Simbioza raspetog Jezusa i zelenog polumeseca

image

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 21. juna 1992. godine

DIJALOGOM ZA IZLAZAK IZ KRIZE U JUGOSLAVIJIPrve "radne subote" predsednik SRJ akademik Dobrica Ćosić nastavio je konsultacije sa stranačkim prvacima i poslanicima o sastavu nove vlade i političkoj situaciji u zemlji. Ćosić je u Palati federacije na Novom Beogradu vodio odvojene razgovore sa Andrašom Agoštonom, predsednikom Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara, Tomislavom Sekulićem, poslanikom grupe građana u Saveznoj skupštini, zatim sa petočlanom delegacijom SK - Pokreta za Jugoslaviju: Draganom Atanasovskim, dr Dragomirom Draškovićem, Stevanom Mirkovićem, Radetom Lakušićem i Ratkom Krsmanovićem, kao i sa predstavnicima Narodne stranke Milanom Paroškim i Dragoslavom Petrovićem.

U svim ovim razgovorima, kako su stranački prvaci obavestili novinare, Dobrica Ćosić je isticao značaj zajedničkog nacionalnog interesa, demokratskog dijaloga i okupljanja svih snaga potrebnih za izlaz iz krize. Prvi predsednikov gost, Andraš Agošton, izjavio je posle susreta da je "izuzetno počastvovan time što je pozvan kod predsednika". Sa zadovljstvom mogu da konstatujem da g. Ćosić daje veoma veliki značaj pitanjima u vezi sa položajem nacionalnih manjina - istakao je lider vojvođanskih Mađara, dodajući da je DZVM pre svega interesna organizacija, koja "vodi računa o opštem, ali i nacionalnom interesu".
- Izložio sam naš koncept autonomije i ukazao na to da taj koncept isključuje secesionizam - naglasio je Agašton. Dogovoreno je, inače, da se razgovori Dobrice Ćosića sa predstavnicima DZVM nastave i ubuduće.

Drugi sagovornika predsednika, nezavisni poslanik Tomislav Sekulić, rekao je da je u vezi a kandidatom za mandatara i sastavom nove vlade Ćosić izrazi čvrst stav da je nacionalni interes iznad svega i da će se prvenstveno time rukovoditi. Sekulić je, inače, poslanik sa Kosova, pa je u jučerašnjim razgovorima bilo reči i o albanskoj nacionalnoj manjini.

Konstatovano je da kontakte sa političkim predstavnicima Albanaca treba što pre ostvariti, ali da susrete treba i dobro pripremiti. Sad su, objsnio je ovaj poslanik, neke druge teme prioritetne, pre svega formiranje vlade, i posle toga je realno očekivati razgovore sa Albancima. Povodom izbora Ćosića za predsednika, Sekulić je izjavio da za pokidane konce u zemlji i porušene mostove prema svetu "boljeg graditelja od g. Ćosića nismo mogli da nađemo".

Slično uverenje je u ime SK-PJ izrazio Stevan Mirković. U trenutku izbora rekao sam da je trebalo da dobijemo mlađeg predsednika, ali posle današnjeg razgovora i svežine ideja o tome šta u Jugoslaviji treba učiniti - uveren sam u to da smo dobili čoveka koji može okupiti sve političke opcije u Jugoslaviji. Plašio sam se takođe - rekao je Mirković - da smo dobili predsednika koji je samo Srbin, ali je jasno da je na čelu Jugoslavije - Jugosloven.

Predstavnici SK-PJ su se, inače, u razgovoru sa Ćosićem zalagali za to da jugoslovenski premijer bude iz Crne Gore, da se ne bi, kako je primetio Dragan Atanasovski, "unosio kamen razdora". Nije precizirano da li se predsednik o tome konkretno izjašnjavao, mada je predstavnicima ovog pokreta rekao da je "ipak za poštovanje Ustava". Rade Lakušić, poslanik SK-PJ u Saveznoj skupštini iz Crne Gore, pri tom je ocenio da bi g. Milan Panić, "ako je patriota i ako to želi", mogao da zauzme neko od mesta u vladi.

Na pitanje novinara kako predstavnici SK-PJ komentarišu Ćosićevu izjavu iz pristupne besede o "diskontinuitetu sa komunističkom prošlošću", dr Dragomir Drašković je odgovorio da se prošlost ne može svoditi na diskontinuitet. Zamislite samo šta bi se dogodilo sa državama u kojima se na vlasti stalno smenjuju različite partije i kad bi svaka od njih govorila o kontinuitetu. Najzad, juče pre podne sa predsednikom Ćosićem razgovarali su i predstavnici Narodne stranke.
- Prvi put doživljavamo taj demokratski trenutak da nas prima predsednik i zadovoljni smo razgovorom - Izjavio je Milan Paroški, pominjući ipak Ćosićevu izjavu koja im se nije svidela: "Da se ne razočaraju ako on ne ispuni sva njihova očekivanja".

Paroški je primetio da je izborom Ćosića pala politička tenzija, da se lakše diše, ali da bi sad trebalo formirati vladu nacionalnog jedinstva. Ako bi takva vlada bila formirana, NS je spremna da u njoj učestvuje. Ova stranka je predložila Dobrici Ćosiću da prilikom formiranja savezne vlade bude utvrđen i datum novih izbora, tako da bi, kako je primetio Dragoslav Petrović, vlada i skupština bile - privremene. Trebalo bi takođe, po viđenjima Narodne stranke, da bude određen period od 100 dana u kojem bi bio stavljen moratorijum na političke tenzije u Srbiji i Crnoj Gori, kako bi se nova vlada u tom periodu snašla. Novi izbori bi, smatraju "narodnjaci", trebalo da budu održani nezavisno od toga da li su sankcije na snazi ili ne.

Dođite na konsultacije, neću vam ništa: Dobrica Ćosić, čovek, pisac, predsednik
Photo: FoNet/Aleksandar Koković
U popodnevnim satima, predsednik Ćosić je primio i predstavnike Narodne stranke Crne Gore - Novaka Kilibardu, dr Novicu Stanića i Nikolu Meštrovića. U razgovoru je, po svemu sudeći, najviše bilo reči o formiranju nove vlade i problemima povodom različitih predloga za mandatara. Predsednik Narodne stranke Kilibarda tim povodom je primetio da je u Ustavu upotrebljena jedna "neutralna reč" ("po pravilu"), što sada i stvara nejasnoće.

Kilibarda kaže da ima utisak da problemi u vezi sa mandatarom još nisu rešeni, a što se njihove stranke tiče, oni smatraju da se uz dobre razgovore sva neslaganja mogu prevazići. Novi premijer bi, kažu predstavnici crnogorske Narodne stranke, trebalo da bude izabran u zavisnosti od toga koji nam kandidat može doneti najviše koristi, i na međunarodnom i na unutrašnjem planu. Najveće šanse bi, primećuje Kilibarda, trebalo da ima "onaj ko bi pomogao da se savlada glad koja je na pragu". Na konkretno pitanje novinara da li to znači da Narodna stranka, pošto se pominje međunarodni faktor, ne bi bila protiv izbora Milana Panića, Kilibarda je odgovorio da nije samo Panić taj koji ima ugled u svetu. (B. Radivojša)

***

PORUKA DOBRICE ĆOSIĆA BUTROSU GALIJU
Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosić uputio je sinoć generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Butrosu Galiju poruku s molbom da hitno omogući snabdevanje bolnica u Bosni i Hercegovini najneophodnijim lekovima. Tekst poruke Ćosića Galiju, dostavljene Tanjugu, glasi: "Na dužnosti predsednika Savezne Republike Jugoslavije, kao čovek i pisac, molim Vas da hitno omogućite snabdevanje bolnica u Bosni i Hercegovini najneophodnijim lekovima. Kao što je poznato, tamo su, zbog nehumane interpretacije rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o uvođenju sankcija protiv Jugoslavije, već izgubljeni brojni životi, među kojima i novorođenčadi. Ne mogu da se u ovim trenucima ne setim Dostojevskog, koji kaže da "ne postoji ništa na svetu zbog čega bi bilo opravdano proliti ijednu dečiju suzicu". Nadam se i verujem da ćete uložiti svoj moralni i politički autoritet da se okonča tragedija nevinih i nemoćnih".

***

PREDSEDNIŠTVO BiH ZAVELO RATNO STANJE
Predsedništvo Bosne i Hercegovine donelo je na jučerašnjoj sednici odluku o zavođenju ratnog stanja u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, u kojoj faktično ratno stanje traje već gotovo dva i po meseca. Prema ovoj odluci, koja još nije zvanično obrazložena, zavodi se opšta mobilizacija, kao i opšta radna obaveza i to za javna preduzeća u trajanju od 24 časa, a za druga preduzeća i firme od 7 do 19 časova, izveštava Tanjug.

Na ovakvu odluku Predsedništva uticao je čitav niz događaja u Bosni i Hercegovini. Na sednici je konstatovano da je na Bosnu i Hercegovinu izvršena oružana agresija koju izvode Jugoslovenska armija, Srbija, Crna Gora i ekstremisti Srpske demokratske stranke, javlja "Be-ha pres". U Sarajevu se i juče čula pucnjava, "negde na brdima" kažu Sarajlije, koje su koliko-toliko prespavale noć, a o drugim okršajima, dodaju, "niko ništa ne priča". Agencija Tanjug pominje glasine koje se, navodi, šire i sa zvaničnih mesta, a među narodom, izmučenim stalnim strahom za goli život, doprinese opštem nespokojstvu. S tim u vezi pominju se dva događaja - pokolj u Dobrinji i zatočenje Srba na stadionu Koševo. "Be-ha pres", agencija lojalna Izetbegoviću, objavila je da su "četnici u sarajevskom naselju Dobrinja zaklali tridesetak ljudi". To su, navodno, "dojavili očevici". Zasad, međutim, nema nikakvih potvrda ni dokaza da se tako nešto desilo.

O odvođenju Srba na stadion "Koševo" izvestila je SRNA navodeći da je reč o dve i po hiljade ljudi, dok se, kako navodi Tanjug, u "oficijelnom Sarajevu" govori o 750 ljudi. U Sarajevu je objavljeno da se s tim ljudima "korektno postupalo", ali sam čin odvođenja ljudi bez ikakvog razloga - osim što su Srbi - izaziva strah i ogorčenje. Tanjug javlja da je Izetbegovićevo Predsedništvo BiH osudilo odvođenje sarajevskih Srba na stadion ističući da se "na nasilje ne može odgovarati istom merom", a povodom navodnog masakra u Dobrinji. Predsedništvo je pozvalo na "još veće suprotstavljanje agresoru i pristupanje redovima TO u borbi za oslobođenje".

Ti primeri "u moru nesreće", kako piše Tanjug, u kojima nije lako odvojiti istinu od poluistine i glasine s mobilizatorskom namerom, dovoljno govore o presiji pod kojom živi civilno stanovništvo čiji je život postao, kako se kaže u komentaru Tanjuga, moneta za potkusurivanje zaraćenih strana. Predsedništvo BiH je zvanično optužilo srpske snage za ubistvo u Dobrinji.

Posle relativno mirne noći i jutra, juče su se, javio je Tanjug, "ponovo rasplamsale borbe". Agencija SRNA javila je o žestokim sukobima u naselju Dobrinja i o napredovanju pripadnika srpske vojske na tom području. Radio Sarajevo takođe je javio o sukobima u Dobrinji navodeći da se srpska pešadija koncentriše u tom naselju i da su angažovani tenkovi i oklopni transporteri. SRNA je optužila muslimanske snage za kršenje primirja u Novom Sarajevu, na Ilidži, u Rajlovcu. Koliko su politički računi u BiH zamršeni pokazuje i najnoviji oružani sukob kod Novog Travnika. Tu su se sukobile snage Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i TO BiH, lojalne Aliji Izetbegoviću. O tome je izveštavao sarajevski radio, što prenosi Tanjug.

HVO Novog Travnika je, "u ime vlade Herceg-Bosne", ultimativno od TO zatražilo da se stavi pod njegovu komandu i da preda oružje. Kako ultimatum nije ispunjen snage HVO su (i pre isteka roka) napale TO i započele su ulične borbe. Napetost između hrvatskih i muslimanskih snaga, odnosno HVO i TO, rste i u Busovači.

Predsedništvo BiH je saopštilo da je od komananata HVO iz Busovače dobilo dopis u kome se navodi da je Hrvatsko vijeće obrane - jedina legalna komanda zajednice Herceg-Bosne i svih njenih stanovnika, bez obzira na veru i naciju. Taj dokument Predsedništvo BiH je ocenilo kao neprihvatljiv i pravno ništavan, naglašavajući da je u svojim ranijim izjavamna rukovodstvo HVO rihvatilo da se stavi pod komandu Predsedništva.

Kako primećuje novinar Tanjuga, iz saopštenja Predsedništva vidi se šta HVO iz Busovače podrazumeva pod "hrvatskom zajednicom BiH", nije takođe jasno šta pod terminom, "vlada Herceg-Bosne" podrazumeva HVO Novog Travnika, ali je očigledno da se aludira na neku zasebnu teritoriju unutar Republike.

Trebinje, koje je prekjuče bilo zasuto artiljerijskim projektilima, imalo je juče mirniji dan. O artiljerijskom napadu na Trebinje, javio je i sarajevski radio, navodeći da je palo "pedesetak" granata i da je dvoje ljudi poginulo, ali ne i ko je otvorio vatru. (M. D.)

***

OKRŠAJI NA UŠĆU LIMA (Rudo, 20. juna):
Noćas su kod Rudog smrtno stradala dva pripadnika vojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine. Kod sela Strgačine upala je u zasedu jedna patrola, a od hitaca muslimanskih ekstremista pali su Mirko Novaković i Zvonko Ilić... To je samo detalj sa ovog dela istočnobosanskog ratišta u kojem Rudo ponovo postaje sve veće žarište.

Za dva dana na ovom području vođene su dve borbe u području sela Strmica u donjem toku Lima, nedaleko od ušća u Drinu. Prekjuče se tu punih šest časova vodila bitka između srpske vojske SR BiH i muslimanskih oružanih snaga. U okršaju su poginula tri srpska borca a pet ih je ranjeno. Gubici suprotne strane su - prema podacima koji se mogu dobiti od komandanta ruđanske jedinice majora Đorđa Anđića - osetno veći... Juče je na istom mestu došlo i do obračuna izmeđun srpske patrole i muslimanskih snajperista. Na srpskoj strani nije bilo gubitaka.

Požar rata se sve intezivnije prenosi na Rudo zbog izuzetno važnog položaja ove opštine na granici sa Raškom oblsti, sa jasnom namerom da se ratni vulkan prebaci i na područje Srbije. U javnosti se vrlo malo zna za bitku početkom juna u Brodarima, na ušću Lima u Drinu. Grupacija od oko dve hiljade zelenih beretki i hosovaca, koja je prodrla iz pravca Ustiprača i Međeđe, nameravala je da ponovo osvoji hidroelektranu Višegrad kao i istoimeni grad, a onda dolinom Lima i Rudo. Međutim, dočekale su ih jedinice srpske vojske, kojima je brzo stiglo pojačanje iz Višegrada, pa je napad odbijen. Gubici muslimanskih snaga su bili visoki, uz sedamdesetak zarobljenih.

Uprkos zaklinjanima stranačkih prvaka (ovde se posebno pamte izjave Alije Izetbegovića i Vuka Draškovića u Foči da se Lim i Drina neće krvaviti), relativno stabilno stanje u ovom delu Bosne od tog trenutka pretvorilo se u ratno poprište. Iako je glavnina muslimanskih snaga daleko, ovde su aktivirane lokalne jedinice i grupe pre svega oko sela Setihovo, Strgačina i Strmica. Upravo iz ovih sela s leđa je izvršen udar na srpske snage tokom pomenute bitke u Brodarima. Srpske vlasti u Rudom posebno naglašavaju da se radi o verolomnom postupku jer su ima pre toga predastavnici pomenutih sela izrazili lojalnost. U ovoj opštini, inače, srpsko stanovništvo je u ogromnoj većini (73 odsto) a međunacionalni odnosi su od pamtiveka bili vrlo korektni. Prema analizama koje se mogu dobiti u Rudom, namere su potpalili muslimanski ekstremisti iz Sarajeva. Oni organizuju terorističke grupe koje noću vrše zločine po srpskim selima - ističe se u skupštini opštine Rudo. Reč je o ostacima jedinica muslimanskih snaga koje su razbijene kod Goražda i na drugom delovima istočnobosanskog ratišta. Razjareni a ostrvljeni, lako povlače obarače!

Na primer, juče ujutro jedan železničar iz Rudog krenuo je naposao u Priboj ali je, na putu za autobusku stanicu, pao teško ranjen od snajperskog hica. (R. Kovačević/B. Novaković)

***

PAKT I RAT
Hrvatsko-muslimanski vojni pakt je najnoviji prilog za naslućivanu varijantu totalnog rata. Osovina Sarajevo - Zagreb je antisrpska i po svom preliminarnom određivanju, a na osnovu nekih saznanja u pripremljenim dokumentima ima više opsesije srbofobijom no analitičke dinamike za ostvarivanje koalicionih ciljeva.

Vojni savez Izetbegovića i Tuđmana inače nije senzacionalan, bar za one koji su pratili militarizaciju njihovih država. Bez stvaranja vojne koalicije, nije bilo moguće ni razmišljati o globalnoj etničkoj mapi, to jest iscrtavanju endehazijskih granica. To što se tiče Tuđmanovih ambicija. Alijine su nešto drugačije, jer njegov san je unitarna država, na vrednostima islamskog fundamentalizma, a u ovoj etapi borbe za Alahov prodor na Zapad, hrvatska vojska ima ulogu nužnog crnog zla..."

Ko u toj neprirodnoj simbiozi raspetog Jezusa i zelenog polumeseca gubi a ko dobija, možda se neće znati tako brzo, ali ideju o ozvaničenju inače već uspostavljenog vojnog saveza ne treba ni potceniti niti joj se podsmevati. Za to postoji nekoliko ubedljivih razloga.

Neprirodna simbioza oficira i satiričara: Ljubodrag Stojadinović, stari kadar
Photo: Stock
Prvi je svakako sadržan u istini da Srbi u krajinama u ovom trenutku ne stoje vojnički sjajno, jer i ljudski i materijalni resursi imaju granice iscrpljivanja. Blokada čini svoje i pored izvesnog egzistencijalnog beznađa Srbi u krajinama su konačno pred strašnom istinom: sankcije nisu uvedene protiv Srbije, već protiv Srba, ma gde se oni nalazil. Zato je i smrt beba u banjalučkoj bolnici u svetu ostala bez odgovarajućeg odjeka, kao uostalom i prethodne srpske pogibije i stradanja. Smrt tek rođenih Srba upotrebljena je za strašnu poruku da milosti prema nama neće biti.

Odatle možda dolazi i ključni razlog za naglašenu ravnodušnost prema hrvatskoj agresivnosti i muslimanskom fanatizmu. Isto kao što se olako ignoriše činjenica da u Bosni ratuje 15 Tuđmanovih brigada sa više od 50.000 ljudi, još nema odgovora na pitanje ko je, u stvari, maskirao ljude u Ulici Vase Miskina, koji su čekali hleb?

Taj odgovor bi mogao da bude ključna tačka za objašnjenje mesta, vremena i modela masakra, ulogu Alije Uzetbegovića, Harisa Silajdžića, nekih američkih i britanskih eksperata u promociji jezive varijante "medijskog rata uz pomoć pravog pokolja". Pokolj u ime Alaha, sačinjen uz trenutnu distribuciju slike raskomadanih ljudi, u propagandne svrhe omogućio je prekid lisabonskih razgovora, brutalne sankcije protiv Srbije i njenu skoro apsolutnu izolaciju, kao i legalno vojno udruživanje protiv nje. Dakle, Hrvati i Muslimani pod istom komandnom kapom možda su samo fetus za formiranje folklorne varijante multinacionalnih snaga protiv Srba i Srbije. Takva ideja ne sme da bude ignorisana, jer je stimulisana na projekciji unutrašnje srpske drame.

Stvar bi, ako se sve bude odvijalo po dosadašnjoj dinamici rasula, mogla da se kreće linijom istovremenog slabljenja Srbije povodom njenih samoubilačkih rasprava i "buđenjem" Kosova i Sandžaka. Spoljna intervencija, samo potencirana kao stalna pretnja, bila bi inače bespredmetna, ako svekoliko iscrpljivanje Srbije ide tempom koji se već naslućuje. Hrvatska i Bosna, kao članice zapdnobalkanske alijanse, dobiće mnoge javne packe od svojih prijatelja, naravno, bez kazne, ali i moderne sisteme oružja, koji bi pomogli da se blokirana SR Jugoslavija konačno stavi u vojnički inferiorni položaj. Predočena varijanta nije apokaliptični košmar, ona je zasnovana na globalnoj antisrpskoj opsesiji i otvorenoj nameri da se ratna dejstva sa rušilačkim efektima prenesu na celu teritoriju najnovije Jugoslavije.

U slučaju opšte balkanske katastrofe, granice za progresivno širenje rata praktično će biti ukinute. Otpada, dakle, glavni motiv za eventualno nasilno smirivanje Srbije, uz objašnjenje da je to jedini put za kočenje ratnog haosa. Uvek je bilo obrnuto: pokušaj nasilja nad Srbijom, bez obzira na potencijale angažovanih vojnih saveza prenosio je rat i na druga područja. Ovde nije reč samo o analogiji, već o logici prostiranja rata i nepostojanju mehanizma na bilo kom nivou da se on racionalno dozira ili kontroliše.

Uz tako mračnu zbilju, vojna fuzija Zagreba i Sarajeva je neprijatna živa rana na telu svetske organizacije koja se deklarativno bori za mir. Opasnost je zaista velika, ne zato što je snaga pakta objektivno takva, već zbog fanatičnih ambicija njegovih političkih i vojnih lidera. Srbi u krajinama su u velikoj opasnosti. Njihov opstanak će zavisiti sve više od milosrđa velikog sveta i ukupne snage države Srbije. Moć Srbije da opstane pred otvorenim pretnjama uslovljena je stavom sveta, ali i prestankom uništavajućih međusrpskih svađa. Ako se nađe model za ovdašnju nacionalnu slogu, koalicija će se ugasiti u najboljoj falangističkoj tradiciji "Princa Eugena". Ako sloge ne bude, protivsrpski vojni paktovi mogu da dovrše jedino ono što sami sebi već činimo. (Ljubodrag Stojadinović)

***

KAKO SU UMIRALE BEBE (Banjaluka, 20 juna):
Drama u banjalučkoj klinici za dečije bolesti počela je 19. maja, dan pošto je ovaj krajiški grad, sa celim regionom Bosanske krajine, u saobraćajnoj blokadi. Do tada svi putevi iz krajina, od početka rata, vodili su preko Bijeljine i Drine - za Srbiju. A tamo, na batajničkom aerodromu, nalaze se velike količine neophodnih lekova. Pre svega rastvori za više od tri stotine bubrežnih bolesnika koji opstaju u životu samo zahvaljujući dijalizi. Na aerodromu je i kiseonik potreban za banjalučki Kliničko-bolnički centar, u kome je ovaj dragoceni izvor života jedina pomoć najugroženijim bebama, kako tek rođenim i smeštenim u inkubatore, tako i onima koje zadesi teška bolest, pri dolasku na ovaj svet. Posledice nerazumnih odluka su jezive. Od 19. maja do noći 18. juna umrlo je dvanaest beba i tri bubrežna bolesnika.

Neke bebe bi ostale žive da je pomoć stigla na vrme. Neke bi preživele da su mogle da budu transportovane hitno, avionom, u veći centar, na primer u Beograd, i priključene na takozvana čelična pluća, jer ovdašnja, već duže od mesec dana, ne mogu da se stave u pogon pošto nema dovoljno kiseonika. Kiseonik na pozive putem radija donose obični građani, mehaničari, zavarivači, autolakireri, vojnici, ribari, svi oni koji pronađu kakvu bocu. Sve je to nedovoljno, jer je banjalučkoj bolnici dnevno potrebno oko 400 kilograma. Skladišteno je po pet tona nedeljno u spremišta. Ali, posle blokade, jedina šansa za održavanje u životu najtežih slučajeva je barem po jedan let nedeljno avionom iz Beograda za Banjaluku.

Međutim, dozvole za to se traže od UNPROFOR-a, od Butrosa Galija direktno, ali i od Komisije za sankcije nad Srbijom i Crnom Gorom sa sedištem u Njujorku. Za sada ništa od razumevanja. Kako izgleda sudbina banjalučkih beba od 19. maja do 19. juna, sudbina svedena u jedan običan mesec, govori lekarka neposredno zadužena da vodi brigu o najugroženijima.

Jasmina Keljalić sa Odeljenja za intezivnu negu o tome kaže:
- Muško dete Živke Knežević, primljeno je 22. maja, umrlo je sutradan 23. maja. Rođeno je prevremeno. Da je imalo kiseonik, imalo bi i veću šansu da preživi.

I sin Dušanke Đukelić primljen je istog dana kada je i umro. Dete je imalo septičkih problema, jako je iskrvarilo. Rođeno je sa vrlo lošim izgledom, ali bez kiseonika i bez ikakvih šansi. Isti je slučaj sa sinom Fatime Dedić koji je istog dna, 23. maja, izdahnuo. Po podne, posle prijema.

Željko Medić, sin Safete, koja je rodila blizance, posle velikih problema donesen je u bolnicu. To dete je rođeno sa priličnim šansama da preživi. Kada to kažem milsim na njegove izglede da je bila primljena potporna terapija, da je uključen na respiratornu ventilaciju. A na žalost, naš respiratorni ventilator, ili kako narod taj aparat zove čelična pluća, ne radi već duže vreme zbog nedostatka kiseonika.

Dvadeset osmog maja primljeno je muško dete Željke Tubić iz Prijedora, koje je inače doneseno sa teškom dijagnozom. Mi nismo mogli da pomognemo. Ali, da je bilo mogućnosti da se odmah, brzo, avionom transportuje u Beograd, imalo bi velike šanse. Ovako, umrlo je iste noći.

Žensko dete iz našeg porodilišta, rođeno 29. maja, umrlo je 1. juna. To je ćerka Nađe Puškar, rođena sa urođenom manom trbušnog zida. Operisana je kod nas na dečijojn hirurgiji. Ali bez potporne terapije uključivanja na respirator - nije, na žalost, imala šanse.

Murica, kćer Zilhe Delić, umrla je nekoliko časova pošto je primnjena kod nas.Sin Dragoslave Marić iz Dervente nije imao adekvatan transport. Dete je došlo vrlo rashlađeno. Ljudi se ne snalaze. Uz nedostatak kiseonika, još kada stigne u tako lošem stanju, onda su šanse i vrlo male.
Isto se dogodilo i sa devojčicom Dragice Komljenović. Takođe je stigla sa terena i nismo mogli da joj pomognemo.

Potporu nnismo mogli da damo sinu Svjetlane Živanić iz Prnjavora, detetu sa srčanom manom. Nismo mogli da mu omogućimo neophodan brzi transport u veći centar. To je bilo četrnaestog, a sedamnaestog šestog nismo mogli da pomognemo ni sin u Majde Čupa, kome je bio neophodan brz transport i operacija u roku od 24 časa. I na kraju ovog pretužnog spiska, u noći 18. na 19. juni, umrla je dvoipomesečna Dragana Tomić. Ona je poslednja upisana kao umrla.

Dok je doktorka Jasmina saopštavala ovaj tužni bilans sa njenog odeljenja, upravo je stiglo dete porodice Kopus, kome je bio neophodan kiseonik. Muškarčić je rođen sa oštećenjem pluća. Dr Danko Kuzmanović, načelnik na Intezivnoj nezi, nastavlja:

Photo: Stock
- Imamo težak slučaj frasa, kako se kaže. Iz tog napada Bobana Verića možemo da izvučemo lekom i davanjem kiseonika. Nemamo ni "tegretola", ni kiseonika, ali ni jakih antiedematoznih lekova. On je u stanju epileptičkog napada, iz koga ne znamo kako će se izvući. Nemamo ni šansu da ga prebacimo hitno za Beograd. Noćas nam je doneto muško dete iz Čelinca, Vladimir Rauš. Bilo je plavo kao šljiva, ali danas je nešto bolje posle stavljanja na kiseonik i uz odgovarajuću terapiju lekovima koje imamo. Međutim, koliko će trajati boca koju je doneo sugrađanin Dušan Knežević, toliko postoje šanse da Vladimir i živi. Jedina pomoć je mehanička ventilacija, a ne ovako nazalno, na usta iz boce. Međutim, kada i to nestane, život Vladimirov može da se ugasi. Dakle, još danas.

Na hodniku srećemo čoveka koji pita sestru:
- Je li to moj Vladimir?
Sestra Vesna Kopš odgovara:
- Jeste.
- Ima li šanse - pita otac.
- U jako je teškom stanju - sestra odgovara.

Otac shvata, zagleda se nemo u sina. Sestra oseća da je ovo možda poslednji pozdrav i ne kreće sa kolicima. Gledaju se tako minut, dva, večnost. Stoje na hodniku, a onda se razdvajaju odlazeći svako u svom pravcu, kuda im je sudbina odredila. (Dušan Kecman)

***

EVROVIZIJA NEĆE DA ZNA
Za tragediju tek rođene dece i teških bolesnika u banjalučkom Kliničkom centru izazvane blokadom, zapadni svet i da hoće, ne može da zna. Kako saznajemo od koordinatora intervizijske i evrovizijske razmene u RTB Beograd, svi prekjučerašnji pokušaji da Evrovizija prihvati ponuđene priloge o ovom događaju, ostali su bez odjeka.

Za razliku od Evrovizije, Intervizija je ovaj prilog prihvatila već u prvojn razmeni (počinje svakog dana u 15 sati i 15 minuta). Preko svoje centrale u Pragu Intervizija ga je bezuspešno ponudila i Evroviziji. Međutim zahvaljujući intervizijskoj razmeni o banjalučkoj tragediji informisano je javno mnjenje Čehoslovačke, Poljske, Mađarske, Rumunije, Rusije, Bugarske, Severne Koreje i Kube. Kako saznajemo, na ovaj način je i Hrvatska televizija emitovala prilog, ali je njegovu istinitost, naravno osporavala.

Zanimljivo je da je prekjuče i novinar Vis - njuza, preko koordinatora u TV Beograd, ponudio sličan prilog za evrovizijsku razmenu koja počinje u 17 sati, ali je i on odbijen, pa se stiče utisak da Evrovizija o ovom i drugim događajima u našoj zemlji jednostavno neće da zna. Da je tako ukazuje podtaka da su sve jučerašnje ponude takođe odbijene. Među ponuđenim prilozima bio je i onaj o susretu predsednika Jugoslavije Dobrice Ćosića sa Andrašom Agoštonom, zatim protest studenata i prilog novinara Vis - njuza o prognanim porodicama vojnih lica iz Slovenije i Hrvatske, koje su ovih dana došle u Beograd. (D. Lakić)

*Nastavak u četvrak 30. septembra