Armija je banja kad si mornar

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 8. avgusta 1992. godine

ZLODELA MUSLIMANSKE VOJSKE (Pale, 7. avgusta):
Juče je Predsedništvo Srpske Republike Bosne i Hercegovine na osnovu stečenih podataka izdalo saopštenje o postojanju javnih kuća na teritoriji Bosne i Hercegovine koju kontrolišu muslimanske oružane snage. U ovim kućama na najužasniji način maltretiraju se, kaže se u saopštenju, Srpkinje, starosti od 14 do 50 godina. Njihova tela služe za iživljavanje pripadnika muslimanske vojske, među kojima se nalaze, pored domaćih Muslimana, i Kurdi i Arapi, kao i pripadnici muslimanske milicije, koji često poseduju unutar privatnih zatvora i javne kuće (zatvor Juke Prazine u naselju Alipašino polje pored kafane "Borselino").

Zlodela koja se vrše nad ženskom populacijom srpske nacije unapred su, ističe Predsedništvo SR BiH, isplanirana od strane muslimansko-hrvatske koalicije i predstavljaju poseban deo taktike uništavanja biološke reprodukcije srpskog naroda. Dokazi za to su spiskovi srpskih devojaka za buduću "upotrebu" koje su pravile njihove profesorke Muslimanke (nađeni spiskovi u Zvorniku).

- Bez obzira na svu nedostupnost teritorije kojom upravlja muslimanska strana, pa čak i za humanitarne organizacije i UNPROFOR, ipak smo uspeli doći do podataka da javne kuće sa prisilno odvedenim Srpkinjama postoje u Sarajevu na lokalitetima: Železnička stanica, škola "Petar Dokić", Skenderija, hotel "Zagreb" i ženski studentski dom u Radićevoj ulici. Van teritorije Sarajeva poznato je da postoji javna kuća u Konjicu i okolini, kaže se u saopštenju koje je upućeno i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve, Ujedinjenim nacijama i stranim ambasadama.

***

NOVI LOGOR ZA SRBE U VISOKOM
SRNA je juče poslala informaciju o još jednom koncentracionom logoru za Srbe. Prema izveštaju SRNE, bivša kasarna JNA u Visokom postala je "još jedan u nizu koncentracionih logora na teritoriji bivše BiH, gde muslimanski ekstremisti, uz najsvirepija iživljavanja drže civile srpske nacionalnosti."

Prema svedočenju jednog od razmenjenih stradalnika, u ovim mučilištima, po SRNI, muslimanski ekstremisti su na najbrutalniji način ubili nekoliko uglednih srpskih porodica iz visočkog kraja.

Photo: westofthei.com
Redakciji "Politike", juče se obratio Nenad Živković, koji je bio sudija Osnovnog suda u Visokom. Ispričao je upravo o tome da je u logor pretvorena bivša kasarna "Ahmed Fetahagić". U njoj su žitelji jedine srpske mesne zajednice Čekrčići na području Visokog. Njima je isključena struja još 16. maja. Jedan deo je pobegao u zbeg u Mačvanske Pričinovce, kod Šapca.

Nenad Živković je ispričao o umorstvu Dragana Radivojevića, pred decom, majkom i ženom, iako je kao zamenik javnog tužioca u Visokom, izrazio lojalnost muslimanskim vlastima. U bašti, pred kućom, ubijena je i žena Nenada Živkovića, Dragica, 30. juna, u Čekrčićima.

Među zatočenicima su staniovnici srpskih sela oko Visokog - Gračanice, Kule Banjer, Prosiječanja i posebno Donje Zimče. Iz tog sela je oko četiri i po hiljade ljudi napustilo ognjišta.

Živković poseduje spisak lica iz Visokog koji je dostavljen za razmenu. On, međutim tvrdi, da se pored tog spiska, na kome je blizu sto imena, u visočkom logoru nalazi još oko šesto ljudi. (M. D.)

***

VOJNA INTERVENCIJA U BIH POČETAK NOVOG EVROPSKOG RATA
Nova demokratija - pokret za Srbiju smatra da bi svaka vojna intervencija SAD, NATO ili snaga Zapadnoevropske unije bila kraj evropske bezbednosti, krah KEBS-a i početak novog evropskog rata, ističe se u saopštenju ove stranke.

Vojna intervencija protiv Srba u BiH ne bi bila samo vijetnamski, ili rat u Zalivu, već bi to bio totalni rat protiv jednog evropskog naroda koji bi gurnuo u sunovrat čitav Balkan. Po oceni Nove demokratije, to bi bila treća nesreća za Evropu u ovom veku.

"Pritisak SAD i predsednika Buša da se za građanski i verski rat u BiH kažnjava Srbija i srpski narod, da se satanizuje i odstrani čitav jedan kolektivitet predstavlja političku pristrasnost i stavljanje na stranu isključivosti i nepravde".

Kažnjavanjem Srbije SAD žele da preseku preko kolena krizu koja traži maksimalnu diplomatsku i međunarodnu mudrost.

***

SABIRNI CENTAR U BILEĆI I FOČI (Bileća, 7. avgusta):
Aktuelnost koncentracionih logora na području raskomadane bivše Jugoslavije, posebno na teritoriji BiH, ne može zaobići ni Bileću. Juče su novinari posetili Komandu Hercegovačkog korpusa i razgovarali o tome problemu sa pukovnikom Novakom Miloševićem.

Photo: Stock
Istakavši da može govoriti samo o zoni odgovornosti Korpusa, Milošević je izjavio da u kasarni u Bileći i Foči postoje tzv. sabirni centri, koji nemaju nikakve veze sa logorima, ponajmanje sa logorima smrti, čak, s obzirom na tretman zatvorenika, nisu ni na nivou klasičnog zatvora.

Saznajemo, takođe, da je sabirni centar nastao u vreme opšte mobilizacije na području SAO Hercegovine, kada su pritvoreni vojni obveznici, uglavnom muslimanske i hrvatske nacionalnosti, koji se nisu odazvali vojnom pozivu, dakle, ne stariji od 60 godina i samo muškarci. Pod kontrolom Hercegovačkog korpusa postoje dva sabirna centra - u Bileći i Foči - sa potpuno istim tretmanom zatvorenika. Iz sabirnog centra u Bileći, do sada je u dva navrata pušteno na slobodu više od 200 ljudi. Oslobođeni su bez ikakvih uslovljavanja sa mogućnošću da odu u željenom pravcu.

- Momentalno u sabirnom centru u Bileći imamo 394 lica, među kojima je i 11 Srba, uhapšenih zbog raznih krivičnih dela, kaže Milošević i dodaje:
- Sabirne centre dva puta su posetili predstavnici Međunarodnog crvenog krsta, i moram istaći da nisu imali značajnijih primedbi sa aspekta primene Ženevske konvencije. U tom smisli mi smo spremni na saradnju sa bilo kojom kompetentnom delegacijom - naša vrata su otvorena.

Sama činjenica da se sa istog kazana hrane i pritvoreni i naši vojnici najbolje govori o tom odnosu, iako je nerealno očekivati nekakav poseban odnos prema onima koji su tu dospeli zbog sasvim evidentnih grehova prema srpskom narodu. Osim lakše radne obaveze, uglavnom na održavanju higijene i sl. zatvorenici ne trpe nikakve nekorektne postupke vojnih vlasti. Mi nikada sebi nećemo dozvoliti da ih prinudno šaljemo u prve linije fronta, kao što to rade Hrvati i Muslimani sa Srbima, a o bilo kakvim mučenjima i torturi, kao što to opet radi suprotna strana sa Srbima, nikad nije ni bilo reči.

Povodom tvrdnji u inostranoj štampi da i u Bileći postoji koncentracioni logor, Milošević kaže:
- To je propaganda bez moralne podloge, kojoj je bitno da izazove prvi i snažan efekat, jer demanti uvek ima manju snagu. Muslimanskoj strani, to je potrebno jer u oružanoj borbi ne mogu izaći nakraj sa vojskom SR BiH. Od nekih članova Međunarodnog crvenog krsta čuo sam za prave koncentracione logore koje u Čapljini, Mostaru, Grudama, Čelebiću, u tunelu Bradina itd. drži hrvatsko-muslimanska strana. Sasvim je izvesno da je u tunelu Bradina bilo ili je i sada zatočeno oko 3.000 žena i dece srpske nacionalnosti.
(N. Asanović)

***

ARMIJA JE BANJA KAD SI MORNAR
Sidrište Rečne mornarice nadomak Velikog Gradišta locirano je onako kako vojna pravila nalažu - u zatonu, da se ratna plovila ne vide sa plovnog puta na Dunavu. Od očiju radoznalaca sa kopna skriva ga omanja bagremova šuma. Vojne vlasti dale su nam dozvolu da posetimo sidrište pod uslovom "da vojnike ne petljamo u politiku".

Eto nas sa posadom ROČ-216. Tu su zastavnik I klase Radivoje Petrović, komandir broda, stariji vodnici Boris Štenberger i Dragan Ivko zvani "Brka", stariji vodnik I klase Blažo tasev, pa mornari Dragan Stanković, Miroljub Đurić, Goran Pavlović...

Rečni patrolni čamac RPČ-216 je brod gliser. Izgrađen je u našim brodogradilištima. Obezbeđuje granicu na Dunavu. Od Rama, pa nizvodno... Ovo je sad najmirniji deo granice SR Jugoslavije. Sprečavamo i nelegalne prelaske preko reke, odnosno granice, mada u poslednje vreme takvih prelazaka gotovo i da nema. "Zaleti se" poneki švercer. No, prekršaje prave i ribari. I naši i rumunski. Prelaze maticu i pokušavaju da love u tuđim vodama. Da toga nije, gotovo da ne bismo imali posla - priča komandir broda Radivoje Petrović.

PHOTO: Stock
A do pre dve godine nije bilo tako, veli Petrović. Na ovom sektoru bilo je i više od 1.500 prelaza godišnje. Naravno, sa rumunske strane. Tada je Jugoslavija za rumunske građane bila "meka" u svakom pogledu. Da li zbog rata, blokade, ili jednostavne činjenice da se naš standard "opasno" približio rumunskom, tek legalnih prelazaka gotovo da nema... Patrolni čamac obavlja rutinske poslove...

- Kad ne plovimo, "radno vreme" počinje u sedam ujutru, a završava se u 12 časova i trideset minuta.... Tu su navigatori, telegrafisti, motoristi, artiljerci i mineri. I kuvar naravno - osmehnuvši se reče zastavnik Petrović.

- A održavanje broda i sidrišta je važan posao - dodade na to, namrgođeni "Brka" Dragan Ivko. - Naučeno na obuci, mora da se pokaže na delu.

Da, obuku i održavanje plovila i mi mornari ozbiljno shvatamo, kaže mornar Dragan Stanković. To se vodničkim rečnikom zove "zanimanje". Ali, postoje i "vedriji zadaci". Mi to kažemo - zanimacija. To ti je uređenje kruga na obali. Eto, baš sad završavamo uređenje igrališta za mali fudbal. Imamo i košarkaško. A tamo, malo dalje je naša bašta. Posadili smo sve vrste povrća, kazuje Dragan.
- Pa vi rat niste ni osetili?
- Nije baš tako - odgovara Dragan. Bio sam u Puli. Na ssvojoj koži sam osetio šta znači blokada kasarni i povlačnje Armije iz otcepljenih republika. Posledice rata se osećaju. Ja sam vojni rok završio još u junu, a još sam tu. To su ona tri meseca koja se računaju u vojnu vežbu.
- A odakle si, Dragane?
- Iz Žitorađe.
- Gde je to?
- Kako gde? Zar ne znate? Pa iz Žitorađe, odakle je i Ceca (Veličković, pevačica) - odgovori Dragan, električar, po potrebi i motorista na brodu, kako sam reče.

Inače, mornara je malo, pa se na brodove prekomanduju vojnici iz drugih rodova vojske. Tako je Beograđanin Goran Pavlović prvo bio pešadinac u Pirotu, pa tenkista u Tuzli, onda graničar na Đerdapu, a sada je mornar u Velikom Gradištu.

- Armija je banja kad si mornar! Majica, šorts, voda i sunce. Kao da smo na letovanju. Izlazak sredom, subotom i nedeljom. Narod nas prima kao svoje. A i ovde, na brodu, ima se osećaj kao da smo malo veća porodica... Na Srebrnom jezeru našao sam i neke poznanike iz Beograda koji tu letuju - priča preplanuli Goran.
- Ipak, vreme najbrže prođe kad plovimo. Tek se onda osećam kao pravi mornar. A ja sam ti kormilar na brodu. Šta? Ne, nije to isto kao šofer. Moraš ovde brže i mekše da reaguješ - objašnjava Miroljub Ćirić, nekadašnji pešadinac iz kasarne u Kikindi, koji je prekomandovan u mornare.

Na kraju se ipak pomenu politika. List "Politika".
- Hoćete li vi u "Politici" izdržati pritisak vlade - upita nas mornar Dragan.
- Nadamo se.
- Ako vam zatreba pomoć, javite - sa smeškom se oglasi Goran.

Namrgođeni vodnik "Brka" reče: "Sad je vreme da napustite brod." Ne nije to "naređenje" izdato zbog razgovora o "Politici". Na brodu se oglasi resko zvono. Mornari se rastrčaše po palubi. Zabrujaše snažni motori. Artiljerac podešava protivavionski top. Pramac se podiže. Brod krenu. Iza njega - "brazda" u vodi i talasi. Mornari su otišli na uobičajeni zadatak. (Stana Ristić)

***

Ljubomir Tadić: PROTAGONISTI POLITIKE ISKLJUČIVOSTI
Vođa Srpske "liberalne" stranke Nikola Milošević i njegov prvi doglavnik Kosta Čavoški nastavljaju da se sa mnom dopisuju preko "Politike" (ni danas, 6. avgusta, nisam primio njihovo pismo o istupanju iz Društva Srpsko-jevrejskog prijateljstva). U prvom pismu "Politici" pomenuta gospoda su tvrdila da iz Društva istupaju zato što "grub antisemitski ispad" Mihaila Markovića "niko iz Društva... nije osudio". Sada Milošević tvrdi da su istupili iz Društva "zbog toga što predsednik Društva Ljubomir Tadić nije javno osudio antisemitski ispad potpredsednika vladajuće stranke Mihaila Markovića". Ovo je pomeranje odgovornosti sa "niko iz Društva" na njegovog predsednika ne bi vredelo većeg osvrta da u istoj rečenici gospodin Milošević ne izvrće smisao moje izjave o njihovom članstvu u Društvu. Milošević, naime, tvrdi da sam izjavio da on nije "nikad bio član pomenutog društva", da bi zatim trijumfalno poslao, zajedno sa Čavoškim, fotokopije svojih članskih karata... "Politici"! A ja sam izjavio samo to "da mi nije poznato" da su Milošević i Čavoški članovi Društva, a to je nešto sasvim drugo. Da sam naduvenom vođi srpskih "liberala" hteo bilo šta da imputiram, što on redovno čini meni u svojoj politikanskoj ostrašćenosti, ne bih se sećao datuma kada je prisustvovao (ali jedini put!) jednoj skupštini našeg Društva. No, to tada beše polezno jer još ne beše sirenskog zova stranačkih obračuna u kojima gospoda Milošević i Čavoški sada strasno učestvuju. Rekao sam da sam bio iznenađen što se oni sada u javnosti pojavljuju kao članovi Društva Srpsko-jevrejskog prijateljstva, kao - sada to dodajem - njegovi brižni članovi i borci protiv antisemitizma, zato što za poslednje tri gotide postojanja i rada Društva nisu učestvovali u bilo kojem vidu njegove delatnosti. Ne znam, štaviše, da li su uopšte i plaćali godišnju članarinu. Sada vidimo jasno da se njihova sveukupna delatnost u Društvu svela na dva čina: stupanje i istupanje iz članstva. Zbog svega toga odgovorno tvrdim da njihovo istupanje iz Društva nije motivisano borbom protiv antisemitizma, već predstavlja eklatantan vid besprincipijelnih politikantskih obračuna u kojima se iscrpljuje svekolika delatnost ove gospode posle neuspeha da na izborima preuzmu rukovodstvo Demokratske stranke. Otada ne biraju sredstva da, tobože, pokažu da smo predsednik Demokratske stranke i ja, kao prikriveni boljševici, u sprezi sa vladajućom Socijalističkom partijom. Ta vrsta denuncijantske delatnosti, u oskudnosti argumenata, omiljeno je sredstvo ovih generala bez vojske, nekadašnjih boljševika koji se sada izdaju kao autentični antikomunisti, a koje, u stvari, treba zvati beli boljševici.

Ksenofob ili antisemita: Mihailo Marković, humanista
Photo: www.kul-tim.net
Inače, protestno istupanje omiljeni je način ponašanja gospodina Nikole Miloševića. Pored istupanja iz Društva Srpsko-jevrejskog prijateljstva i istupanja iz Demokratske stranke, Milošević je sredinom 1988. godine istupio i iz Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja u znak protesta što ga ovaj odbor nije uzeo u zaštitu u njegovom ličnom sporu sa pokojnim Miodragom Bulatovićem! Moguće je da je bilo još nekih protestnih istupanja... Naravno, "principijelnih" kao i sva ova. Privrženici vođa srpskih "liberala", pod njihovim uticajem i uticajem njihovih jačih saveznika, šalju ovih dana i svoja nepotpisana istupanja iz našeg Društva, praćena uličarskim pogrdama svake vrste. To samo po sebi govori da ova vrsta "opozicije" unosi u naš javni život vulgarnost i divljaštvo, isključivost i mržnju. Da, gospodo "liberali", vi ste protagonisti političke isključivosti i mržnje, a ne tolerancije, kako bi trebalo da bude.

U mom "pamfletskom štivu" gospodin Milošević uz "omaške", otkriva i razne "protivrečnosti", izvodeći pritom svoje omiljene pseudologičke piruete. On me, na primer, poučava da je antisemitizam samo poseban oblik ksenofobije, pa ako tvrdim da je u izjavi akademika Markovića izražena jasna ksenofobija, onda bih, po Miloševiću, morao tvrditi i da je učinio izričit antisemitski ispad. Vrhunac Miloševićeve pseudologičke mudrolije izražava se u stavu "da je g. Marković posegao za prezimenom jevrejskog, a ne arapskog ili kineskog porekla". Suprotno g. Miloševiću tvrdim da prezime Štajnberger može biti jevrejskog, ali i nekog drugog, na primer nemačkog, pa čak i slovenačkog ili češkog porekla. Za razliku od gospodina Miloševića, smatram da je antisemitizam, kao viševekovna predrasuda, mnogo više od "posebnog oblika ksenofobije". Ksenofobija može biti i benigna, antisemitizam kao rasna i verska predrasuda je uvek maligan. Akademik Marković je samo rekao da dekan Štajnberger nije Srbin, pa se zato taj ksenofobičan iskaz ne može automatski protumačiti kao antisemitski ispad. Verujem, i to duboko, kada akademik Marković ne bi bio potpredsednik Socijalističke partije, a ja član Demokratske stranke, gospoda Milošević i Čavoški se ne bi ni setili da protestvuju zbog "antisemitskog ispada". U svojoj harangerskoj kampanji protiv Društva Srpsko-jevrejskog prijateljstva vođe srpskih "liberala" su se priključile propagandi mržnje prema našem Društvu, koja odavno dolazi iz Tuđmanove Hrvatske. Niske udarce mogu zadavati samo bezobzirni ljudi, niskog morala. Na prizemnu duhovitost i invektivu gospodina Miloševića da smo "filijala" stranke na vlasti, odgovaram ozbiljno da su on i njegovi saveznici svojom politikom dokazali da su puka filijala onih sila koje su našu zemlju i naš narod proglasile "parijama" i koje svakog dana traže nove povode za naše uništenje u slavu novog svetskog poretka". (Predsednik Društva Srpsko-jevrejskog prijateljstva, Ljubomir Tadić)

P. S. Pridike g. Čavoškog da mi nije "stalo do istine i vlastitog obraza" doživljavam kao vrstu moralnog nestašluka gospodina Čavoškog.

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 9. avgusta 1992. godine

Buš: NAŠ CILJ JE DOSTAVLJANJE HUMANITARNE POMOĆI
Najbolji dokaz koliki značaj Bela kuća pridaje svom angažovanju u rešavanju bosansko-hercegovačke krize je činjenica da je predsednik Buš, večeras, održao treću konferenciju za štampu u protekla tri dana, stalno razjašnjavajući svoju poziciju. Pre susreta sa novinarima on je više od dva sata razgovarao sa zamenikom državnog sekretara Iglbergerom, savetnikom za nacionalnu bezbednost Skokrofton, sekretarom za odbranu Čejnijem i drugim stručnjacima. Stiče se utisak da je predsedniku stalo da bude što je moguće jasniji u svojim namerama, s obzirom da je došlo do izvesnih mimoilaženja sa Britanijom i Francuskom, oko suštine američkog predloga rezolucije o mogućnoj upotrebi vojne sile.

U uvodnoj izjavi izrazi je zadovoljstvo zbog informacija da će biti odobren pristup međunarodnim predstavnicima u koncentracione logore u Bosni. Rekao je da je razgovarao sa Galijem i da je generalni sekretar UN delovao optimistički naročito zb og činjenice da je ponovo otvoren sarajevski aerodrom.

Buš je, takođe, obavestio da je u toku intenzivan rad na projektu rezolucije koja će biti predložena Savetu bezbednosti, o čemu su u toku konsultacije sa saveznicima. Na direktno pitanje novinara da li postoje razlike u pristupu sa Londonom i Parizom Buš je objasnio da izvesne razlike postoje i da će se one postepeno uskladiti. Po njegovim rečima to nisu suštinska razmimoilaženja jer postoji saglasnost u osnovnom cilju da treba aktivno doprineti rešavanju situacije u Bosni. Naglasio je da je američki cilj obezbeđivanje dostavljanja humanitarne pomoći. Da bi se to ostvarilo ne isključuje se nijedna mera, pa ni vojna sila, ali sve što se čini biće u okviru Ujedinjenih nacija. Vašington smatra da je najvažnije da se dosledno sprovode u život sve rezolucije Saveta bezbednosti uključujući i onu o strogoj primeni sankcija.

Photo: Stock
Predsednik je želeo da bude što je mogućno precizniji kada je reč o eventualnoj upotrebi vojne sile. On je ne isključuje ali je ograničava na obezbeđivanje konvoja sa humanitarnom pomoći i to samo u slučaju preke potrebe. Stiče se utisak da je upravo o tom pitanju želeo da otkloni sve nesporazume i stavi do znanja da Sjedinjene Države nikako ne žele da se direktno mešaju u građanski rat. Mnogi su njegova dosadašnja izlaganja shvatili kao poziv na intervenciju ali, kako se danas videlo, u ovom času to nije prioritetna orijentacija. Naprotiv, predsednik je ukazao da, iako se ne isključuje upotreba vojne sile, niko ne bi želeo da do toga dođe... Objasnio je da je situacija u Bosni i Hercegovini izuzetno komplikovana i da za nju nema brzih vojnih rešenja. Ponovio je ono što je već rekao proteklih dana da, dok on odlučuje, SAD neće biti uvučene ni u kakav gerilski rat bez obzira na sve pritiske i rezolucije pa makar one dolazile i iz senata.

Prema Bušovoj oceni rešenja se moraju tražiti strpljivo i pre svega se mora obezbediti dostavljanje humanitarne pomoći.

Prvi utisak komentatora je da predsednik danas nije rekao ništa bitno novo, ali da je odlučnije i jasnije postavio granice mogućeg američkog angažovanja, isključujući svako direktno mešanje u gerilski rat i obavezujući se samo na podršku dostavljanja humanitarne pomoći. Otklonio je još jednu sumnju koja se danas javila kada su se čule vesti da bi moglo da dođe do kombinovane akcije u kojoj bi NATO obezbeđivao vazdušnu podršku a snage zapadnoevropske unije kopnene snage. Buš je rekao da to nije tačno i da sve akcije idu isključivo preko Ujedinjenih nacija gde će biti i doneta konačna odluka. (D. Pešić)

***

RAT U BOSNI BI ODNEO STOTINE HILJADA ŽIVOTA (Pariz, 8. avgusta):
"Rat u Bosni bi značio stotine hiljada mrtvih", izjavio je danas francuski general Filip Morijon, pomoćnik glavnog komandanta snaga UN u Jugoslaviji pariskom radiju "Frans info". On, međutim, smatra da je situacija u ovoj republici "još teška, ali očekuje da će moći da se uspostave humanitarni koridori" radi dopreme pomoći u hrani i lekovima.

Nasuprot generalu Morijonu, većina francuskih listova, koji su sinoć zaključeni pre odluke Saveta bezbednosti, podržali su unapred vojnu intervenciju u Jugoslaviji, uz humanitarni predtekst, ali uz naglašenu isključivost u osudi samo Srbije za strahote sadašnjeg građanskog rata. Zbog nepojmljive jednostranosti, nijedan demanti jugoslovenskih funkcionera ili foruma nije našao danas mesta u francuskim listovima, posebno dokazi o nepostojanju logora.

Jedan od retkih izuzetaka je pariski "Imanite", koji ne izdvaja ni jednu stranu, maglašavajući da je "svaki građanski rat prljav". Svojom objektivnošću odudara, takođe, i izjava američkog nobelovca za mir Elija Vizela, koji je danas predložio u "Frans soaru" održavanje međunarodne konferencije kojoj bi predsedavao francuski predsednik Miteran. On je, istovremeno, odbio svako upoređivanje nacističkog genocida sa navodnim koncentracionim logorima u Bosni, što je prisutno u nekim francuskim listovima kao predtekst za opravdanje vojne intervencije. "Nije tačno da Srbi žele da unište hrvatsku naciju ili Muslimane. Treba odbaciti olaku analogiju. Svaka tragedija je osobena", rekao je američki nobelovac i dodao: Ne treba zaboraviti da je i hrvatski predsednik Franjo Tuđman autor jedne knjige s izrazito jakim antisemitizmom.

*Nastavak u utorak 15. marta