Milošević predložio konfederaciju sa Grčkom

image

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 25. juna 1992. godine

ZLOČINI U DVORANI "25 MAJ" U KONJICU
Iz Bosne i Hercegovine zahvaćene ratom juče je došla vest o još jednom masakru. Nerazjašnjenim zločinima u Sarajevu pripaja se i vest o masakru u Konjicu. U sportskoj dvorani "25 maj" ubijeno je jedanaest, a ranjeno 25 Srba. Kako javlja Tanjug, komandant srpske vojske "koji iz bezbedonosnih razloga ne želi da otkrije ime", izjavio je da raspolaže dokazima na osnovu kojih se vidi da su - "ustaše minirale objekat".

Međutim, vest o tragediji civila, objavila su hrvatska sredstva informisanja optužujući srpske formacije da su svojom artiljerijom pogodile dvoranu. Radio Konjic je, javlja Tanjug, emitovao zvanično saopštenje komande HVO (Hrvatsko vijeće obrane) i TO Konjica u kojem se za stradanje srpskog naroda optužuju "srbo-četničke snage". U štabu srpskih snaga to se energično demantuje, a kako je izjavio komandant koji je želeo da ostane anoniman, na mestu tragedije opet su unapred postavljene tv kamere koje su prikazale iznošenje mrtvih i ranjenih Srba iz dvorane. Reč je o - "još jednoj gnusnoj laži iz arsenala ratne propagande" - izjavio je komandant. (M. D.)

***

ŽESTOKE BORBE U DOBRINJI
"Noć je bila grozna, dan je malo mirniji". Tako glasi autentično svedočenje koje se juče čulo u Sarajevu. To se podudara sa izveštajem koji je emitovao Tanjug u kome se dodaje da je posle žestoke noći nastupilo relativno mirno jutro. Dan u Dobrinji je žestok, javio je izveštač TV Novi Sad. Tokom noći odjekivale su detonacije i padale granate, po gradu se gotovo bez prestanka pucalo, pešadijske borbe, javlja Tanjug, vođene su - "skoro na svim frontovima". U gradu je opet gorelo više objekata. Vođene su borbe oko vodovoda u Faletićima, noć u Dobrinji opisuje se kao - paklena. Tu su, prema informacijama Centra službi bezbednosti dejstvovali tenkovi, topovi i sve raspoloživo pešadijsko naoružanje.

U takvoj atmosferi, nastojanja načelnika štaba UNPROFOR-a generala Mekenzija da deblokira sarajevski aerodrom i dalje su uzaludna pošto se ne ostvaruje njegov uslov od 48 uzastopnih sati prekida vatre. Inače, čak je do javnosti došla vest o pokušaju ubistva generala Mekenzija od strane "zelenih beretki"... A ljudi u Sarajevu su na rubu živaca. Kada se malo smire, pričaju da kada u komšiluku čuju uključeni usisivač za prašinu, pomišljaju na zvuk sirena i na znak "opšte opasnosti" koji se često daje. Uprkos "sporadičnoj pucnjavi", Sarajlije koriste svaki trenutak da izađu iz stanova, bar nakratko, pred kuću. Uprkos opasnostima koje vrebaju i juče je bilo dosta sveta na sarajevskim ulicama.

PHOTO: Stock
Ljudi su uglavnom išli po hleb i na pijacu na kojoj je veoma teško bilo šta naći. Šačica trešanja predstavlja pravu radost za decu koja preživljavaju teške dane rata. I starije Sarajlije, naravno, sve teško podnose, a juče su u dugim redovima čekali isplatu penzija. Veći deo grada i dalje je bez struje, a snabdevanje vodom je maksimalno redukovano.

Dopisnik "Politike" iz Dervente Boro Teofilović izveštava da se sa teritorije Republike Hrvatske puca iz haubica i topova po položajima Vojske Srpske BiH. Granate koje stižu sa hrvatske teritorije, navodi B. Teofilović, punjene su i bojnim otrovima. Isti izveštač javlja da je selo Podnovlje u dobojskoj opštini bombardovano iz poljoprivrednih aviona koji su poleteli sa hrvatske teritorije. Tanjug izveštava, pozivajući se na srpske izvore, o nestanku ukupno 42 pripadnika srpske vojske na području Hercegovine... Među nestalim je i pukovnik Tomo Pušara.

Javljeno je takođe da je front oko Goražda sveden na najuže gradsko područje. (M. D.)

***

APEL LEKARA MEĐUNARODNE ZAJEDNICE
Predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić primio je juče u Palati federacije delegaciju Univerzitetskog kliničkog centra Beograda, saopštila je Služba za informisanje predsednika SR Jugoslavije. U dužem razgovoru, naši eminentni akademici i profesori upoznali su predsednika Ćosića sa aktuelnom situacijom u zdravstvu koja je i ranije bila nepovoljna, a uvođenjem sankcija od strane međunarodne zajednice zdravstvo je dovedeno u njoš težu situaciju. Istakli su da su naši lekari i svi zdravstveni radnici spremni da čine sve što je u njihovoj moći da se takva situacija ublaži, ali da se u tome moraju i drugi angažovati.

Predsednik Dobrica Ćosić je sa uvažavanjem i razumevanjem saslušao naše eminentne lekare i dao im punu podršku u onome što su učinili i što planiraju još da čine. Zahvalio im je i na podršci i čestitkama na izboru za predsednika SR Jugoslavije, a posebno na spremnosti da daju svoj doprinos prevazilaženju problema s kojima smo suočeni.

- Svako treba da da svoj doprinos, istakao je predsednik Ćosić, jer u našoj državi i zemlji gotovo ništa ne funkcioniše, ima suviše političke opstrukcije, već deset dana se mučim da dođemo do mandatara, da napokon formiramo saveznu vladu, ali to sve ide veoma teško. Verovao sam, naglasio je predsednik Ćosić, u građanski i patriotski moral, verovao sam da ćemo se okupiti sada kada nam je zaista teško, ali malo ima rezultata. Ipak, podvukao je predsednik Dobrica Ćosić, ono što još preostaje i u šta verujem, jeste osećanje naroda.

Ja volim lekare, i lekari vole mene: Dobrica Ćosić, pacijent
Photo: BETA
Moramo biti svesni da su, pored brojnih unutrašnjih problema i slabosti, spoljni faktori u naletu, da koriste sve naše slabosti, u stvari, njije problem u ličnoj kapitulaciji, nego da oni hoće nacionalnu kapitulaciju. Naša zemlja, nastavio je predsednik Ćosić, napadnuta je, u stvari, teže nego 1914. i 1941. godine. Ja u vas lekare imam poverenje i očekujem podršku, ali isto tako, zaključio je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić, znajte da i vi imate moju podršku.

Delegacija lekara je naglasila da oni koji hoće međunarodnom blokadom da spreče njihov rad zaboravljaju da ne samo čine ono što je potpuno u suprotnosti sa elementarnim humanim i moralnim normama, nego i time objektivno dovode u opasnost i svoje građane. Podvukli su da u slučaju pojave raznih epidemija u našoj zemlji niko neće moći sprečiti da se one ne prošire i van granica naše zemlje.

U tom smislu zalažu se i obratiće se svim zdravstvenim i humanitarnim organizacijama u svetu za ukidanje sankcija, a nadasve za ukidanje embarga za lekove, medicinski materijal, medicinsku opremu i rezervne delove za medicinske aparate bez čega ne mogu uspešno da leče građane naše zemlje.

Delegacija Univerzitetskog kliničkog centra uverena je da će njihov apel međunarodnoj javnosti, i posebno svojim kolegama, naići na razumevanje, podršku i pomoć jer su, kako su istakli, lekari, bez obzira u kojoj zemlji rade, i emisari mira i humanosti. Obavestili su predsednika Ćosića da su već stupili u kontakte sa pojedinim eminentnim lekarima u svetu, da su svuda naišli na razumevanje i da će narednih dana preduzeti niz akcija da se pomogne našem zdravstvu, odnosno zdravstvenoj zaštiti i lečenju naših građana.

U delegaciji Univerzitetskog kliničkog centra u Beogradu bili su: Miloš Sretenović, generalni direktor UKC; prof. dr Vladimir Petronić, zamenik generalnog direktora UKC i medicinski direktor; prof. dr Ljubiša Rakić, predsednik Jugoslovenske komisije za saradnju sa Svetskom zdravstvenom organizacijom; primarijus Milisav Čutović, narodni poslanik, direktor Specijalnog zavoda Zlatibor "Čigota" i dr Miroslav Stojanović, narodni poslanik, direktor Medicinskog centra Ćuprija. U razgovorima su učestvovali i savezni sekretar za zdravlje i socijalnu politiku Radiša Gačić i dr Miodrag Mitić, generalni sekretar predsednika SR Jugoslavije.

***

ZA VLADU NACIONALNOG JEDINSTVA
Blokada prema našoj zemlji nije ekonomska nego politička i zato na čelu naše vlade treba da bude jaka politička ličnost, a ne ekonomista. U vladu nacionalnog, državnog i partijskog jedinstva treba da uđe samo jedan predstavnik svih nacionalnih manjina, a vlada bi odmah raspisala izbore na svim nivoima.

Ovaj koncept formiranja nove izvršne vlasti predsedniku Dobrici Ćosiću juče su u Palati federacije u Novom Beogradu izložili predstavnici Srpske narodne obnove: Mirko Jović, Jela Jovanović i Savka Đekić. Na konferenciji za štampu održanoj posle susreta, lider SNO Jović je naveo šta bi vlada nacionalnog jedinstva trebalo da učini. Ona bi ukinula odluku o zabrani povratka dinastije Karađorđević, amnestirala sve koji su iz političkih razloga emigrirali iz zemlje, vratila imovinu oduzetu od građana, crkve i političkih stranaka (pomenuta je imovina Narodne radikalne i Demokratske stranke). Vlada bi istovremeno, po rečima Mirka Jovića, trebalo da oduzme imovinu SK PJ, SPS i DPS Crne Gore, jer su je ove partije decenijama neopravdano koristile.

Jović je u ovaj koncept uneo i neke elemente "revanšizma". Kaže da i mi moramo da uvedemo vize za ulazak u našu zemlju i da zabranimo rad ambasadama čije države ne priznaju našu.

Jedini, dosad, predstavnici SNO nisu, inače, želeli da nakon susreta sa Ćosićem govore o tome šta im je on rekao ("to pitajte predsednika"), ali je Jović izjavio da je Ćosić na njih "ostavio povoljan utisak čoveka koji je zabrinut za sudbinu svog naroda i svoje države i koji hoće da pomogne koliko može".

Proteramo ambasadore i bog da nas vidi: Mirko Jović, miroljubiv
Photo: youtube.com
Jović se nije izjašnjavao o tome hoće li SNO učestvovati na vidovdanskom saboru, ali je na pitanje da li je ova stranka podržala zahteve DEPOS-a izjavio da je formiranje prelazne vlade i zakazivanje novih izbora - put kojim Srpska narodna obnova smatra da treba ići. U SNO, međutim, očekuju da se građani u vreme izbora izjasne i o otme da li su za monarhiju ili republiku. Za princa Aleksandra Karađorđevića kažu da "ne treba da učestvuje na saboru DEPOS-a", zakazanom za iduću nedelju. Bolja je strategija, primetio je Jović, da prestolonaslednik organizuje samostalne skupove.

A na pitanje da li SNO podržava zahtev za smenu predsednika Slobodana Miloševića, Jović je odgovorio da se ova partija zalaže za formiranje prelazne vlade cele države, i ne podržava ni jedan separatizam, pa ni onaj u Srbiji. Zahtevi DEPOS-a za promene u Srbiji su, u tom smislu, separatistički, jer se ne bave celinom problema. (B. Radivojša)

***

RADIKALI PROVALILI U DOPISNIŠTVO SARAJEVSKOG "OSLOBOĐENJA" (novi Sad, 24. juna):
Urednik sarajevskog "Oslobođenja" za Vojvodinu Dušan Vijuk obavestio je danas Tanjug da je u dopisništvu ove novinske kuće u Novom Sadu izvršena provala i da su dva nepoznata lica promenila bravu i na taj način onemogućili ulaz novinarima u te prostorije. U izlogu dopisništva, rekao je Vijuk, zalepljen jen plakat Srpske radikalne stranke sa slikom predsednika Vojislava Šešelja.

U novosadskom SUP-u potvrdili su da su građani prijavili miliciji ulazak nepoznatih lica u dopisništva "Oslobođenja". Patroli milicije koja je odmah izašla na lice mesta, predstavnici Srpske radikalne stranke u Novom Sadu predočili su da su oni dobili te prostorije na korišćenje. Novosadski SUP, kako je danas izjavljeno Tanjugu, još nije dobio nikakvu zvaničnu prijavu od sarajevskog "Oslobođenja" i njegovog dopisnika Dušana Vijuka o provali i zato nije ni pokrenut postupak.

***

MUJO I HASO KAO POSMATRAČI
Mujo i Haso su, izgleda, poginuli kod Vukovara. Jeste štos i to crni, i tužniji od onog da Mujo i Haso više ne stanuju ovde, ali kad jedan strasni pričalac viceva ovako odgovori na pitanje pominje li neko dosetke ovih dana i koje, onda se čini da su bosanski junaci iz šale stvarno otišli negde daleko. A da li će se posle rata, poput Đekne, vratiti - ne znamo. Oni duhovitiji dodaju: možda kao strani državljani u ambasadi BiH, ili inostrani turisti sa vodičem u rukama, da nam uvećaju devizni priliv. I vrate staro, dobro raspoloženje.

Ružne vesti su, nesumnjivo, ubile inspiraciju maštovitih vicadžija, pogotovo zbog toga što se granate i ubojito oružje oglašavaju baš u Mujinoj i Hasinoj domovini. Doduše, još kad se mislilo da situacija neće biti tako crna, neki veseliji su izvalili fazon o tome zbog čega su Mujo i Haso dobili kilu (zbog toga što su dizali tenkove u vazduh). A onda se okrenuli aforizmima i pitalicama. Jedna rečenica, kiseo osmeh i tu je kraj retkim trenucima za odmor i razonodu. Poput onog da je siroti Mujo otiš'o u Dalj, a onda i u - vis.

Ono malo lansiranih viceva mnogi već znaju. Za proveru sećanja evo pitalice: šta rade Mujo i Haso na klackalici usred Sarajeva? Oni što znaju caku, u horu će odgovoriti: ništa, zavitlavaju snajperistu. Ova stara fora, ili fol što bi rekli Mujini i Hasini zemljaci, menja se eventualno tako što klackalica postaje ljuljaška, a onda Muja samostalno zafrkava snajperistu u nekom drugom mestu gde besni rat.

Momci pod plavim šlemovima su se ubacili u šalu o Muji i Hasi koji drže busiju na brdu iznad Sarajeva i osmatraju teren kroz dvogled. Odjednom se Mujo prenerazi i pružajući Hasi dvogled kaže: "Jao Haso eno posmatrača, ljubi se s tvojom ženom." Na to njegov drugar uzvraća: "O budalo jedna, kako si glup, onaj s plavim šlemom je švaler, a ti i ja smo posmatrači".

Deobe po nacionalnoj pripadnosti učinile su svoje i u vicevima, menjajući stranu koju valja nasamariti. Jer, u jednoj bosanskoj školi, čak sarajevskoj precizni su naratori, srpska varijanta glasila bi da - učiteljica pita đaka kako bi oni rešili tešku situaciju u Bosni. Ustane prozvani Mujica, pogleda zblanuto u plafon, počne da razmišlja i izvali: "Situacija bi se, drugar'ce učitelj'ce reš'la tako što bi na trg trebalo izvesti sto Muslimana i pobiti ih!". Učiteljica uzvraća: "Sedi Mujice, evo tebi velikog keca za odgovor, a ti Miloše tamo nemoj više da mu šapućeš". Ista varijanta kada priča Mujicin tata, pogađate, počinje onim prozove učiteljica malog Miloša... I dalje sve isto, a obrnuto.

Vicevi su privremeno u drugom planu, umesto njih pljušte pitalice sa "aktuelnom tematikom". Recimo: kako Mačvani kažu "mobilizacija"? (Begaj, kupu! - glasi odgovor). Murat Šabanović je dobio svoje mesto u pitalicama, jer suluda ideja o uništavanju višegradske brane i izazivanje poplave, neke je navela da povežu Šabanovu ideju sa meliorizacijom okolnih njiva i otpočinjanje ere gajenja pirinča u tom kraju (koga ima samo u nezavisnoj, dalekoj Makedoniji). Oni praktičniji i skloniji higijeni setili su se da je jedan bosansko-hercegovački funkcioner izlazeći iz ve-cea, onako olakšan uzviknu: "Pušćaj vodu, Murate!". Baš kao što se to isto otme iz usta hodži kad se popenje na bezbedno mesto - na vrh minareta.

Dobro poznata reklamna poruka upetljala se i u vic o predsedniku Srbije, koji stavljajući plavi šlem, kako pričaju duhoviti, obavezno kaže: "Izgleda šašavo, ali mene glava više ne boli". Da će uprkos svim nevoljama ovaj narod opstati i ostati duhovit i da će mu kliker za otkrivanje nečeg lepog i smešnog ostati večita osobina, makar brod bio na dnu, uverili su nas brzopotezni pisači telegrama (svaka slučajnost sa onim pravim je namerna, ne sumnjamo). Posle viceva, aforizama i pitalica i telegrami su postali "forma za smeh". Evo samo jednog: "Nas ne pogađa embargo. Nama sankcije ne mogu ništa. Izdržaćemo bez obzira na sve". U potpisu: građani Amerike. A možda se odnekud sa ratišta telegramom oglase i naši dragi Mujo i Haso. (Rajna Samardžija)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 26. juna 1992. godine

MILOŠEVIĆ PREDLOŽIO KONFEDERACIJU SA GRČKOM (Atina, 25. juna):
Predsednik Srbije Slobodan Milošević predložio je formiranje jugoslovensko-grčke konfederacije. U ekskluzivnom i intervjuu komercijalnoj grčkoj tv-stanici "Antena" koji je dao u utorak u Beogradu, upitan o konfederaciji, Milošević je rekao: "Ja sam uveren da bi jedna grčko-jugoslovenska konfederacija bila, siguran sam, faktor velike stabilnosti u regionu, bila bi sigurno u interesu grčkog i srpskog naroda".

"Nas ne vezuju samo istorijske veze i tradicionalno prijateljstvo, već nas vezuju i veoma krupni aktuelni interesi i postojanje jedne takve države na Balkanu, u ovom delu Evrope, ne sumnjivo bi u političkom, i u ekonomskom, i u vojnom, i u svakom drugom pogledu, predstavljalo faktor stabilnosti u ovom delu ove naše planete".

Odoh malo do Grčke da napravim konfederaciju: Slobodan Milošević, kreativan
Photo: b92.net
Upitan "zašto to nije predložio" premijeru Grčke Konstantinu Micotakisu, Milošević je odgovorio pitanjem: "A ko kaže da mu nisam predložio?" U najavi televizijskog priloga je rečeno da je on to učinio tokom njihovih poslednjih susreta, što je tek sada obelodanjeno u Grčkoj. U tom kontekstu Milošević je rekao: "Ja ne verujem da bi bilo koji, ni grčki ni srpski političar, mogao da isključi takvu ideju". Upitan da li bi u konfederaciji vojne snage bile zajedničke, Milošević bi rekao da bi se i o tome "sigurno moralo" razgovarati.

U kratkom upravo emitovanom televizijskom prilogu, u kontekstu razgovora o jugoslovensko-grčkoj konfederaciji koja se u najavi naziva "srpsko-grčkom", ne pominju se drugi narodi, niti kakav bi, u tom slučaju, bio status Makedonije. Intervju u celini "Antena" će emitovati kasno večeras u okviru redovne nedeljne emisije "Profil" kojom predstavlja ličnosti ili aktuelne događaje. Najavljeno je da Milošević govori i o jugoslovenskoj krizi, o tome koliko još mogu trajati sukobi u Bosni, opasnosti od širenja i dalje internacionalizacije rata, budućnosti SRJ i osamostaljenih republika.

***

ZA HITAN PREKID VATRE I TROJNI KONSENZUS U BiH (Strazbur, 25. juna):
Predsednik Srbije Slobodan Milošević danas je u rezidenciji portugalskog ambasadora pri Evropskom savetu vodio dvočasovni razgovor sa lordom Karingtonom i njegovim saradnicima Kutiljerom, de Boseom i Vejnansom. Nakom sastanka, pošto su novinari obavešteni da je ponajviše razgovora bilo o ratu u Bosni i Hercegovini, Slobodan Milošević je izjavio:
- Založio sam se za hitan i bezuslovan prekid vatre, a zatim nastavak konferencije o Bosni i Hercegovini na bazi principa triliterarnog konsenzusa tri konstitutivna naroda Bosne i Hercegovine. Snažno podržavam ideju o demilitarizaciji aerodroma u Sarajevu i samog grada Sarajeva.

Već više puta sam ponovio da osuđujem bombardovanje Sarajeva koje je izvan svake normalne logike i zadovoljan sam što je juče postignut novi dogovor između srpskog rukovodstva u Bosni i Hercegovini i generala Mekenzija o povlačenju artiljerije iz delokruga aerodroma i koridora kojim će pristizati humanitarna pomoć. Verujem da će se nakon primirja stvoriti uslovi za nastavak konferencije o Bosni i Hercegovini. Srbija i Jugoslavija nemaju ni jednu vojnu jedinicu u Bosni i Hercegovini - naglasio je Milošević.

- Predložio sam lordu Karingtonu da pošalje svoje predstavnike i proveri na terenu da li je to tačno. Takođe sam ga obavestio da srpsko rukovodstvo u Bosni i Hercegovini poziva članove UN da posete svaku jedinicu i provere da se vojnici u tim jedinicama samo brane, a da nikog ne napadaju - rekao je MIlošević.

U svojoj sobi hotela "Hilton" Milošević je dao posebnu izjavu izveštačima "Politike" i Tanjuga.
- Preneo sam lordu Karingtonu pozdrave i poziv predsednika Republike Dobrice Ćosića da poseti Jugoslaviju. Bilo bi dobro - objasnio sam mu - da zbog jednog nedovoljnog razumevanja ukupne situacije u Jugoslaviji provede sa nama nekoliko dana. Zahvalio je i obećao da će doći kada proceni da za to postoje pogodni uslovi.

Dugo smo razgovarali o poštovanju integriteta BiH ili kako oni kažu, priznavanju ove republike od strane Srbije. To pitanje, rekli smo, može da se rešava isključivo na saveznom nivou Jugoslavije. Već je danas jasno da su dva bitna politička događaja uslovila pravce tog rešavanja. Prvo, proglašavanje Ustava Jugoslavije i Deklaracije koja je tada usvojena u Skupštini,a drugo, inauguracioni govor predsednika Republike prilikom preuzimanja dužnosti. Njihova sadržina pokazuje da smo orijentisani na dobre odnose sa celim okruženjem i da Jugoslavija nema nikakvih teritorijalnih pretenzija, da nikoga ne ugrožava.

O ratu u BiH rekli smo da ni Srbija ni Jugoslavija ni na kakav način ne podržavaju nastavak sukoba, niti su svojim postupcima prouzrokovali te sukobe. Ne postoji nikakvo vojno angažovanje Jugoslavije. Nema ni jednog vojnika na teritoriji BiH.

Ali, što se tiče pomoći u odeći, hrani, medicinskoj opremi, gorivu, u obezbeđivanju nasušnih životnih potreba - niko od nas ne može zahtevati da mi nekakvom svojom blokadom ostavimo taj narod na cedilu i da mu ne pomognemo da što normalnije živi u ovim teškim uslovima. Ne možemo da "udavimo" svoj narod blokadom, ali to je civilna pomoć, a ne podrška ratnim dejstvima.

Danas je bilo reči i o Kosovu, naglasio je Milošević. Podsetio sam lorda Karingtona da su poslednjih nekoliko meseci predstavnici Albanaca četiri puta odbili da dođu na razgovore sa predstavnicima vlade Srbije, pa je jednom prilikom i predsednik vlade išao na Kosovo da bi došlo do dijaloga o problemima koje oni pokreću. Kada je reč o pravima manjina, sve najviše standarde KEBS-a Jugoslavija je već obezbedila. Čak smo u nekim oblastima (školstvo) i iznad tih standarda.

Ali, i danas smo naglasili da o političkim odnosima i o autonomiji može da se govori isključivo u okvirima odredaba Ustava Srbije. Za nas je veoma važno što su lord Karington i njegovi saradnici istakli da su apsolutno protiv bilo kakvog pokušaja izdvajanja Kosova i bilo kakve decentralizacije Kosova iz Srbije. Možemo svim nacionalnim manjinama, pa i Albancima, da ponudimo samo ravnopravnost, ali ne možemo da im nudimo da formiraju svoju državu na tlu naše države.

Lord i njegovi saradnici danas su istakli da postoje neki dokazi o preletu naših ratnih aviona preko teritorije BiH. Odgovorio sam da u okviru svojih saznanja kojima raspolažem, a uveren sam da sam dobro informisan, nikakavih letova Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva nije bilo nad teritorijom BiH. Reč je o propagandi vlasti Alije Izetbegovića.

JNA je nevina, kad vam Sloba kaže: Dubrovnik u plamenu
Photo: Stock
Oni su insistirali da se lično založim kako bi se ispitalo da li je bilo učešća jugoslovenske vojske u poslednjem bombardovanju Dubrovnika. Ja sam kategorički odgovorio da apsolutno isključujem takvu mogućnost, ali ću zamoliti savezne kompetentne organe da to još jednom provere.

Nadam se da će ovi današnji razgovori u Strazburu dovesti do nastavka konferencije o Jugoslaviji, rekao je Milošević, ne odbijajući mogućnost da se susretne i sa članovima drugih delegacija koji su došli u Strazbur na sastanak sa lordom Karingtonom ukoliko takvi kontakti vode mirnom rešavanju krize u Jugoslaviji.

Lord Karington, u času kada ovo javljamo, u času kad ovo javljamo, još razgovara sa hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom, a zatim će primiti Harisa Silajdžića, bosanskog šefa diplomatije, jer je predsednik Izetbegović svoj dolazak uslovio otvaranjem sarajevskog aerodroma pa zato nije stigao u Strazbur. (Darko Ribnikar)

***

POŽAR NA AERODROMU "BUTMIR"
Bez prestanka, dva dana i dve noći, na hercegovačkom ratištu vode se žestoke artiljerijske borbe. Dopisnik "Politike" N. Asanović ocenjuje da je sve jasnije da artiljerija u stvari priprema teren za - pešadijski sukob širih razmera duž cele linije fronta u Hercegovini. Čelni hadezeovac u BiH Mate Boban nedavno je izjavio da je hrvatska vojska zaokružila svoje teritorije, sa Mostarom kao centrom. Podsećajući na tu izjavu izveštač "Politike" navodi da pripadnici HOS-a, potpomognuti elitnim jedinicama hrvatske armije, očigledno žele da poprave zamišljenu granicu na štetu srpskih teritorija. Jedinice hercegovačkog korpusa, međutim, ne pomišljaju da ustupe ni stopu zemlje i odlučne su da pod kontrolu stave sve prostore sa leve strane Neretve, teritoriju koja se, kako se navodi u izveštaju, odavno smatra "prirodnom granicom između srednje i zapadne Hercegovine".

Plotuni odjekuju, stižu vesti o poginulim i ranjenim, u isto vreme hercegovačka sela i gradovi pune se izbeglicama. Kako zveštava N. Asanović, pored lične nesreće, porodičnih tragedija i tuge u očima, izbeglice donose i glad.

Izveštavajući sa derventsko-dobojskog ratišta B. Teofilović je javio da se od juče ujutro u Modrči vode žestoke borbe. Dopisnik je izvestio i o neuspelom pokušaju grupe pripadnika hrvatske terorističke organizacije koja je imala zadatak da se na prevaru ubaci u srpske redove i likvidira određen broj oficira Srpske vojske BiH. Jedan zarobljeni pripadnik ove grupe (11 likvidirano), izjavio je da je na teritoriju derventske opštine iz Hrvatske ubačeno više teroristički grupa.

Sličan pokušaj onemogućen je u kasarni Lukavica, kod Sarajeva, gde su diverziju pripremale zelene beretke (njih 14) koji su nosili lažne lične karte koje su glasile na srpska imena.

Sarajlije više nemaju volje da govore o tome šta se zbiva i kako je u njihovom gradu, sve se svodi na najviše dve reči: "Očajno, grozno". Uzgred pomenu, recimo, da je u Sarajevu juče padala kiša, letnja... Znak koji najavljuje "vazdušnu opasnost", kao da sve manje uzbuđuje žitelje grada na Miljacki. Oni, inače, moraju da se pridržavaju odluke o radnoj obavezi. Počele su i prodavnice da se otvaraju, to su privatne radnje, jer su druge opustošene.

Student nije zapalio aerodrom: Butmir, ugašen
Photo: FoNet/AP
Centar službi bezbednosti Sarajeva saopštio je, što prenosi Tanjug, da je na aeodromu "Butmir" oko ponoći izbio požar na hangaru u blizini pristanišne zgrade. Prema istom izvoru, u trenutku kada je hangar počeo da gori, oko aerodroma se pucalo, ali nisu vođene prešadijske borbe.

Kasnije je Tanjug proširio informaciju tvrdnjom Centra službi bezbednosti da je vatra izazvana eksplozijom jedne cisterne. Uz to je primećeno da je teško reći koliko će još i ovaj incident uticati na otvaranje sarajeskog aerodroma ali se dodaje da - malo ko u Sarajevu veruje u njegovo skoro otvaranje.

Iz Sarajeva, gde se ratuje, dolazi i jedna vest iz ANU BiH. Akademija nauka i umjetnosti BiH, kako javlja Tanjug,"izražava svoju punu podršku legalnim institucijama Bosne i Herecegovine".

U svom obraćanju javnosti, ova naučna institucija navodi da je "svjesna da su rijetki njeni članovi dozvolili da budu umiješani u događaje koji su uzrokovali teška ratna razaranja, brojne zločine i nasilja..." U informaciji Tanjuga kaže se da Akademija osuđuje takvo ponašanje i u skladu sa običajima civilizovanih društava ne smatra nikoga osuđenim sve dok to ne bude rezultat zakonom predviđenih procedura, ali smatra da ima pravo da i od svojih članova zatraži prihvatljivo objašnjenje sopstvenih stavova i dela, te osudu zla, bez obzira na to ko ga vrši. (M. D.)

*Nastavak u četvrtak 7. oktobra