Ratko Mladić, general mira

image

I narednih meseci na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 20. jula 1992. godine

Panić: PRODAJOM ORUŽJA OBNAVLJAĆE SE SARAJEVO (Sarajevo - Njujork, 19.jula)
Savezni premijer Milan Panić nastavio je da spektakularnom diplomatskom aktivnošću za mir u BiH iznenađuje domaću i svetsku javnost. Danas je u 14.25 avionom UNPROFOR-a (u kome je bila i grupa novinara) sleteo na sarajevski aerodrom s obećanjem da će Srbi prvi početi da stavljaju naoružanje pod kontrolu UN i pozvao muslimansku i hrvatsku stranu da učine isto. Po njegovoj zamisli sve to oružje treba zatim prodati i za dobijeni novac početi obnavljanje porušenog Sarajeva.

Jugoslovenski premijer Milan Panić i predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović izrazili su danas spremnost da već sutra započne proces demilitarizacije BiH. Taj proces trebalo bi da počne povlačenjem teškog naoružanja svih strana iz regiona Goražda. Oružje bi, kako je dogovoreno, bilo zatim smešteno na tlu Jugoslavije. Izetbegović je dao garancije da će Muslimani u Goraždu omogućiti slobodan transport teškog naoružanja iz tog grada u SR Jugoslaviju.

U isto vreme, sutra bi trebalo da počne i povlačenje teškog naoružanja iz Sarajeva i to na određene punktove koje kontrolišu mirovne snage UN. Saglasnost o neophodnosti demilitarizacije Panić i Izetbegović su postigli u dvoipočasovnom razgovoru danas posle podne u Sarajevu.

Jugoslovenski premijer je doputovao u glavni grad BiH posle četiri sata neizvesnosti i čekanja na beogradskom aerodromu. Odmah po dolasku na butmirski aerodrom, gde ga je sačekao kanadski general Luis Mekenzi, Panić je sa svojim saradnicima otišao u zgradu sarajevskog PTT-a, gde se nalazi štab UNPROFOR.

Prema izjavi premijera Panića, on i Izetbegović su dali punu podršku sporazumu o dvonedeljnom primirju koje su u petak u Londonu potpisali trojica bosanskohercegovačkih lidera.

Oružjem za Sarajevo: Milan Panić, inventivan
Photo: blic.rs
Da li će ta podrška biti dovoljna da se primirje održi ubrzo će se videti jer, samo tridesetak minuta pre 18 časova, kada je po dogovoru iz Londona stupilo na snagu primirje, u neposrednoj blizini zgrade PTT-a eksplodiralo je 15 granata kalibra 120 i 84mm.

Tokom razgovora sa Izetbegovićem jugoslovenski premijer je insistirao na bezuslovnom miru. Predsednik Predsedništva BiH rekao je da veruje da je Panić iskreno za mir, ali da ne vidi kako će to i ostvariti.

Panić je predložio da se Bosna i Hercegovina, do demokratskog plebiscita naroda, podeli u tri dela. Na taj predlog Izetbegović nije reagovao. Panić i Izetbegović su se složili da, odmah po uspostavljanju stabilnog mira, SR Jugoslavija i BiH počnu razgovore o ekonomskoj saradnji.

Kako se saznaje, Panić je danas predložio Izetbegoviću da zajedno odu u Goražde, koje je svakako jedno od najopasnijih ratnih žarišta u BiH, ali mu je rečeno da je takav put, zbog bezbednosti, u ovom trenutku gotovo nemoguć.

Neposredno pred polazak iz Sarajeva Panić se na butmirskom aerodromu sastao sa članom Predsedništva Srpske Republike Bosne i Hercegovine Nikolom Koljeviće i generalom Ratkom Mladićem. Posle razgovora Panić je mnogobrojnim domaćim i stranim novinarima izjavio da "može da saopšti da je, što se srpske strane tiče, mir u Bosni i Hercegovni danas započeo". Sa njim su se složili i njegovi sagovornici, ističući veliki značaj današnje Panićeve posete Sarajevu.

Današnjom posetom glavnom gradu BiH Milan Panić je okončao prvu fazu svoje ambiciozne mirovne misije i "šatl-diplomatije". Počeo je tu misiju susretima sa američkim državnim sekretarom Džejmsom Bejkerom, šefom ruske diplomatije Andrejom Kozirjevom i hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom u Helsinkiju, nastavio razgovorima sa francuskim predsednikom Fransoa Miteranom i ministrom inostranih poslova Italije Vinćencom Skotijem.

***

PODRŠKA LIBANSKIH PRAVOSLAVACA SRPSKOM NARODU
Grupa libanskih pravoslavaca izrazila je podršku srpskom narodu u Jugoslaviji ističući da su postali "žrtve nastojanja tzv. slobodnog sveta da ih rasparča i uništi".

Photo: EPA
U pismu upućenom jugoslovenskoj ambasadi u Bejrutu ova grupa se zalaže za miroljubivo rešenje jugoslovenske krize zasnovano na iskustvima dugogodišnjeg rata u Libanu. "Podržani su stavovi primata pravoslavnih crkava sa njihovog sastanka u Istanbulu, kao i Sinoda Srpske pravoslavne crkve, a praksa "katoličkog sveštenstva i populacije protiv pravoslavnog naroda u Jugoslaviji" navedena je kao razlog njihovih "ozbiljnih sumnji u korist ekumenskog dijaloga crkava".

Sa ovim pismom upoznata su oba veća Skupštine Jugoslavije.

***

SRPSKA STRANA DANAS PREDAJE TENK (Lukavica, 19. jula):
Član Predsedništva Srpske Republike Bosne i Hercegovine Nikola Koljević izjavio je večeras nakon razgovora sa jugoslovenskim premijerom Milanom Panićem da je Paniću saopštio da je srpska strana spremna da poštuje dogovor o prekidu vatre.

Gospodin Panić nam je obećao da će po povratku iz Njujorka doći na srpsku teritoriju Bosne i Hercegovine, rekao je Koljević. Sutra ćemo predstavnicima UNPROFOR-a predati jedan tenk što će biti gest naše dobre volje da smo spremni za mirno rešenje sukoba. Taj tenk je, kao što je poznato, trebalo da UNPRPFOR-u preda gospodin Panić, ali kako je objasnio Koljević, zbog niza nepredviđenih okolnosti i peripetija koje je iscenirala muslimanska strana, premijer SRJ nije mogao da obavi taj svečani čin mirotvorstva.

Što se tiče razgovora sa Izetbegovićem, Panić nam je rekao, nastavio je Koljević, da su oni bili vrlo teški, ali da se on nada uspehu ukoliko srpska strana bude sarađivala. Mi smo naravno, i sada kao i uvek, spremni na svaki vid saradnje u interesu mira, što podrazumeva i inetres srpskog naroda u Bosni i Hercegovini.

Koljević je izjavio da je predsedniku Paniću saopštino da srpska strana neće pristati na to da srpsko stanovništvo u Bosni i Hercegovini bude ubijano bez mogućnosti da odgovori na napade. "Dakle, mi možemo da pristanemo na sve izuzev na predaju i gospodin Panić se složio da u slučaju napada druge strane mi moramo imati pravo na odbranu" - zaključio je on.

Genocidom do mira: Karadžić, Plavšić, Koljević
Photo: Stock
Komandant vojske srpske Republike Bosne i Hercegovine general potpukovnik Ratko Mladić rekao je novinarima da je Panić "napravio jedan izuzetno značajan potez i gest na Balkanu kojim pokušava da uloži sve svoje snage i autoritet u službu mira. On nije pogrešio što me je nazvao generalom mira, rekao je Mladić, jer ja sam od prvog dana kao oficir profesionalac stavio sve svoje snage u službu mira - da ne bude terora, da ne bude masakra i istrebljenja naroda".

Mladić je saopštio da je izdao naredbu svojim trupama da u 16 časova obustave sva dejstva i operacije. Međutim, u 18.45 časova pod kuršumima muslimanskih snajperista stradali su naši vojnici, dok je oružje srpske vojske ćutalo. To su potvrdili i oficiri UNPPROFOR-a, dodao je on.

***

MASOVNA GROBNICA NA STADIONU U ODŽAKU (Odžak, 19. jula):
Najveća masovna grobnica Srba nakon oslobađanja Odžaka pronađena je na gradskom stadionu. Prema izjavama očevidaca na stadionu je sahranjeno oko 1.000 Srba iz sela Novi Grad, Donja Dubica i Krnjak.

Oni su više od tri meseca na stadionu nili izloženi nepodnošljivoj torturi. Mnogi su umrli od gladi i mučenja, a samo manji broj preseljen je preko reke Save, uglavnom u Slavonski Brod, gde su korišćeni kao radna snaga u tamošnjim poljoprivrednim ekonomijama.

Hrvatski oružnici nisu vodili evidenciju o imenima nastradalih, ali je poznato da su nestale cele porodice iz Odžaka i odžačkih sela nastanjenih srpskim stanovništvom. Mučenja kakva su nad zarobljenicima činili razulareni pripadnici HOS-a prevazilaze najbrutalnije dosada poznate metode. Hrvatski vojnici takmičili su se u "originalnosti" iživljavanja nad zarobljenicima, koji su u taj zloglasni logor na fudbalskom igralištu dovedeni isključivo kao civili.

***

MUSLIMANA NIJE BILO U STAROJ BOSANSKOJ DRŽAVI
Srpsko stanovništvo je i kroz najveći deo istorije Bosne i Hercegovine predstavljalo stabilnu većinu. Ono se nije okretalo bezuslovno matici Srbiji, mada je s njom bilo u dohovnim vezama. Hrvati u BiH, nasuprot tome, stalno su gledali u Zagreb, iskazujući separatističke ideje povezivanja delova BiH sa hrvatskom državom. Muslimani su bili u stalnom traganju za svojim identitetom, svojim duhovnim i političkim pokretom, tražili neprestano svoga vođu.

Posle Prvog svetskog rata dolazi do opadanja broja pravoslavnih Srba u BiH. To je cena teških stradanja i gonjenja. Pojedini srpski krajevi doživeli su pravu katastrofu. Raste i političko nejedinstvo među Srbima.

Photo: www.muslimvideo.com
Posle Drugog svetskog rata, pre svega zbog ustaškog genocida nad Srbima u kome učestvuju i Hrvati ustaše i Muslimani ustaše, a donekle i zbog prinudnog iseljavanja Srba iz Bosne i Hercegovine u Srbiju, vidno se smanjio procenat srpskog življa. Došlo je do inverzije u odnosu između Srba i Muslimana. Sada Muslimani sačinjavaju relativnu većinu, a u toku su i koalicione igre između Muslimana i Hrvata protiv Srba ne bi li se konstruisala antisrpska politička većina u BiH.

Sve je to uslovilo da, prema popisu iz 1971. godine, Muslimani čine 39,57% stanovništva, Srbi 37,19% a Hrvati 20,62%. Iz političkih razloga pojavila se i grupa "Jugoslovena" koja tada čini 1,17% stanovnika.

U popisu deset godina kasnije, 1981. godine, rezultati pokazuju stabilizaciju procenata Muslimana (39,52%) a jače opadanje Srba (32,03%) i Hrvata (18,38%), dok rste broj Jugoslovena (7,9%) i ostalih (2,13%).

Činjenice pokazuju da je stvarni broj Srba u BiH realno veći od onoga koji beleži popis iz 1981. godine. Naime, pod pritiskom snažne antisrpske komunističke propagande, mnogi Srbi, naročito po gradovima, počeli su da se izjašnjavaju (mnogi da kriju) kao "Jugosloveni". Većinu "Jugoslovena" međutim čine Srbi. U mnogim naseljima - u kojima nijedan od tri naroda nema apsolutnu većinu - zbir Srba i "Jugoslovena" daje apsolutnu većinu. Naravno, među "Jugoslovenima" ima i onih koji su rođeni u mešovitim brakovima ili pripadnika Muslimana i Hrvata (mali broj) koji su smatrali da je moguća "jugoslovenska nacija".

Važan je i sledeći podatak: posmatrano po naseljima u kojima živi i teritoriji koju naseljava, srpsko stanovništvo i danas ima dominantno mesto u etničko-prostornoj kompoziciji BiH. Srbi predstavljaju, prema popisu iz 1981. godine, apsolutnu većinu u 2.439 od ukupno 5.857 naselja. Naselja sa dominacijom srpskog stanovništva zauzimaju 27.255,2km2 ili 53,30% ukupne teritorije Bosne i Hercegovine (51,128km2). Naselja sa muslimanskom i hrvatskom dominacijom obuhvataju znatno manju površinu.

I ove empirijski nepobitne činjenice govore da su ideja, politički plan i nacionalno pravo kantonizacije Bosne i Hercegovine najbolji put da u budućnosti narodi na ovim prostorima koegzistiraju ravnopravno i sa pravom na svu autonomnu i suverenu participaciju: od kulturne do političke.

Hrvati u BiH, iako manjinski narod na ovim prostorima, oduvek, kao i Srbi, žive sa svojim autonomnim i konstitutivnim pravima.

Otkuda, pak, Muslimani u Bosni i Hercegovini? Muslimana, naime, nema u staroj bosanskoj državi. Oni se u Bosni pojavljuju sa dolaskom Turaka u XV, odnosno XVI veku. Kao središna geografska oblast slovenskih prostora, Bosna je od velikog značaja za tursku silu, jer je i granično oblast prema Austrougarskom carstvu i Mlecima. U isto vreme služila je kao baza za vojničke operacije prema zapadu, a donekle i prema severu. Zato su Turci želeli da se dobro učvrste u Bosni. Sva glavnija mesta u BiH Turci su podigli ne toliko iz ekonomskih i socijalnih, još manje nacionalnih, već pre svega iz strateških razloga. S Turcima počinje razvijen gradski život. U tom pravcu oni deluju i na Srbe, delimično i na Hrvate, koji primaju islam i izvestan deo njihovih navika i kulture.

***

"BRAĆA SRBI DA POMOGNU, KAO JA NJIMA" (Lipljan, 19. jula):
Posle nekoliko godina rada u rudniku u Tuzli a zatim i u Aranđelovcu, mladi pripadnik albanske nacionalne manjine Sadik Maćoj došao je na Kosovo i Metohiju, u svoje selo Crn Breg. Selo ima petnaestak kuća, gde žive uglavnom Albanci i dve srpske porodice Mikarića, Petko i Tića. To su i jedine komšije Sadikove koje kontaktiraju sa njim i koje mu se povremeno, koliko mogu, nađu u nevolji.

- Vratio sam se iz Aranđelovca, gde sam radio u fabrici "Šamot". Od firme sam dobio i stan i sve je bilo u redu dok nisu započele pretnje nekih pojedinaca, koji su hteli da mi u stan ubace bombu - kaže Sadik Maćoj. Onda sam sa suprugom, koja je iz Tuzle, i dvoje dece došao na Kosmet, u selo Crn Breg.

Opština Lipljan našla je za ovog "begunca" posao. Sadik je započeo da radi kao kondukter u "Kosovotransu", i posle samo dva meseca biva suspendovan. Od tada Sadik Maćoj ostaje bez posla i obilazi mnoge pojedince, a najviše u opštini Lipljan, ali zasad, kako kaže, nije mu se izašlo u susret.

Sadik svoju suprugu Muslimanku i dvoje dece izdržava okopavanjem kukuruza, ako dobije i takav posao. Jer u selu on važi kao "srpski špijun". Ne dobija nikakvu pomoć od svojih sunarodnika. Član je Socijalističke partije Srbije i, kako kaže, njemu od Rugovinih partijaca ne sleduje nikakva pomoć. Neki je u selu dobijaju, ali sve ređe jer para nema - kaže Sadik.

Iz opštine Lipljan predsednik SO Mile Rašić slao je komisiju da vidi moju trošnu kuću. Kada je suvo, sve je u redu, ali ako pada kiša... Ništa se, međutim, nije promenilo. Ja idem svaki dan, a uvek dobijam isti odgovor "nema para", pa onda "sačekaj". Tražio sam pomoć i u Crvenom krstu, da mi daju jedan paket. U Lipljanu mi kažu, paket nije za tebe, tebi treba samo značka davaoca krvi.

Sadik Maćoj dao je krv 26 puta i kaže da će to uvek činiti. Krv sam isključivo davao za srpske borce.

- Valjda kada ja tako pomažem Srbima i oni će meni. A ja ću svima pomoći u svako doba. Davao sam i u Aranđelovcu, kada sam bio. Dao sam za dve žene, jedna se zove Vera i, bogami, spasao im život - govori Maćoj.

Bio je nedavno presrećan kada su mu ipak dali paket Crvenog krsta. Jedan je dobio od opštine Lipljan,a a drugi od Bogdana Kecmana.

Otac Sadika Maćoja došao je kao Albanac iz Albanije 1949. godine. Počeo je da radi u rudniku "Goleš", a danas je penzioner. Državljanstvo je dobio tek nedavno, iako je zahtev podneo odavno, ali tadašnji šiptarski rukovodioci mu nisu dali.

Kako na tebe gledaju tvoji Albanci?
- Teško, kaže Sadik. - Ja se sa njima ne slažem. Oni traže "republiku" i mislim da je neće dobiti. Dovoljno nam je da imamo Srbiju i Jugoslaviju i da svi zajedno živimo.

- Moj otac je rekao starim Albancima da ne može da se u državi traži država. Stari Albanci ne misle isto kao i oni mlađi, koji se zanose. Moj otac kaže da ih teraju da ginu. Bogami, gledali su televiziju i mnogi Albanci znaju šta je rat.

Crn Breg je siromašno mesto. Gornji ima 15 kuća među kojima i dve srpske, a Donji 200 kuća i nijednog Albanca. Sadik kaže da tu nema šta on da traži. Kada bi mu se pomoglo da dobije posao, da napravi kuću i da se skrasi, ostao bi na selu.

Ja znam da će mi pomoći, da će mi naći posao. Znam da posla ima za mene, a ja samo hoću da radim i ništa više. Poštujem državu u kojoj živim, dajem krv, bio sam da glasam, lojalan sam. Ja toliko, a država neka mi sada pomogne - kaže Sadik Maćoj. (Z. Zejneli)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 21. jula 1992. godine

NA DOBOJ PALO 300 GRANATA (Derventa, 20. jula):
Za hrvatsku stranu londonsko primirje ne važi. Oni su sinoć sve do 23 časa iz svojih uporišta u Bijelom Brdu i Kostrešu minobacačima i topovima tukli po položajima srpske vojske u derventskoj opštini i po samom gradu. Granate su stizale sa leve obale Save, sa hrvatske teritorije.

Derventa, ovaj uništeni i spaljeni grad, doživela je nova - razaranja. U jučerašnjim i sinoćnjim brbama kod Dervente poginula su četiri, a ranjeno je 20 srpskih boraca. Na hrvatskoj strani broj žrtava je znatno veći. Novi artiljerijski napadi hrvatsko-muslimanskih jedinica na srpske položaje u Derventi otpočeli su jutros i još traju.

Spaljena i obnovljena: Derventa
Photo: panoramio.com
Srpska vojska BiH drži pod svojom kontrolom teritorije od mesta Liješće u bosanskobrodskoj opštini, do ušća reke Bosne u Savu. Mesta Derventa, Odžak i Modriča, koja su donedavno bila pod kontrolom HVO, u srpskim su rukama. U ovim mestima se uspostavlja civilna vlast.

Nema mira ni u dobojskoj opštini. "Zelene beretke" iz pravca Tešnja i Maglaja stalno kidišu na ovaj grad. Sinoć je na Doboj i okolinu palo oko 300 minobacačkih i topovskih garanata. Poginula je jedna žena, a veći broj civila je povređen. Kod Putnik-brda, Alibegovića i Miljanovaca pre dva dana u borbama sa srpskom vojskom "zelene beretke" su imale oko hiljadu mrtvih. Na srpskoj strani poginulo je 80 boraca.

Vojska Srpske Republike BiH prilikom oslobađanja Posavine pronalazila je sveže humke pobijenih Srba. Posle otkrića masovnih grobnica na Gradskom stadionu u Odžaku, gde je sahranjeno oko 1.000 ubijenih Srba, slične grobnice otkrivene su i u Derventi, Šipačkom groblju, u Polju i na muslimanskom groblju u Derventi. Manjih grobnica ima u gotovo svim srpskim selima u derventskoj, odžačkoj i modričkoj opštini. (B. Teofilović)

***

NAČIN MUSLIMANSKIH SNAGA DA SE SUPROTSTAVE PREGOVORIMA
Cilj preksinoćnog bombardovanja aerodroma i zgrade UNPROFOR-a upravo za vreme posete Milana Panića Sarajevu bio je da se prvi ministar SR Jugoslavije uveri kako od primirja nema ništa, izjavio je juče Tannjugu predsednik Predsedništva SR BiH dr Radovan Karadžić.

Granate su ispaljivane sa muslimanskih položaja na brdu Mojmilo između ostalog i zato da spreče susret Panića sa predstavnicima Srpske Republike BiH, tvrdi Karadžić.

Zalažući se za momentalni prekid rata, predsednik Predsedništva SR BiH je izrazio uverenje da Republika Hrvatska mora doći pod isti pritisak međunarodne zajednice pod koji je neopravdano došla samo SR Juoslavija. Tom pritisku moraju biti izložene sve tri zaraćene strane, ali, sve dok muslimanska strana bude gajila nadu u međunarodnu vojnu intervenciju, ona zasigurno neće prestati da puca, ocenjuje Karadžić.

On je podsetio da je neposredno pred i posle početka najnovijeg primirja muslimanska artiljerija izvela žestoke napde na srpske kvartove, a eksplozije su najviše odjekivale u Hadžićima, Ilidži i Ilijašu.

PHOTOMONTAGE: E Che
Karadžić preksinoćne napade dovodi u vezu sa dosadašnjom praksom muslimanskih snaga da svoj "krvavi ulični šou" priređuje Sarajlijama uvek u vreme održavanja konferencije o BiH ili prilikom posete uglednijh gostiju tom gradu. Predsednik Predsedništva SR BiH kaže da se, takođe po pravilu, posle takvih napada za ulične masakre optužuju Srbi, pa stoga savetuje građane Sarajeva da čim čuju da u njihov grad dolaze gosti sa strane - ostanu u svojim kućama.

***

MUSLIMANI NACIJA TEK U VREME BROZA
Dolaskom Turaka promenjeni su sastav i odnosi u stanovništvu. Uzrok leži u islamizaciji dela Slovena, pretežno Srba. Dobar deo njih primao je islam iz različitih razloga: iz korisiti (zbog privilegija), iz straha od jake sile i iz otpora prema dotadašnjov vlasti. Istoričari su utvrdili da su se mnogi Muslimani, iako poreklom Sloveni, kako je prolazilo vreme, osećali kao Turci jer su spojili veru, vlast i privilegije stvorivši poseban način života, odnosno kulturu. Njima je Stambol (Istambul, Carigrad) bio bliži srcu nego Beograd i Zagreb.

Bosanski Muslimani ne vode, dakle, poreklo od Turaka, kako to neki neobavešteni u svetu misle, verovatno zbog toga što uočavaju solidarnost današnje Turske sa Muslimanima Bosne i Hercegovine. Ta solidarnost ima podlogu ne u korenu etnosa već u savremenim velikomuslimanskim, fundamentalističkim, ekspanzionističkim namerama prema Zapadu. Tamo gde su Turci nekad bili zaustavljeni i našli istorijsko pristanište na određeno vreme sada žele da nastave s osvajanjem Zapada.

U BiH postoje tri konfesije: pravoslavna (vizantijska crkva), katolička (rimska crkva - Vatikan) i muslimanska (panislamizam kao politika).

Već na prvi pogled, jasno je da su sličnosti među ovim konfesijama neznatne, a razlike velike. Pravoslavlje i katolicizam pripadaju hrišćanstvu (isti bog, različiti rituali), ali, dok je pravoslavlje više okrenuto izvornom hrišćanstvu, tradiciji, vizantijskoj kulturi, narodnoj svesti, dotle je katoličanstvo krenuto Rimu, Vatikanu, savremenim interesima katoličkih zemalja, ovovremenim političkim ciljevima. Sve pravoslavne crkve su nacionalne i samostalne (pravoslavlje u BiH je sastavni deo srpske crkve), a katoličke crkve podređene jednom centru: Vatikanu, one su internacionalne, pretežno po logici zajedničkih interesa. Dok je pravoslavlje više okrenuto "nebeskom carstvu", katoličanstvo se više brine za "ovozemaljska pitanja". Temelj pravoslavlja je vera naroda, a katoličanska crkvena hijerarhija.

Radikalni islamista, provereno: Alija Izetbegović
Photo: bosnaprkosnaodsna.mine.nu
Islam u BiH je religija nastla akulturacijom, preuzimanjem tuđe religije, s kojom se tokom vremena obavlja identifikacija. Za islam u BiH karakteristično je spajanje vere i političkih interesa sa ekonomskim položajem vernika. Otuda stalne dileme ovog dela stanovništva oko nacionalne svesti: poreklom Srbi ili Hrvati, po veri muslimani. U Titovo vreme, ova posebnost muslimana dobila je nacionalno ime, pa se od tada govori o Muslimanima u nacionalnom smislu. Naravno, kroz istoriju je bilo težnji, od strane ideologa islama u BiH, da se celina "bosanskog duha" odredi muslimanstvom. Taj verski, i ne samo verski, ekspanzionizam i sada je prisutan.

Različitost i sukob religija u BiH dobim delom objašnjavaju i sadašnju političku i vojnu situaciju na ovim prostorima.

Mnogi u svetu ne znaju da li je Alija Izetbegović, sadašnji predsedavajući Predsedništva BiH (ne i predsednik, kao što on to kaže ili kako se ponaša), pisac poznatog političkog spisa pod naslovom "Islamska deklaracija". Reč je o dokumentu radikalnog islamizma.

Koji su to stavovi Izetbegovića u njegovoj "Islamskoj deklaraciji"? Njegov osnovni cilj je, kako to eksplicite kaže: "islamizacija Muslimana". On smatra da su Zapad i Istok protiv muslimana, da je njihov cilj da ih drže u stanju duhovne i materijalne zavisnosti. Nema ostvarenja islama ako se sa ideja i planova ne pređe na organizovanu akciju za njegovo ostvarenje. Poziva se na važno iskustvo: "Turska kao islamska zemlja vladala je svijetom. Turska kao evropski plagijat predstavlja trećerazrednu zemlju, kakvih ima još stotina na svijetu". Poruka Alije Izetbegovića je već na početku jasna: bez radikalnog islama nema njegove dominacije u svetu. To je zaboravio Zapad koji sa Alijom pregovara danas. Zaboravio je da Alija i u pisanoj reči i u državničkoj praksi povezuje "islamsko društvo i islamsku vlast". Za njega Musliman ne postoji kao jedinka već kao poredak.

Alija Izetbegović piše o "nespojivosti islama i neislamskih sistema". Kako, onda, da Muslimani budu ravnopravni u BiH kad, kako kaže, "nema mira ni koegzistencije između islamske vjere i neislamskih društvenih i političkih institucija". "Islam je ideologija muslimanske zajednice, panislamizam je njena politika a islamski preporod ne može započeti bez vjerske, ali se ne može uspešno nastaviti i dovršiti bez političke revolucije", poručuje Izetbegović.

(Iz izdanja Ministarstva informacija "Ko je ko i šta je šta u BiH")

***

ČIJE ZALEĐE, NJEGOVO I MORE
Srpska narodna obnova podržava premijera Milana Panića, ali ukoliko iz njegovog kabineta uskoro ne bude praktičnih koraka koji će pokazati da zaista ozbiljno misli (pre svega na zakazivanje novih izbora) moguće je da budu preduzeti koraci vanparlamentarnog pritiska - rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za štampu u sedištu SNO.

Mirko Jović, lider Srpske narodne obnove, rekao je još da se ovaj put izborna trka ne može otvarati samo mesec dana pre izbora, da će SNO pristati samo na proporcionalni sistem i da je moguća izborna koalicija njegove partije sa Demokratskom strankom, Narodnom strankom i SDS-om. SNO bi rado i u savez sa DEPOS-om, ako ovaj pokret narednih dana raščisti šta u suštini predstavlja.

Zalaganja Srpske narodne obnove i juče su objašnjavana plastičnom argumentacijom, pa je tako Mirko Jović opredeljenje za proporcionalni izborni sistem podupro činjenicom da se "sada i vladajuća stranka stidi nekih svojih poslanika, a pošto svi u parlamentu zastupaju interes stranke onda neka stranka sama odredi ko će je tu zastupati." Interese SPS-a u parlamentu Srbije tako danas ne zastupa jedan Slobodan Vučetić, a sa njim u parlamentu dobili bi i SPS i Srbija.

Jović je govorio i o aktuelnim pitanjima deobe dobara posle "jugoslovenskog razvoda" i rekao da je nemoguće doći do pravog rešenja, ako se ne povede računa i o tome šta se događalo za vreme i posle predhodna dva rata.

- Srpskom narodu bi po principu "čije je zaleđe, njegovo je i more" morali da pripadnu Dubrovnik, Split, Zadar, Šibenik - rekao je Jović, dodajući da se jednom već dogodilo da i Solun pripadne Srbiji iako joj nikada nije pripadao geografski.

Prema računicama obavljenim u SNO, samo NDH je posle Drugog svetskog rata ostala Srbima i Srbiji dužna 380 milijardi dolara i o toj sumi mora da se vodi računa i kod aktuelnih deoba. Ako u Zagrebu nemaju para neka dug plate u - gradovima.

Hrvatska ratni dug može da nam plati i u gradovima: Mirko Jović, urbanijak
Photo: youtube.com
Jović je juče dugo iznosio primere pljački kulturnih i svih drugih dobara za koje su odgovorni NDH ali i ostale secesionističke vlasti država nastalih pod nemačkom okupacijom pre pola veka ili u toku trajanja SFRJ (izmeštanje fabrika na zapad države, velike investicije vojne, turističke, saobraćajne i druge), zbog kojih je dug Hrvatske narastao do pomenute cifre. Po Jovićevom mišljenju, pitanje reparacija mora da se pokrene i kada su u pitanju Bugarska, Mađarska, Albanija ili Italija. I ove države su pljačkale nekadašnju Kraljevinu Jugoslaviju.

Jela Jovanović, član glavnog odbora SNO, rekla je juče da od Jasmine Milivojević i Nade Kolaković, urednica Trećeg dnevnika TV Srbije, zahtevati pismeno objašnjenje za javnost, kako je moglo da se dogodi da vest o grobnici sa 1.000 umorenih izbeglih žena i dece srpske nacionalnosti bude emitovana tek pred kraj preksinoćne emisije. Za ovaj uređivački gest rečeno je da je "vrhunac beščašća srpskog novinarstva" i da ove žrtve zahtevaju barem informativni tretman kakav imaju i, na primer, poginuli u avionskoj nesreći. Dakle, da se o njima izvesti na početku Dnevnika. (Đ. Martić)

*Nastavak u utorak 4. januara