedinica u rejonu Trebinjske šume i Popovog polja, saopštava Komanda srpskih snaga u Bileći. Na ovom ratištu, duboko u teritoriji trebinjske opštine, već punih petnaest dana, sa manjim prekidima, vode se jake borbe u kojima sukobljene strane koriste sve vrste oružja kojim raspolažu.

Jutros, oko pet časova, i na mostarskom delu ratišta otpočela su manja borbena dejstva. Na tom ratištu juče po podne i noćas hrvatsko-muslimanske snage su, prema srpskim vojnim izvorima, artiljerijskom vatrom dejstvovale na pravcu Blagaj-Vranjevići, a na nekoliko mesta pokušale i pešadijski prodor. Juče i noćas "zelene beretke" su napadale i na položaje srpskih boraca u okolini Foče nastojeći da prodru prema gradu i Tjentištu. Komanda Hercegovačkog korpusa tvrdi da su ti napadi odbijeni.

Hrvatsko-muslimanske snage počele su jutros, oko 9 sati, artiljerijski napad na Doboj. prema prvim podacima, život su izgubile četiri osobe, a ranjeno je više građana. Znak za opštu opasnost je još na snazi. Hrvatsko-muslimanske formacije iz Tešnja i Maglaja pokušavaju da probiju odbrambenu liniju Doboja. Svoj bes zbog neuspeha iskaljuju po gradu i civilnom stanovništvu.

Iz šume Prašnik, kod Nove Gradiške, u zoni pod kontrolom UNPROFOR-a, sinoć je diverzantsko-teroristička grupa regularne hrvatske vojske u četiri čamca sa po 15 ljudi prešla Savu kod Bok Jankovca i izvršila napad na pripadnike srpske vojske na teritoriji BiH - saopštavaju danas informativne službe Prvog krajiškog korpusa sa sedištem u Banjaluci.

Ovaj napad regularnih hrvatskih sastava na teritoriji Bosne i Hercegovine pripadnici bosanskogradiškog bataljona srpske vojske osujetili su na vreme - saopštavaju isti izvori. Dvadesetak diverzanata ubijeno je na području BiH prilikom ovog noćašnjeg napada.

Prema vestima iz Centra službi bezbednosti MUP Republike Srpske Krajine u Okučanima, komanda nepalskog bataljona UNPROFOR-a, koja kontroliše oblast iz koje je izvršen napad i srpske vlasti odlučno su reagovale na hrvatsku provokaciju. Obavešten je i general zapadnog sektora UNPROFOR-a sa sedištem u Daruvaru, koji je odmah uputio odgovarajuće sastave da spreče nastavak sukoba.

Posle jednodnevnog zatišja od jutros se na bosansko-brodsko-derventskom ratištu vode žestoke borbe između hrvatsko-muslimanskih jedinica i vojske Srpske Republike BiH. "Hosovci", "zenge" i "zelene beretke" u ovim borbama imaju i podršku artiljerije sa leve obale reke Save, sa hrvatske teritorije. Granate padaju i po samoj Derventi i ovaj grad doživljava nova razaranja.

Na liniji Bosanski Dubočac - Bijelo brdo - Kanal Strug, hrvatsko-muslimanske jedinice pokušavaju i pešadijski da prodru na srpske položaje, ali ih srpski teritorijalci u tome onemogućavaju. Srpska vojska se nalazi na samo dva-tri kilometra od samog centra Bosanskog Broda i pitanje je samo kada će ući u ovaj grad i iz njega proterati "hosovce" i "zelene beretke". (D. P.)

***

VLADA SRJ ČINI SVE DA SPASE ZEMLJU OD IZOLACIJE I SANKCIJA
Ukoliko bi se SAD i njihovi saveznici iz NATO-a odlučili na vojnu intervenciju protiv SRJ bilo bi to ubistvo jednog nevinog, slobodoljubivog i demokratskog naroda, koji se u oba svetska rata borio na strani slobodoljubivih i demokratskih naroda sveta, bilo bi to ubistvo slobode, pravde i prava, koje bi ovu epohu obeležilo zločinom - ocenio je predsednik SRJ Dobrica Ćosić u intervjuu moskovskom listu "Sovjetskaja Rosija".

Neki ćete da poginete, a neki ćemo da preživimo: Dobrica Ćosić, mudrac
Photo: BETA/Vladimir Milovanović
Teško mi je da zamislim da oni mogu da se odluče na "takav iracionalan čin", naglasio je Ćosić u odgovoru na pitanje o tome šta će preduzeti rukovodstvo SRJ ako SAD i njihovi saveznici iz NATO-a počnu vojne akcije protiv Jugoslavije.

Ćosić je rekao da ne veruje da "umni i odgovorni državnici Amerike i Evrope, uz saglasnost Rusije, mogu i smeju da se odluče na ubistvo Savezne Republike Jugoslavije - naroda Srbije i Crne Gore".

"A, ako bi taj bezumni čin - vojnu intervenciju na SRJ - ipak neko pokušao, mi bismo se branili sa čim imamo i koliko možemo, kako to dolikuje jednom dostojanstvenom i slobodoljubivom narodu, kakav je narod Srbije i Crne Gore", odgovorio je Ćosić.

Ćosić je odgovorio da je pravi cilj sankcija protiv SRJ "dovršenje razbijanja Jugoslavije i razbijanje srpskog naroda i države - Savezne Republike Jugoslavije - stvorene ujedinjenjem Srbije i Crne Gore".

"Sankcije i izolacija Srbije i Crne Gore, sa zahtevima za "specijalni status" Kosova, mađarske manjine u Vojvodini i Muslimana u Sandžaku, treba SRJ da pretvore u slabu, beznačajnu balkansku državu, primoranu na satelitsvo svakoj hegemonističkoj sili i svakoj hegemonističkoj politici velikih sila na jugoslovenskom prostoru i Balkanu", istakao je Ćosić.

Predsednik SRJ je rekao da je Evropska zajednica od početka jugoslovenske krize vodila katastrofalnu politiku prema Jugoslaviji - favorizovanjem secesije, razbijanjem državnih granica i proglašavanjem nepovredivosti administrativno-komunističkih granica kojima se anketira četvrtina srpskog naroda i on izlaže genocidnom teroru, egzodusu i asimilaciji.

Ćosić je ocenio da je "takav raspad Jugoslavije, s uvažavanjem prava na samoopredeljenje svima sem srpskom narodu, i doveo do stravičnog međunacionalnog, međuverskog i građanskog rata na tlu bivše Jugoslavije". Ćosić je u intervjuu "Sovjetskoj Rosiji" konstatovao da su Srbija i Crna Gora "neopravdano i apsurdnim konstrukcijama optužene za agresiju na Bosnu i Hercegovinu".

On je istakao da vlada SRJ "čini i činiće sve što je u njenoj moći da ispuni zahteve Saveta bezbednosti i uz sadejstvo političkog razuma međunarodne zajednice spase zemlju od izolacije i sankcija". "Očekujemo što skorije oslobođenje od sankcija i izolacije, uvereni da je to ne samo naš spas nego i interes međunarodne zajednice", rekao je Ćosić.

Odgovarajući na pitanje - kako sagledava perspektive rusko-jugoslovenskih odnosa - Ćosić je istakao da veruje da "velika Rusija može više da učini za pravdu i prava srpskog naroda od toga što je do sada činila" i da SRJ očekuje od Rusije "veće razumevanje i veću političku i moralnu podršku za stabilizaciju države i spasavanje mira na Balkanu".

Ćosić je, međutim, napomenuo da on zna da Rusija, čiji narod pati od svakojakih nedaća i muči se da stvori novu državu i slobodno društvo, nije u mogućnosti "mnogo da učini u odbrani pravedne stvari svojih starih i proverenih prijatelja - Srbije i Crne Gore".

"Pa ipak, mi smo nezadovoljni i nesrećni što se i Rusija pridružila sankcijama i izolaciji SRJ", zaključio je Ćosić. Predsednik SRJ je istakao da ga je veoma iznenadila izjava, kako je rekao, "visokog funkcionera Rusije" da je u Srbiji "nacional-boljševički režim" koji je "agresor u Bosni i Hercegovini". "Takve proizvoljne i tendenciozne stavove o Srbiji danas izriču samo neki srednjoevropski žurnalisti", ocenio je Ćosić.

On je naglasio da narodi SRJ i njena vlada izražavaju spremnost da učine sve da se obnovi i razvije jugoslovensko-ruska saradnja. Na kraju razgovora za "sovjetsku Rosiju" Dobrica Ćosić je poželeo ruskom narodu i svim narodima Rusije da "sačuvaju mir i, po svaku cenu, izbegnu tragičnu sudbinu Jugoslavije".

"Ako je neki narod na ovoj planeti zaslužio mir, spokojstvo, slobodan i ljudi dostojanstven život, ako je neki narod zaslužio pomoć i razumevanje svetske zajednice u ovim danima, onda je to velika i tragična Rusija", zaključio je Dobrica Ćosić.

***

TURSKI PLAN PREDVIĐA I BOMBARDOVANJE SRBIJE (Ankara, 8. avgusta):
Turska je dostavila Ujedinjenim nacijama svoj dugo pripremani plan vojne intervencije protiv srpskih položaja u Bosni i Hercegovini, koji obuhvata čak i bombardovanje vojnih potencijala Srbije, obelodanjeno je u Ankari. Turski plan, dostavljen petorici stalnih članova Saveta bezbednosti UN i ambasadorima velikih zemalja u Ankari, prvo predviđa da se nevojnim merama zaustavi rat u Bosni i Hercegovini. On predviđa da se tokom 48 sati obustave borbe, nakon čega bi Ujedinjene nacije preuzele kontrolu nad svim teškim naoružanjem srpskih snaga tokom naredne dve sedmice. Potom bi Savet bezbednosti zatražio da Srbija obustavi svaku pomoć Srbima u Bosni i Hercegovini, a nakon toga bi se zatražilo da teško oružje predaju pod kontrolu UN i Muslimani i Hrvati.

Photo: imageshack.us
Turski plan, takođe, predviđa i mogućnost da se to ne ostvari, pa sugeriše dalje oštrije mere - ograničenu vojnu intervenciju protiv položaja Srba u okolini Sarajeva i bombardovanje glavnih puteva doturanja vojne pomoći Srbije Srbima u BiH, zašta bi se koristili aerodromi u Austriji, Mađarskoj i Albaniji. Istovremeno se planira da se bombarduju vojni potencijali Srbije, ukoliko ona ne prihvati plan vojne intervencije u Bosni i Hercegovini koji bi bio usvojen na Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ministar inostranih poslova Turske Hikmet Četin najavljuje da će narednih dana krenuti u Njujork, Vašington, London, Pariz i Beč, gde će pokušati da dobije podršku za plan koji predlaže Turska.

***

RAZMENA ZAROBLJENIKA U SREDU? (Cavtat, 8. avgusta):
Danas u Cavtatu skoro punih šest sati su vođeni pregovori između predstavnika Vojske Jugoslavije, hrvatskih vlasti iz Dubrovnika, Hercegovačkog korpusa Vojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine i Hrvatskog vijeća odbrane (HVO). To je bio nastavak razgovora započetih u ponedeljak i konkretizacija juče dogovorene opšte razmene zarobljenika u razgovorima između predsednika vlada SRJ i Hrvatske u Budimpešti.

Za samo sat vremena je postignut dogovor između predstavnika Vojske Jugoslavije i hrvatske vojske, odnosno hrvatskih vlasti iz Dubrovnika, da se izvrši razmena na toj relaciji. Razmena će biti izvršena i to 61 za 61 lice, s tim da hrvatske vlasti obavezno u razmenu daju i pilote. Ostalo je nejasno, po rečima potpukovnika Andrije Šljivića, da li će hrvatske vlasti pilote razmeniti na nivou lokalne razmene, ili će ih razmeniti u globalnoj razmeni do 14. ovog meseca.

Mnogo duže su trajali razgovori između predstavnika Hercegovačkog korpusa Vojske Srpske Republike BiH i Hrvatskog vijeća odbrane. Jer, mnogo je više lica koji se razmenjuju (preko 700), a i razgovori na ovoj relaciji znatno su kasnije otpočeli. Na kraju obe strane su prihvatile da u sredu u 12 sati izvrše razmenu i to tako što će iz zatvora HVO razmeniti 329 zarobljenih pripadnika hercegovačke vojske za 297 zarobljenika koliko ih se nalazi u zatvorima hercegovačkog korpusa. Obe strane dogovorile su se da u narednih dvadesetak dana izvrše razmenu preostalih zatvorenih lica koja se nalaze na listama Međunarodnog crvenog krsta.

Sve četiri strane dužne su da do ponedeljka do 24 sata dogovor potvrde predstavnicima Evropske zajednice kada će biti i poznato mesto razmene. Spominju se Stolac i Cavtat. Zanimljiva je izjava potpukovnika Andrije Šljivića da je danas prvi put potvrđeno da se zarobljenici ne nalaze kod hrvatske vojske, već kod Hrvatskog vijeća odbrane. Ipak, predstavnici Vojske Jugoslavije nisu hteli da potpišu nikakav sporazum sa predstavnicima HVO već isključivo sa predstavnicima hrvatske vojske.

Stekao se utisak da su posle današnjih razgvovora sve četiri strane bile zadovoljne.

***

Karadžić: OKO 6.000 SRBA STRADALO U LOGORIMA (Bon, 8. avgusta):
Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić izjavio je da je oko 6.000 Srba umrlo u muslimanskim i hrvatskim logorima, javlja Rojter. U intervjuu nemačkom listu "Špigl" Karadžić je rekao da srpske snage u Bosni i Hercegovini neće nikada popustiti pod međunarodnim pritiskom i da će se boriti protiv bilo koje strane intervencije.

"Šest hiljada Srba je do sada umrlo zbog nehumanih uslova u logorima", rekao je Karadžić, dodajući da je stanje u 40 logora koje drže Muslimani i Hrvati znatno gore, nego u logorima pod srpskom kontrolom. Karadžić je nemačkom listu rekao da bi spoljna vojna intervencija protiv Srba odnela samo još više civilnih žrtava i ne bi postigla svoj cilj.

Borićemo se do poslednjeg četnika: Radovan Karadžić, strateg
Photo: www.pogledi.rs
"Ukoliko nas napadnu, u prvom trenutku ćemo se skloniti sa svim našim naoružanjem u podzemne bunkere. Ali zatim ćemo se boriti. Neće biti kapitulacije sa naše strane", rekao je Karadžić.

Radovan Karadžić je u izjavi američkoj agenciji Asošijeted pres danas izrazio spremnost da raspusti sve logore u oblastima koje kontrolišu srpske snage ili da ih preda pod kontrolu Međunarodnog crvenog krsta. "Spreman sam da zatvorim sve zatvoreničke logore pod našom kontrolom u roku od tri nedelje, ukoliko to učine i druge strane", rekao je Karadžić.

***

STRANA INTERVENCIJA U BIH BILA BI AGRESIJA
Predstavnici Srpske Republike Bosne i Hercegovine govorili su juče u Međunarodnom pres centru u Beogradu o "logorima smrti" i najavama međunarodne vojne intervencije u Bosni i Hercegovini. Član Predsedništva Srpske Republike BiH dr Nikola Koljević upoznao je domaće i strane novinare sa, kako je rekao, prvim zvaničnim materijalom koji je priredio Državni dokumentacioni centar za istraživanje ratnih zločina protiv srpskog naroda. Ovaj materijal govori samo o zločinima o kojima postoje valjana dokumenta i živi svedoci.

Dr Koljević je juče saopštio da je Predsedništvo Srpske Republike BiH, u znak dobre volje, odlučilo da Muslimanima i Hrvatima ponudi razmenu zarobljenika po načelu "svi za sve". Takođe se predlaže da upravu nad svim zatvorima preuzme Međunarodni crveni krst. Srpska strana će, kako je najavio Koljević, jednostrano pustiti teže povređene i obolele zarobljenike, kao i one koji su počinili manja krivična dela i starije od 60 godina.

Koljević je saopštio i da su hrvatske oružane snage upravo izvršile invaziju kod Bosanske Gradiške i prešle na bosansku teritoriju. Snage UNPROFOR-a su se povukle pred naletima snaga HOS-a na bosansku teritoriju. Očigledno je, da se, zaključio je Koljević, agresija Republike Hrvatske više ne može kriti.

Jučerašnja konferencija za štampu bila je u znaku pitanja koja su postavljali strani novinari. Interesovalo ih je, pored ostalog, koliko je zatvorenika umrlo u zatvorima, gde i kada će biti obavljena razmena i slično. Na neka pitanja pravih odgovora nije bilo. Na primer, rečeno je da za smrt u zatvoru postoje bar tri razloga: ranjavanje, bolest i to što se zatvroski čuvari nisu ponašali po pravilima. Tu je još jedan razlog - prirodna smrt.

Desu Trevisan, iz "Tajmsa", interesovalo je da li je već uhapšen neko ko je mučio zarobljenike. Odgovoreno je da nema činjenica o mučenju zatvorenika, a ako se do njih dođe, postupiće se po zakonu Srpske Republike BiH. Ministar zdravlja u Vladi Srpske Republike BiH dr Dragan Kalinić podsetio je da je predsednik Predsedništva SR BiH na početku rata izdao naredbu da se sa zarobljenicima postupa po principu međunarodnog ratnog prava. Kalinić je naglasio da su predviđene zakonske sankcije prema starešinama u zatvorima koji se toga nisu pridržavali. Karadžić je već zatražio od ministra policije i ministra pravde da ispitaju jedan broj zatvora.

Ministar zdravlja Kalinić je naglasio da su predviđene zakonske sankcije prema starešinama u zatvorima koji se toga nisu pridržavale. Karadžić je već zatražio od ministra policije i ministra pravde da ispitaju jedan broj zatvora.

Ministar zdravlja Kalinić, sa svoje strane, objasnio je da se primedbe u zatvorima, uglavnom, odnose na sanitarne uslove. Ne može se sakriti da stanje nije idealno. On je posebno ukazao na loše uslove pod kojima živi civilno stanovništvo, koje oskudeva u hrani, lekovima, vodi. Zato je sugerisao novinarima da obrate pažnju i na stradanje civilnog stanovništva mimo zatvora.

- Da li vam smeta slika koja se u svetu stvara o vama? - pitali su strani novinari.

Svakako da smeta, odgovorio je dr Koljević. - Trpimo ogroman pritisak propagandne mašinerije. Ni jedan strani novinar nije zapitao šta se dešava u hrvatskim i muslimanskim logorima.

Zašto li je taj svet protiv nas: Karadžić, Plavšić, Koljević, zbunjena crna trojka
Photo: Stock
Povodom pitanja novinarke Si-En-Ena, "Zašto baš sada srpska strana poziva novinare", Koljević je odgovorio da se, u stvari, od početka sukoba, od 6. aprila, stalno odgovara na pritiske medija.

Novinar Bi-Bi-Sija je pitao da li postoji strah na srpskoj strani od međunarodne vojne intervencije, na šta je ministar za spoljne poslove SR BiH dr Aleksa Buha odgovorio da strah ide uz svaku pomisao o bombardovanju i napadu.

Buha je zaključio da ne postoji razlog za intervenciju, izuzev za agresiju. Ukoliko bi, međutim, došlo do agresije, postoje način i sredstva da se odgovori na nju. rekao je da svakodnevno, kao ministar, dobija pisma u kojima se javljaju dobrovoljci "iz nama prijateljskih naroda". Nude se i, rekao je Buha, piloti - kamikaze, spremni da napadnu i atomske centrale širom Evrope, a Srbi u celom svetu takođe nude svoje "diverzantske usluge".

Dr Nikola Koljević je, odgovarajući na pitanje da li postoji strah od intervencije kazao da postoji i da je povezan sa mnogim pretnjama. Istakao je tvrdnje o "navodnoj krivici" za koju ne postoji dokaz. Ukoliko bi došlo do intervencije, smatra Koljević, to bi bila arbitraža prilikom koje bi se strane sile priklonile jednoj strani.

- Zašto mislite da se veliki deo sveta priklonio protiv vas? - pitali su strani novinari, a Koljević je odgovorio: "Zbog svojih interesa. Niko nema pravo objašnjenje, ali još od rata u Hrvatskoj, vidi se da neke evropske zemlje imaju interesa na ovom terenu, posebno u Bosni i Hercegovini".

Dr Dragan Kalinić se u svom izlaganju ponovo vratio na temu logora i zatvora. Ređajući mesta gde su zatočeni Srbi - Bosanski Brod, Mostar, Zenica, Livno, Čapljina, pomenuo je mučenje brata akademika Milorada Ekmečića koga su dvaput u toku dana terali da pase travu, a zatim da pije vodu. Po Ženevskoj konvenciji, pijenje vode je dozvoljeno, ali ne i teranje zatvorenika da pase travu, prokomentarisao je ovaj slučaj dr Kalinić. On je zatim pomenuo i postojanje logora u Visokom, zatim Tomislavgradu, Tarčinu, a detaljnije je govorio i o sarajevskim logorima, gde "na više punktova na lageru drže Srbe". Postoje i privatni zatvori i privatna trgovina i razmena, po ceni od 100 do hiljadu nemačkih maraka, a instalirane su i javne kuće u Sarajevu u kojima su smeštene Srpkinje.

Kalinić je izrazio nadu da će hrvatske i muslimanske vlasti dozvoliti novinarima da sve to vide. (M. D.)

***

RATNI ZATVORI, A NE KONCENTRACIONI LOGORI
Muslimanska strana je u Londonu navela da postoji 57 srpskih "koncentracionih logora" na teritoriji BiH koju kontrolišu Srbi. Isti izvor dostavio je listu 42 logora UNPROFOR-u. Pokazalo se da 9 logora u Srbiji i Crnoj Gori ne postoji, kao ni 20 u Bosni. Iz toga proizilazi da je tačan broj 13, a broj zatvorenika 8.251, a ne 58.810 kako je ranije utvrđeno. Ali, ovo nisu koncentracioni logori, nego ratni zatvori. U srpskim zatvorima nema žena i djece, a srpska strana je uvijek bila spremna za razmjenu tipa "svi za sve".

S druge strane, od početka rata muslimanska strana ne samo da je organizovala ratne, nego i "privatne" zatvore u podrumima stambenih zgrada u Sarajevu, zatim logore za civile u tunelima (Bradina i okolina Konjica), (silose /Tarčin) i još 30 drugih mučilišta za civile. Detalji o ovim zločinima protiv humanosti mogu se naći u brošuri "Zločin nad civilnom stanovništvom srpske nacionalnosti u BiH". Najmanje što se očekuje od internacionalne zajednice, poslije posjete njenih predstavnika zatvorima na teritoriji koju kontrolišu Srbi, jeste da ti isti predstavnici posjete mjesta srpskih patnji - kaže se u saopštenju Srpske Republike Bosne i Hercegovine.

***

NI NA MANJAČI NEMA KONC-LOGORA (Manjača, 8. avgusta):
U logoru zarobljenih pripadnika muslimanskih i hrvatskih paravojnih formacija, na Manjači, u blizini Banjaluke, trenutno je smešteno oko 3.000 zarobljenika. Među njima jedna trećina su vojnici regularne vojske Republike Hrvatske, a ima i veći broj stranih plaćenika, iz Kanade, Australije, Nemačke i drugih zemalja.

Ovaj logor, kako je danas izjavio pukovnik Milutin Vukelić grupi novinara koji su posetili Manjaču, nije koncentracioni logor, već logor ratnih zarobljenika. U njemu nema ni žena ni dece, kao ni muškaraca mlađih od 18 , ni starijih od 60 godina. Svi koji se danas tamo nalaze, kako je rekao pukovnik Vukelić, učestvovali su u oružanoj pobuni protiv srpskog naroda ili organizovali tu pobunu, a uhapšeni su u zoni ratnih dejstava.

Novinari su imali prilike da obiđu objekte u logoru u kojima se zarobljenici hrane, leče i spavaju, a mogli su da se uvere da tamo nema žena ni dece ni staraca. Za sve zarobljnike smeštaj je obezbeđen pod čvrstim krovom.

Photo: Stock
Po rečima komandanta logora potpukovnika Božidara Popovića, sa zarobljenicima se postupa po pravilima koje nalaže Ženevska konvencija i drugi međunarodni propisi za ratne zarobljenike.

O zdravstvenoj zaštiti na Manjači brine ekipa od 5 medicinskih radnika. Po rečima dr Mehmeda Derviškadića dnevno se obavi između 100 i 150 pregleda. Ljudima se pruža neophodna medicinska pomoć. Do sad su samo u 15 slučajeva bolesnici zbog oskudnih medicinskih uslova prebačeni u Klinički centar u Banjaluci. Ni jedan bolesnik nije bio u životnoj opasnosti, niti je bilo pojava zaraznih bolesti i slično.

Iskazi zarobljenika su uglavnom slični. Svi govore da nisu fizički ili na neki drugi način maltretirani i da se prema njima primenjuju propisi koji važe za ratne zarobljenike.

U logoru na Manjači nalazi se i Reši Jugo, hodža koji kaže da je uhapšen zbog posedovanja oružja. Po njegovim rečima, logorske vlasti se korektno ponašaju, ali njemu kao verskom službeniku, ovo je teže palo nego ostalima. Međutim, Jugo je izrazio spremnost da, kako je rekao, radi na pomirenju svog i drugih naroda kako bi se došlo do mira.

O redu u logorskoj kuhinji brine se Ramiz Grapčić, bivši starešina JNA, koji je 31. jula prošle godine napustio službu. Četiri profesionalna kuvara brinu se o hrani a namirnice se dopremaju iz vojnih sledovanja. Za doručak se uglavnom dele suhomesnati proizvodi, a od kuvanih jela, kako kaže Grapčić, najčešća su pasulj i rižoto. I on je potvrdio da su mu poznata prava iz Ženevske konvencije kao i to da se ona na Manjači poštuju.

O tri do pet odsto zarobljenika na Manjači su strani plaćenici. Jedan od njih, Davor Lasnović, Kanađanin hrvatskog porekla je ranjen i uhapšen u Hercegovini. On kaže da nema primedbi na tretman, a na pitanje da li je ovo koncentracioni logor, odgovorio je negativno. Zbog povrede noge, kako je rekao, nije bio u prilici da kontaktira sa predstavnicima svoje vlade, a u ratne sukobe u Jugoslaviji došao je na poziv hrvatske vlade. Prvobitno mu je bilo rečeno da će da bude prevodilac ali posle provedene vojne obuke u Kumrovcu, upućen je u jedinicu. Po njegovim rečima, u logoru se nalazi još stranih državljanja sa Bliskog istoka i iz Zapadne Evrope.

U logoru na Manjači nalaze se i oficiri hrvatske vojske. Ali, ni jedan od njih danas nije bio spreman da razgovara sa novinarima. Taj razgovor su odbili i komandanti 141. i 143. brigade ZENGE Željko Tole i Marjan Kuže.

Po rečima komandanta logora Božidara Popovića, u logoru je do sada prirodnom smrću umrlo 5 ljudi, o čemu postoji uredna medicinska dokumentacija. (Nikola Trklja)

***

HUMANITARNA KAZNENA EKSPEDICIJA
Dilema oko toga hoće li biti vojne intervencije na prostoru bivše Jugoslavije ili ne, traje zaista predugo. Oni koji bi mogli da se usude na takav korak, izgleda, nemaju dovršen model akcije. Mera opreza je nađena više u postupcima nego u izjavama, ali neki novi nagoveštaji nedoumicu sa početka svode na neprijatnu vojničku grozničavost. Predigra za konsolidaciju globalnog militarizma završena je čini se na fenomenu postojećih i izmišljenih koncentracionih logora. Dokazano je da ih ima u Bosni, i da tamo sve zaraćene strane, kako znaju i umeju, čuvaju svoje zatočenike. Njihov jadni izgled i mauthauzenovska mršavost, pre su, posledica opšte nemaštine nego organizovane logorske torture, mada i toga verovatno ima u količinama koje su zasad misterija.

Istovremeno, pruženi su svi dokazi da logora nema na teritoriji SR Jugoslavije, ali takva vrsta argumenta uglavnom se prećutkuje. Sindrom Harisa Silajdžića za Zapad postaje neotklonjiv i neodoljiv, a njegove neverovatne konstrukcije, i pored nelogičnosti i ruševnosti, jednostavno "obavljaju posao". Kad god neko bosanskog ministra uhvati u teškoj laži, takav gaf se zamagljuje novom i još neverovatnijom obmanom. Gospodinu Silajdžiću, naravno, ne može biti osporena maštovitost, ali taj kvalitet bi bio sasvim nedovoljan da na političkom tržištu ne postoji jagma za svakom informacijom koja satanizuje Srbe do nivoa kada ih definitivno valja urazumiti. Naša nova država, i pored kreativne žustrine i vrhunske energije njenih čelnih ljudi, još nije uspela svetu da pokaže nelogičnost konstrukcija koje iz velikog sveta dolaze. Da li je samo muslimanski vrh preimenovao izbeglice u zatočenike? Kako je moguće da muslimani, koji beže iz ratnog pakla idu dobre volje prema "agresoru" koji ih, "internira" u privatnim kućama, hotelima, odmaralištima i prihvatilištima "Crvenog krsta"?

Dokle će, konačno, biti moguće a i potrebno, da svaku presiju takve vrste - a biće ih izgleda sve više - pobijamo nervoznim dokazivanjem onoga što je očigledno. Komisija Međunarodnog crvenog krsta, koja je sa televizijskom ekipom krenula u obilazak beogradske kasarne "Četvrti jul" i nju je bosanski spoljni ministar naveo kao mesto jednog od logora - našla je da je ta tvrdnja - smešna.

Ali, gospoda su se nasmejala samo u sebi, rekla domaćinima da je glupo i pomisliti da tu ima logora, jer se ta stvar naprosto ne da sakriti - i pred svetom prećutala istinu da je Silajdžić (ponovo) lagao.

Očito je da nešto nedostaje u razumevanju metodologije pritisaka i od govora na njih. Jugoslovenska kooperativnost se shvata kao slabost, ali se i ignoriše. Zapaža se jedino da pritisci deluju, ali se ne registruju rezultati popuštanja. Na taj način, slede nam pritisci bez kraja, budući da uspešno učimo kako da im se povinujemo. Sigurno je da vrlo brzo mora biti postavljen vojno-politički limit, preko koga se više ne može ići u ionako besmislena opravdavanja, jer iza njih dolaze još teže optužbe.

Akcija protiv Srba u Bosni vodi u evropski rat: Ljubodrag Stojadinović, prorok s greškom
Photo: Stock
Vratimo se ponovo izvesnom merenju logike vojne intervencije, jer je storija o konc-logorima jedno od mogućih povoda, ali i opravdanja. Očigledno je da se od globalne vojne akcije odustalo, jer "pravljenje mira" nije moguće bez četvrt miliona vojnika. To je ne samo strašno skupo, već neminovno širi rat do granica koje nije moguće odrediti logikom ratnog predviđanja. U opticaju je podrška humanitarnoj akciji, koja bi imala "ograničeni karakter", uz naglašenu operativnu i štabnu opreznost. Težište je svakako Bosna i Hercegovina, jer tamo logora ima, uz određeno rogušenje prema SR Jugoslaviji jer ih tamo "možda ima". "Svi bi ratni planovi bili savršeni" - rekao je car Bonaparta, "kad bi sadržali i planove protivnika". Zaista, niko ne zna šta se može dogoditi, i ko sve može da napadne samouverenu kopnenu ekspediciju multinacionalnih snaga. Rat u Bosni i Hercegovini konačno je pokopao sva pravila, boračko viteštvo i konvencije, fer-plej, odnos fronta i pozadine i druge relacije na osnovu kojih je moguće elementarno snalaženje. Teško je, dakle, očekivati da bi učesnici vojne akcije imali miran posao, jer oni praktično ne bi išli u humanitarnu, već u kaznenu ekspediciju protiv Srba.

Tu je, naravno, osnovni problem hipotetičke vojne akcije: njen cilj, iz koga je otklonjena nepristrasnost svetske organizacije kao vrhunski princip. Akcija protiv Srba u Bosni lako bi eskalirala u akciju protiv svih Srba, što nužno vodi balkanskom, a i evropskom ratu. "Ograničena vojna akcija" na taj način bi ukinula limite koje je sebi neoprezno i neopravdano postavila.

Sigurno je da vojni analitičari Zapada dobro razumeju sve rizike bilo koje varijante vojne akcije. Ali, to nije dovoljno za spokoj. Svetsko javno mnjenje je pristalo da bez dokaza bude pronađen krivac za sve, a danas sa neviđenom žustrinom traži njegovo kažnjavanje. Možda se treba pribojavati pravila da rat ne vodi um, no ipak strast i da se može dogoditi da hladna vojnička logika bude poništena euforijom onih koji uvek znaju kako rat počinje. Kako se rat završava - ne zna niko. (Ljubodrag Stojadinović)

*Nastavak u subotu 19. marta