Šešelj kod patrijarha na konsultacijama

image

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 18. juna 1992. godine

BORBE OKO AERODROMA ZAUSTAVILE AKCIJU UN (Njujork, 17. juna):
Podsekretar Ujedinjenih nacija za mirovne operacije Mark Gulding upoznao je Savet bezbednosti na popodnevnim konsultacijama sa trenutnom situacijom u Bosni i Hercegovini, posebno o borbama oko Sarajevskog aeodroma. Prema izjavama diplomata koji su prisustvovali ovom zatvorenom sastanku Saveta vesti nisu dobre, a borbe oko aerodroma ukočile su akciju Ujedinjenih nacija i generala Mekenzija usmerenu u pravcu otvaranja aerodroma za doturanje humanitarne pomoći ratom ugroženom stanovništvu glavnog grada Bosne i Hercegovine.

Tako je još jednom odložen dogovor o nameravnom početku takozvane faze broj dva iz plana generalnog sekretara UN Butrosa Galija, kojom je predviđeno slanje mirovnih snaga iz sastava UNPROFOR i Hrvatske na obezbeđnje Sarajevskog aerodroma. Radi se o bataljonu kanadskih vojnika, koji je trebalo da iz Hrvatske privremeno bude prebačen u Sarajevo da bi posle određenog vremena bio zamenjen stalnim sastavom novih vojnih jedinica koje su, kako se saznaje u izvorima administracije UN, ponudili Sovjtski Savez, Francuska i još neke zemlje.

Savet bezbednosti ipak ne odustaje od ove akcije na koju se obavezao rezolucijom 758, pa je u tom smislu predsednik za juni belgijski ambasador Notrdam zakazao nove konsultacije na istu temu za četvrtak, 18. juna u popodnevnim časovima po ovdašnjem vremenu sa nadom da će, kako je rekao posle današnjih konsultacija, imati bolje vesti, one koje se odnose na ponovno uspostavljanje primirja neophodnog za početak operacije preuzimanja aerodroma u Sarajevu od strane UNPROFOR.

Niti Notrdam, niti Gulding, nisu ništa rekli o tome ko je krivac za današnje kršenje primirja i ko to puca oko aerodroma, ali su se zato ambasadori novih članica Ujedinjenih nacija Hrvatske i Bosne i Hercegovine potrudili da u prvom "šou-programu" za novinare okupljene ispred sale Saveta bezbednosti, predoče svoju istinu o događajima u i oko Sarajeva.

PHOTO: James Mason
Prvo je Šećerbegović, bosanski izaslanik u Svetskoj organizaciji, koji se hvali da je u Bosni poslednji put bio kad se rodio, novinarima saopštio imena putnika autobusa sa Muslimanima koga su navodno srpski buntovnici u Bosni prevrnuli u reku i podavili putnike, da bi zatim Šeparović objavio zašto su se Hrvatska i Bosna i Hercegovina odlučile za vojni savez protiv "srpske agresije". Pritom, hrvatski izaslanik je izjavio da su navodi generalnog sekretara u poslednjem izvštaju u kome se kaže da se u Bosni bore hrvatske intervencionističke snage - netačni, tvrdeći da su u pitanju "bosanski Hrvati, koji skupa sa Muslimanima i Srbima brane svoje domove od srpske agresije spolja".

Ove izjave, ipak, nisu mogle da potisnu sumnje koje se u ovdašnjim diplomatskim i posmatračkim krugovima iznose posle vesti o sklapanju pakta Hrvatske i Bosne i Hercegovine, što izaziva mnoge crne slutnje o opasnostima od proširenja rata na Balkanu.

***

NOĆ ĆOSIĆEVE ODLUKE
U večernjem TV dnevniku u nedelju 14. juna, saopštena je vest da je akademik Dobrica Ćosić prihvatio kandidaturu za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. O toj mogućnosti počelo je da se govori i piše ranije. Bila je praćena nedoumicama i upitnošću: hoće li naš znamenititi pisac, kritičar titoizma i brionske Jugoslavije, pristati da se kandiduje za predsednika treće Jugoslavije. Pomenuta vest je ove nedoumice otklonila. Iz kruga najbližih prijatelja akademika Dobrice Ćosića saznajemo da je on konačnu odluku doneo u noći između subote i nedelje ali da je i toga dana, u popodnevnim časovima još jednom konsultovao, pre svega, svoje prijatelje. Razmenio je mišljenje i s ljudima s kojima je ranijih dana razgovarao o svojoj mogućoj kandidaturi.

Prvi takav predlog dalo je Udruženje Srba iz Hrvatske, jednak zahtev iznelo je i Udruženje Srba iz Bosne i Hercegovine, stigli su i prdlozi sa Kosova i Metohije. Ovakvim zahtevima pridružili su se i mnogi prijatelji Dobrice Ćosića, potpisujući i peticije, kao što su to učinili akademici Ivan Maksimović, Nikša Stipčević, Vlado Strugar, kao i profesor Branko Petranović. Nije se oglušio ni komšiluk, sakupivši peticiju sa stotinak potpisa, kandidaturu su podržale i mnoge političke stranke.

Inicijativa da akademik Dobrica Ćosić bude predložen za predsednika Savezne Republike Jugoslavije pridužilo se i hiljadu lekara Kliničkog centra u Beogradu. Stavljajući svoje potpise na takav zahtev, ovi stručnjaci su svakako znali da će njihov pacijent moći da i zdravstvno podnese napore koji će pratiti rad predsednika države.

I taj je momenat, naravno, ulazio u krug mnogih dilema koje je Dobrica Ćosić raspravljao i vagao, razgovarajući sa sobom i svojim prijateljima. Na argumente protiv kandidature, odgovarano mu je uverljivijim argumentima da ona bude prihvaćena. Posebnu snagu u tim razgovorima imali su zahtevi koji su i ranije stizali Dobrici Ćosiću, naročito od Srba iz Hrvatske.

Saznajemo da su bliski prijatelji Dobrice Ćosića dogovorili i neku vrstu strategije, kako bi ga "obrlatili" i uvek mogli da iznesu valjane razloge kojima brane potrebnu da on uđe u kandidatsku trku za šefa države.

Njihove zajedničke, mnogobrojne dileme, razrešene u noći između subote i nedelje, Dobrica Ćosić je, na neki način, sažeo u delu svog govora u Saveznoj skupštini, pošto je izabran za predsednika Savezne Republike Jugoslavije.

Deca će spavati kao zaklana: Dobrica Ćosić, Sandman
Photo: BETA/Vladimir Milovanović
"Zalagaću se", rekao je predsednik Ćosić, "za prikupljanje ili ujedinjavanje celokupne snage naroda, za preoporod društva; za mir i svestranu saradnju sa novim susedima balkanskim, evropskim narodima, Amerikom i čitavom svetskom zajednicom; za oslobođenje naše države iz izolacije i sankcija svetske zajednice; za otadžbinsku brigu za srpski narod egzistencionalno ugrožen u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini; za brigu za Srbe izbegle i prognane iz svog zavičaja; za politiku demokratskog kompromisa, na kome bi se zasnivala radna i poštena saradnja stranaka na vlasti i opozicije na svim bitnim nacionalnim i društvenim ciljevima; za nove izbore celokupne vlasti u što racionalnijem vremenskom roku.

U donošenju odluke Dobrice Ćosića da se kandiduje za predsednika SRJ prevagnuli su argumenti i uverenja mnogih, da je upravo on ličnost koja ovako definisan teret odgovornosti, u ovom vremenu, može da ponese i da istinski doprinos prevladavanju krize. I sam Dobrica Ćosić je, saznajemo od jednog njegovog bliskog prijatelja, na neki način bio zatečen događajem što se zbio, pošto je emitovana vest o njegovoj kandidaturi u nedelju uveče.

U redovnoj šetnji, oko 21 sat, u okolini kuće u kojoj stanuje, njemu i dvojici njegovih prijatelja, prišle su dve mlađe žene, bolje reći stuštile se ka Ćosiću, zahvaljujući mu što se prihvatio kandidature. Jedna od njih je rekla:
"Hvala vam, hvala, posle toliko vremena večeras ću prvi put staviti svoju decu mirno da spavaju."

U desetominutnom razgovoru koji je usledio, dve mlade žene, Jela Jovanović i Mira Ivanović, prosto su se oglušivale na Ćosićeve tvrdnje da će mnogo toga morati da se uradi, da će vreme mirnog sna tek doći. Ovim susretom Dobrica Ćosić bio je jako ganut.
"Ipak ste bili u pravu, ova činjenica znači nešto ovom našem svetu", rekao je svojoj dvojici prijatelja.

Obojica su, kao i mnogi ljudi bliski novom šefu države uvereni u jedno - Dobrica Ćosić je u ovom trenutku jedina ličnost koja može odgovoriti izazovima tragičnog vremena i doprineti da raskoli i deobe budu premošćeni. (S. Kljakić)

***

PREDSEDNIKOV SAVETNIK
Profesor dr Svetozar Stojanović, specijalni savetnik predsednika SR Jugoslavije Dobrice Ćosića, izuzetno je ugledna i cenjena ličnost u domaćim i stranim filozofskim i naučnim krugovima. Rođen je 1931. u Kragujevcu, asistent na filozofskom fakultetu u Beogradu postao je 1957, docent 1962, a kasnije profesor na filozofskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu sa koga je, sa još sedmoro asistenata i profesora, isteran 1975. zbog toga što je zaključeno da "takvi ne mogu da vaspitavaju našu djecu na univerzitetima i školama". Posle šest godina "provedenih na raspolaganju" posao su našli u Institutu društvenih nauka u Beogradu odnosno u njegovom centru za filozofiju i društvenu teoriju. Generacije studenata Filozofskog fakulteta, profesora Svetozara Stojanovića pamte kao izuzetnog predavača, pronicljivog mislioca i ličnost od velikog moralnog i duhovnog integriteta.

Na Ćosiću sam vežbao za Koštunicu: Svetozar Stojanović, savetnik kao takav
Photo: pecat.co.rs
Autor je niza zapaženih radova, od kojih su mnogi prevedeni na strane jezike. To su: "Savremena metaetika", "Između ideala i stvarnosti", "Istorija i partijska svest", "Od etatizma do marksizma sa ljudskim licem", a u pripremni je "Postmarksizam i jugokomunizam". U osnovi njegvoih dela je jedna radikalna antidogmatska pozicija koja ga je učinila poznatim i u svetu. Jedan je od pokretača časopisa "Praksis" i kasnije urednik njegovog međunarodnog izdanja. Predavao je na poznatom Slobodnom univerzitetu u Berlinu, a poslednjih godina stalni je gostujući profesor na američkim univerzitetima. Član je mnogih uglednih međunarodnih društava i akademija.

Od kraja osamdesetih jedan je od stalnih saradnika našeg lista, posebno subotnjeg Kulturnog dodatka, na čijim je stranicama pokretao neke aktuelne i za nas značajne teme i probleme. Sticajem okolnosti, prvi prilog profesora Stojanovića, na stranicama našeg lista, posle povratka u javni život, bio je tekst "O romanima Dobrice Ćosića i Artura Kestlera". (M. Lučić)

***

SVIM UČESNICIMA RATA ISTA PRAVA
Vlada je na jučerašnjoj sednici razmotrila i Izveštaj o radu Fonda za razvoj Republike Srbije i Informaciju o realizaciji projekta svojinske transformacije. Fond je u ovoj godini uložio u realizaciju programa prestruktuiranja 14 velikih preduzeća u Republici oko 16 milijardi dinara: u programe regionalnog razvoja - 2,3 milijarde i u realizaciju programa sprečavanja iseljavanja Srba i Crnogoraca sa Kosova i Metohije - milijardu dinara. U Budžetu Republike za ovu godinu planirana su sredstva od 15,1 milijardi dinara za potrebe Fonda, od čega će najveći deo (8,9 milijardi) plasirati za regionalni razvoj, zatim za zaustavljanje iseljavanja - 3,2 milijarde i za prestruktuiranje privrede. Pored toga, značajna sredstva ostvariće se poslovanjem Fonda, uključujući i prodaju deonica na Beogradskoj berzi.

Vlada je prihvatila i Informaciju o realizaciji projekta za formiranje banke za razvoj na području Kosova i Metohije. Ova banka, u kojoj će većinski paket deonica imati Fond za razvoj, biće angažovana na pronalaženju i realizaciji programa baziranih na ekonomskim principima, vlasničkoj transformaciji i prestruktuiranju privrede i obavljaće potrebne finansijsko-bankarske poslove na području Kosova i Metohije. Time privreda ovog dela Republike dobija mogućnost adekvatnog finansijskog praćenja, koje je bilo ozbiljno narušeno stečajem najveće kosovsko-metohijske banke - "Bankos" i teškim ekonomsko-finansijskim položajem drugih banaka.

Sagledavajući stanje u oblasti boračko-invalidske zaštite, vlada je, na predlog Ministarstva, ocenila opravdanim da se u pravima na dopunsku zaštitu izjednače vojni invalidi, korisnici porodične invalidnine i civilni invalidi rata iz oslobodilačkih ratova, sa pravima koje sada imaju ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata iz oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine. Stav je vlade da nema opravdanja za postojanje razlika u pravima ovih lica.

Vlada je zato, usvojila Uredbu o pravima na dopunsku zaštitu vojnih invalida, korisnika porodične invalidnine i civilnih invalida rata, kojom se obezbeđuju ista prava na dopunsku zaštitu. Vlada je na osnovu predloga ministarstava i skupštinskih odbora utvrdila amandmane na nekoliko zakona koji su u proceduri usvajanja u Narodnoj skupštini.

Amandmanima na Zakon o stanovanju predviđa se, između ostalog, pravo da ratni vojni invalidi ili članovi njihovog porodičnog domaćinstva koji otkupljuju stan imaju pravo na dodatno umanjenje ugovorene cene stana do 50 odsto, srazmerno stepenu invalidnosti. Pravo na umanjenje cene stana imaju lica čiji je član porodičnog domaćinstva poginuo kao borac u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine.

Ukoliko se ugovorna cena stana isplaćuje jednokratno u dinarima koji potiču od prodaje konvertibilnih deviznih sredstava, stiče se pravo na popust od 40 odsto, do 30. septembra ove godine. Vlada, takođe, predlaže da se mogu poništiti ugovori o otkupu stana zaključeni do stupanja na snagu novog Zakona o stanovanju, ako je tim ugovorima utvrđena otkupna cena u očiglednoj nesrazmeri sa propisima koji važe u momentu zaključivanja ugovora. Ukoliko se cena usaglasi sa odredbama Zakona, ugovori će ostati na snazi.

PHOTO:Stock
Na teritoriji opštine Dečani biće podignuto 350 porodičnih stambenih objekata za naseljavanje Srba i Crnogoraca izbeglih iz Albanije. Izgradnja će početi u avgustu ove godine. Izbglicama će se dodeliti i 770 hektara zemljišta za bavljenje poljoprivredom. Tako će se trajno rešiti višemesečna neizvesnost ovih izbeglica iz Albanije.

U mišljenju koje je dostavila Narodnoj skupštini, vlada je ocenila da, sa stanovišta Ustava Republike, nije prihvatljiv predlog da se obrazuje savet nacionalnog spasa. Naime, Ustav ne predviđa mogu'nost da predsednik Republike prenese na drugi organ, telo ili pojedinca ovlašćenja koja po Ustavu ima.

Vlada je razmotrila Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda o vraćanju zemljišta. U proteklih sedam dana broj zahteva se uvećao za 659 i oni se odnose na prko 5.000 hektara. U istom periodu uvedeno je u posed pravosnažnim rešenjima još 3.572 hektara, a pripremljeni su podaci za merenje i obeležavanje na trenu za površinu od 14.125 hektara.

Krajem juna i u prvoj polovini jula, odnosno posle žetve, mogu biti uvedene u posed i on površine koje su poljoprivredne organizacije proletos zasejali strnim žitima (pšenicom, ječmom i ovsom), a tek krajem septembra i u oktobru, pre jesenje setve, odnosno kada se izvrši berba, mogu biti uvedene u posed i preostale površine koje se sada nalaze pod kukuruzom i šećernom repom.

***

KRŠI SE PRIMIRJE U SARAJEVU
San je ponovo prekinut u Sarajevu. Prošle noći snažna pucnjava ponovo je probudila ljude i razvejala nadu o mogućem primirju. Juče se pucalo u Sarajevu. Vatra, javlja dopisnik Tanjuga, otvara se iz gotovo svih raspoloživih oružja. Zbog pogoršanja situacije eksperti UN koji rade na utvrđivanju tehničkog stanja sarajevskog aerodroma, koji bi, kako se misli, uskoro trebalo da bude deblokiran, juče nisu mogli da nastave rad. Nakon dvodnevnog mira, u Sarajevu, tako, nažalost ponovo govori oružje. A ko je počeo sukobe - o tome su izveštaji oprečni.

"Muslimanske snage nisu ispoštovale ni ovo poslednje, ko zna koje po redu, za njih besmisleno primirje", javila je služba za informisanje Srpske skupštine Ilidža, u čijem saopštenju se navodi da je u vreme "primirja" bilo i iznenadnih ranjavanja srpskih boraca i građana, iz zaklona, i stanova.

Sve do juče Srpska vojska, navodi se zatim u saopštenju sa Ilidže, nije odgovarala na te provokacije, ali u jučerašnjem saopštenju se zatim kaže - "s obzirom da snajperisti tuku po Dobrinji i aerodromu, od jutros srpske snage operativno dejstvuju na čišćenju Dobrinje".

BH pres, sa svoje strane javlja da su se strahovanja Sarajlija obistinila: "Agresor je objavio primirje da bi izvršio pregrupisavanje i još besomučnije napao Sarajevo". Ova novinska agencija pominje detonacije u centru grada, artiljerijski napad na na Širokaču, Baščaršiju, Centar, Hrasno brdo, Otoku, Alipašino polje, kao i bombardovanje Mojmila iz, kako se kaže u agencijskoj vesti, "zloglasnih privatnih kuća u Neđarićima".

Izveštač Radio Beograda, kako prenosi Tanjug, javio je da su muslimansko-hrvatske snage juče rano ujutro napale srpske položaje u okolini aerodroma i naselja Dobrinja. Radio BiH, koji je kako napominje Tanjug, pod kontrolom rukovodstva sa Alijom Iztbegovićem na čelu, javio je da je Sarjevo "od ranih jutarnjih sati meta žestokih artiljerijskih napada". Srpska novinska agencija "Srna" javila je da su hrvatsko-muslimanske snage otpočele napade na srpske položaj u Hadžićima, petnaestak kilometara južno od Sarajeva.

Primirje je precenjeno: Pripadnik srpske vojske u okolini Sarajeva
PHOTO: Stock
Ministar inostranih poslova Srpske republike Bosne i Hercegovine dr Aleksa Buha demantovao je juče tvrdnje Bi-Bi-Si-ja i nekih novinskih agencija da srpska vojska iz teškog artiljerijskog oružja bombarduje Novo Sarajevo. U saopštenju Predsedništva Srpske republike BiH, koje je potpisao ministar Buha, izveštava Tanjug, navodi se da aerodrom Butmir, Ilidžu, deo Dobrinje i okolna srpska sela bombarduju muslimansko-hrvatske snage. Aleksa Buha ocenjuje da se radi o sračunatom činu da se spreči preuzimanje aerodroma u Sarajevu od strane UNPROFOR-a kao i o flagrantnom kršenju rpimirja.

Izvesno je da stradanju Sarajlija još nema kraja. Stradaju i drugi. Preksinoć je, u emisiji trećeg Dnevnika Televizija BiH saopštila da je novinar ljubljanske "Mladine" Ivo Štendeker, koji je bio ranjen, preminuo na putu za Pale. Štendeker je, tvrdi BH pres, ranila srpska strana prilikom pokušaja da izveštava o događajima u Dobrinji. Uz njega je bila i novinarka Dijana Šnajder, izveštač "Šterna" i "Njusvika" koja je takođe ranjena. Srpska strana nije reagovala na ovu vest.

Grad na Neretvi - Mostar i dalje se pominje kao poprište sukoba. O posledicama sukoba Radio Bosne i Hercegovine nije izveštavao, ali prema uvidu Tanjuga jeste, i to vrlo detaljno - Hrvatski radio. Prema Hrvatskom radiju, za koji važe uredbe predsednika Tuđmana o cenzuri, Mostar "naziru postrojbe hrvatskog vijeća odbrane".

Žestoke borbe, izveštava za "Politiku" Boro Teofilović, od juče ujutro vođene su oko magistralnog puta Doboj - Modriča, na delu derventskog ratišta. Srpski teritorijalci su ovladali selima Johovac, Mišnici, Ritešić i delom muslimanskog sela Kotorsko. Hosovci javlja Teofilović, na silu mobilišu Muslimane iz Kotorskog, a one koji ne žele da uzmu oružje i da se bore na njihovoj strani, hosovci ubijaju. U Turbetu, kod Travnika, takođe su zabeleženi ratni sukobi, a Tanjug je izvestio i o sve učestalijim napadima u Zenici na objekte čiji su vlasnici srpske nacionalnosti, što se tumači i kao pritisak na Srbe da se sele. (M. D.)

***

NAROD SAČUVATI SLOGOM

Patrijarh srpski gospodin Pavle, juče je, u odajama beogradske Patrijaršije, razgovarao sa dr Vojislavom Šešeljom, predsednikom Srpske radikalne stranke. Susret je upriličen na traženje Njegove svetosti gospodina Pavla.
- Predmet našeg razgovora bila su pitanja od vitalnog značaja za sudbinu srpskog naroda. No, ključni akcenat dat je, ipak, jačanju sloge i jedinstva svih Srba, kao i tome da svi u Srbiji moramo uložiti maksimalan napor ne bi li se izbegli građanski rat i bilo kakvi međusrpski obračuni. Jer, samo slogom i jedinstvom možemo odoleti svim pritiscima, jedino se tako možemo suprotstaviti spoljnim i unutrašnjim neprijateljima. Ukoliko budemo jedinstveni, uspećemo da sačuvamo srpske zemlje i svoj narod, odnosno izborićemo se da on živi u granicama jedne države - rekao je novinarima dr Šešelj, nakon polučasovnog razgovora sa srpskim patrijarhom.

Samo da rata među Srbima ne bude: Vojislav Šešelj, mirotvorac
Photo: EPA/VALERIE KUYPERS POOL
Odgovarajući na pitanje - da li dr Šešelj i njegova stranka planiraju neku zajedničku akciju sa crkvom na rešavanju problema srpskog naroda - dr Šešelj je rekao da je crkva iznad svih političkih stranaka i da, istovremeno, ona pripada svima podjednako, pa stoga takve međusobne akcije isključuju. "Da će crkva sačuvati svoju nadstranačku poziciju, ubedio me je danas patrijarh srpski gospodin Pavle, u koga, inače, gledam kao u najdostojniju ličnost na tronu svetosavskom", dodao je Šešelj.

Patrijarh srpski i lider srpskih radikala bili su juče istovetnog mišljenja - da crkvene ličnosti ne bi trebalo da se učlanjuju u političke stranke i da se mešaju u stranačke poslove, jer time nanose štetu ne samo crkvi, već i srpskom narodu u celini. Crkva će najbolje i najviše služiti svom narodu, ukoliko se bude izdigla iznad svake dnevne politike, zajednički je stav Njegove svetosti gospodina Pavla i dr Vojislava Šešelja. (S. R.)

***

RASKOL SA SOBOM
Kakva država - takva škola. Kakva škola - takva država. I evo nas tu gde smo... Tako bi se, u najkraćem, mogla iskazati suština izlaganja Nikše Stipčevića, dopisnog člana SANU, prekjuče popodne, na skupu "Srpski narod na početku novog doba", koji je u toku u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Ako je razgrađivanje države počelo davno, i to najpre s jezikom i školom - ako je smišljen takav školski sistem koji mlade ljude ne oprema za život, ne osposobljava da samostalno misle, da misle uopšte, i razvijaju svoje sposobnosti, već ih pretvara u robove ograničenog znanja, moderne robove kojima je lako vladati - šta sada činiti? Kakva je škola potrebna Srbiji?

I mladi i stari - odgovara Stipčević - hoće novu školu. Pri tom, on se založio za onu francuskog tipa, a koja se potvrdila i u staroj Srbiji, zasnovanu na liberalno-demokratskom načelu, školu pogodnu za negovanje talenata, bez obzira na imovno stanje roditelja. To znači i raskid sa lažnom demokratijom biološkog egalitarizma, zaključio je Stipčević, precizno, argumentovano, crtajući obrise nove, ko hleb potrebne škole.

No, može li se radikalna promena izvesti u državi sumnjivog morala? Državi neobičnih, tako reći, neograničenih ovlašćenja, to jest, koja se ponaša kao da je tu da gospodari. U kojoj je mutno i ono osnovno po čemu je jedna država država, normalna: dakle, u domenu ovlašćenja, razgraničenja sfera, demarkacionih linija, osobito kad je o sferi privatnosti reč. U kojoj se referendum raspisuje uz proglašenje ratnog stanja i suspenziju države - znači ukidanje krivičnih zakona, sledstveno, znači nekažnjeno kršenje zakona, nekažnjenu pljačku, nekažnjeno ubijanje. U moralnom smislu, nemoralno je ubijati ljude nekažnjeno. A nemoralno i protivzakonito nije političko pitanje, nije pitanje ovlašćenja većine - "onda bi ona mogla da jednostavno pobije manjinu"... "U takvoj situaciji nastaje stanje rata."

Eto to bi, uz opasnosti i manjkavosti sažimanja, bio prikaz analitičkog izlaganja Jovana Babića, naslovljenog "Država i moral". U našoj državi psihoterapija doživljava procvat, i ne samo po novim metodama već i po sve većem broju pacijenata. I svi su izgledi da će ova grana medicine, do juče, u dogmatsko vreme, na margini, poluzabranjena, sve više "cvetati". Potvrđeno je to i kroz saopštenje Milana Popovića "Psihoterapija u Srbiji danas i sutra". Sa osvrtom na njen razvoj na našem prostoru i sagledavajući neposrednu budućnost naše psihoterapije, on kaže: "Umu je teško da se probije kroz tamu naše nesreće"... Veliki broj mladih invalida, beda dece i starih, i ne samo njih, smrt dragog i bliskog, gubitak doma i zavičaja - depresija, nemoćan bes, strah i osećanje ugroženosti i bespomoćnosti uzrok su sve češćih psihosomatskih i somatskih oboljenja.

Srbi su u raskolu sa sobom i predsobljem: Irinej Bulović-Raskoljnikov
"Žalim - završne su Popovićeve reči - ako je slika koju sam izneo apokaliptična. Ali sve ovo nameće potrebu za što skorijim mirom i prestankom getoizacije Srbije." A mira neće biti, zlo neće prestati - sve dok se ne vratimo sebi. Dok ne učinimo radikalni duhovni prevrat, dok ne postane prošlost ovo "nimalo radosno duhovno, odnosno bezduhovno stanje našeg naroda danas, a možda još više njegove inteligencije".

To je osnovno, iz tog sve proističe. I to je suština izuzetnog slova episkopa bačkog dr Irineja Bulovića. U svom govoru - o temi "Pravoslavlje kao izvor srpske duhovnosti i zalog budućnosti - čija je svaka reč prodirala u um, padala na srce i dušu, gospodin Irinej je, na kraju, sažeo i dijagnozu današnjeg Srbina i današnjeg Srpstva, rekavši, da je "na žalost, posredi raskol sa nama samima, sa našim pravim bićem". (Rada Saratlić)

***

UVREDE SA TALASA RADIO SARAJEVA
Tešku klevetu i gnusnu laž protkanu mržnjom i sračunato upotrebljenu protiv mene, kao čoveka i sveštenika srpskog pravoslavnog naroda, saopštilo je Radio Sarajevo 15. juna u 19 časova i time obmanulo javnost, služeći se neverovatnom i najprljavijom izmišljotinom u kojoj se kaže: "Bivši sveštenik Milan Lučić nalazi se na čelu jedne ekstremne četničke grupe koja pljačka muslimanske kuće i odvodi u zarobljeništvo muslimanski živalj..."

Na ovakve uvrede, klevete i gnusne laži želim reći sledeće: Dela i preživeli reći će o svakome od nas ko smo, kakvi smo i šta je ko radio. Bog sudi svakome po delima, a nadam se da će i ljudi tako činiti. Narodni sud je, posle Božijeg, najteži i napravedniji. Moj dosadašnji rad i kao čoveka i kao sveštenika nije mogao ostati nepoznat, kako kod pripadnika srpsko-pravoslavne vere tako i široj našoj javnosti.

I po savesti i po dužnosti dužan sam da osuđujem, a osuđivao sam i osuđivaću ubijanja, paljenja, silovanja, pljačku, mržnju i svako nedelo, ma od koje i čije vojske, nacije ili vere dolazilo, i boriću se protiv njega.

Ne bi trebalo da ikome smeta, da me mrzi i kleveće zato što se nalazim sa svojim narodom u ovom prljavom i bezumnom ratu. Njegov sam sveštenik i s njim sam dužan deliti dobro i zlo. Zato neka mi se ne zameri. (Sveštenik Milan Lučić, paroh pazerićki)

*Nastavak u ponedeljak 20. septembra