Bečka kuhinja antisrpskih laži

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 1. jula 1992. godine

OTVORENO O SAVREMENIM PROBLEMIMA
Naučni skup "Stara Raška" koji je sinoć završen u SANU, po oceni dr Slavenka Terzića, direktora Istorijskog instituta Akademije, rasvetlio je neke važne probleme u Sandžaku, ali i predstavlja početak ozbiljnijih i širih istraživanja. Tako, kao sledeći korak, očekuje se održavanje okruglog stola u Novom Pazaru, na kome bi i srpski i muslimanski inteklektualci izneli i suprotstavili svoja gledišta.

Drugi dan naučnog skupa protekao je u raspravama oko migracija, zatim etničke strukture stanovništva Raške oblasti, takozvane "partizanske autonomije" Sandžaka i politizacije u ovoj oblasti.

Islamizacija srpskog stanovništva u Staroj Raškoj, kako je naveo dr Petar Vlahović, počela je odmah posle pada srpske despotovine i trajala sve do kraja 19. veka. Tako je poznato da je 1878. godine u dolinu Lima i u okolinu Nove Varoši, stigao talas Mukadžeda iz okoline Gacka. Zna se, kako reče dr Vlahović, da u pomenutim oblastima do tada gotovo da nije bilo Muslimana... Zanimljivo je da oni Muslimani, koji su veru promenili ranije, sebe nazivaju Turcima, i kažu da imaju tursku veru. I na taj način čuvaju vezu sa Otomanskim carstvom i svojim nekadašnjim položajem u njemu. "Noviji" Muslimani ne kriju da su srpskog porekla. Đurđevići, Boškovići, Ćorovići i Micanovići, po Slavenku Terziću, ne mogu biti Turci, već samo Srbi.

Na ovo je reagovao Ejup Mušović rekavši da su Muslimani u Sandžaku slovenskog porekla, ali ne samo srpskog. Zbog toga ovi Muslimani imaju pravo da kažu da je njihov jezik srpsko-hrvatski, a da su istorija, tradicija i vera muslimanske.

Muslimanska tradicija se u novije vreme različito tumači. Tako je Senko Rašljanin naveo da se u Sandžaku dugo koristilo šerijatsko pravo, koje proizilazi iz Kurana. Citirao je stav iz Kurana po kome je "Dužnost svakoga da se pokorava zakonitoj državi u kojoj živi, da je hrani i brani". Ovo, po Rašljaninu, ne odgovara stavovima muslimanskih ekstremista, pa ni Sulejmanu Ugljaninu. Inače, Rašljanin je veoma zadovoljan otvorenošću rasprave na skupu u SANU, pa je najavio svoju spremnost da pomogne u organizaciji sličnog skupa u Novom Pazaru.

Govoreći o događajima za vreme Drugog svetskog rata, dr Dragoljub Petrović je naveo da je oblast Sandžaka od 1941. do 1943. godine bila pod ingerencijom narodnih vlasti Crne Gore. Partijski su "pod oblasnim komitetom Crne Gore bili i Kosovo i Sandžak". Po Zoranu Lakiću, stvaranjem takozvane partizanske autonomije Sandžaka nastalo je ZAVNOS (Zemaljsko antifašističko veće narodnog oslobođenja Sandžaka). Predsednik mu je bio Sreten Vukosavljević. ZAVNOS je poslao svoje delegate na zasedanje AVNOJ-a u Jajcu, ali na tom zasedanju nije doneta odluka o autonomiji Sandžaka, pa ZAVNOS nije transformisan u zakonodavno telo... Marta 1945. godine doneta je odluka u Novom Pazaru da se rasformira ZAVNOS i da se šest opština pripoji Srbiji, a tri Crnoj Gori. Ove istorijske činjenice sada se pokušavaju da zloupotrebe i da se na osnovu njih traži politička autonomija Sandžaka.

Zanimljivo je, po navodima dr Vujadina Rudića, da su se Muslimani u Raškoj oblasti u popisima posle Drugog svetskog rata "pisali" različito - kao Srbi, Jugosloveni, Turci, neopredeljeni na kraju Muslimani... Migracije iz Raške oblasti, po rečima Đoka Tripkovića, posle Drugog svetskog rata uglavnom su do 1971. godine imale za uzročnik nerazvijenost područja. Srbi su se selili u Šumadiju, a Muslimani u Tursku. Od 1971. godine došlo je do pogoršanja međunacionalnih odnosa zbog događaja na Kosovu i u Hrvatskoj. Muslimani su promenili pravac iseljavanja. Krenuli su na zapad u Bosnu i to uglavnom u Sarajevo... Srbi su bili u većini, ali se ta većina tokom vremena "topila" zbog iseljavanja i većeg nataliteta kod Muslimana. Tako je po popisu iz 1971. godine Srba i Crnogoraca bilo 55,88 odsto, a Muslimana samo 40,3 procenata. U 1991. godini slika se potpuno izmenila. Muslimana je bilo 51,14 odsto a Srba i Crnogoraca 46,09 procenata. Značaj uticaja na povećano iseljavanje Srba imali su događaji na Kosovu 1981. godine.

Photo: Samir Delić
Temeljnu analizu sadašnje političke situacije kod Muslimana u Sandžaku dao je dr Darko Tanasković. Po njegovoj oceni, ona je složena, ali joj muslimanski političari namerno daju neodređenost, kako bi prikrili svoje stvarne namere. Tako se za stranku SDA kaže da je nacionalna, a u stvari ona ima jasna nacionalna i verska programska opredeljenja. Vrludanje između građanskog, verskog i nacionalnog, po dr Tanaskoviću, nije ni slučajno, niti naivno. Kad političari SDA istupaju prema svetu onda ističu da su za demokratska i građanska opredeljenja, kad se obraćaju svojim sunarodnicima onda je bitno versko i nacionalno. Stalno se nameće svest ovom narodu da je u svemu ugrožen od Srba i na kulturnom i na ekonomskom i na političkom, pa i na životnom planu. Teži se da se problem Sandžaka i Muslimana u njemu internacionalizuje... Druga strana medalje je stvarnost da Muslimani u Sandžaku počinju da shvataju da u suštini SDA ne štiti njihove interese, već da ih "gura" prema svetu gde treba da predstavljaju sitniš za potkusurivanje za realizaciju interesa nekih stranih sila. Isto etničko poreklo i prostor na kome žive razlog su da Srbi i Muslimani zajednički raspravljaju o svojim problemima, jer zajedno moraju da žive. (S. Ristić)

***

NOVI POREDAK I - RASPAD
Razmišljajući glasno o novom svetskom poretku u demokratiji, akademik Tadić podsetio je da je Hitlerov "novi poredak", koji se takođe kitio epitetom "demokratski", doveo do raspada Jugoslavije. Ne želim da pravim pogrešne analogije, ali se plašim da i ovaj novi, takozvani američki ultrademokratski poredak ne vodi istom rezultatu. Ne zavaravajmo se samo prostim izjavama...
(S. T)

***

NOVI PRAZNIK - DAN SVESRPSKOG POKAJANJA
Šesnaest poslanika Narodne skupština Srbije, predložilo je da se izmeni Zakon o državnim praznicima i da se od sada 17. jula slavi novi praznik - Dan svesrpskog pokajanja. U obrazloženju se kaže da je 17. jula 1945. godine "od strane večnih pobednika i usrećitelja srpskog naroda ubijen legendarni vođa četničkog pokreta đeneral Dragoljub Draža Mihailović. Presudu takozvanog narodnog suda srpski narod nikada nije prihvatio niti je Draža Mihailović ikada mogao biti narodni izdajnik".

- Njegovom likvidacijom bratoubilački rat među Srbima doveden je do vrhunca, a srpsko-srpske podele se zbog toga odražavaju i do danas. Nacionalno pomirenje Srba kome se toliko teži ne može se ostvariti bez priznavanja činjenice da je đeneral Draža Mihailović bio vođa gerilskog i prvog antifašističkog pokreta u porobljenoj Evropi, kaže grupa poslanika Srpskog pokreta obnove.

Prvi SPO gerilac: Čiča Draža, još nerehabilitovan
Photo: Stock
Pokajanje zbog zločina nad njim je jedan od prvih koraka u ostvarivanju srpske sloge i jedinstva pa se zato 17. jul i predlaže za nacionalni praznik pokajanja u Srbiji - smatra grupa opozicionih poslanika, podsećajući da je identičan amandman na Predlog zakona o državnim praznicima već podnela poslanička grupa SPO, 26. decembra prošle godine, ali da nije razmatran jer je Predlog zakona povučen iz procedure. (I. A.)

***

"OBARANJE VLASTI" NIJE DEMOKRATSKI IZRAZ (Zaječar, 30. juna):
Stalna zaječarska tribina "Traganja" bila je sinoć posećenija nego ikada, a posebnu radoznalost Zaječaraca izazvala je tema o demokratiji i aspektima njenog ostvarivanja, o čemu je govorio akademik Ljubomir Tadić. Izuzetno zanimljivo izlaganje akademika nastavljeno je i velikim brojem zanimljivih, polemičkih pitanja i komentara o našoj aktuelnoj zbilji: o aktuelnoj vlasti, blokadi, zahtevima DEPOS-a sa Vidovdanskog sabora, stavovima studenata, izborima, o odnosima vlasti i opozicije...

Objašnjavajući zašto većina Demokratske stranke, u kojoj se i sam nalazi, nije pristupila DEPOS-u, akademik Tadić je rekao da je stav njegove stranačke većine da se do vlasti može doći samo izborima i izbornim listićima. A on sam, kako je rekao, nije se učlanio u DEPOS zato što je procenio da iza njega stoji pre svega Srpski pokret obnove koji, kroz tu formu, želi da zavlada celom opozicijom i nametne provokativnu politiku. U uslovima kada Srbiji realno preti opasnost od građanskog rata (pod pritiskom spolja i uticajem unutrašnjih sukoba) takva politika bila bi pogubna. Akademik Tadić rekao je da nije za nasilno obaranje vlasti, za šta se pojedini opozicioni lideri zalažu, jer to nije u duhu demokratije, a još manje u interesu Srbije i Jugoslavije. Umesto revolucije u krvi, sa nasilnim obaranjem, koja bi nas za mnogo godina unazadila, on se kao demokrata zalaže za temeljne demokratske reforme i veruje u njih.

Preduslov mirnih demokratskih reformi, po mišljenju akademika Tadića, jesu novi izbori na svim nivoima, onako kako je to već obelodanio novi predsednik Jugoslavije Dobrica Ćosić. A o vremenu i načinu tih izbora moraju se dogovoriti vlast i opozicija za okruglim stolom. U interesu takvog dogovora treba prekinuti mitingovanja jer "neprekidna mitingovanja nas samo još više iscrpljuju". "Ako neki ljudi smatraju da treba međusobno da se ubijamo da bismo pobedili Slobodana Miloševića, ja sam protiv toga... Tako još više komplikujemo svoj i onako težak položaj i izlažemo se riziku spoljne intervencije."

Akademik Tadić se složio sa konstatacijama, izrečenim u pitanjima i komentarima, da postoji blokada informacionog sistema i da je to velika prepreka demokratskim izborima. Složio se, takođe, da je aktuelna vlast "izuzetno arogantna", ali ni da opozicija u tom pogledu mnogo ne zaostaje. Uostalom, zbog toga, kao i zato što nije bilo i svih drugih uslova, on i njegova stranka nisu želeli da učestvuju na poslednjim izborima.

- Ali, ja verujem da Dobrica Ćosić sigurno neće odustati od toga da se novi izbori raspišu na najdemokratskiji način i pod međunarodnom kontrolom - rekao je akademik Tadić. - Moramo u to verovati i imati svi malo više strpljenja ili nam preti nasilje. A ako neki opet, ni u takvim uslovima, ne žele da izađu na izbore, znači da ne veruju u sebe. Tu im onda nema pomoći.

Nije lepo obarati vlast, jel tako Mićune: Ljuba Tadić, bontondžija
Photo: Dragan Kujundžić
Na pitanje u čemu je neuspeh aktuelne vlasti akademik Tadić nije decidirano odgovorio, ali je rekao da u svakom demokratskom sistemu politička odgovornost podrazumeva posledice. On smatra da su evidentni neuspesi ove vlasti "vidljivi" i ipak se ne mogu pravdati samo "spoljnim okolnostima". Bila je obaveza aktuelne vlasti, kao i svake druge, da te okolnosti predvidi. Zato bi ona morala da se povuče... Ali, vlast se u demokratiji ne može obarati jer ni sam izraz "obaranje vlasti" nije demokratski - rekao je akademik. - Za to postoje izbori i izbori listići, postoji referendum...
- Istina je da sadašnja vlast još nije demokratska - nastavio je Tadić - ali nije ni totalitarna.
- Ona je prihvatila niz demokratskih institucija koje niko objektivno ne može poreći. Zar bismo inače ovako razgovarali na ovoj tribini i saborovali sada ispred Skupštine Jugoslavije. Treba da verujemo u nove izbore i zato nam je svima potrebno nešto više strpljenja. (Prisutni protojerej stavrofor Svetomir Milojević podsetio je upadicom da je strpljenje i hrišćanska vrlina.)

Akademik Tadić se složio sa mišljenjem da bi se nervoznim insistiranjem da novi izbori dođu što pre mogla ponoviti greška, od ranije, da ponovo u njih uđemo nepripremljeni. Moraju se prvo obezbediti podjednaki uslovi za sve u pogledu informisanja i finansiranja.
- A najbolje rešenje bilo bi, ipak, da u novim izborima Slobodan Milošević sam odustane od kandidovanja - rekao je akademik Tadić, ne obrazlažući to posebno. Posle ovih reči akademika bilo je i glasnih negodovanja, ali i odobravanja. (Stojan Todorović)

***

BEČKA KUHINJA LAŽI
U studiji "Medijski terorizam protiv Jugoslavije" Ministarstva Republike Srbije za informacije ističe se da pojedini mediji ne kriju da pomažu secesionističke republike i njihovu propagandu. Tako, neposredno posle okončanja kratkotrajnog rata u Sloveniji, direktor Austrijske televizije Gert Baher objavljuje u najtiražnijem bečkom listu "Kuriru" memoare o tome kako je kao savetnik ljubljanske televizije uspešno preneo bečki recept propagande lažnih informacija.

Hrvatski predsednik Tuđman tokom posete Moskvi, u isto vreme sa srpskim predsednikom Miloševićem, izjavljuje na konferenciji za štampu kako je Srbija podržala puč protiv sovjetskog lidera Gorbačova, a Jugoslovenska narodna armija sarađivala sa sovjetskim vojnim vrhom i Komitetom državne bezbednosti.

Druga, još veća, laž ostaće zabeležena u analima kao do tada neviđena podvala: iscenirano je i bombardovanje Tuđmanove rezidencije u Zagrebu, odnosno Banskih dvora. Vest je u svetu lansirana kao najteža optužba protiv Srba i Srbije. I pored toga što su laici uočili da je u pitanju podvala, demantija nije bilo.

Da li je slična manipulacija javnim mnjenjem aranžirana i prilikom dve eksplozije u Sarajevu, kada je živote izgubio veći broj građana? Srpska strana zahtevala je međunarodnu istragu koja nikada nije sprovedena. Objašnjenje muslimanske strane bilo je da je "sve dobro poznato", pa da zbog toga nije potrebna nikakva istraga. Mnoge indicije govore da je zločin delo hrvatske tajne službe koja je podmetnula eksploziv.

PHOTO: James Mason
Ni u jednoj civilizovanoj zemlji u svetu krivac se ne određuje unapred i bez ikakvih dokaza. I za ovaj zločin, međutim, okrivljeni su Srbi, a snimci Sarajevske televizije, čiji su se snimatelji "slučajno tu zatekli", odmah su ponuđeni u međunarodnu razmenu i emitovani na svim svetskim tv-mrežama. Iz tv-snimka i nestručnjak lako može da zaključi da su žrtve stradale od podmetnutog eksploziva, a ne od topovskih granata ili minobacača.

Polovinom 1991. godine, grupa najuglednijih srpskih kulturnih i javnih radnika, sveštenih lica, akademika i drugih uglednih građana uputila je pismo nemačkoj javnosti u kome se ukazuje na prave uzroke sukoba u Jugoslaviji i nemačkim partnerima pruža ruka saradnje i dobre volje. Tako je među potpisnicima bio i srpski patrijarh Pavle, koga niko ne može optužiti da je komunista. Nemačka štampa je ignorisala to pismo. Samo dva-tri lista objavila su po nekoliko rečenica iz tog apela i to u rubrici "Pisma čitalaca".

Sam po sebi nameće se logičan zaključak: kad je reč o antisrpskoj propagandi, komunisti, crkveni velikodostojnici, akademici i svi drugi Srbi trpaju se u isti koš. Zajednička ime je krivica što su - Srbi.

Štampa, radio i televizija u svetu prepuni su izveštaja o navodnim zločinima Srba nad Hrvatima i Muslimanima. Prikazuju se fotografije izmasakriranih ljudi, a skriva ili prećutkuje da se zapravo radi o Srbima koje su izmasakrirali Hrvati i Muslimani. Na pojedinim snimcima usmrćenih ljudi vide se odrubljena tri prsta na desnoj ruci - ona tri prsta koja pravoslavci skupljaju prilikom molitve Bogu. Zločinci ni mrtvim Srbima ne praštaju versku opredeljenost.

Poljski list "Tigodnđik solidarnošć" piše kako se "do sada nije čulo o bilo kakvim zločinima hrvatskih bojovnika koji ubijaju nevine ljude, uz to na bestijalan način kako to rade srpski četnici". Ta tvrdnja izneta je posle izveštaja "Helsinki voča" koji samo delom otkriva hrvatska zverstva nad srpskim življem. Međutim, činjenica da najveći deo poljske štampe zastupa tezu da Jugoslaviju čine "katolički, kulturni zapadni deo i divlji, prljavi, istočni" kao i tvrdnja o "srpskim zlikovcima" navodi o zaključak o stavu poljskih medija. Čak i za pokolj Srba u Sijekovcu, varšavski listovi su naveli kako se "ne zna ko su napadači" a "pretpostavlja se da je to srpska provokacija".

Televizijska kompanija "Skaj njuz" bila je prinuđena da u jednom slučaju ispravi grešku koja se ne bi mogla pravdati slučajnošću. Snimak sahrane većeg broja Srba u Palama, kod Sarajeva, kompanija je prikazala uz konstantaciju da se radi o poginulim Muslimanima, iako se na slici vidi da se pred kovčezima nosi pravoslavni krst. Sutradan, "greška" je ispravljena uz izvinjenje, ali je utisak prve informacije postigao svoj efekat. Srbi su i u tom slučaju naznačeni kao zločinci.

Novine i televizija u svetu svakodnevno prikazuju kolone izbeglica sa zavežljajima koji beže u bezbednija područja. To su - kako se čitaocima i gledaocima prezentira, uvek Hrvati i Muslimani koji "beže ispred srpskih zločinaca". Nigde se ne pominje da se u Srbiji nalaze stotine hiljada izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji su pobegli pred terorom hrvatskih bojovnika i "zelenih beretki", među kojima ima i Hrvata i Muslimana.

Svaka srušena kuća prikazuje se i opisuje u stranoj štampi kao "srušeni dom Hrvata ili Muslimana". Pod srušenim svodovima tih "hrvatskih" ili "muslimanskih" domova često se vide obeležja njihovih pravoslavnih žitelja: ikone srpskih svetaca i vladara.

***

POZIV DOBRICI ĆOSIĆU (Budva, 30. juna):
Na otvaranju festivala Grada teatra svake godine se okupi veliki broj poslenika u oblasti umetnosti, politike i društvenog života. Očekuje se da tako bude i ove godine. Među upućenim pozivima nalazi se i onaj koji će biti uručen i predsedniku SRJ Dobrici Ćosiću, čije se prisustvo očekuje na svečanosti.
- To ne činimo iz razloga što je gospodin Ćosić predsednik SRJ, već zato što je osvedočeni prijatelj Budve i našeg festivala - kaže Branislava Liješević, direktor Grada teatra.

Predsednik i pisac: dobrica Ćosić, dvoglava aždaja
Photo: FoNet/Aleksandar Koković
Podsetila nas je da je Dobrica Ćosić u Budvi doživeo svoju društvenu rehabilitaciju, posle gotovo dvodecenijske izolacije. Tada je predvodio delegaciju jugoslovenskih pisaca u susretu sa nemačkim piscima, u razgovoru o ratu i miru u književnosti. Nemačke pisce predvodio je Erih Fird. Ćosićevo pojavljivanje u javnosti bilo je posebno obeleženo. Ponovo je gostovao u Budvi, 9. juna 1989. godine na tribini Grada teatra. Tom prilikom održao je pristupnu besedu čitaocima, a onda učestvovao u otvorenom razgovoru sa prisutnima, u dvorani doma kulture. Dolasci akademika Ćosića u Budvi su ostali upamćeni.

Šesti festival Grada teatra počeće pozorišnom predstavom "Petar Pan" po stihovima Igora Bojovića i u režiji Ferida Karaice, uz muziku Ksenije Zečević i u izvođenju glumca dečjeg pozorišta iz Podgorice. Centralni događaj je izložba grafika Branka Miljuša, jednog od najistaknutijih srpskih likovnih stvaralaca, prošlogodišnjeg laureata Sedmojulske nagrade Republike Srbije. Festival i izložbu treba da otvori ministar za kulturu u Vladi Republike Crne Gore Ilija Lakušić. (S. Papović)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 2. jula 1992. godine

KO "BOMBARDUJE" BEOGRAD (London, 1. jula):
Dolazak iz Beograda u London podseća na izlazak iz zarobljeništva sopstvene mašte. Niti Mađari maltretiraju "sve putnike iz Srbije" niti je bombardovanje Beograda avionima NATO-a stvar doslovno svakog nastupajućeg časa. Beogradska javnost je bombardovanje deziformacijama koje se upumpavaju ili iznutra ili spolja. Mediteranska amfibijska grupa američke Šeste flote, koja je od ponedeljka u noć u Jadranu, još nema zeleno svetlo ni za vojnu zaštitu koridora humanitarnne pomoći za Sarajevo a kamoli da u NATO-u postoji gotov nalog za napad na Srbiju, što ne znači da se ne može proizvesti i takav obrt nekom nepismenom politikom vlasti same Srbije.

Američka vojna pripravnost je naložena, ali pokretanje zapadne borbene mašine ima u ovom trenutku nekoliko čeličnih preduslova. Prvo, ograničeno je isključivo na koridor od Splita do Sarajeva i na sarajevski aerodrom. Drugo, određeno je samo kao zaštita zemljanog i vazdušnog transporta pomoći i ljudstva UN i treće, mora biti naloženo posebnom rezolucijom iz Njujorka.

Do jutros, pokazivanje pripravne sile u Jadranskom moru i okolnim vazduhoplovnim bazama više je izraz pritiska da sukobljene strane u Bosni shvate koliko je opasan avanturizam napada na humanitarne konvoje nego što je početak intervencije. Sjedinjene Države ne žele da Bosna bude njihova stvar i pored toga što je Saudijska Arabija ponudila da otplati sve troškove vojne intervencije kojom bi se počistili vojni efekti Srba u bivšoj jugoslovenskoj republici. Pentagon ne savetuje poduhvat. U takvim okolnostima, američki predsednik bi mogao na sebe da preuzme odgovornost samo uz drastične dokaze o srpskom odstupanju od preuzetih obaveza propuštanja pomoći.

Britanija, koja je od danas pa do kraja godine predsedavajuća Evropske zajednice, ne ohrabruje zapadno vojno mešanje. Naprotiv, London ni dalje afirmiše opasnost od takve avanture i savetuje veću upotrebu diplomatije i ekonomski pritisak na Srbiju. Po jutrošnjim procenama ekonomskih preventivnih mera Beograda, potpuni privredni kolaps Srbije je nezaobilazan i smatra se da će srpske vlasti biti suočene sa rastućim socijalnim nezadovoljstvom uprkos tome što uživaju povlastice političke nemoći opozicije.

PHOTO/EPA:ANDY RAIN
Londonski listovi izveštavaju o zahtevu udružene srpske opozicije da se gospodin Slobodan Milošević povuče sa vlasti, ali kažu da opozicija - zbog kontrole medija od strane vlasti - nije uspela da privuče "kritičnu masu" narodne podrške zahtevu.

Za treptaj oka, Dauning stritom je danas zavladao osećaj političke tronutosti. Za sledećih šest meseci zvaničnici ove zemlje usklađivaće i prilično usmeravati poslove cele Evropske zajednice, predvodiće Evropu. Vladaj, Britanijo, odjekuje u sećanju, daleko, daleko od okolnosti u kojima je nastala stara krilatica, simbol kolonijalne premoći nekadašnje sile. Ali, i prijatno britanskim političkim Evropljanima. Oni sve vreme dokazuju da Londonu nije mesto u osporavanju već u usmeravanju buduće (jedinstvene ili združene?) Evrope.

Kakve li ironije - u trenutku prvog jasnog pucanja evropske naddržave po šavovima (dansko "ne" na referendumu, nemačko povlačenje iz projekta evropskog borbenog aviona sledeće generacije, Miteranov skautski poduhvat u Sarajevu i sl.) - baš Britanija, niko drugi, dolazi da spasava Mastriht!

Britanski premijer Džon Mejdžer počeo je taj hod po mukama vađenjem trna iz sopstvenog stopala, prinuđen prekjuče da se obruši kritikom na baronicu Tačer, koja je iskoristila ulazak u Gornji dom za još jedan udarac Evropi Mastrihta.

Vladino stanovište o intervenciji drastično odstupa od žabljeg hora ovdašnje štampe koja je i dalje pre svega u ropstvu hrvatske, odlično vođene, propagande. Sastavljena od visoko sposobnih profesionalaca izraslih na Zapadu, hrvatska mašina je ubrizgala i dalje u ovdašnju javnost neprijateljstvo prema Srbima kao narodu. Koristi britanski osećaj odbojnosti prema komunističkim režimima i promašaje neuke politike srpskih vlasti u postavljanju srpskog nacionalnog pitanja i prava srpskog naroda na tlu bivše Jugoslavije.

Drastičan primer te vrste službe hrvatskom državnom interesu ima jutrošnji "Gardijan". Uprkos navodima iz Sarajeva da za jučerašnje pucanje i ranjavanje plavih šlemova nisu odgovorne srpske snage, "Gardijan" u uvodniku zamera Vajtholu suzdržanost u kampanji za zapadnu vojnu akciju i pritisak na Srbe. U pismu svojevrsne interesne grupe autora u kojoj je čak i Salman Ruždi (predvidivo, u pokušaju otkupa greha u očima iranskih fundamentalista), Kris (Krsto) Cvijić traži sa "Gardijanove" stranice zapadnu vojnu intervenciju na strani Alije Izetbegovića. Naspram ovog i sličnih angažovanja, u ovdašnjoj javnosti i dalje zjapi informaciona šupljina izazvana nesposobnošću nadležnih u Beogradu.

Pismo Radovana Karadžića u današnjem "Tajmsu", kojim se afirmiše odlučnost srpske strane da očuva primirje na dogovorenom prostoru (pretnja ratnim sudom komandantima koji ne poslušaju naredbu), pokazuje koliko je zapažanje o informativnoj nesposobnosti Srbije ispravno. Karadžićevo pismo danas je citirano u svim radio i televizijskim vestima i ima efekat pravičnosti u nastojanju da se shvati ko šta radi u Bosni.

Bez obzira na to što je "Gardijan" stidljivo sakrio "zahtev UN da Hrvatska vrati okupirano zemljište" koje treba da bude pod zaštitom UNPROFOR-a, fakta o fašizmu u Hrvatskoj (jučerašnji "Tajms") i o hrvatskoj okupaciji Hercegovine izbijaju iz mraka medijske pristrasnosti britanske slobodne štampe. Britanski ekran je otvoren, ali takva fakta ne mogu svetskoj publici saopštavati ljudi koje je proizveo jalovi sistem vlasti i države u nestanku.

Britansko polugodište u predsedavanju Zajednici i sve jasnija fakta o karakteru i namerama savremene NDH nude Srbima priliku da izađu iz opsade sopstvene svesti i obnove komunikaciju sa svetom prekinutu zaslugom dosad promašene politike Beograda. (Petar Popović)

***

KAKO ZAVRŠITI SABOR
Gorčina u rečenici da "mučenici Šumadije spavaju na betonu ispred Savezne skupštine, dok Beograd liže sladoled" u suštini sadrži nedoumice u kojima se našao Demokratski pokret Srbije pri kraju trećeg dana rada Vidovdanskog sabora. Rečenicu je izgovorio Vuk Drašković, lider SPO-a. Ona na problematičan način suprotstavlja šumadijske mučenike i beogradske hedoniste iako je unapred izvesno, da oni koji su stigli u Beograd nikako ne moraju da budu Šumadija, a i da Beograd sve ređe uživa u sladoledu, jer je pristojan kornet dogurao do najnovijih 120 dinara. Izvesno je da su Šumadinci većinom ostali u Šumadiji kao što je istina da su Beograđani većinom samo prošetali platoom ispred Savezne skupštine. Teško je, međutim, na osnovu toga proceniti stvarno raspoloženje i jednih i drugih kao što je teško Draškovićevu rečenicu svrstati u iskaz koji zaista bez ostatka staje ispod naziva Demokratskog pokreta Srbije na tribini ispred Skupštine Jugoslavije. DEPOS je i masa drugih rečenica.

Tih drugih rečenica u poslednja dva dana rada Sabora bilo je manje nego što bi to bilo normalno. Zbog toga su neki novinski izveštači sa mesta gde se održava Sabor iznosili sumnje da je to sve više manifestacija SPO. Upadljivo je na tribini ispred Skupštine Jugoslavije u poslednja dva dana, bilo na primer, odsustvo akademika Matije Bećkovića ili Slobodana Selenića pa i nekih drugih istaknutih imena u takozvanoj udarnoj intelektualnoj prvoj postavi Demokratskog pokreta Srbije. Špekulacije u vezi s tim idu čak do mišljenja kako je u pitanju ozbiljan raskol u Pokretu.

Novinari su uz sve to, prateći sednice Saveta DEPOS-a i tumačeći izjave ljudi koji su izlazili iz sale, mogli da zaključe da ozbiljne rasprave koje se unutra vode mogu da budu posledica samo velikih razlika u stavovima.

Čak su i lica pojedinih ličnosti koje su preksinoć, pre vremena, napuštale sednicu Saveta govorili da je rasprava iskočila iz uobičajenog dijaloga vođenog bez previše adrenalina u sučeljavanjima. O atmosferi u sali u kojoj su sedeli članovi Saveta na svoj način je govorio incident sa novinarima u času kada se usplahirena ličnost uzbudila zbog "špijuna", pa je kontakt sa sedmom silom prepušten obezbeđenju.

Photo: Mina Bulić
Teško je bilo sakriti i ovakve manifestacije zagrejane atmosfere u sali, ali je teško u ovom času reći da li je u pitanju samo žučnija debata ili ozbiljan raskol u Pokretu. U svakom slučaju tvrdnje da je sve propalo i da se DEPOS ozbiljno pocepao, ne treba uzimati ozbiljno jer, u krajnjoj liniji, Savet Pokreta i dalje zaseda.

Prema nekim nezvaničnim izjavama razlike su zaista ozbiljne, ali ne i nesavladive. Zbog toga se i događa da Savet DEPOS-a u tri uzastopna sastanka ne zauzima nikakve određene zaključke. Računa se malo na vreme koje može da bude faktor približavanja, ili i "peglanja" radikalnijih stavova. Suština spora je da li i kako nastaviti sa protestom, a reč je o odluci koja je samo posledica stava o tome šta se do sada postiglo. Ako je to dovoljno, onda se prekida sa saborom, a ako nije onda se ide dalje.

Odluke o svemu ovome, prema nezvaničnim najavama, trebalo je doneti kasno sinoć, a jasno je samo da će se do njih dolaziti teško, pod pritiskom nekih ranijih nedoslednosti. Vidovdanski sabor je, naime, u samom početku najavljivan kao skup koji će imati vremenski omeđeno trajanje, a tek naknadno se došlo do radikalnije varijante prema kojoj o kraju odlučuje sam sabor.

Do ove promene je došlo tako što je uvećavanjem broja članova DEPOS-a uvećavan i njegov savet ali je i menjana atmosfera u ovom telu. Savet naime ima 68 ljudi regrutovanih po principu - jedan predstavnik stranke, jedna nezavisna ličnost. To je već naraslo do problema koji traži hitno razrešenje. Očekuje se, naime, da uskoro krene debata o tome kako Savet učiniti operativnijim što znači i politički odmerenijim, ali to je odluka koja će uslediti tek posle nalaženja rešenja oko dilema vezanih za Sabor, njegovo trajanje i rezultate. (Đorđe Martić)

*Nastavak u sredu 27. oktobra