Evropa na putu cinizma i bezakonja

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 29. juna 1992. godine

RUGOVA NE ODUSTAJE OD SKUPŠTINE (Priština, 28. juna):
Lider šiptarskih separatista Ibrahim Rugova izjavljuje da ne zna koga predstavlja Dobrica Ćosić, želeći da na taj način ospori legitimitet Savezne Republike Jugoslavije, i da istovremeno pokaže Šiptarima i svetskoj javnosti, kako su Šiptari sada, kao nikada ranije, najbliže ostvarenju ideje o "Kosovu republici". Za sada se i dalje javno zalaže za legalno održavanje osnivačke skupštine "republike Kosovo", istovremeno izigravajući pacifistu tvrdnjama da sve ciljeve želi da ostvari isključivo mirnim putem. Ali, svima je poznata ćud šiptarskih separatista, koji bi se svim sredstvima obrušili na Srbiju, ukoliko bi neko od svetskih moćnika potegao na nju oružje.

Inače, Šiptari žele da u bilo kojoj varijanti održe sednicu skupštine "republike Kosovo", pa se ne isključuje mogućnost da se ona održi ilegalno, kao što su to uradili delegati Šiptari bivšeg saziva Skupštine Kosova, kada su u Kačaniku proglasili "republiku Kosovo". Ali ukoliko ni ilegalno ne budu ostvarili svoje namere, onda će i bez zasedanja saopštiti da je sednica održana i promovisati predsednika šiptarske skupštine, "vlade" kao i resorne "ministre" paralelne šiptarske vlasti.

U svoju skupštinu Šiptari planiraju da uvrste i 14 Srba i saopštavaju već i neka imena, uglavnom onih koji su u zadnjih desetak godina gotovo javno koketirali sa šiptarskim separatistima iz ličnih i karijerističkih pobuda. Ali, u ovom trenutku, kad su potpuno jasni ciljevi separatista, i kad je potpuno jasna igra kooptiranja srpskih poslanika u šiptarsku skupštinu, teško je verovati da bi bilo koji Srbin pristao da mu se nađe ime na spisku tih poslanika, a kamoli da ode na neku od sednica, i to ilegalnih.

Igrajući se vatrom, šiptarski separatisti saopštavaju i da su formirali neku svoju "paramiliciju", čije bi javno pojavljivanje neminovno izazvalo oružani sukob većih razmera. Za sada ovi "milicioneri" pojavili su se u civilu ispred prištinske Medrese, koja se već mesecima zloupotrebljava u političke svrhe, jer su je navodno obezbeđivali. Oni su privedeni i upozoreni da se takve drskosti neće tolerisati.

Šiptari se, dakle, ne bore za ostvarivanje ljudskih i građanskih prava, koja imaju kao nijedna nacionalna manjina u svetu, već svojim ponašanjima i nepriznavannjima države u kojoj žive teže da sami sebi uskrate prava koja imaju. Valjda računaju da će potom, kukajući po svetu, što i sada čine, lakše stići do cilja i otcepiti Kosovo i Metohiju od države Srbije. (M. Vujović)

***

SRPSKI VOJNICI POLOŽILI ZAKLETVU
Danas je u srpskom gradiću Han Pijesku, na pola puta između Zvornika i Pala, održana centralna svečanost povodom Vidovdana, slave vojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine. Na svečanosti su, izveštava dopisnik B. Đurđević, položili zakletvu prvi regruti ove vojske. Pored okupljenog naroda, svečanosti su prisustvovali dr Biljana Plavšić, član Predsedništva Srpske Republike BiH, predsednik vlade Branko Đerić i komandant Glavnog štaba vojske Srpske Republike BiH general-pukovnik Ratko Mladić.

Nakon pomena poginulim drugovima, pročitana je čestitka komandanta Glavnog štaba generala Mladića borcima Prvog krajiškog korpusa koji su uspeli nakon velikih i herojskih borbi da ostvare kopnenu vezu između srpskih krajina, Semberije, Srbije i Jugoslavije. Posle toga vojnicima se obratio general Mladić.
- Ratne ciljeve neprijatelj srpskog naroda nastojao je ostvariti razbijanjem Jugoslavije i komadanjem srpskog naroda - rekao je general Mladić. U svim delovima naše republike vojska i srpski branioci uspešno štite srpski narod od genocida. Jedinice vojske i organi vlasti naše republike uspešno kontrolišu najveći deo teritorije Srpske Republike Bosne i Hercegovine i sa velikim uspehom odbijaju sve napade ustaško-muslimanskih snaga. Na svim delovima fronta neprijatelj trpi poraze, a u njegovim redovima sve je vidljivije rasulo, dezorganizacija, pometnja i strah.

General Mladić je posebno istakao da u ostvarivanju ciljeva borbe ne treba dozvoliti da se na zločine uzvraća zločinima i da na taj način obeščaćuju i sebe i svoju borbu.

Posle generala Mladića, narodu se obratila dr Biljana Plavšić:
- Naši veliki neprijatelji iz sveta zajedno sa ustašama i islamskim fundamentalistima traže da se srpske snage iz Bosne i Hercegovine povuku. Gde da se povučemo? Gde da Srbi u Bosni i Hercegovini povuku svoje kuće, njive svojem, crkve i groblja? Svi pritisci na vaskoliko srpstvo opet su usmereni da mi opet položimo oružje pa će na red opet doći Krajina, pa Kosmet, pa Raška, pa Vojvodina pa posle valjda i Beograd. Slome li nas ovde, slomili su i srpstvo.

Posle intoniranja himne "Hej Sloveni" nekoliko stotina mladića u sivomaslinastim uniformama iz Drvara i susednih komuna koji su se pre dvadesetak dana uredno odazvali pozivu na redovno služenje vojnog roka u novoosnovanom nastavnom vojnom centru na Oštrelju, obavezujući se da će svojim mladim životima štititi teritorijalni integritet i dostojanstvo srpskog naroda, javlja dopisnik M. Bjeljak, položili su svečanu zakletvu.

Photomontage: KANDAhar
Ovom činu prisustvovalo je nekoliko hiljada građana Drvara, Bosanskog Petrovca i ostalih opština zapadnog dela Bosanske krajine koji su toplo pozdravili prvu generaciju regruta vojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine.

Nakon mesec dana obuke i ovladavanja osnovnim vojnim znanjima i veštinama, javlja dopisnik N. Asanović, danas je u Bileći položila zakletvu prva generacija vojnika Vojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine. Iz stotina mladih grla odjeknule su reči zakletve: "Zaklinjem se čašću i životom da ću braniti suverenitet, teritorijalni integritet, nezavisnost i ustavni poredak svoje otadžbine - Srpske Republike Bosne i Hercegovine i verno služiti interesima njenih naroda, tako mi Bog pomogao".

Postrojenim vojnicima, njihovim roditeljima i prijateljima, sa tribine ukrašene samo srpskom trobojkom i porukom "Srećna vam zakletva Hercegovci" obratili su se pukovnik Radovan Grubač, komandant Hercegovačkog korpusa, Božidar Vučurević, predsednik Skupštine SAO Hercegovine i predstavnik Srpske pravoslavne crkve.

Prisutni su s posebnom pažnjom saslušali telegram komandanta Vojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine generala Ratka Mladića i poslali mu poruku: "Iako smo tek izašli iz školskih klupa i olovke zamenili puškama, budite uvereni da ćemo u svakom momentu stajati iza danas položene zakletve." (Pripremio: N. E.)

***

KO IZMIŠLJA KULTURNI GENOCID NAD MUSLIMANIMA
Stara Raška ili kako smo je godinama, očigledno pogrešno, zvali Sandžak, često se ovih dana pominje u javnosti. Povod je političke, a ne naučne prirode. Ne govori se o Rasu, srpskom srednjovekovnom gradu iz vremena prvih raških vladara i prestonici Raške, već o Sandžaku kao o još jednom potencijalnom žarištu jugoslovenske krize.

Istorijski podaci kazuju da je umesto nestalog Rasa, oko 1440. godine, Isa-beg podigao tursku varoš Novi Pazar. Sada se na ovim prostorima prepliću dva naroda i dve kulture. U okolini nekadašnjeg Rasa postoje i danas tri veoma stare crkve, kao svedoci minulih vremena. Petrova crkva, u kojoj je kršten Nemanja, podignuta je krajem X ili početkom XI veka. Đurđevi stupovi, Nemanjina zadužbina, sagrađeni su u XII veku, a Sopoćani, zadužbina kralja Uroša I, u XII veku. Danas, sa ovog prostora, u nebo štrče i mnogobrojna minareta. Dugo to niko nije primećivao i nikome nije smetalo. A ovih dana, kao da je sve nekako drugačije.

Naučni skup Stara Raška (Sandžak), koji se danas i sutra održava u SANU (organizator je Istorijski institut Akademije), prilika je da se o Raškoj oblasti progovori jezikom naučnih činjenica, a ne političkih fraza, što je bio čest slučaj poslednjih nekoliko meseci. U dvodnevnom radu skupa učestvovaće, kako se očekuje, Jovanka Kalić, Ejup Mušović, Gordana Tomović, Bogumil Hrabar, Slavenko Terzić, Petar Vlahović, Izudin Šušević, Darko Tanasković, Latif Zekić i drugi.

- Ovaj naučni skup je deo šireg istraživačkog projekta Istorijskog instituta SANU. Počinje se sa Starom Raškom, ali će se kao posebne celine proučavati i Vojvodina i Kosovo i Metohija, u kojima se, takođe, prožima više kultura. Stara Raška je u ovom momentu u centru pažnje domaće i međunarodne javnosti. Doduše, ne iz naučnih već iz političkih razloga. Naš osnovni motiv za organizovanje ovog naučnog skupa, međutim, bio je naučne, a ne političke prirode, iako se, razume se, u ovom trenutku ne može zanemariti ni politička dimenzija čitavog problema - kaže dr Slavenko Terzić, direktor Istorijskog instituta SANU.

Rasprava će imati strog naučni karakter, a u radu skupa učestvovaće istoričari, etnolozi, orijentalisti... Biće reči o Staroj Raški od srednjeg veka pa sve do današnjih dana. U poslednje vreme, ističe Terzić, neki stranački lideri, posebno SDA, izneli su niz neistina o istoriji Stare Raške. Govori se, recimo, o kulturnom genocidu nad muslimanima, a često se protura i teza da u Bosni i Hercegovini i u Sandžaku živi turska manjina, a dobro se zna da je reč o pretežno srpskom stanovništvu koje je primilo islam.

Otkud Muslimani u Raškoj: Darko Tanasković, zbunjen
Photo: www.pecat.co.rs
Prostor Stare Raške nedovoljno je proučavan. Izuzetak je jedino Ras, gde su obavljena istorijska i arheološka istraživanja. Terzić posebno ističe da će u radu skupa učestvovati i nekoliko istaknutih muslimanskih naučnika. Pored izlaganja dosadašnjih naučnih rezultata, biće ukazano i na moguće pravce budućih istraživanja.

Nekoliko referata, naglašava dr Slavenko Terzić, posvećeno je etničkom sastavu stanovništva Stare Raške, jer se mnogo manipulisalo i ovim podacima iz čisto političkih razloga. Prema popisu stanovništva iz 1981. i 1991. godine (podaci se neznatno razlikuju), od osam opština u takozvanom "partizanskom Sandžaku", muslimani čine većinu u samo tri opštine: Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici, a Srbi u preostalih pet opština: Novoj Varoši, Prijepolju, Priboju, Pljevljima i Bijelom Polju. (Z. Radisavljević)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 30. juna 1992. godine

RASPRAVA O SPASU SRBIJE

Za četvrtak studenti sazivaju okrugli sto sa dvema tačkama dnevnog reda, spas Srbije i načini da se dođe do ispunjenja studentskih zahteva. Od institucija na razgovor se pozivaju Beogradski univerzitet, SANU, Srpska pravoslavna crkva i Narodna skupština Srbije, a od stranaka SPS, Demokratski savez Kosova, SRS, Demokratska zajednica vojvođanskih MAđara, Demokratska stranka, Građanski savez, DEPOS i SDA. Kao posmatrači pozivaju se Udruženje menadžera, studenti i predstavnici radnika.

Tačno vreme i mesto još nisu određeni, već će biti naknadno saopšteni. Studenti zahtevaju i da Televizija Beograd ovaj susret direktno prenosi. Ovde bi partneri bili ravnopravni i svojim nedolaskom pokazali bi da takav razgovor izbegavaju rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Rektoratu. Uz konstataciju da se nadaju pozitivnom ishodu ovog dijaloga, ocenjeno je da studentima niko ne može da zameri da nisu pokušali da približe različita mišljenja. (M. P.)

***

UBIJAO ZBOG STRAHA OD ZAPOVEDNIKA
Saslušanjem Marka Filkovića (32), iz Erduta, juče je u vojnom sudu u Beogradu počelo suđenje grupi pripadnika hrvatskog Zbora narodne garde optuženih za krivična dela oružane pobune i ratnog zločina protiv civilnog stanovništva u Borovu naselju. Zbog osnovane sumnje da su od 20. avgusta do 20. novembra prošle godine učestvovali u oružanim akcijama protiv jedinica JNA i da su u tom periodu mučili i ubijali više civila, na optuženičkoj klupi našli su se i Zdenko Štefančić (28) iz Vukovara, Mira Dunatov (33) iz Nijemaca i Damir Sarađen (31) iz Vukovara.

Tokom jučerašnjeg saslušanja optuženi Marko Filković priznao je da je učestvovao u ubistvu Rajka Nunića, Petra Grubišića i Milana Đukića, a to je uradio da bi "pokazao lojalnost prema komandantu Blagu Zadru".

Takođe, Filković je priznao da je zajedno sa optuženima Zdenkom Štefančićem i Mirom Dunatov učestvovao u mučenju Predraga Ćirića. Njega su udarali pendrekom po glavi, kleštima stezali prste, nožem sekli po licu, a tokom mučenja Filković i Mira Dunatov pevali su "večeras je naša fešta". Prema Filkovićevoj izjavi, Štefančić je kasnije odveo Ćirića iz skloništa "Abazija" i streljao ga.

Optuženi Filković je izjavio pred sudom da je morao da učestvuje u zlostavljanju civila jer se plašio Zdenka Štefančića zapovednika jedinice ZNG koji je "izgledao kao razjareni pas, drogiran i u alkoholisanom stanju". Krivicu za druga nedela, Filković je nastojao da ublaži govoreći da su ga drugi uvukli u rat. Suđenje se nastavlja danas ispitivanjem Zdenka Štefančića. (R. Pavlović)

***

BORCI PORUČUJU - JAČI SMO OD SUDBINE
Prededniku Republike Srbije i dalje, svakodnevno, stižu telegrami podrške, upućeni njemu lično, ili na adresu Socijalističke partije Srbije. U njima se, uglavnom, izražava želja, ali i zahtev, da predsednik ne poklekne pred međunarodnim i domaćim pritiscima. Pošiljaoci telegrama su, kao i prethodnih dana, boračke organizacije, novoformirane opštinske skupštine, opštinski odbori SPS-a, a stižu i pojedinačne poruke iz svih krajeva Srbije.

Photo: Stock
"Ne može nam niko ništa - jači smo od sudbine!" - poručuju predsedniku Slobodanu Miloševiću invalidi i borci iz Malog Zvornika. "Završi projekat da svi Srbi ostanu jedinstveni i nemoj da poklekneš pred velikim pritiscima neprijatelja", kažu člano vi ove boračke organizacije. Telegrame slične sadržine poslali su i borci Novog Pazara, Pete krajiške divizije iz Novog Sada, zatim boračke organizacije Bajine Bašte, Nove Varoši, Petrinje, Aleksinca i penzioneri Kruševca.

Odbornici nekih opštinskih skupština započeli su svoj mandat tako što su najpre poslali poruku predsedniku Republike. U telegramima, u kojima se izražava bezrezervna podrška, najčešće se ističe da je predsednik izabran voljom naroda i da bi njegova eventualna ostavka značila izdaju. Tako misle odbornici opštinskih skupština Kosovske Kasmenice, Ivanjice, Odžaka, Medveđe i Mionice.

Telegram podrške predsedniku Srbije poslali su i Socijalistička partija Roma Srbije i zaposleni u Službi za zapošljavanje u Prištini. "Slobodanu Miloševiću, najvećem ocu srpskog naroda i pravoslavlja", poruku podrške uputila su i šestorica vozača "Autoprevoza" iz Korenice. (V. V.)

***

ZAŠTO SVET PREĆUTKUJE ISTINU
"Nikakav poredak temeljen na principima sile ili laži nema šansi na duži rok, ma kako bili glasni i uticajni njegovi zagovornici", zaključak je studije "Medijski terorizam protiv Jugoslavije" koju je Tanjugu dostavilo Ministarstvo Republike Srbije za informacije, kao vanredno izdanje svog biltena na stranim jezicima "Srbija danas".

U studiji se nastoji da se daju odgovori na pitanja koja zaokupljuju mnoge - zašto su Evropa i svet zatvorili oči pred činjenicom o stvarnim zbivanjima na jugoslovenskom tlu. Može li se "novi svetski poredak" graditi na dvostrukim aršinima i dvostrukom moralu, kao i šta se još može očekivati u obračunu sa "poslednjim bastionom boljševizma u Evropi".

"Otkrio sam jedan veoma značajan zakon koji vlada u našem društvu, a nameću ga mediji: laž, ako je vešto sročena, odmah postaje istina." U svetu danas ne postoji bolji primer za ilustrovanje te tvrdnje doskorašnjeg šefa belgijske diplomatije Marka Ejskensa nego što je slučaj sa Jugoslavijom. Za samo godinu dana, o prilikama i zbivanjima u Jugoslaviji izrečeno je nebrojeno proizvoljnosti, neistina pa i laži koje su u svetu prihvaćene kao istine. Cilj je bio da se Jugoslavija kao državna tvorevina rasparča, a isključivim krivcem za događaje koji će uslediti proglasi samo jedna strana.

Photo: www.facebook.com
Pristrasnost i zlonamernost su tako uočljivi, a antijugoslovenska kampanja i mržnja toliko neskriveni da je to navelo malobrojne komentatore da konstantuju kako je boljševička propaganda u odnosu na onu koja se u svetskim medijima organizuje oko Jugoslavije - prava igračka.

Istine se proglašavaju za laži, a laži za istinu. Prećutkuju se zbivanja i događaji koji govore ko je stvarni krivac za krvoproliće u Jugoslaviji. Sve je stavljeno u službu propagande koja treba da prikaže Srbiju i Crnu Goru kao vandalske zemlje, Srbe i Crnogorce kao zločince, pa čak i varvare.

Varvari se, dakle, moraju obuzdati; najefikasnije sredstvo su rigorozne sankcije, a ako zatreba - i vojna intervencija. Svetsko javno mnjenje se psihološki priprema za takvu eventualnost koja bi - prema unapred donetoj i ničim dokumentovanoj presudi - bila tobože opravdana.

Svetska štampa izveštava da je u Jugoslaviji na delu borba između dobra i zla: između demokratije, kojim putem su navodno krenule secesionističke republike, i konzervativne, "komunističke struje", oličene u srpskom i crnogorskom rukovodstvu. Hrvatskom, slovenačkom i makedonskom predsedniku - Tuđmanu, Kučanu i Gligorovu - komunistički gresi se prećutkuju ili opraštaju preko noći, a srpskim i crnogorskim uzimaju kao trajno zlo.

Tek kasnije, kada se više ništa nije moglo niti želelo uraditi, predsednik Konferencije o Jugoslaviji lord Karington javno izjavljuje kako se u Jugoslaviji ne radi o borbi između dobra i zla, odnosno demokratije i komunizma, već o klasičnom međuetničkom sukobu.

Sve to zajedno je, bez sumnje, najveća manipulacija svetskim javnim mnjenjem posle Drugog svetskog rata. Ogromna propagandna mašinerija pokrenuta je onog trenutka kad je doneta odluka o rasparčavanju Jugoslavije i kada slovenački i hrvatski rukovodioci više nisu morali kriti secesionističke namere.

Evropska zajednica, koja se nameće kao posrednik i nudi dobre usluge za smirivanje krize, proglašava pravo na secesiju jačim od prava na očuvanje federacije, odnosno ostanka u zajedničkoj državi.

Međunarodna javnost, pod pritiskom, pa čak i pretnjama velikih i moćnih, nameće za šefa jugoslovenske države Stjepana Mesića koji javno izjavljuje kako će rasturiti zemlju na čije čelo treba da dođe. To je nezabeležen presedan u istoriji međunarodnih odnosa. Jednom narodu i jednoj državi silom se nameće ličnost koja je osvedočeni neprijatelj i te zemlje i većinskog naroda u njoj!

Kratkotrajni rat u Sloveniji a zatim događaji u Hrvatskoj, pa kasnije i u Bosni, opisuju se kao agresija Jugoslovenske narodne armije na te republike. Jugoslovenska armija se proglašava agresorom u sopstvenoj zemlji. Zapadni političari bukvalno preko noći menjaju stav i izjavljuju kako se "integritet i jedinstvo zemlje ne mogu braniti tenkovima".

Sredstva informisanja u svetu i političari prećutkuju osnovnu činjenicu: da Armija u Sloveniji, a zatim i u drugim republikama, štiti teritorijalni integritet zemlje što joj nalaže savezni Ustav. Takva aktivnost Armije se u svetskim medijima proglašava neustavnom, a flagrantno kršenje saveznog Ustava, odnosno secesija uz upotrebu oružja, nailazi na otvorenu podršku i nesebičnu pomoć.

Integritet i ustavni poredak zemlje se, dakle, u Jugoslaviji ne mogu braniti merama koje propisuje ustav te zemlje. U Severnoj Irskoj - može, u Baskiji - može, na Korzici i u francuskim prekomorskim posedima takođe može, samo u Jugoslaviji - ne može. Na daleki nagoveštaj da bi Škotska mogla postaviti pitanje otcepljenja, britanski političari i štampa panično primećuju kako bi to bilo ravno katastrofi. Rasturanje Jugoslavije je, analogno takvim merilima, nešto što se može ne samo prihvatiti nego i potpomoći: pretnja integritetu neke zapadne zemlje je katastrofalna.

Takozvana slobodna štampa zapadnih zemalja utrkuje se da predstavi kako su Srbi dominantna, privilegovana nacija u Jugoslaviji a gotovo svi njeni rukovodioci Srbi. Srbinom su proglašavali i bivšeg predsednika savezne vlade Antu Markovića. To čini i urednik nemačkog lista "Frankfurter algemajne cajtung" Rajsmiler, iako je vrstan poznavalac Jugoslavije i zna da je gospodin Marković - Hrvat. Gospodin Rajsmiler, dakle, svesno iznosi neistinu.

Kada su podržavali kandidaturu Markovića za saveznog premijera strani listovi su govorili o "sposobnom Hrvatu" koji će Jugoslaviju izvesti iz krize. Sada, kada treba okriviti Srbiju za sve što se u Jugoslaviji zbiva, Marković se proglašava Srbinom.

***

ZAŠTO SE OTVARA SANDŽAČKO PITANJE
Proistekao iz šireg istraživačkog programa Istorijskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, naučni skup "Stara Raška" (Sandžak), koji je juče počeo u SANU, u Beogradu, ima za cilj da se, kao što je rečeno, postavi i naučno sagleda jedan kompleks problema prošlosti, a delimično i sadašnjosti Stare Raške.

Utoliko više što - prema rečima i uvodničara dr Slavenka Terzića, direktora Akademijinog Istorijskog instituta - nauka tim prostorom ni izdaleka nije se bavila u onoj meri koliko on zaslužuje bogatstvom i slojevitošću istorijskih zbivanja i kulturnih procesa.

U oskudici modernih naučnih studija iz novije političke istorije ovih prostora, Terzić je, ipak, kao izuzetke, istekao neka vredna istorijska i arheološka proučavanja, posebno, zanimljive studije objavljene u Glasniku Skopskog naučnog društva i stručne elaborate o obnovi nekih manastira kao rezultat rada ugledne naučne ekipe na čelu sa Vladimirom Ćorovićem i Stanojem Stanojevićem, koja je, u leto 1933, o trošku Zadužbine Luke Ćelovića, posetila niz niz značajnih središta srpskog državnog i duhovnog života u dolini Lima i kanjonu Tare.

- Ćorović je zapisao - navodi Slavenko Terzić - da ova oblast zajedno sa Bosnom i Hercegovinom spada u nacionalno najsvesnije srpske oblasti, u kojima se najduže sačuvala stara državna i duhovna tradicija, kult svetoga Save, tradicionalna kultura, neizmenjeni oblici starog narodnog života i narodnih ustanova, epska svest i istorijsko osećanje. Nažalost, od nekadašnjih sedamdesetak crkava i manastira samo u dolini Lima danas zjape mnoge ruševine zarasle u šipražje i korov...

Borba za naučnu istinu do istrebljenja: Slavenko Terzić, u civilu
PHOTO: www.srpskamreza.net
- U ovom smutnom vremenu - vremenu obmana i laži, posebno u međunarodnim odnosima, istakao je Terzić, poziv na borbu za naučnu istinu može zvučati isuviše optimistički. Nadmeni evropski svet okupljen oko Evropske zajednice i KEBS-a kaže da ga ne interesuje prošlost, kao da se sadašnjost može u potpunosti sagledati iz same sebe i kao da o tome mogu nešto da nam kažu poluobavešteni evropski posmatrači... Nastojanje da se otvori takozvano sandžačko pitanje, koje je svojevremeno stvorila Austro-Ugarska, a zatim na istoj liniji aktivirala Komunistička partija Jugoslavije, praćeno je ubacivanjem u međunarodni informativni prostor niza neverovatnih neistina o prošlosti i sadašnjosti Stare Raške. U toj strategiji fragmentarizacije srpskog etničkog prostora i uspostavljanja veštačke ravnoteže snaga na Balkanu, koja bi osigurala interese zapadnih sila, Muslimani Stare Raške treba a posluže kao još jedno sredstvo za borbu protiv Srba.

Izlaganje Ejupa Mušovića, naslovljeno "Istorijsko-demografske prilike novopazarskog kraja", pobudilo je juče polemičke reakcije. Povodom njegovog referata, Slavenko Terzić je izdvojio nekoliko pitanja koja, po njemu, zaslužuju raspravu, počev od samog pojma Sandžaka kao termina "više kolokvijalnog, narodskog, a nije nikakva političko-teritorijalna celina". Istorijski gledano, sporan je i problem autonomije, pitanja iseljavanja i doseljavanja, islamizacije. takođe, Terzić i Mušović suprostavili su i podatke o broju muslimanskog stanovništva danas na tom prostoru, pozivajući se, obojica, na zvaničnu statistiku...

Skup je nastavio rad tokom jučerašnjeg popodneva a o ovim ne samo za nauku značajnim pitanjima, ne samo za nauku značajnim raspravljaće se danas. (R. Saratlić)

***

SVAĐA NAD PONOROM
Tužno je i pretužno videti kako se Srbi svađaju i glože nad ponorom ka kome ih sa raznih strana guraju njihovi neprijatelji! Jer, u zločinu koji je zamišljen da se izvede nad srpskim narodom, dve etape su već pređene, čudovišna svetska hajka i ekonomske i druge sankcije protiv Srba, izglasane na potpunoj laži i nepravdi. Na redu je treća etapa: strana vojna intervencija, slamanje srpskog naroda i podela njegovih zemalja između vekovnih srpskih zlotvora.

Besomučni napadi na srpskog predsednika Slobodana Miloševića u svetskoj štampi, koja ga u isti mah poredi sa Neronom, Staljinom, Hitlerom, Sadamom Huseinom i Čaušeskuom, samo su izgovor da se srpski narod što više ocrni, kako bi se što mirnije savesti mogao uništiti. Poslednji greh Miloševića za koji ga je optužio lord Karington, posle sastanka u Strazburu, jeste što Milošević odbija da prizna jednu Bosnu koja svakodnevno poziva svet na rat protiv Srba i Srbije! Umesto da traži razuman i pravedan rasplet jugoslovenske drame, Evropa izgleda da istrajava na putu cinizma i bezakonja!

Evo, neka Milošević sutra ode s vlasti, da li će istina o srpskom narodu početi da obasjava svet? Da li će namah pasti berlinski zid sankcija, zločinački podignut oko Srbije i Crne Gore? Da li će se pristupiti pravednom rešenju srpskog pitanja u Jugoslaviji? Da li će na Balkanu i Evropi procvati mir, demokratija i novi svetski poredak, čijim je smrtnim neprijateljem proglašen Milošević?

Photo: Stock
Iluzorno je očekivati da se stiša bura, ako se krmanoš baci u talase. Samo neka izdajnička i sluganska ekipa mogla bi da bude po volji srpskih neprijatelja. Sva razlika u smrti koji bi ovi priredili pravim Srbima, na vlasti ili u opoziciji, jeste u tome što bi jedne umorili na kocu, a druge na konopcu. Zavera protiv srpskog naroda uveliko prevazilazi ličnost Slobodana Miloševića.

Zato je kobno da se Srbi nerazumno i nedostojno glože, upravo kad treba da se, više od svega, slože! Umesto da se na Vidovdan Srbi dižu jedni na druge i staru neslogu, ispaštanu pet vekova, zapečaćuju novom, koja bi mogla biti plaćena još strašnijom cenom, Srbi treba da se molitveno saberu, pričeste pravdom i istinom i do nebesa dignu glas protiv zla koje im se nanosi. Taj glas će, nema sumnje, nadjačati orljavu pakla što ovih dana na Srbe besni.

Samo složni i sjedinjeni Srbi mogu da uspešno prebrode teško iskušenje u kojem se nalaze u ovom presudnom času svoje istorije! (Komnen Bećirović, Pariz)

*Nastavak u petak 22. oktobra