Momo Kapor: Srećna vi blokada, junaci!

image

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 14. juna 1992. godine

OTVARANJE SARAJEVSKOG AERODROMA U TRI FAZE

Otvaranje sarajevskog aerodroma teći će u tri faze - javila se sinoć srpska novinska agencija SRNA. Prenoseći izjave predsednika Predsedništva Srpske Republike Bosne i Hercegovine dr Radovana Karadžića i načelnika štaba UNPROFOR-a brigadnog generala Luisa Mekenzija, posle današnjih razgovora o prelasku aerodroma Butmir u nadležnost jedinica UNPROFOR-a, SRNA navodi njihove ocene da su sve strane zainteresovane za otvaranje aerodroma i da je učinjen napredak u odnosu na prethodne dogovore.

U Lukavici su o otvaranju aerodroma razgovarali dr Karadžić i komandant vojske Srpske Republike BiH general-potpukovnik Ratko Mladić, s jedne strane i general Mekenzi i dva oficira UNPROFOR-a, s druge strane.

U prvoj fazi, ističe SRNA, treba da dođe do obnove primirja i da se ono stabilizuje. U drugoj fazi bi obe strane, prema ranijem dogovoru, povukle protivavionsku artiljeriju van dometa aerodroma. Posle realizacije te dve faze, Savet bezbednosti bi razmotrio mogućnost da se aerodrom otvori i stavi pod kontrolu jedinica UNPROFOR-a.

Dr Karadžić je rekao da će dolaziti isključivo humanitarna pomoć i da neće biti nikakvog prevoza putnika. Kontrolu tereta na aerodromu, naglasio je Karadžić, obavljaće, pored UNPROFOR-a, i civilna lica iz dobrotvornih društava.

Leteti, leteti, lepo je leteti: Radovan Karadžić, grogi letač
Predsednik Predsedništva Srpske Republike BiH je, prema SRNI, istakao da je otvaranje aerodroma dobra volja srpske strane. Time se, smatra Karadžić, neće narušiti odnos snaga na terenu, jer je aerodrom na srpskoj teritoriji (srpska opština Ilidža). Teren oko aerodroma i dalje će držati srpske snage - rekao je dr Karadžić.

***

STIGLI PREDLOZI ZA DOBRICU ĆOSIĆA

Juče do 18 sati Komisiji Savezne skupštine za prijem predloga kandidata za predsednika SR Jugoslavija dostavljeno je samo ime akademika Dobrice Ćosića. Kao svog kandidata pismeno su ga prijavili, i to odvojeno, dve partije - Seljačko-radnička stranka Srbije i Socijaldemokratska partija Jugoslavije. Zanimljivo je da uz ove predloge nije stigla Ćosićeva pismena izjava da prihvata kandidaturu.

Kako smo obavešteni, u komisijske prostorije u zgradi saveznog parlamenta dolazili su predstavnici Udruženja Srba iz Hrvatske i rekli da su prikupili potpise za Ćosića, ali da rade na tome da sada dobijaju i njegovu pismenu izjavu. Obećavali su da će pismeni predlog doneti danas. U popodnevnim časovima grupa od 70 građana Mesne zajednice "4. juli", beogradske opštine Savski venac, pridružila je pismenu podršku predstojećem zvaničnom predlogu Udruženja Srba iz Hrvatske.

I Demokratska partija socijalista Crne Gore, kako smo čuli, najavila je takođe za danas zvanično dostavljanje predloga da Svetozar Marović bude prvi čovek zajedničke države. Još u petak po podne Jugoslovenski demokratski blok, sa sedištem u Beogradu, predao je Skupštini inicijativu da dr Branko Kostić bude kandidat za predsednika SRJ. Članovi ovog bloka uvereni su da je dr Kostić "prava ličnost za ovu funkciju".

Iako je, navodno, Jugoslovenska demokratska stranka dobre volje za to da inženjer Jovan Popović konkuriše za predsedničko mesto, do juče po podne o tome u Skupštini Jugolsavije nisu ništa znali. Rekli su nam jedino da se za način podnošenja inicijalnog predloga interesovao jedan funkcioner iz Radničke partije.

Valja, međutim, podsetiti da iako Komisija prikuplja predloge sa imenima kandidata do kraja današnjeg dana, moguće je na osnovu Zakona o izboru i razrešenju predsednika Republike da sutra, na sednicama skupštinskih veća, poslanici (njih 20) ili neka poslanička grupa predlože i nove kandidate. (B. B.)

***

NEMA REŠENJA BEZ OBJEKTIVNOG PRISTUPA

Stanje rata u Bosni i Hercegovini, sa svim strahotama i patnjama njenog stanovništva, razumljivo je izazvalo najveću pažnju čitave svetske javnosti. Pri tom se kao glavni krivac za nastalo stanje apostrofira Srbija. Ovo umnogome podseća na 1914. godinu, kada je kao krivac za atentat u Sarajevu, a time i za svetski sukob koji je posle toga nasto, takođe optuživana Srbija.

Ovakvo duhovno stanje danas priziva prisećanje jedne malo poznate ocene događaja u Sarajevu 1914. godine, koja zaslužuje da se na to skrene pažnja i naše i inostrane javnosti.

Negde oko 1965. godine bila je objavljena u SAD knjiga jednog američkog autora o sarajevskom atentatu, pisana na osnovu austrijskih izvora, te je razumljivo njena osnovna teza bila odraz austrijskih interpretacija, da je sarajevski atentat pripremila vlada Srbije. Knjiga sa ovakvom tezom probudila je interesovanje poznatog britanskog istoričara Austro-ugarske monarhije i Prvog svetskog rata, A. DŽ. P. Tejlora, i navela ga da sa ovom tezom polemiše. Svoj prikaz ove knjige objavio je u to vreme u literarnom prilogu londonskog "Tajmsa". Osnovna poenta Tejlorovog odgovora bila je sledeća:

Šta bi bilo da je u Dablinu, glavnom gradu Irske, neko izvršio atentat na britansku kraljicu koja bi došla na vojnu paradu na dan Sv. Patrika (patrona Irske)? Da li bi inicijatora takvog atentata trebalo tražiti negde van Irske, ili bi takva prilika bila dovoljan povod za izražavanje nacionalnog osećanja i revolta Iraca?

Našu pažnju zaslužuje ovakvo veoma zanimljivo poređenje koje je mogao dato samo dobar, objektivan poznavalac prilika u našem delu Evrope, kadar da to sravnjuje sa irsko-britanskim odnosima. Ovo zapažanje poznatog britanskog istoričara vredi i danas da bude pomenuto, kao primer težnje istorijskoj objektivnosti u traženju istorijskih analogija.

Vratimo se sada današnjici. Može se razumeti težnja međunarodnih faktora da deluju na stišavanje ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini i svaka takva dobronamernost bila bi više nego poželjna, ako već nemamo dovoljno snage da se sami u zemlji izdignemo iznad strasti koje su punom snagom izbile kao oslobođeni duh iz boce. Ali ovakva nastojanja zahtevaju poznavanje problema koji se želi rešavati i objektivni pristup tome. U suprotnom, to je kao kad lekar pokušava da leči bolesnika a da nije predhodno postavio dijagnozu; rezultat je jasan.

Uvaženi britanski istoričar A. Dž. P. Tejlor shvatio je svu autohtonu osetljivost Srba u Bosni i Hercegovini na ono što je u njegovo vreme, pre skoro osam decenija, bila pretnja njihovom nacionalnom opstanku. Danas, međutim, uprkos svim saznanjima o konkretnim razlozima istorijski još neprevaziđenih strahovanja Srba u Bosni i Hercegovini, kao delu nekadšnje Nezavisne države Hrvatske, međunarodni arbitri koji su uzeli sebi pravo da procenjuju i presuđuju o onome što se zbiva u Bosni i Hercegovini, tražeći osnovnog krivca u Srbiji, očigledno ne žele da vide ono što je istoričar Tejlor već davno sagledao. Njegova ocena ostala je daleko i za današnje sunarodnike koji žele da odlučuju o sudbini srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. (Aleksandar Demajo)

***

SREĆNA VI BLOKADA, JUNACI

Druge nedelje blokade šetam sa prijateljem, starim beogradskim Don Žuanom, čudno utihlim i pustim ulicama Beograda.

- Za onoga ko se jedanput razvodio - kaže on - ova blokada je dečija igra! Najpre idu želje za secesijom i diplomaske laži; zatim dolaze prve čarke, artiljerijska priprema; padaju krupne reči i sitniji komadi kristala, lete tanjiri i lampe, a onda se menjaju brave! I sve je tu isto: deca kao taoci, zaplena celokupne imovine, blokada zajedničkih prijatelja, za koje je neverni muž mogući zarazan primer, bitka prsa u prsa, izgorela ljubav i ratne reparacije u obliku alimentacije. Ne, ne, za onoga ko se već jedanput razvodio, blokada je...

Ne reče ništa, jer se kao nepopravljivi zavodnik okrenuo za jednom dugonogom lepoticom koja je izazovno lizala sladoled na Knez-Mihailovoj.

Vraćajući se u Beograd poslednjim avionom iz Ciriha, kome je dozvoljeno da napusti Švajcarsku, vezao sam se dva puta za sedište da slučajno ne ostanem tamo. Ljudi obično ne shvataju kakva je to velika privilegija izdržati blokadu sa komšijama u svom gradu, u kome, ako ništa drugo, možeš psovati zlu sudbinu i velike sile! Avion je bio poluprazan, Razmišljao sam o svim blokadama koje sam već izdržao. Ponekad nas je blokirao Zapad, ponekad Istok. Još se nijedanput nije dogodilo da nas blokiraju i Istok i Zapad! Nek sam i to doživeo!

U prvoj blokadi, koja je trajla sve do pedesetih godina, Beograd još nije bio razmažen. Mogao je bez svega, sem bez nade. Zapadne stvari bile su retkost. Samo jedan dečak u Trećoj muškoj imao je hemijsku olovku iz Italije, a dvojica ručne satove. Dao sam užinu i tri klikera staklenca da ta hemijska olovka bude jedan školski čas kod mene. Na olovci je bila slika devojke u crnom kupaćem kostimu iz jednog dela. Kada se okrene naopačke, crna boja se povlačila i devojka je ostajala gola, kao od majke rođena. To je, inače, bila prva naga devojka u mojim rukama. Seks je u to vreme bio zapadna propaganda. Devojke su imali samo vrhunski sportisti i odlični učenici. U mojoj ulici na Neimaru postojala su samo dva automobila, koje su neprestano popravljali njihovi vlasnici - automehaničari. Jedna kola bila su neverovatna kombinacija opel-olimpije, DKW-a i motocikla marke Rindap. Svi smo ih gurali, kada je automehaničar nedeljom odlazio na izlet sa porodicom. Zapadna blokada nam tada nije mogla ništa! Noseći korpe sa hladnom večerom, odlazili smo kod retkih srećnika koji su imali radio da slušamo prenose fudbalskih utakmica i Veselo veče Radio Beograda.

Photo: Stock
- Kapor, daj mi tu olovku koju stalno okrećeš! - kazala je profesorka, baš kad je Italijanka bila potpuno gola i šaputala mi "Amore mio!"
"Amore mio!", kazao sam zapanjenoj stjuardesi na liniji Cirih - Beograd, kada me je pitala želim li kafu, čaj ili sok?

I taman kad je trebalo da se završi zapadna blokada, započela je - istočna! Još nismo ni čestito odahnuli i prestali da se plašimo američkih bombi poslednjeg ratnog Uskrsa, a već su nam zapretile ruske rakete. Jeli smo proju i nekako živeli, sve dok ne stigoše srećnija vremena, kada je u proji bilo više čvaraka i kajmaka nego kukuruznog brašna. Bila je to dekadentna proja, koja se cedila niz prste i bradu.

Uranci su postali piknici, subota i nedelja su se prozvale vikendima, a roštilj se preko noći pretvorio u barbekju!

Sada opet čekamo američke bombe. Teši me što njih neće bacati Sol Blou, Robert Raušenberg, Džasper Džons ili Alen Ginzberg, već neki kratko podšišani, nabildovani piloti, koji nisu ni čuli za njih, ako je to, uopšte, neka uteha. I ako nas ne bombarduju, oduzeto nam je pravo na budućnost.

U Beogradu je nemoguće planirati starost, školovanje dece ili zidanje kuće. Štednja na kojoj počiva prosvećeni svet, ovde je postala crnohumorni vic.

U blokadi treba živeti dan za danom! Ko zna šta će se dogoditi sutra? No, i to ima svojih prednosti. Čovek oseća svaki minut svoga postojanja i pod senkom blokade, ma koliko to zvučalo apsurdno, živi intezivnije nego u sređenim, mirnim zemljama blagostanja.

Kakva sreća! Juče sam u jednoj zabačenoj bakalnici našao "banatski rizling" po staroj ceni!

Pred kraj druge nedelje blokade, preturajući po džepovima mantila i vindjakni, pronađem do pola popušenu kutiju američkog "kenta de lux 100's"! Popušio sam u beogradskom sumraku poslednji trag američkog sna...

Kada ukinu (a hoće) Mekdonaldsove hamburgeraje vratićemo se rodnim pljeskavicama sa mnogo crnog luka. Nestane li koka-kole, pićemo opet klakere iz kofa sa komadima leda. Leda nikada neće nestati - ima ga mnogo oko naših srca.

I u Herceg-Novom, gde sam otišao da posetim starog prijatelja Voju Stanića, "tog mediteranskog Hijeronimusa Boša", nad morem koje mi više nije prijalo visila je zlokobna tišina puna pritajene pretnje. Nema turista, šešira, smeha, niti letnje muzike sa terasa...

U zadimljenoj lokandi sede Bokelji sa obaveznom crnogorskom mrtvom prirodom na astalu: kafa, lozova rakija i jutarnja "Politika". Za jednim stolom igraju odmine. Puca drvo o drvo! Ulazi i ljudeskara i sa vrata pozdravlja zemljake:
- Srećna vi blokada, junaci!
- Duplo golo! - viče jedan udarajući dominom u sto.

Slušajući brbljanje intelektualaca sa radija, Vojo Stanić gricka kamiš svoje stare lule i kaže kroz zube:
- Što gluplji seljak, to bolja krtola!
(Momo Kapor)

***

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 15. juna 1992. godine

DOBRICA ĆOSIĆ PRIHVATIO KANDIDATURU

Zasad se zna da će nekoliko imena za predsedničku funkciju biti u opticaju. Prvo, akademika Dobrice Ćosića, za koga je inicijativu skupštinskoj komisiji dostavilo više partija. Samo juče, predložile su ga Radnička partija Jugoslavije, zatim, grupa građana Univerzitetsko-kliničkog centra (sa 1471 potpisom, što je najveći broj imena na zvanično upućenoj inicijativi) i Udruženje Srba iz Hrvatske (sa 1340 potpisa), koje je saopštilo da Ćosić prihvata kandidaturu, Udruženje Srba iz BiH...

Pristao sam, biću sve što hoće: Dobrica Ćosić, kandidat
Photo: Dragan Kujundžić
Demokratska partija socijalista Crne Gore i zvanično je juče poslala inicijativu za Svetozara Marovića, koga na čelnom mestu vidi i Jugoslovenska demokratska stranka. Zanimljivo je da je skupštinska komisija dobila i pismo Slavka Đukića, iz Novog Beograda, u kome ovaj advokat predlaže sebe za predsednika Jugoslavije.

U trenutku kad bude konačno poznato ime čoveka koji će u naredne četiri godine biti na kormilu srpsko-crnogorske države, tada će sa istorijske scene sići dosadašnji kolektivni šef, Predsedništvo Jugoslavije. Za njim, odmah po izboru premijera, otići će i Savezno izvršno veće. U roku od mesec dana, zatim, trebalo bi da budu obrazovana i savezna ministarstva. Time bi Savezna Republika Jugoslavija, bar što se formalnog ustrojstva tiče, stala potpuno na svoje noge. (B. Čpajak)

***

VLASTI U SARAJEVU PROTIV LORDA KARINGTONA

"Ako Evropa nema nikog drugog do Karingtona i Kutiljera i ako nema ničeg drugog od 'sumnjive robe', onda ćemo preživjeti i bez njihove posjete". U uvodniku "Oslobođenja" se ocenjuje da - "vraćanje na lisabonske razgovore može biti izraz opasnog političkog sljepila ili neke druge bolesti". Lisabonski koncept, po kojem je Bosna i Hercegovina trebalo ostati cela iz tri dela, tvrdi list "praktično je bio duvanje u jedra morbidnih ambicija durmitorskog psihijatra", tj. predsednika Srpske Republike Bosne i Hercegovine dr Radovana Karadžića, o kome uvodničar kaže da bi njegovo ime "zaista trebalo bojkotovati u novinama", pa ga i ne pominnje, izveštava Tanjug.

"Oslobođenje" se s Karingtonom i Kutiljerom obračunava rečima da - "britanskom lordu i njegovom portugalskom lakeju možda još niko nije rekao kakav se rat vodi u Bosni i Hercegovini". U uvodniku se dodaje da "taj rat nije etnički i ne odvija se onako kako je planiran, pripreman i sanjan" i da se na samom početku tog rata "razbila boca sa otrovom na kojoj je pisalo svi Srbi u jednoj državi". List tvrdi da "Bosna i Hercegovina brani svoju multikulturalnost, brani svoju multinacionalnost, brani svoj kosmopolitizam".

Vesti iz Sarajeva, inače, i juče su govorile o jakoj ponoćnoj pucnjavi, eksplozijama granata, o pešadijskim borbama. Mira, nije bilo ni po podne.

Pomenuti su sukobi u Nedžarićima, Butmiru, Mojmilu. Kao mesto napada pominjali su su Stupno brdo i zgrada NIŠRO "Oslobođenje". Centar službi bezbednosti, sa svoje strane, informisao je o tome da su granate padale na stari deo grada, na Bjelave i u centar Sarajeva.

O haosu i tragici zbivanja u Sarajevu znaju samo njegovi građani koji i dalje proživljavaju u bedi i izolaciji.

Kakva je situacija u gradu na Miljacki najbolje govori deo jučerašnje Tanjugove informacije koja se odnosi na snabdevanje, u kojoj se kaže: "Izvesno je samo da će se moći nabaviti hleb, na nekoliko mesta..." Zatim je javljeno da je u gladi i besparicom zahvaćenom Sarajevu gde se pojavila ušljivost i svrab doneta odluka o povećanju cene hleba za oko sto odsto.

Bosna i Hercegovina je, navodi se u izveštaju Tanjugovog novinara, nesumnjivo jedna od retkih država u kojoj je u opticaju nekoliko valuta. Pored još zvaničnog dinara koriste se i stare novčanice sa pečatima, a u zapadnoj Hercegovovini i hrvatski dinar, dok je nemačka marka odavno neizbežna valuta, tako da su se cigarete u nekim delovima Sarajeva, na crno mogle kupiti samo za marke.

Ništa manje nevolja, dodaje novinar Tanjuga, vlada neće imati ni sa uspostavljanjem tržišnih zakona i snabdevanjem. Sudbina robnih rezervi u ovoj republici, primećuje se, još pre rata bila je neizvesna. Vodile su se velike rasprave oko toga kome da se ustupe i kako da se proslede do potrošača, a robnim rezervama se zametnuo svaki trag.

PHOTO: Stock
S posebnom pažnjom danas se očekuje primirje u BiH koje je jednostrano proglasila srpska strana i koje je nastupilo jutros u šest sati. U žiži interesovanja su i aktivnosti oko otvaranja sarajevaskog aerodroma koje će se, kako je javljeno, odvijati u tri faze.

General Luis Mekenzi koji je zadužen za pregovore oko deblokade sarajevskog aerodroma svakodnevno obaveštava glavnokomandujećeg UNPROFOR-a, generala Nambijara o svojoj misiji u Sarajevu, a Nambijar će kompletan izveštaj proslediti generalnom sekretaru UN Butrosu Galiju. Kako se očekuje, Gali danas treba da razmotri sarajevski izveštaj i da sazove sednicu Saveta bezbednosti.

Jedna od informacija iz Sarajeva, koju je juče ujutro emitovao Radio-Beograd, odnosila se i na dopisništvo "Politike" koje nije pošteđeno ratnog razaranja. (M. L.)

***

Drašković: NEMA RAZLOGA ZA GRAĐANSKI RAT

"Nema razloga za građanski rat, niti opasnosti od srpsko-srpskog sukoba, jednostavno što ona strana koja ga želi i priziva nema nikakve šanse u tom sukobu" - izjavio je lider Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković u sinoćnjeg vanrednom izdanju emisije NTV "Studi B" - Intervju gledalaca.

Drašković je konstatovao da vlast ucenjuje narod "ultimatumom - ili ćemo mi ostati ili sledi građanski rat" i primetio: "Pre neki dan su pred Skupštinom pokazali kako može da izgleda početak tog rata".

Građanski rat, smatra Drašković, nije moguć zato što uz one koji ga prizivaju stoji "malo partizana, malo starijih ljudi i onih što su uz fašističku, rezervnu stranku", dok su svi ostali - od omladine do akademika, na drugoj strani.

"Ako nas oni plaše vojskom i policijom, treba reći da niko nije toliko unizio srpsku vojsku i srpskog oficira, kao upravo ta strana. Našu vojsku je pobedila para pamet, para politika i para strategija", kazao je Drašković.

Za sada ništa od građanskog rata: Vuk Drašković
Photo: EPA/Janek Skarzynski
Lider SPO-a je, zatim, ustvrdio da su "gotovo svi vojnici i sigurno najveći broj oficira na strani demokratije i protiv ove vlasti". Ako bi "nekom ludaku" palo na pamet da izvede vojsku i tenkove na narod, koji će 21. juna izaći na opšti sabor, ta će vojska stati na stranu naroda, ocenio je Vuk Drašković.

***

LITIJA ZA SPAS SRPSKOG NARODA

- Pomolimo se, braćo i sestre, Bogu i Duhu svetome danas, i molimo se svagda: Care nebeski, Utešitelju, Duše istine, dođi i useli se u nas i očisti nas od nečistote i spasi blage duše naše. I postupajmo svagda kao braća koja znaju šta rade, kao ljudi božiji, kako od nas očekuju u Bog i mnogostradalni rod naš srpski.

Ovim rečima je juče ispred Saborne crkve u Beogradu, patrijarh srpski, gospodin Pavle završio zajedničku molitvu za spas srpskog naroda.

Ovom molitvom patrijarh srpski se obratio pred više hiljada vernika i naroda okupljenog oko Saborne crkve na prvim posleratnim, slobodnim litijama. Litije su počele jutarnjom liturgijom koju je, zajedno sa crkvenim velikodostojnicima, služio gospodin Pavle.

- Danas je dan silaska Svetoga duha na apostole, braćo i sestre, završni praznik Svete pedesetice koja počinje praznikom nad praznicima slavnim vaskrsenjem Sina Božijeg da bi za to vreme usledilo njegovo javljanje milonosnicima apostolima pojedinačno i zajednički. Pri čemu su ga videli više od pet stotina prvih hrišćana. Onda njegovo vaznesenje i obećanje da ih neće ostaviti kao siročad nego da će im poslati duha svetoga koji će ostati sa njima vavek. Dobro je za vas da ja odem rekao je spasitelj jer ako ja ne odem utešitelj neće doći, ako li odem poslaću ga k vama. A kad dođe on, duh istine koji od oca ishodi uvešće vas u istinu, rekao je patrijarh i nastavio.

I na današnji dan, kad svi apostoli behu zajedno na molitvi nastade šum s neba kao silno hujanje i pokazaše se nad svakim od njih kao ognjeni jezici. Apostoli se napuniše duha svetoga i počeše govoriti stranim jezicima kao što im duh davaše da kazuju. Taj dar ukazao im je na potrebu da se nauka božija propoveda svim narodima na njima razumljivom jeziku. Uz to im je dao plamenu revnost u propovedanju te nauke rečima i delima sa spremnošću da i živote svoje polože za istinu božiju. Ne nametanje istine njegove i pravedne ljubavi, nasiljem i mržnjom, ognjem i mačem, prolivanjem tuđe krvi, uzimanjem tuđeg života, nego sa spremnošću da za istinu polože svoje glave i svoje živote, rekao je patrijarh Pavle.

Srpski narod je uvek u opasnosti: Patrijarh Pavle, objektivan
Photo: FoNet/Aleksandar Levajković
- Duh sveti, duh istine, koji je i davalac života rukovodio je crkvu božiju i kroz nju svete apostole i sve verne i rukovodiće ih do kraja veka. Oni će biti utešitelj i naš, braćo i sestre. Ako otvorimo srce svoje i u njega se useli bog mira. Onda ćemo taj mir prenositi i na ljude oko nas i kao mirotvorci zaista se uzdići do visine da se nazovemo i budemo sinovi i kćeri božije.

Danas pak vidimo kako ljudi zatvaraju srce svoje za prijem te sile i blagodeti duha svetoga životodavca. Zločinima, mržnjom, prolivanjem bratske krvi u bezumlje ovog rata dospesmo dotle da se i đavo može zastideti nas. Od vremena svog duhovnog oca svetog Save, koji je tu nauku božiju znao, te je kao mirotvorac umirio braću, u interesu mira za svoj i tuđ narod i umio da okolnim nasilnicima posreduje i moli.

Srpska pravoslavna crkva učila je srpski narod da uvek postupa kao narod božiji. Učila ga je da nas s neba gleda svevideće oko božije, mnoštvo očiju svetih anđela i svetih predaka naših. Ne zaboravimo da pred tim očima stojimo i mi koji danas sačinjavamo srpski narod i pravoslavnu crkvu, i da ćemo izaći pred božiji pravedni sud.

Da se ne postide preci naših postupka a i da ne okrenu glave svoje od nas i oni i Bog, njih i nas kad pred njim izađemo. Naša svetosavska srpska crkva nikad nije učila svoj narod da se otima od tuđeg, ili koga da porobljava. Krst časni je prizivala samo u borbi za slobodu svoje potlačene braće, za izbavljenje svojih skrnavljenih svetinja. Ali, Srpska pravoslavna crkva nije morala da misli na svoj narod samo onda kad se on branio od spoljašnih neprijatelja, nego i kad mu opasnosti dolaze iz "zla domašnjega", koje je vladika Rade smatrao najopasnijim za Srbe. Glas koji je zbog sličnih slutnji, nedavno digao i naš Sveti arhijerejski sabor, pojedini ljudi proglasiše "mešanjem crkve u politiku".

Žao nam je što ti ljudi nemaju uši da čuju ili neće da čuju, nemaju oči da vide, ili neće da vide, šta se to zapravo događa sa srpskim narodom danas, u kakvoj je opasnosti i spolja i iznutra.

Srpska crkva ne vidi spas u nekom bezuslovnom jedinstvu mišljenja jer istinska sabornost podrazumeva i razlike. Crkva zahteva samopregor, spremnost na žrtvu za opšte dobro. Ona ne nudi, niti pomišlja, da nameće neko svoje gotovo rešenje nego moli članove svih stranaka, one van stranaka, da se do rešenja dođe razumom, savešću, uzajamnim praštanjem i svešću da zlo dobra doneti neće.

Malo li je danas stradanja, krvi i suza, naroda našeg? Naša srpska crkva, molila se bogu danas, sa svima vama, za njegovu blagodatnu pomoć da izdržimo i savladamo nevolje koje nas prate spolja i iznutra, za spasenje i mir toliko nam potrebnim. Moleći se za svoj narod i danas i svagda srpska crkva se moli i za sve druge narode koji žive u susedstvu ili zajedno s njim. Mi u svojoj molitvi nikada ne tražimo od boga svom narodu, nešto što ne želimo i drugima. A to je da svi živimo kao slobodni ljudi, u slobodi ovoj zemaljskoj i onoj nebeskoj. Slobodni od zla i greha u istinskom dobru sa svešću da smo braća i da bratski moramo postupati. Srpski narod najbolje zna, sa žalosnim iskustvom od šest ratova samo u ovom veku, da ko god svoje dobro vidi u tuđem zlu, taj ni samom sebi ne misli dobro niti će ga ikada videti.

Verujem, i u Boga se nadam da ćemo se svi zajedno pokazati doraslim u ovom času istorije i svesni svoje odgovornosti pred Bogom, svojim narodom i njegovom budućnosti i pred sopstevnom savešću, rekao je patrijarh Pavle.

Posle čitanja zajedničke molitve sveštenstvo i vernici su se ispred Saborne crkve uputili ka Kalemegdanu, odnosno crkvi Ružica. Tamo je takođe održana zajednička molitva koju je služio episkop budimski Danilo. Posle toga litije su krenule nazad ka Sabornoj crkvi.

Jučerašnja manifestacija, koja je prvi put, slobodno održana u Beogradu, posle pedeset godina, protekla je mirno i dostojanstveno. Među hiljadama vernika koji su prisustvovali jučerašnjim litijama bio je i princ Tomislav Karađorđević, članovi Krunskog saveta, ugledni umetnici, književnici, intelektualci i stranački prvaci.

Photo: EPA
Zamoljen da kratko prokomentariše prvi izlazak litija iz Crkve i njene porte i pedesetogodišnje odvajanje naroda od crkve, akademik Matija Bećković je rekao da smo zbog te duge pauze i gotovo zaboravili na ovaj običaj.

- Bez obzira na sve, jedan narod je uvek bio veran svojoj crkvi i ona je opstala zahvaljujući njemu. U ovim prelomnim trenucima narod će da ostane uz svoju crkvu jer drugog izbora nema, rekao je Bećković.

- Ovaj veliki crkveni praznik uzbudljiv je bio i pre rata. Ja sam kao dečko dolazio u crkvu na ovaj dan i eto dočeko sam to ponovo, kaže slikar Mića Popović.

Po rečima arhitekte, protomajstora Branka Pešića, protomajstora Hramna Svetog Save, Crkva je najzad ponovo obnovila svoju liturgiju koja na Dan duhova prerasta u litiju. (N. Trklja/G. Volf)

*Nastavak u ponedeljak 6. septembra