Dobrica Ćosić, borac protiv jednoumlja

image

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 15. juna 1992. godine

KAKO SU PROPALE MIROVNE AKCIJE U BiH

Konvoj UNPROFOR-a koji je 10. juna krenuo iz Beograda u Sarajevo udahnuo je makar malo nade da će početi stišavanje rata u Bosni. Kao i mnogo puta ranije vrlo brzo se pokazalo koliko su takve nade varljive. Na putu od bivše kasarne JNA u Lukavici ka Sarajevu, konvoj je bio napadnut, jedan predstavnik UNPROFOR-a je ranjen, pa su se snage UN morale vratiti u Lukavicu. Opet se, neminovno, postavilo pitanje s koje strane je napad izveden. Iz činjenice da sarajevski radio nije imenovao napadače može se mnogo naslutiti.

I pre ovoga događaja bili smo svedoci incidenata ili pokrenutih oružanih i ratnih dejstava, za koje je jasno da počivaju na matricu provokacija, stvaranja konfuzija u javnosti i faktičkog blokiranja mirovnih nastojanja i prekida mirovnih procedura.Tako su 5. juna zaraćene strane u BiH, zajedno s predstavnicima UN, postigle načelan sporazum o deblokadi aerodroma "Butmir", toga dana bila je iseljena i kasarna "Maršal Tito", a na noćnoj sednici Saveta bezbednosti sazvanoj na inicijativu Butrosa Galija, radi realizacije rezolucije 752, ovakav tok stvari bio je pozdravljen.

Na žalost, tog istog 5. juna, u Sarajevu je počeo ratni haos. Kako će izjaviti Dragan Marjanović, portparol Ministarstva odbrane lojalnog Aliji Izetbegoviću, "počela je odlučna bitka za oslobođenje Sarajeva". Krajem maja Savet bezbednosti izrekao je sankcije prema Srbiji i Crnoj Gori. Veći broj zvaničnika izjavio je da su takve mere najneposrednije bile podstaknute obaveštenjima o bombardovanju Dubrovnika, kao i vešću o detonaciji bombi u centru Sarajeva, u Ulici Vase Miskina 27. maja. Tada je u redu ljudi koji su čekali hleb poginulo 16 lica, a njih 114 bilo je teže i lakše povređeno.

U oba ova slučaja, odmah su odaslate u etar verzije prema kojima odgovornost za oba događaja snosi srpska strana. Poziv te iste strane na formiranje međunarodne, neutralne komisije koja bi utvrdila stvarne činjenice o diverziji u Sarajevu, pogotovo zbog saznanja da iza nje stoje specijalci "zelenih beretki", jednostavno je bila ignorisana.

Ocenjujući tok događaja u Bosni i Hercegovini, Savet bezbednosti UN je 16. maja, umesto sankcija, izglasao oštra upozorenja odgovornim stranama u sukobu, a naročito Srbiji i JNA. Istog dana, pod nadzorom predstavnika UN, bio je i dogovoren prekid vatre u Sarajevu. Posle nekoliko sati, Alija Izetbegović dao je znamenitu izjavu da "u ovoj borbi nema predaje, predaja znači smrt". U napadu "zelenih beretki" na kolonu JNA koja je krenula iz kasarne u Tuzli takođe 16. maja, poginulo je 49 vojnika JNA.

Predstavnici UNPROFOR bili su neposredni svedoci napada na JNA prilikom njenog izvlačenja iz Komande Druge vojne oblasti, a na osnovu prethodno postignutog dogovora sa Alijom Izetbegovićem. Ovaj događaj ulazi u red posebno važnih kadrova u vraćanom filmu o zbivanjima u BiH. On, naime, uverljivo svedoči o preplitanju mirovnih inicijativa, verolomstvima i inscenacijama, posle kojih su ocene međunarodnih faktora moći bivale sve oštrije, a odgovornost za posledice sve više bacane isključivo na pleća Srbije i JNA.

U nizu valja pomenuti i jednu činjenicu koja je u javnosti izazvala manju pažnju. Naime, Alija Izetebegović je 21. aprila zatražio vojnu akciju Evropske zajednice u BiH i čak najavio da će odluku o tome KEBS doneti 29. aprila. Kao što je poznato baš u to vreme u Lisabonu su se našli i predstavnici tri etničke zajednice iz BiH. Izetbegović je na jedvite jade, izložen pritisku, ipak odleteo na taj skup. Postavlja se pitanje da li je njegovo nećkanje bilo u vezi sa predviđanjem koje je preko "Jutela" saopštio 21. aprila?

U bosanskom kovitlacu od posebnog značaja bio je sporazum o primirju od 12. aprila, postignut između sve tri zaraćene strane. U slabu vajdu od postignutog dogovora uverili su se vrlo brzo svi. Podsetimo, istog dana jedinicama TO lojalnim Aliji Izetbegoviću, izdata je direktiva da izvode oružana dejstva protiv JNA. Istina, naredba je formalno stavljena van snage, ali je u danima koji su sledili izvršen niz napada na objekte i jedinice JNA (recimo slučaj s fabrikom namenske proizvodnje "Pretis" u Vogošći, s vojnom industrijom "Igman" u Konjicu).

PHOTO: James Mason
U međuvrmenu je Enes Čengić, potpredsednik vlade BiH, već 13. aprila zatražio pomoć Turske u sređivanju prilika u BiH, a narednog dana ministar spoljnih poslova Haris Silajdžić počeo da ubira plodove na svom putovanju po SAD. Njegovi direktni kontakti s američkim predstavnicima očito su bili važniji u formiranju političkih stavova ove sile, nego činjenice što svima stoje pred očima. Ambasadoru Jugoslavije u SAD Ismetu Mujezinoviću, tako je 14. aprila bilo saopšteno da će SAD na zasedanju KEBS-a u Helsinkiju 29. aprila tražiti suspendovanje Srbije. To što su jedinice HOS-a 13. aprila napale armijski objekt u Gabeli, i pri tom kidnapovale 10 vojnika i trojicu starešina JNA, u međunarodnim krugovima nije nikoga preterano uzbudilo.

U nizu događaja pomenimo i primirje dogovoreno 23. aprila, koje je trebalo da stupi na snagu u ponoć tog dana. Već u šest sati ujutro "zelene beretke" napale su Komandu 2. vojne oblasti u centru Sarajeva. Od 5. marta do tog napada, jedinice JNA bile su napadnute sedamdesetak puta, i imale gubitke od 26. mrtvih, pedesetak ranjenih i osam kidnapovanih starešina. Alija Izetbegović je, inače, 23. marta pozvao na mir.

Sličnost s događajima u Hrvatskoj, dok je tamo trajao rat, više je nego očigledna. Tada isprobavani patent, s kulminacijama kakva je bila i inscenirani napad na zagrebačke Banske dvore, pokazao se nezamenljivim i u bosanskohercegovačkom ratu. Baš zato, zamke su miru u BiH postavljene na svakom koraku, i čine ga tek varljivom nadom. (Slobodan Kljakić)

***

ODBRANIĆEMO NAŠU SRJ

U našu redakciju i juče su stizali telegrami i pisma podrške predsedniku Republike Srbije Slobodanau Miloševiću. Iz Prištine je stiglo pismo, koje je potpisala desetočlana porodica Drmaku. U pismu, koje nam je poslao dopisnik Z. Zejneli, između ostalog, se kaže:

"Kao lojalni građani Srbije, mi članovi albanske porodice, izražavamo bezrezervnu podršku Vama lično, predsedniku Srbije i legalnoj vlasti, jer ste demokratiju i građanske slobode obezbedili za sve stanovnike Republike Srbije, kojima je stalo do istinske pravde, rada, reda i mira". Telegram su u ime porodice potpisali Nezvat i Fatmir Drmaku iz gornje Šipašnice kod Gnjilana.

U pismu Partije rada, koje je potpisao Vlado Dapčević, generalni sekretar stranke, a kojim se ova stranka obraća javnosti, postavlja se pitanje ko u Srbiji traži "micanje" Slobodana Miloševića i daje odgovor:

"Ako se izuzmu marginalni politički subjekti, tome se režimu 'izmiču' njegovi glavni ideološki, duhovni i politički ktitori i oci: militantno nacionalističko jezgro Srpske akademije nauka i umetnosti, militantno bigotsko jezgro Srpske pravoslavne crkve i duhovnospisateljski sterilno jezgro Udruženja književnika Srbije (koje se za ovu priliku prikrilo mimikrijom tzv Deposa). Miloševićevog režima odriču se oni koji su ga izmislili, koji su mu u ruke tutnuli svoje 'nebeske zamisli', zapravo - profašističku ideologiju, koju su sklepali i predali mu na izvršenje tzv. duhovne 'elite' Srbije", kaže se, pored ostalog, u ovom obraćanju javnosti Partije rada.

"Nikad se nećemo pomiriti sa nepravdom i ucenama kojima su Srbija i Jugoslavija neopravdano izložene. Kažnjeni smo teško ekonomskom blokadom za dela koja nismo počinili. Srbija nije agresor, nije izazvala rat u Bosni i Hercegovini, niti u njemu učestvuje, a samim tim ga ne može ni zaustaviti i snositi odgovornost za brojne nepotrebne i nedužne žrtve."

Ovo je zajednička ocena predstavnika svih političkih stranaka u Boru koje su učestvovale na izborima i koje su se u ovim sudbonosnim trenucima za srpski narod okupili danas u Boru na petriotskom skupu za Srbiju i Jugoslaviju.

"Srbija je svog predsednika izabrala na legalan, demokratski način, na višestranačkim izborima. Poručujemo predsedniku Republike Slobodanu Miloševiću da ima našu punu podršku i da sve svoje snage upotrebi za rešavanje krize, a da o ostavci uopšte ne razmišlja", javlja naš dopisnik iz Bora M. Milošević.

Ne damo predsednika: Mi smo Slobine, Sloba je naš
Photo: Stock
Građani Mesne zajednice "Pariska komuna" iz Novog Beograda pišu: "Kamen temeljac za demokratiju u kojoj danas živimo, postavili ste Vi, poštovani Predsedniče. Tome ima nešto više od tri godine. Onaj ko to ne priznaje, neće priznati ništa pod ovom kapom nebeskom što nije u njegovom interesu". Pismo se završava rečima: "Poštovani predsedniče Republike, zajedno sa Vama branićemo i odbraniti našu Jugoslaviju."

"Danas je naša matica Srbija pritisnuta problemima kao i mi. Čitav svet se sjatio da je uništi, žele da bombarduju Beograd i Srbiju. Mi ne smemo da dozvolimo da nam bilo ko dira Srbiju, da se prema Srbiji i predsedniku Srbije ponašaju kao prema Panami i Norijegi, jer niti je Srbija Panama, niti je predsednik Milošević Norijega. Ne može Amerika niti iko drugi da nam ulazi u kuću kad hoće i smenjuje predsednika kad hoće. Našeg predsednika možemo smeniti samo mi, a sada mi ne damo."

Ovo je danas na promotivnom skupu Srpske radikalne stranke za Republiku Srpska krajina u Dalju istakao predsednik stranke Rade Leskovac pred oko 2.000 građana, javlja naša dopisnica S. Berić iz Dalja.

Na sastanku privrednika i predstavnika vlasti u Kraljevu, javlja dopisnik M. Dugalić, data je podrška predsedniku Republike Slobodanu Miloševiću i legalno izabranoj vlasti, kako na lokalnom tako i na saveznom nivou, jer je u pitanju odbrana otadžbine, njene slobode i celovitosti i da se po tom pitanju srpski narod ne može deliti.

Jedan broj učesnika ovog skupa označio je Beograd i sve ono što se u njemu ovih dana događa kao faktor destabilizacije Srbije, dok su pojedinci smatrali da se radi jedinstva srpskog naroda odmah uspostavi dijalog sa svim strankama. Predlagana je zatim i "prozivka" u Srbiji na osnovu podrške ili osporavanja sadašnje vlasti, a zamereno je većim kraljevačkim kolektivima što se povodom toga ne izjašnjavaju. (Priredio: N. E.)

***

POSLEDNJE ZVONO ZA MIR

Oko tri hiljade Beograđana okupilo se juče sa zvonima, zvončićima, budilnicima, svežnjevima ključeva, pa i sa kutlačama i tiganjima, ispred Savezne skupštine, poručujući tako građanima Srbije da "zvoni poslednje zvono za buđenje".

Jučerašnje antiratne demonstracije organizovali su Građanski savez Srbije, Civilni pokret otpora, Centar za antiratne akcije, Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost", Beogradski krug i Žene u crnom. Pred skupštinu oko koje se već oko 13 časova okupilo više stotina građana, do 14 časova i početka zakazanog zbora stigle su tri grupe učesnika. Najveća grupa je krenula u 12.30 iz Knez-Mihailove ulice a ostale dve grupe sa Vračarskog platoa i Novog Beograda.

Iako je bilo predviđeno da pred Saveznu skupštinu dođu i stari vojnički kamioni sa velikim zvonom, njihov dolazak su, kako je rečeno, sprečili nadležni, jer kamioni nisu bili registrovani i podobni za saobraćaj. Čekajući prve govornike masa je uzvikivala "Crvena bando", "Dole fašisti", "Hoćemo kralja", "Slobo odlazi", "Slobo Hitleru" i "Milicija narodna". U 13.40 na jarbol ispred Skupštine podignut je budilnik koji je nekoliko minuta kasnije zamenila srpska zastava.

U 14 časova na plato pred Skupštinu stigla je i grupa od petnaestak žena u crnini noseći veliki crni transparent "Žene u crnom protiv rata" i "Proterajmo rat iz istorije". Prvi govornik za improvizovanom govornicom bio je Rade Radovanović koji je poručio: "Beograde, ne spavaj dok gore Sarajevo, Tuzla, Mostar".
- Mi se danas borimo protiv rata. Moramo sprečiti ovaj rat. Nama ne treba vođa, neka to čuje i on, Srbija, Evropa i ceo svet. Mi smo normalni slobodni ljudi i hoćemo mir, rekao je Radovanović, a predsedniku Republike Srbije je poručio: "Poslednje zvono je odzvonilo. Odlazi". Radovanović je pozvao da minutom ćutanja odaju poštu svim žrtvama rata.

Profesor Obrad Savić sa Tehnološkog fakulteta upozorio je na to da se vihor rata sa fronta nezaustavljivo širi prema Srbiji i da bi već danas Beograd mogao postati epicentar građanskog rata. Medijsku mašinu Televizije Srbije optužio je za brutalno podvajanje naroda. Ona ratna retorika je poziv na rat, na spisku su sva naša imena, a svako od nas je potencijalna žrtva. Milošević je odapeo strelu smrti, a ona će pre ili kasnije postići svoj cilj. Zato, Beograde, nemoj da se stidiš, probudi se, poručio je Savić.

Dragan Veselinov je optužio prdsednika Republike da ne sme da izađe pred narod, da se krije pred srpskim narodom i "spava u Batajnici gde ga čeka avion sa upaljenim motorom". Međutim, on ne može da pobegne dok ne položi račune, rekao je Veselinov i poručio da je ovo vreme u kome srpski narod ne sme biti podvojen. Zato podržava napore Srpske pravoslavne crkve, SANU, Univerziteta, Deposa, Demokratske stranke, SPO...

Skupu se obratio i Nenad Čanak rečima da su pokušali da nas izdele, a da smo svi mi, zapravo, isti.
- U našoj kući se nalazi leš komunizma. Ako ga ne uklonimo ceo svet će nas polivati krečom, rekao je Čanak, pozivajući Slobodana Miloševića na ostavku.

Glas razuma: Vesna Pešić
Photo: Dragan Kujundžić
Zatim je pročitan proglas Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" u kome se svi zaposleni pozivaju na generalni štrajk. Učesnici su ovo pozdravili skandiranjem "Bolje štrajk, nego rat".

Dušan Makavejev je predložio da Beograd, grad u kome je on rođen, ne bude prestonica nove Jugoslavije, već da "prestonicu nose u Požarevac ili gde bilo". Mi želimo da živimo u Beogradu. Ostavite nas na miru, zaključio je Makavejev, burno pozdravljen.

Vesna Pešić je u ime centra za antiratne akcije poručila da ovo poslednje zvono najavljuje odlazak režima i sadašnjeg predsednika Srbije, koji nas je, prema njegovim rečima, zavadio sa drugima i doneo sankcije. Pešićeva se založila za što hitnije organizovanje okruglog stola vlasti i opozicije, za formiranje prelazne vlade, nove izbore. Poručila je da narod ne stoji iza ove vlasti koju je osudio ceo svet i založila se za "kraj režima i njegove ratne politike, a početak mira i demokratije". Skup je završen u 15 časova čitanjem stihova poznatog sarajevskog pisca Abdulaha Sidrana, za koga je rečeno da se ne zna da li je živ.

Antiratne demonstracije protekle su bez incidenata, a skup su pratili brojni strani i domaći izveštači. Većina učesnika demonstracija razišla se, a jedan deo je otišao sa zvonom pred zgradu Predsedništva uz poruku "Ko zvoni, taj ne puca". (O. Popović/M. Rajić)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 16. juna 1992. godine

NEPRAVEDNE SANKCIJE (Ujedinjene nacije, 15. juna):

Ministar inostranih poslova Srbije Slobodan Jovanović sastao se danas u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku sa predsedavajućim Saveta bezbednosti za jun belgijskim ambasadorom Polom Notrdamom i upoznao ga sa stavovima srpske vlade povodom jugoslovenske krize, posebno u vezi sa oštro i nepravedno izrečenim sankcijama koje je Savet bezbednosti izrekao Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori) rezolucijom 757. od 30. maja.

U dužem razgovoru Jovanović je takođe informisao ambasadora Notrdama o akcijama koje je vlada u Beogradu preduzela u cilju smirivanja situacije i ublažavanja ratnog požara u Bosni i Hercegovini. Notrdam je konstatovao da se radi o pitanjima koja do sad nisu bila na najbolji način protumačena u izvorima UN.

Visoki funkcioneri svetske organizacije poslednjih meseci izloženi su pravoj ofanzivi raznoraznih najpre nezvaničnih, a posle prijema u UN bivših jugoslovenskih republika i zvaničnih predstavnika Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, koji su u dobroj meri svoja viđenja jugoslovenske krize i njenih uzroka nametnuli ne samo ovdašnjoj štampi i javnosti, već i svetskoj diplomatiji okupljenoj u sedištu Ujedinjenih nacija.

***

Jovanović: MAĐARIMA U VOJVODINI NE PRETI NIKAKVA OPASNOST (Budimpešta, 15 juna):

Ne očekujemo od Mađarske da bude na našoj strani, ali očekujemo da se pridržava principa dobrosusedstva. Jugoslovenska kriza je suviše komplikovana da bi jednom susedu dozvoljavala jednostran pristup, a Mađarska je, na žalost, od početka stala na stranu secesionističkih republika i zajedno sa drugim susedima doprinela raspadu Jugoslavije", rekao je ministra inostranih poslova Srbije Slobodan Jovanović u današnjem intervjuu listovima "Nepsabadšag" i "Nova Mađarska".

Po rečima Jovanovića "ova inicijativa služi jedino tome da se zategnutost proširi i na delove Srbije. Mađarima u Vojvodini ne preti nikakva opasnost i jsno je da ovakav predlog služi nekakvim drugim ambicijama i namerama", istakao je Jovanović.

***

ČOVEK DIJALOGA I PREGOVORA

Povodom izbora književnika, akademika Dobrice Ćosića za prvog predsednika Savezne Republike Jugoslavije zamolili smo ugledne ličnosti našeg javnog i političkog života za komentar.

Akademik Mihailo Marković, potpredsednik SPS: "Vrlo je značajno što je u ovom kritičnom momentu naše istorije na čelo savezne države došao čovek koji ima veliki ugled i kao stvaralac, i kao građanin i kao ličnost nesumnjivih moralnih kvaliteta".

Profesor dr Ratko Marković: "Dobrica Ćosić ima sve elemente glave jedne države koju oličava funkcija koju je preuzeo".

Akademik Miodrag Jovičić: "Ćosić je čovek kopče spasenja, obradovalo me je što je u svojoj inagurativnoj besedi rekao da će se založiti na skorom održavanju svih izbora i izmena postojećeg Ustava, jer su to neophodni uslovi za izlazak iz ove situacije".

Dr Ljubiša Stanković, predsednik Reformista Crne Gore: "Izbor Dobrice Ćosića prokomentarisaću kasnije".

General Stevan Mirković, član Jugoslovenskog odbora SK-PJ: "Očekivao sam nekog mlađeg. Međutim, u ovom trenutku ovo rešenje je i najbolje, jer je izabran čovek vanpartijac".

Akademik Antonije Isaković: "Stekli su se svi uslovi i potrebe da jedan takav čovek dođena čelo SRJ"

Književnik Miodrag Perišić: "Ćosić je čovek koji će omogućiti ne samo ideološko već i međunacionalno poverenje".

Dr Borisav Jović: "Jugoslovensko kormilo preuzeo je čovek od izuzetnog ugleda u zemlji i svetu".

Dobrice, volim te: Mihailo Marković, zaljubljen
Photo: www.kul-tim.net
Dr Radoman Božović: "Ćosić je odraz poverenja velikog broja građana Srbije".

General-pukovnik Života Panić: "Dolaskom akademika Ćosića rešiće se mnoga pitanja u novoj Jugoslaviji".

Slobodan Gligorijević: "Srećan sam što je Dobrica Ćosić prihvatio ovakvu odgovornu dužnost u najtežem trenutku za novu Jugoslaviju".

Borivoje Petrović, potpredsednik Skupštine Srbije: "Ćosićevo ime je utaknuto u istoriju srpskog naroda i njegovo delo ostaje nauk generacijama koje dolaze".

Brana Crnčević: "Nadam se da je to čovek koji je od reči, ne samo u književnosti nego i u politici".

Dr Dragoljub Mićunović: "Njegov govor je pun nade. Ostaje da se vidi da li će se njegov glas iz Savezne skupštine čuti u onoj zgradi preko puta (srpskoj Skupštini) gde se zapravo i odlučuje".

Slobodan Rakitić: "Beseda Dobrice Ćosića je utešna i nadam se da će se tako nešto čuti i u Skupštini Srbije". (M. P./N. T.)

***

ZA NOVE IZBORE CELOKUPNE VLASTI

Zalagaću se za prikupljanje i ujedinjenje celokupne snage naroda za preporod društva, za mir i svestranu saradnju sa svim susedima, balkanskim, evropskim narodima, Amerikom i čitavom svetskom zajednicom; za oslobođenje naše države iz izolacije i sankcija svetske zajednice; za otadžbinsku brigu za srpski narod, egzistencionalno ugrožen u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini; za brigu za Srbe izbegle i prognane iz svog zavičaja; za politiku demokratskog kompromisa na kome bi se zasnivala radna i poštena saradnja stranaka na vlasti i opozicije na svim bitnim nacionalnim i društvenim ciljevima; za nove izbore celokupne vlasti u što racionalnijem vremenskom roku; za promišljene i odlučne promene kojima bi se do kraja raskinulo sa titoističkim poretkom i partijskom državom, s ciljem bržeg stvaranja moderne, pravne, demokratske države; za prilagođavanje svojih nacionalnih i društvenih programa uslovnostima savremenog sveta i civilizacije u kojoj živimo; za politički dijalog sa predstavnicima nacionalnih manjina u cilju ostvarivanja njihovih nacionalnih i građanskih prava, po najvišim međunarodnim principima i standardima.

Zalažem se za vladu demokratskog jedinstva, vladu stručnih, kompetentnih, valjanih ljudi, vladu koja će biti sposobna da zaustavi inflaciju, dalji pad životnog standarda i pokrene optimalne proizvodne potencijale zemlje, vladu koja će zavesti najstrožu štednju, stvoriti efikasnu, radnu i civilizovanu administraciju, vladu koja će da uvažava znaje, poštenje i radinost.

Zalažem se za ustavne promene koje će osnovni zakon zemlje i temelj državno-pravnog poretka usavršavati ka najvišoj političkoj kulturi.

I najpre, jedino nenasilnim, evolutivnim, demokratskim i civilizacijskim preobražajem poretka, jedino nacionalnim i društvenim preporodom ka proizvodnom, slobodnom i prosvećenom društvu i to sa novim i mladim ljudima u celokupnoj rukovodećoj strukturi društva, samo preduzetničkom energijom i izuzetnim naporima, radinošću i građanskim poštenjem, samo gašenjem ideoloških mržnji i političke netolerancije, koja nas vodi u građanski rat, samo shvatanjem da je demokratija razgovor, sporazum i dogovor neistomišljenika i različitih grupa i stranaka, mi možemo da pođemo putem spasenja iz stanja u kome smo danas, a da ne bude gore, da bude bolje u šta verujem da može nastati u našoj zemlji. Inače, ne bih stajao u ovom trenutku pred vama.

Čekaju nas nepravde i neistine moćnih i okrutnih: Dobrica Ćosić, predsednik
Photo: BETA/Vladimir Milovanović
Pozivam na saradnju sve rodoljube i demokrate. Apelujem na sve stranke, organizacije i građane da socijalnim mirom, tolerancijom, strpljenjem omoguće ovoj skupštini i vladi koju ćemo obrazovati, jedno racionalno vreme da obavi najpreče nacionalne, ekonomske i političke poslove.

Molim neistomišljenike i nezadovoljne postojećim, da se sporazumevamo ljubavlju za otadžbinom, odanošću svojoj deci, delanjem za spokojniju budućnost našeg naroda, a ja ću vam u okviru ustavnih određenja biti na službi celim svojim bićem, sa željom da što kraće budem predsednik Republike, čekajući vašu opomenu da odem sa dužnosti čim pogrešim, čim ne ispunim vaše poverenje i nade naroda Crne Gore i Srbije.

Dame i gospodo,
Sa teškom zabrinutošću stojim pred vama.

Čekaju nas dani neimaštine i patnji, razočaranja i nezadovoljstva, obmana i klonuća. Čekaju nas nepravde i neistine moćnih i okrutnih. Čekaju nas duga nerazumevanja ravnodušnog sveta.

Ali, čekaju nas i dani stvaranja i moralnih podviga, dani pobede naše istine i pravde. Da opstanemo kao narodna celina i sačuvamo svoj identitet, da se spasemo nesreća i stradanja koja su nam u sudbini, da živimo dostojno svojih moći, vremena i sveta u kojem smo, neophodno je da razumno menjamo državu, društvo, ustanove, sebe - sebe najviše!

***

BORAC PROTIV JEDNOUMLJA

"Knjiženik Dobrica Ćosić je dugi niz godina poznati borac protiv jednoumlja, jednopartijskog upravljanja, protiv staljinizma i titoizma. Odlučno se zalaže za Jugoslaviju kao demokratsku državu i zemlju bez mržnje, u kojoj - kako kaže - mene i moje unuke neće niko ponižavati i mrzeti zato što smo Srbi..."

To je deo obrazloženja koje navodi Udruženje Srba iz Hrvatske, uz kandidaturu akademika Dobrice Ćosića za predsedničko mesto. Ističe se, pored ostalog, i da je Ćosić istaknuti borac za ljudska prava, ravnopravnu saradnju među narodima, za dostojanstvo srpskog i svakog drugog naroda i za pravnu državu. Glavni predlagač smatra da će Dobrica Ćosić svojom ličnošću, znanjem i iskustvom iz javnog rada i svojim ugledom u svetu - na dužnosti predsednika SRJ - doprineti da se povrati ugled, dostojanstvo i istinska državnost naše otadžbine.

Na kraju svoje preporuke Udruženje Srba iz Hrvatske kaže: "Duboko zabrinuti za sudbinu naroda i građana Jugoslavije, molimo poslanike da poklone poverenje akademiku Dobrici Ćosiću i izaberu ga za predsednika SRJ. Narod će vam zbog toga biti iskreno zahvalan".

Udruženje Srba iz BiH ističe da životno iskustvo, smirenost i mudrost Dobrice Ćosića mogu biti blagotvorni u vremenima isključivosti, jarosti i pomame, a Univerzitetski klinički centar smatra da u ovom teškom vremenu i presudnom momentu za opstanak Jugoslavije i našeg naroda ličnost Dobrice Ćosića postaje prihvatljiva za sve građane, jer je u stanju da ih na adekvatan način zastupa u međunarodnoj zajednici i omogući izlazak iz krize.

Socijaldemokratska partija Jugoslavije, pored ostalog, kaže da je Dobrica Ćosić najumnija, najhumanija i najmoralnija ličnost u SRJ i da ga zbog toga "sa ushićenjem predlaže". (I. P.)

***

MRKONJIĆ-GRAD U CRNOM POSLE MASAKRA (Banjaluka, 15. juna):

Danas popodne, na sedam mesta u mrkonjićkoj opštini, sahranjena su 22 borca od njih 39, koji su prekjuče masakrirani u zaseoku Šebezi od Barena, nedaleko od Jajca. Kao što smo javili, grupa pripadnika srpske vojske iz sastava rezervne i aktivne milicije sa područja Mrkonjić-Grada, posle čišćenja prostora sela Biskovica, nije se izvukla na visove iznad kanjona Vrbasa, nego je ostala u nizini naivno misleći da bez ikakve opasnosti mogu da se opuste.

Međutim, grupa od šest hosovaca, koja se vratila kanjonom Vrbasa iz pravca Jajca, posle podne kada je ova četa iz Mrkonjića bila najopuštenija i bez straže, a oružje podalje od nje, ispalivši nekoliko rafala i usmrtivši petoricu branilaca, ostale zarobila, počevši nesvakidašnje iživljavanje i masakr.

Na mestu događaja zaklano je desetak boraca, jedan od njih, čuveni kosac i pobednik mnogih kosidbi i moba, Milan Laketa, aktivirao je bombu ispod sebe, od čega je odmah preminuo. To je razdražilo hosovce, pa su jednom borcu odsekli uši i nos, izvadili oči i kastrirali ga. Ovaj je ubrzo po dolasku vojnika Srpske BiH u najvećim mukama umro, moleći ostale da ga ubiju da se ne muči. Noćas je jedan od dvadeset ranjenih u banjalučkoj bolnici, takođe podlegao ranama, jer i njemu su bile odrezane uši i nos. Ostali su izbodeni i ranjavani na razne načine, kao i jedan od Mrkonjićana, kome je hosovac, inače kum, kao Hrvat, odrezao jedno uvo i zabo mu ga na prsa, s napomenom da mu čini uslugu što ga ostavlja živog.

Hosovci su u Jajce odveli jedanaest boraca koje su, kako kažu izvidnice srpskih vojnika sa obližnjih visova, skinuli do gola i vezane žicom vodali celo veče po Jajcu. Ostala tela 19 boraca srpski vojnici nisu uspeli da izvuku iz kanjona. Hosovce je ova akcija ohrabrila pa su putem uz kanjon Vrbasa sa desne obale reke stigli do drugog tunela u blizini mosta na Vrbasu kod Crne Reke, na raskrsnici puta Banjaluka - Mrkonjić-Grad, što je noćas izazvalo iseljavanje iz Bočca, ali i dovlačenje pojačanja iz Banjaluke.

Photo: Stock
Jedinice srpske vojske drže svu levu obalu reke Vrbas uzvodno od Crne Reke do predgrađa Jajca, odakle kontrolišu najveći deo kanjona u kome se nalaze hidroelektrane Jajce I i Jajce II, bez čijeg uključenja hidroelektrana Bočac može da prestane sa radom, a cela Bosanska krajina ostane bez struje.

Oko 3.500 hosovaca se nalazi na desnoj obali i sprema se za napad na Bočac, odnosno proboj ka Dobratićima i preko Ugra osvajanje linije ispred Skender Vakufa, čime bi se jedinice srpske vojske koje brane Vlašić našle u okruženju. Dok ovo javljamo, vode se žestoke borbe na području Barena i Baljvina i uzvodno Vrbasom prema Jajcu, iznad koga se u pravcu Krezluka i Turbeta, ispod planine Ranče, nalazi još nekoliko hiljada hrvatskih i muslimanskih oružnika.

Inače, samo Jajce se nalazi u okruženju, u gradu vlada glad, jer hrane odavno nema, ako se izuzme komšijska pomoć nedavno iz Mrkonjić-Grada. U Kotor Varošu, na 35 kilometara od Banjaluke, srpska vojska potpuno kontroliše grad, počele su sa radom sve važnije ustanove i neki kolektivi, a otvaraju se i prodavnice hrane. U Prijedoru vlada mir. (D. Kecman)

*Nastavak u četvrtak 9. septembra