Pomen Draži Mihailoviću posle pola veka

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 18. jula 1992. godine

NI REČI O JUGOSLOVENSKOJ KRIZI (Vašington, 17. jula):
Prvi put u poslednjih godinu dana nijedan od tri vodeća američka dnevna lista, njujorški "Tajms", vašingtonski "Post" i bostonski "Monitor" nemaju danas ni reči o jugoslovenskoj krizi. Tu svojevrsnu zaveru ćutanja probija reporter njujorškog "Volstrit džornela" izveštajem iz Bosanskog Broda o opštem haosu koji - kako piše - izazivaju borbe sve tri strane umešane u bosanski sukob - srpske, hrvatske i muslimanske - kao i talasi izbeglica koji prelaze Savu na putu za Hrvatsku. "Bosna i Hercegovina, surova zemlja prvi put priznata kao nezavisna u aprilu, nezaustavljivo nestaje" - tvrdi dopisnik tog lista, namenjenog prvenstveno poslovnom svetu Amerike.

***

POMEN DRAŽI MIHAILOVIĆU
U Sabornoj crkvi u Beogradu, juče posle podne održan je pomen đeneralu Dragoljubu Draži Mihajloviću. Zajedničkoj molitvi, koju je služio episkop australijsko-novozelandski Luka (Kovačević) zajedno sa sveštenicima Saborne crkve, prisustvovali su i princ Aleksandar Karađorđević, članovi Krunskog veća i Saveta, Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove, Nikola Milošević, lider Srpske liberalne stranke, Janko Dučić, predsednik Narodne liberalne stranke i drugi.

Prvih 50 godina je najteže: Čiča Draža, strpljiv
Photo: Wikipedia
Na kraju molitve, episkop Luka rekao je da je ona posvećena mučeniku đeneralu Dragoljubu, ali i ostalim srpskim vitezovima koji su dali svoj život za otadžbinu. Pola veka nalazili smo se, dodao je episkop Luka, u istom položaju u kome se nalazila rana crkva koju su progonili i zabranjivali tadašnji protivnici hrišćanstva.
- Tako smo i mi pola veka čekali i dočekali da se zajednički molimo za mučenika, vožda Dragoljuba i njegove vojnike, sledbenike koji su prolili krv braneći istinu, pravo i slobodu svog naroda. Nalazimo se u teškim vremenima i iskušenjima, kada se srpski narod razapinje i kada traži ljude poput onih kojima odajemo pomen - rekao je episkop Luka.
(N. T.)

***

BRZA OBNOVA VUKOVARA (Erdut, 17. jula):
Oblasno veće srpske oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem uputilo je apel svim Srbima u dijaspori i privatnim preduzetnicima i velikim društveno-državnim preduzećima u Saveznoj Republici Jugoslaviji da se što pre uključe u obnovu i revitalizaciju Vukovara, izjavio je danas Tanjugu sekretar za informisanje u vladi ovog dela Republike Srpske Krajine Nebojša Grahovac.

Vukovar je u minulim ratnim dejstvima pretrpeo strahovita razaranja, a većina privrednih kolektiva se još, i to s teškom mukom, oporavlja. Nekada poznati privredni giganti, kao što su kombinati "Vuteks" i "Borovo", velika vukovarska luka na Dunavu, kao i ogromni potencijal u poljoprivredi, sada rade, manje-više, sa samo manjim delom kapaciteta. Inicijativa Oblasnog veća je, ističe Grahovac, da se ulaganje u razvoj svih tih potencijala Vukovara ubrza, To bi trebalo da se definiše donošenjem zakona o obnovi Vukovara, kaže sekretar Grahovac.

Photo: Stock
Takav zakon trebalo bi uskoro da se nađe pred Oblasnim većem, a Grahovac smatra da će zakon vrlo brzo biti donet. Njime bi trebalo da se preciziraju svi uslovi ulaganja, posebno prihvatljivih za privatne preduzetnike koji bi ulaganjem u obnovu grada i njegovu privredu našli i sopstvenu računicu.

Da bi srpska oblast živnula, posebno područje Slavonije i zapadnog Srema, ulaganje u razorenu privredu Vukovara, infrastrukturu i unapređenje ratarstva i stočarstva, ili bar vraćanje na stanje od pre rata 1991. godine, značilo bi za celu Republiku Srpsku Krajinu izuzetno mnogo, jer je ovaj kraj sposoban da proizvede dovoljno hrane i strateških proizvoda za potrebe cele Republike.

***

ŠTA SE DOGODILO U ODŽAKU (Bosanski Šamac, 17. jula):
Predsednik Crvenog krsta srpske opštine Bosanski Šamac Vladimir Maslić izjavio je danas Tanjugu da su srpske snage u podrumima u Odžaku pronašle devedeset žena i dece srpske nacionalnosti koji su odmah prebačeni u Doboj na rehabilitaciju. Srpski izvori tvrde da je na teritoriju opštine Odžak, nakon što su hrvatske snage u maju zauzele severnu Bosnu, dovedeno više hiljada srpskih talaca, mahom iz mesta Novi Grad.

Juče po podne srpske snage su u okolini Novog Grada, severno od Odžaka, po kukuruzištima i šumama pronašle veći broj žena, dece i staraca. Precizniji podaci o njima se ne navode. Srpski izvori takođe tvrde da su svi muškarci koji su bili zatočeni u Odžaku prebačeni u Hrvatsku. Preko Save je, prema tim izvorima, prebačen i veći broj žena i dece.

Srpske snage, kako se navodi, na teritoriji Odžaka nisu pronašle tragove masovnih kolektivnih grobnica, što budi nadu da su zatočenici još živi. Hrvatski izvori ranije su negirali postojanje logora za Srbe u Odžaku, kao i odvođenje talaca na teritoriju Hrvatske.

***

KRAJINA - KNEŽEVINA! (Knin, 17. jula):
Republika Srpska Krajina bi, testiranjem volje naroda, trebalo da postane srpska kneževina, a krajinski knez bio bi iz dinastije Karađorđevića. Ovu ideju prosledio je danas kninskim novinarima Simo Dubajić, poznati farmer iz Kistanja, stalno nastanjen u Beogradu.
(M. Č.)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 19. jula 1992. godine

PREDLOŽENI KORIDORI ZA PRESELJENJA SARAJLIJA
MIrnije je, prema zvaničnim informacijama, juče bilo i na Drini, U Goraždu, i u Sarajevu, na Miljacki. Fijuk granata i detonacija i juče su, međutim, ubijali i nadu Sarajlija da će se ikada okončati njihovo stradanje. Iskrica nade iz Londona do juče nije potkrepila poverenje, pogotovo što su se nade za ranija "primirja" potpuno izjalovile.

PHOTO: Stock
Londonski sporazum je izazvao izvesne nedoumice, pa je neke objasnio član srpske delegacije na pregovorima u Londonu Momčilo Krajišnik, predsednik Skupštine Srpske Republike Bosne i Hercegovine. Istakao je pre svega da se sporazum odnosi na sve tri strane.

- Sve tri strane su potpisale sporazum o prekidu vatre i obavezale se da teško naoružanje, kako srpsko, tako i muslimansko i hrvatsko, jer i oni ga poseduju, stavi pod kontrolu posmatrača UN, izjavio je Krajišnik za Srpsku novinsku agenciju SRNA.

Pored novog primirja, u Sarajevu se očekuje otvaranje koridora za izlazak iz grada "svih građana koji to žele", odnosno - njihov prelazak u druge kvartove koje kontrolišu pripadnici vojske njihove nacionalnosti. To je javio Tanjug, a izveštač Radio-Beograda objasnio je to, jednostavnije, kao prelazak Srba na srpsku, a Muslimana na muslimansku teritoriju.

Prema izveštaju Tanjuga, otvaranje 14 prelaznih punktova za izlazak ili evakuaciju građana, iniciralo je rukovodstvo Srpske Republike BiH. Izveštač Radio-Beograda, javlja da muslimanska strana to odbija obrazlažući to time što, navodno, neće da prihvatiti "etnički čiste teritorije".

Srpska demokratska stranka BiH, za koju izveštač Radio-Beograda podseća da joj je zabranjen rad, poziva se na izuzetno težak položaj Srba, čak je, navodi se, oko šest hiljada Srba, prošlo torturu na Koševskom stadionu. Rukovodstvo Srpske Republike BiH, upravo je iniciralo evakuaciju ili izlazak imajući u vidu da se srpsko stanovništvo u Sarajevu masovno odvodi u logore gde je izloženo torturi. Srpska novinska agencija SRNA obelodanila je da su gotovo hiljadu nastavnika osnovnih i srednjih škola i preko dvesto univerzitetskih profesora trenutno - "taoci sarajevskih vlasti".

Sporazum o koridoru za iseljenje treba da se realizuje tokom narednih deset dana, i značio bi, ceni se, spas za veliki deo srpske inteligencije i srpskog življa. S druge strane, agencija BH pres, koju prenosi Tanjug uz napomenu da agencija zastupa stavove vlasti u Sarajevu, ocenjuje juče taj predlog srpske strane o otvaranju 14 prelaza preko kojih bi bio omogućen prelazak stanovništva iz jednog u drugi deo Sarajeva kao "kampanju za etničko čišćenje Sarajeva".

Noć u Sarajevu, protekla je, inače uz "uobičajene okršaje". Komanda Srpske vojske demantovala je juče izveštaje Radio Bosne i Hercegovine prema kojima srpske snage granatiraju delove starog grada i naselje Koševsko brdo.

Isti izvor navodi da su tokom noći najžešće borbe vođene u naselju Dobrinja. Muslimanske snage su, kako je saopšteno, sa brda Mojmilo, artiljerijom do zore tukle srpski deo Dobrinje, a granatirano je susedno naselje Lukavica, koje graniči sa aerodromom.

Sa hercegovačkog ratišta, SRNA javlja o - novoj ofanzivi hrvatskih regularnih snaga. Na mostarskom ratištu, nevesinjska brigada "nastavila je sa aktivnim borbenim dejstvima prema levoj obali Neretve".

Iz Bileće, Tanjug prenosi izjavu Božidara Vučurovića, povodom prekjučerašnje odluke o ukidanju Vlade SAO Hercegovine. Vučurović je izjavio da ta odluka "nema političku pozadinu, niti se radi o bilo kakvom neslaganju i razmimoilaženju vlade i Skupštine".

PHOTO: Stock
Organi vlasti u srpskoj opštini Kalinovik, javlja SRNA, našli su smeštaj za grupu od 200 Muslimana, uglavnom žena i dece, iz Gornjeg Borča, kod Gacka koji žele da se prebace na teritoriju pod kontrolom muslimanskih vlasti. U Bihaću, prema izveštaju B. Đurđevića, likvidiraju se Muslimani koji su se suprotstavili torturi i likvidaciji Srba. Prema rešenju Irfana Ljubijankića, šefa SDA, izvršena je ranije najavljena likvidacija Raifa ljubijankića (daljeg rođaka), čija je supruga Mira Srpkinja. Zla sudbina zadesila je i Mehmeda Kasumovića zato što se takođe suprotstavljao likvidaciji Srba. (M. D.)

***

Milošević: SRBIJA ZA BEZUSLOVNI PREKID RATA
Predsednik Srbije Slobodan Milošević i britanski šef diplomatije Daglas Herd razgovarali su juče pre podne u Beogradu. Tema razgovora bila je moguće rešenje jugoslovenske krize, a posebna pažnja bila je posvećena ratu u Bosni i Hercegovini; bilo je reči i o međunarodnom kontinuitetu SR Jugoslavije.

Posle ovog razgovora koji je trajao više od 90 minuta predsednik Milošević odgovarao je na pitanje novinara.

Kako ocenjujete razgovore sa gospodinom Herdom?
Mislim da je ovo veoma značajna poseta, ne samo zbog toga što je Velika Britanija veoma značajan faktor u rešavanju međunarodnih problema već i zbog toga što je Britanija sada preuzela ulogu predsedavajućeg u EZ. S obzirom na takvu odgovornost, mi smo uvereni da će britanske vlasti nastojati da se stvori jedna objektivna slika o stvarnom stanju u Jugoslaviji i verujemo da će se britanska strana u tome, siguran sam čak, ponašati veoma konstruktivno. A ako se obezbedi da zaista istina o onome što se događa na jugoslovenskoj političkoj sceni i pre svega o onome što se događa u tom najvećem žarištu problema u ratu u Bosni i Hercegovini bude dostupna svetskoj javnosti, onda će se stvoriti uslovi i za brzo ukidanje sankcija, a i za rešenje ukupne krize u Jugoslaviji.

Što se tiče rešenja krize u BiH, tu je apsolutno puna saglasnost u oceni da su tu jedino bitne dve stvari u ovom trenutku: da ostavimo sad istoriju po strani, da se orijentišemo isključivo na ono što se današ događa. Prvo je da se poštuje dogovor o prekidu vatre u BiH i mi svim srcem podržavamo taj dogovor i uložićemo sav svoj politički uticaj da se dogovor o prekidu vatre poštuje. Drugo je nastavak konferencije o BiH. Ta konferencija treba da se nastavi na onom principu na kome je započela, a to je jednako uvažavanje volje sva tri naroda koji žive u BiH. Dakle, smatramo da je jedino trajno i mirno rešenje problema u BiH moguće postići na bazi trojnog konsenzusa tri konstitutivna naroda u BiH.

Ja sam veoma zadovoljan što vidim da, na primer, srpska strana energično podržava i ideju o prekidu vatre i da je u stvari ideja o bezuslovnom prekidu vatre potekla od srpske strane i da nastoji da se konferencija o BiH i održi i završi na bazi trojnog konsenzusa tri naroda.

Srpske snage žele mir: Slobodan Milošević, mirotvorac s haubicom
Photo: stock
Da li poslednji sporazum u Londonu o dvonedeljnom prekidu vatre predstavlja početak ispunjavanja osnovnih uslova za ukidanje sankcija Saveta bezbednosti ili će možda EZ i taj isti Savet bezbednosti UN tražiti još nešto više od toga?
Ja se nadam da će, s obzirom na to da su sankcije uvedene, kao što znate, zbog neosnovane optužbe da je Srbija, odnosno Savezna Republika Jugoslavija izvršila agresiju na BiH, taj prekid vatre upravo omogućiti da se vidi ko se nalazi u sukobu i da se ne samo nastavi konferenija o Jugoslaviji nego i da postane potpuno jasno da je ono što je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić pre neki dan rekao u saveznom parlamentu - da nema ni jednog vojnika SRJ na teritoriji BiH - istina. Ako to bude sasvim dostupno svetskoj javnosti, onda verujem da niko neće imati argumenata da zadrži sankcije koje su uvedene protiv Jugoslavije.

Inače, ja želim da naglasim da smo razgovarali i o kontinuitetu SR Jugoslavije, odnosno Jugoslavije. Mi smo istakli ogroman značaj koji Jugoslavija ima za održavanje mira u regionu i za jedan uspešan pokušaj. Mi želimo sve što činimo da činimo kao republika u okviru Jugoslavije, a ne kao nekakav samostalni međunarodni subjekat i mi smo to naglsili našem sagovorniku. Danas, mi se ponašamo kao republika u okviru Jugoslavije, ističući ogroman značaj koji stvaranje Jugoslavije i jugoslovenskih institucija ima za rešavanje ukupnog problema jugoslovenske krize uz pomoć međunarodne zajednice.

Bilo je reči i o nastavku konferencije o Jugoslaviji?
Konferencija o Jugoslaviji će se svakako nastaviti. Mi se nadamo da će doći i do realizacije ideje francuskog predsednika Fransoa Miterana u vezi s kojom želim da vas podsetim da je praktično ta ideja gotovo podudarna sa našim prognozama ode pre nekoliko meseci da se u rešavanju jugoslovenske krize uključe više Ujedinjene nacije, a pre svega stalni članovi Saveta bezbednosti. Evolucija razvoja rešavanja krize upravo ide u tom pravcu i nadamo se da će ta ideja biti realizovana.

Kako mislite da iskoristite svoj uticaj?
Znate da smo i ranije rekli povodom konflikta u Bosni da ćemo ne samo poštovati nego podržati svako rešenje na osnovu trilateralnog konsenzusa i tri konstitutivna naroda BiH. Želim da vas podsetim da je BiH republika koja je već potvrđena kao republika tri jednaka naroda: Muslimana, Srba i Hrvata. Nema drugog puta sada nego da se odmah i bezuslovno prekine vatra i nastavi konferencija o BiH koja treba da poštuje jednake interese sva tri konstitutivna naroda BiH. To je jedino rešenje, i mi ćemo upotrebiti sav naš politički uticaj da to podržimo.

Kako?
Rekli smo da vlada Srbije javno podržava tu ideju i kao što vidite srpska strana u konfliktu u BiH bila je apsolutno na istim pozicijama predlažući bezuslovni prekid vatre i nastavak konferencije o BiH. Nadam se da će to biti ostvareno.

Ali borbe se nastavljaju. Ima li nekog načina da se direktno utiče sa srpske strane?
Mi imamo političke odnose sa srpskom stranom, ne možemo da komandujemo trupama, one su pod kontrolom srpskih političkih lidera tamo. Ali jasno je, mislim, svoj međunarodnoj javnosti da srpski politički lideri u BiH predlažu bezuslovni prekid vatre. Oni imaju apsolutnu volju da održe taj sporazum. Siguran sam da će poštovati svoja obećanja, i ako se to dogodi onda će biti mnogo više prostora za pregovore o rešenjima bosanske krize, političke.

U slučaju da ne poštuju svoja obećanja, mislite li da možete da upotrebite svoj uticaj?
Siguran sam da će oni poštovati svoja obećanja. Možemo samo da podržimo tu mirnu opciju, nećemo podržati nikakvo vojno rešenje. Želim da vas podsetim da je na samom početku ovih sukoba srpska strana izjavila da kao princip niko ne može da prizna bilo koji deo teritorije preuzet silom. To znači da je to njihovo približavanje tom problemu, i ne može biti nikakve motivacije za nastavljanje upotrebe sile. Oni čak ni ne provociraju i ne započinju tamo sukobe. Znate kako konflikti počinju u BiH: kao akcija zelenih beretkih i njihovih opštih napada na bivšu JNA i srpske pozicije tamo. Sećate se da su takva naređenja napada čak i objavljivana u novinama kada je gospodin Izetbegović rekao da su to obmane, da to ne postoji, ali su obmane ostvarene. Posle toga smo imali te sve sukobe.

U tom tragičnom građanskom ratu u BiH gde nema pobednika, samo žrtava, nema nevine strane. Nevini su samo civili koji pate zbog svoje nacionalnosti i zbog toga je apsolutno u interesu Srba, Muslimana ili Hrvata da poštuje sporazum o prekidu vatre.

Da li je bilo i razgovora o pitanjima u kojima se niste saglasili sa gospodinom Herdom?
Nastojao sam da upoznam gospodina Herda sa situacijom koja je aktuelna u Jugoslaviji, i u bivšoj Jugoslaviji, na teritoriji BiH. Ja se nadam da najveći značaj koji možemo očekivati od ovog početka većeg angažovanja i interesovanja Velike Britanije i kao predsedavajuće EZ i kao jedne od najuticajnijih zemalja u svetu i stalnog člana Saveta bezbednosti UN jeste upravo u tome što verujemo da Velika Britanija neće sebi dozvoliti da neistine budu baza za donošenje političkih odluka, da će uložiti sve svoje napore da istina ugleda svetlost dana, odnosno da se ponaša objektivno. Ja ne očekujem da neko navija za nas, jednostavno očekujem da se uvažavaju činjenice, a moj je utisak iz razgovora sa gospodinom Herdom da je on čovek koji i te kako uvažava činjenice i koji će se truditi da bude objektivan, u odnosu prema celokupnoj političkoj krizi ne samo kao ministar spoljnih poslova Velike Britanije već i kao predsedavajući Evropske zajednice za ovaj naredni period.

U razgovoru predsednika Miloševića i njegovog britanskog gosta, učestvovali su i Vladislav Jovanović, jugoslovenski ministar spoljnih poslova, britanski ambasadoru u Beogradu Piter Hol, novi koordinator konferencije o Jugoslaviji, kao i saradnici britanskog šefa diplomatije, gospodina Herda. (B. Mikić)

***

KOSOVO JE DEO SRBIJE (Atina, 18. jula):
Iz saopštenja o razgovorima Micotakis - Rugova, održanih juče u Atini u svojstvu lidera dve političke stranke, jasno je da Grčka čvrsto stoji pri stavu da je Kosovo deo teritorije Srbije, što separatistički pokret albanske nacionalne manjine na čelu sa Rugovom odavno nastoji da dovede u pitanje. Grčki stav, ponovio je premijer Micotakis, polazi od toga da bilo koje rešenje za problem Kosova mora počivati na principu da postojeće granice u regionu moraju ostati nepovredive.

Photo: Stock
Za razliku od istupa na konferenciji za štampu, održanoj prekjuče u Solunu, Ibrahim Rugova je u Atini istupao dosta drugačije. Nastojao je da se prikaže "spremnijim" za dijalog sa rukovodstvom "Nove Jugoslavije", ali je ponovio uslove: da to bude u prisustvu evropskih posrednika i drugih međunarodnih faktora. Taj dijalog bi, međutim, po njemu bio "bez preduslova".

O nezavisnosti Kosova, Rugova sa Konstantinom Micotakisom nije mogao da razgovara, jer je grčki premijer apsolutno protiv prava nacionalnih manjina na samoopredeljenje. U opciji o kojoj bi se moglo govoriti, Micotakis je kao moguće rešenje imao u vidu autonomiju u okviru Srbije. Kao što je poznato, to je odavno i američki stav, a verovatno i većine zapadnoevropskih zemalja. Srbija je, međutim, za to da albanska manjina ima ista prava kao i sve druge manjine u svetu. To je, kako se saznaje, i napomenuto Rugovi na ovim razgovorima u Atini.

Ibrahim Rugova je, da podsetimo, u Solunu pominjao i mogućnost izbijanja rata, ukoliko ne bi dobio nezavisnu albansku državu Kosovo. U ovim razgovorima bilo je reči i o potrebi saradnje dva stara naroda na Balkanu i između dve partije.

Mora se istaći da je Micotakisova vlada, zbog toga, izložena kritikama većeg dela opozicije, koja pati od "balkanskog sindroma" nepoverenja prema susedima, ali je veoma odlučna da istraje u tom opredeljenju. Ona se uklapa u Micotakisov koncept "evropske politike", koja daje rezultate. (R. Ćuk)

***

IBRAHIM RUGOVA SVE DALJE OD DEMOKRATIJE (Priština, 18. jula):
Ako se uporede okolnosti pred izbijanje bosanskog rata trenutno stanje na Kosmetu navodi na pitanje: da li kosmetski fitilj dogoreva? Jer, pritisci sa strane sve su češći. Mnogo je, naoružanih lica ničim dokazane tvrdnje o navodnoj ugroženosti Albanaca sve su bučnije. Izjave Albanije, a odnedavno i Turske, da će pomoći Albancima sa Kosova, pokušaj albanske alternative da uspostavi paralelne institucije sistema, kao i sve učestalije čarke i diverzije albanskih ekstremista, nisu i ne mogu biti nagoveštaj mira.

Naprotiv, na Kosmetu se ništa ne događa slučajno. Tri dana pred ubistvo vojnika Milana Mijailovića u krugu đakovičke kasarne dok je igrao košarku, vojnici susedne Albanije pucali su na naše graničare i ranili trojicu. A, nekoliko dana posle ubistva Mijailovića ponovo su se oglasili albanski graničari i neštedimice pucali u naše vojnike. Otvorena je vatra na kasarnu u Đakovici iz pravca gradske bolnice i obližnjih kuća, sagrađenih oko katoličke crkve, koje okružuju vojni objekat, u vreme dok se u rimokatoličkom svetilištu održavala misa povodom praznika Svetog Antuna Padovanskog. Prema proceni rimokatoličkog sveštenika fra Nue, u crkvi i porti bilo je oko 5.000 vernika. Posle pucanja po vojnom objektu i pogibije vojnika, ekstremisti su očekivali otvaranje vatre iz kasarne po okupljenom narodu ispred crkve.

Je l' tako da je Kosovo deo Srbije: Milošević objašnjava Rugovi čnjenice života
Photo: EPA
Zahvaljujući prisebnosti starešina i organa reda, nije se dalo povoda za dalje širenje sukoba. Istovremeno, dok se unutrašnjim antagonizmima, podstaknutim spoljnim okruženjem i hrabrenjem sa strane, nastoji sve više udaljiti albanska manjina od interesa Srbije, države u kojoj žive, reč demokratija i dr Ibrahim Rugova postaju dva antipoda.

Očigledno, Rugova je zatečen u praktičnom raskoraku između razgovora sa predstavnicima srpskih vlasti koje mu je ponudio premijer Srbije, a što mu i Zapad sugeriše, i potrebe da kod sveta i svog članstva održi privid kako ga Srbija i Jugoslavija nipodaštavaju.

I ostali čelnici albanskih političkih asocijacija gotovo parolaški su za dijalog, a na svaki poziv se oglušavaju i osuđuju sve razgovore bilo koga sa Kosova ako u njima nisu učestvovali Rugova, Fehmi Agani ili Hajrulah Gorani. Odričući pravo ostalim Albancima na mišljenje, razgovor predsednika Dobrice Ćosića sa narodnim poslanicima albanske nacionalne pripadnosti proglašen je nevažećim.

Ekstremne struje ne prihvataju ni posredovanje međunarodnih fatora. Tako se ne uvažava ni poslednji stav lorda Karingtona da se Kosmetu može garantovati specijalni status u okviru Republike Srbije već, kako to u petak reče Rugovin zamenik Fehmi Agani i ličnom izaslaniku lorda Karingtona gospodinu De Boseu: "Kriza se može rešiti samo secesijom, a ne mirovnim pregovorima u okviru Srbije."

Dok monizam i slepa politička poslušnost karakterišu ovakav način političkog razmišljanja, važno je, kako to Rugova poslednjih dana radi - bar Srbija nema koristi. (Milan Laketić)

***

KNIN U ZNAKU POVRATKA "KNINDŽI" (Knin, 18. jula):
Knin je danas u znaku povratka specijalne brigade krajinske milicije iz severne Bosne gde su "knindže" učestvovale na proboju kopnenog koridora za Srbiju.

Dok ovo javljamo, očekuje se povratak ratnika a po podne će se obaviti svečana smotra kninskih specijalaca kojoj će prisustvovati Milan Martić i Goran Hadžić. (M. Č.)

***

SREDNJOVEKOVNA BOSNA - DRŽAVA SRBA I HRVATA
Šta je šta i ko je ko u tragičnom ratu u Bosni i Hercegovini? Kakav je etnički sastav Bosne i Hercegovine? Čija je to zemlja: muslimanska, srpska, hrvatska?

Otkud Srbi u Bosni i Hercegovini? Ko su Muslimani u njoj? Jesu li to Turci? Šta traže Hrvati u ovoj zemlji? Koji je procentualni odnos među stanovništvom? Kako je tekla istorija ljudi i ideja na ovim prostorima? Šta se događa sa religijama na ovom tlu? Problem Bosne i Hercegovine je problem nekadašnje Jugoslavije u malom. Raspad Jugoslavije povlači prirodno za sobom raspad i Bosne i Hercegovine. Taj proces je upravo u toku.

Zašto je to prblem bivše Jugoslavije? Zato što je tu otvoreno i srpsko-hrvtsko, i hrvatsko-muslimansko, i muslimansko-srpsko pitanje. Tu su izukrštane tri vere i tri crkve - ponekad kroz istoriju u pokušajima saradnje, a češće u sukobu. Naime, na bosanskohercegovačkom tlu postoji srpsko pravoslavlje, katoličanstvo Hrvata i muslimanska vera koja ima, posebno danas, karakter političkog pokreta.

U Bosni i Hercegovini žive tri naroda: Muslimani, Hrvati i Srbi. Po prirodi stvari, po istoriji i religiji, Bosna i Hercegovina nije samo muslimanska ni samo srpska ni samo hrvatska zemlja nego i muslimanska i srpska i hrvatska. Vekovima je, i iznutra i spolja, trajao sukob i unošena mržnja među ove narode. To je bio način na koji se vladalo u Bosni i Hercegovini ili nad Bosnom i Hercegovinom. Kako nekada, tako i danas.

Bosna je centralna oblast bivše Jugoslavije. Graniči se danas sa Srbijom, Hrvatskom i Crnom Gorom. Povremeno je pripadala, u celini ili u pojedinim delovima, srpskoj ili hrvatskoj državnoj zajednici. Posebna bosanska država javila se u istoriji tek u XII veku. I kao takva, ona je najčešće bila srpska država jer je srpski živalj u to vreme bio dominantan.

Većina jugoslovenskih država nastale su, najpre, kao geografske zajednice. Dok su Srbija i Hrvatska rano dobile plemenski karakter, Bosna je sve vreme, od postanka pa do pada, bila država pokrajinskog obeležja baš zbog izmešane nacionalne strukture. To se, primera radi, vidi i po tome što je bosanski kralj Tvrtko, koji je krunisan 1377. godine, najpre bio kralj Bosne i Srbije a kasnije, šireći se na istok na račun Srba, a na zapad na račun Hrvata, proglašen za kralja "Srba, Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Primorja". Tvrtko je, tako, bio prvi kralj Srba i Hrvata. U to vreme Muslimana nije bilo. Tvrtko je prvi pokušao da da primer rešenja nacionalnog pitanja za bosansku oblast. Bosna je, po njemu, pošto geografski izmešano žive Srbi i Hrvati, trebalo da postane politička spona između ovih naroda. Taj ideal je postojao i kasnije ali, kao što znamo, istorijski nije izdržao.

PHOTO: Ron Haviv
Pre turskih osvajanja u Bosni i Hercegovini žive dva naroda: Srbi i Hrvati. Muslimani ovde nemaju svoje geografsko tlo u to vreme.

Veći deo Bosne i Hercegovine predstavlja srpsku zemlju. Srbi nisu iz Srbije došli u Bosnu, ni ranije ni u poslednje vreme, kao što neki neobavešteni misle, već u njoj žive vekovima kao većinski narod. Uprkos islamizaciji, pojavi slovenskih muslimana (ne turskih), Srbi su i kraj turske vladavine na ovim prostorima dočekali kao najbrojnija etnička i verska zajednica.

Prema popisu stanivništva sačinjenom posle austrougarske okupacije, u Bosni i Hercegovini su 1879. godine živela 1.158.164 stanovnika, od kojih je 496.485 (42,87%) bilo pravoslavne vere (Srbi), 448.613 (38,73%) muslimanske (današnji Muslimani), 209.391 (18,08%) katoličke (Hrvati i ostali katolici) i 3.675 pripadnika drugih vera, uglavnom Jevreja.

Po statistici iz 1931. godine, u Bosni i Hercegovini bilo je 2.323.555 stanovnika. Od toga ima 1.028.139 pravoslavnih ili 44,25%, muslimana 718.079 ili 30,90% i katolika 547,949 ili 20,3%. Po ovom istom popisu, Bosna je imala 2.018.220 duša, i to 929.947 pravoslavnih (46,10%), 648.038 muslimana (32,10%) i 410.809 katolika (20,3%). U Hercegovini, odnos je sledeći: 137.140 katolika (44,80%), 98.1890 pravoslavnih (32%) i muslimana 70.041 (22,80%).

*Nastavak u utorak 7. decembra