Dobricu za predsednika!

image

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 13. juna 1992. godine

SANKCIJE SU MEŠANJE U UNUTRAŠNJE STVARI SRBIJE

Predsednik Vlade Republike Srbije dr Radoman Božović dao je intervju Masimu Loćeu, novinaru Italijanske državne televizije RAI.
Na pitanje o sankcijama Ujeinjenih nacija i njihovim posledicama po Srbiju, predsednik Božović je naglasio da je reč o nepravednim sankcijama, koje, samim tim što nisu uperene prema pravim vinovnicima rata u BiH, ne mogu taj rat ni zaustaviti. Ekonomske sankcije već uzrokuju velike direktne i nemerljive indirektne štete. Ali najveća šteta koju bi sankcije mogle napraviti jeste zaustavljanje procesa tržišnih reformi naše privrede, prestruktuiranja, vlasničke transformacije i reprivatizacije. Svesna toga, vlada je zauzela stav da za sada ne uvodi previše administrativnih zahvata i zabrana u privredi, već se pripremila i sprovodi pragmatičan program koji ublažava posledice ekkonomske blokade. Teško je pretpostaviti da bi cilj međunarodne zajednice mogao da bude zatiranje procesa tržišne transformacije naše privrede i njen povratak na komandno, dirigovano funkcionisanje. Stoga se osnovano može pretpostaviti da sankcije neće predugo trajati.

Uz konstantaciju da su sankcije nesumnjivo i politički problem, novinara RAI je interesovalo, kako vlada reaguje na pozive opozicije na ostavku predsednika Republike i vlade i zagovaranje "okruglog stola" vlasti i opozicije.

Premijer Božović je istakao da se slaže sa konstatacijom da su sankcije sračunate da izvrše politički pritisak na vlast u Srbiji. One predstavljaju mešanje u unutrašnje stvari naše republike, pošto su smišljene kao potpora opozicionim strankama koje nisu izašle na izbore, a koje su i na predhodnim izborima prolazile veoma loše, da van legitimnih institucija traže promenu vlasti. Međutim, besmisleno je tražiti preuzimanje vlasti institucijom "okruglog stola", jer je nejasno ko bi birao sastav i određivao kompentencije jednog takvog okruglog stola, sem biračkog tela, koje se već izjasnilo kome ukazuje poverenje. Jedna je stvar "okrugli sto" kao eufemizam za metod nasilnog preuzimanja vlasti. Samoproglašenje kompetentnosti za uzimanje vlasti je van demokratske procedure i srpski narod ga sigurno neće prihvatiti.

Na kraju razgovora novinara Masima Loćea je interesovalo da li je opravdan strah građana pred mogućom vojnom intervencijom.
- Pretnja vojnom intervencijom je nerazuman čin, proistekao iz logike sile. Reč je o pritiscima sračunatim na izazivanje straha kod stanovništva, jačanje položaja opozicije i stvaranje uslova za eventualno preuzimanje vlasti nelegalnim putem. Naši građani to razumeju, a eventualni agresor bi morao da zna da vojnom intervencijom ne bi postigao ni jedan cilj i da ne bi mogao da prođe nekažnjen.

Što se tiče vojne intervencije u Bosni i Hercegovini, dr Božović je izneo lični stav da instituciju UN i UNPROFOR treba iskoristiti za stavljanje pod međunarodnu kontrolu sarajevskog aerodroma i celog grada, kako bi se prekinula neprijateljstva i omogućilo dopremanje humanitarne pomoći.

***

OTVARANJE SARAJEVSKOG AERODROMA ZAVISI OD SUPROTSTAVLJENIH STRANA (Sarajevo, 12. juna):

Otvaranje sarajevskog aerodroma zavisi od svih sukobljenih strana, ja sam uveren da će se oko toga postići potrebna saglsnost, izjavio je danas novinaru Tanjuga u Sarajevu šef posmatrača UNPROFOR-a pukovnik Džon Vilson. Vilson je rekao da će eksperti Ujedinjenih nacija za tehnički pregled ući na aerodrom tek pošto se obave razgovori sa svim sukobljenim stranama i precizirao da, kada su Srbi u pitanju, očekuje susret sa generalom Ratkom Mladićem.

PHOTO: James Mason
Razgovori će se nastaviti i u Predsedništvu Bosne i Hercegovine, kako bi se precizirali pojedini detalji. Mirovne snage Ujedinjenih nacija, dodao je pukovnik Vilson, došle su u Sarajevo da obave svoj posao oko aerodroma i neće se mešati u unutrašnje probleme. Šef posmatrača je objasnio da u ekipi od 50 ljudi koja se trenutno nalazi u zgradi UNPROFOR-a u Sarajevu, pored eksperata za tehnički pregled, ima i nadležnih za zaštitu aerodroma.

***

ĆOSIĆ ZA PREDSEDNIKA

Udruženje Srba iz Bosne i Hercegovine u Beogradu poziva članove najbrojnije stranke u Srbiji i Crnoj Gori - stranke čitalaca knjiga Dobrice Ćosića - da osokole svog pisca da prihvati kandidaturu za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Čitaoci Ćosićevih knjiga dobro znaju, kaže se u poruci, da bi on mogao da bude ona integrativna ličnost oko koje bi se mogla okupiti većina Srba i Crnogoraca, jer su uz Ćosića danas i oni koji se s njime ne slažu.

***

SRPSKA STRANA PROGLASILA JEDNOSTRANO PRIMIRJE U BiH

Juče je dr Radovan Karadžić, predsednik Predsedništva Srpske republike Bosne i Hercegovine u Međunarodnom pres-centru u Beogradu, proglasio jednostrano primirje koje treba da počne u 6 sati uutro, u ponedeljak 15. juna. S tim u vezi odmah je uputio telegram generalnom sekretaru UN Butrosu Galiju. Dr Karadžić traži od Galija znatne snage, od najmanje 800 oficira mirovnih snaga UN, da posmatraju sa srpske strane poštovanje primirja. Pošto se postave snage UN, naglasio je Karadžić, nastaviće da se podržava korišćenje sarajevskog aerodroma za humanitarne akcije.

Pored toga, zahteva se hitan nastavak mirovne konferencije o BiH. Takođe, obraćajući se generalnom sekretaru, lider Srba u BiH poziva Galija da upotrebi svoj lični integritet i snagu svog položaja da iskoristi ovu priliku da se krene ka rešavanju konflikta.

"Dok je izbor o budućim sankcijama na UN, važno je za nas da naglasimo da mi ne želimo da utičemo na ovaj izbor niti na već donesene odluke, i samim tim ovo predstavljamo kao definitivan prekid vatre", kaže se u telegramu Karadžića Galiju, u kome se upozorava da "nema povlačenja elemenata hrvatske vojske u BiH, nego hrvatska vojska ratuje i nastavlja operacije kao deo vojnih snaga".

Prekidamo vatru, prelazimo na hladno oružje: Radovan Karadžić, krvoločni mirotvorac
Photo: Stock
Dajući izjavu o novoj mirovnoj inicijativi, dr Karadžić je pored ostalog naveo da se ovaj rat vodi protiv istinskog straha i u njemu se manje radi o ideološkoj borbi nego što drugi to žele da predstave.
- U potpunosti smo propustili da ubedimo svet da je genocid bio istinski strah Srba u Bosni 1992. godine. Ne treba koristiti istorijsku patnju našeg naroda kao izgovor, ali ne treba je ignorisati u traženju krajnjih rešenja za Srbe u Bosni, Muslimane i hrvatske ekstremiste - izjavio je Karadžić, primećujući da nije sada vreme pripisivanja krivice, ali je pravo vreme za iznalaženje rešenja za rat u Bosni. Stoga u najboljoj nameri i proglašava jednostrano primirje.

- Mi želimo da prekid vatre bude sveobuhvatan i trajan - rekao je povodom novinarskih pitanja Karadžić. Po njegovoj oceni, to će teže biti u Posavini i u dolini Neretve. Dodao je, između ostalog, da ratna opcija nije nikada favorizovana od srpske strane. On je rekao da uznemiruju izjave Alije Izetbegovića da se opredelio za borbu do kraja. Ponovio je da masakr na ulici u Sarajevu nije učinjen granatama sa srpske strane. Međutim, istina nikog ne zanima, efekti tog masakra korišćeni su protiv srpske strane.

Karadžić je upitan i da li ga se odriču vlasti u Srbiji. Odgovorio je da ne pripada vlasti u Srbiji, pa tako ona nema nikakvih mogućnosti ni da ga se odrekne. Milion i po Srba u BiH ima svoje organe, skupštinu, vladu i jedino se oni mogu odreći svojih predstavnika.

Komentarišući, na insistiranje novinara, zahteve za ostavku Slobodana Miloševića, Karadžić je odgovorio da mu je poznato da je Milošević dobio 65 odsto glasova, što znači da 35 odsto glasačkog tela nije glasalo za njega. Ako tih 35 odsto traži njegovu ostavku, to je jedna stvar, a drugo je ako onih 65 odsto koji su glasali za njega sada traži ostavku. U svakom slučaju, ocenio je Karadžić, to je demokratsko pravo opozicije da traži ostavku i promenu vlasti. Samo se postavlja pitanje, dodao je, da li je mudro to činiti u saglasnosti sa spoljnim pritiscima.
- Nikada ne bih tražio ostavku svog protivnika u trenutku kada se na zemlju vrši spoljni pritisak. To je veoma riskantno - kazao je Karadžić.

Povodom pitanja novinara koje se odnosilo na naslovnu stranu časopisa "Vreme", sa Karadžićevom slikom i potpisom "Čovek koji je ubio Sarajevo", on je odgovorio da je "Vreme" objavilo i slike sva tri lidera u BiH, opet ne bi bilo u pravu. Tačnije bi bilo, smatra Karadžić, da su napisali "čovjek koji nije mogao da spriječi sukobe u Sarajevu".

Govoreći o napadu, od pre tri večeri, na konvoj UNPROFOR-a, Karadžić je kazao da su vozila mirovnih snaga bezbedno prošla 200 kilometara srpske teritorije, a do pucnjave je došlo čim su se približili položajima "zelenih beretki". (M. Durić)

***

STARI MOST U MOSTARU NIJE OŠTEĆEN (Bileća, 12. juna):

Posle snažne ofanzive hrvatske vojske, odavno pripremane i ojačavane ljudstvom i tehnikom, juče i u toku protekle noći, posle okršaja protiv brojno i tehnički daleko nadmoćnije strane, srpska vojska BiH se povukla na rezervne položaje na levoj obali Neretve. Snage Hercegovačkog korpusa su izmestile svoje jedinice taktički i organizovano, držeći protivnika pod stalnom vatrom, organizovano i bez panike, uz najmanje moguće gubitke.

Sa hrvatskom vojskom, u sinhronizovanu akciju su se uključili i pripadnici HOS-a i zelenih beretki iz grada Mostara. Ove snage, skoncentrisane su u rejonima Krivodola, Čula, Galca i Mikuljače, jutros su zaposele napuštene položaje Herecegovačkog korpusa, uz angažovanje i domaćih paravojnih muslimansko-hrvatskih snaga sa lokaliteta Donja Mahala, hoteli "Ruža" i "Bristol" iz samog Mostara.

Zajedno sa srpskom vojskom, povukli su se i meštani srpskih sela sa desne obale Neretve, koji su mesecima branili svoja ognjišta. Tako su, posle Tasovčića, Klepaca i Prebilovaca, od jutros u zgarištu i brojna srpska sela na desnoj obali Neretve. Tokom jučerašnjih borbenih dejstava porušeni su brojni mostovi na Neretvi, pa i u samom Mostaru, uz napomenu da su zasad neoštećeni samo železnički i "vojnički" most, i demantuju informacije da je porušen Stari most u Mostaru. (N. Asanović)

Photo: Stock
***

SPREČITI STVARANJE PARAVOJNIH JEDINICA (Novi Pazar, 12. juna):

Zahladneli međunacionalni odnosi, neizvesnost i zabrinutost ali i nada i želja da do sukoba ne dođe opšta je ocena trenutne situacije u većini sandžačkih opština. Ta nastojanja negde manje, a negde više remete zlonamerne glasine i pojedinačni ekscesi ekstremista i pripadnika rezervnog sastava JNA, zatim uticaj sukoba u BiH, sankcija i interesi velikih sila. Otežano čuvanje mira na ovom području, dogovor predstavnika svih političkih stranaka iz opština Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Raška i šta preduzeti da se mir očuva, bio je osnovni razlog današnjeg skupa u Novom Pazaru kome je predsedavao načelnik Raškog okruga Miloš Nešović.

Tom skupu prisustvovao je general-major Dragoljub Ojdanić, komandant Užičkog korpusa u čijem sastavu se nalaze i jedinice trenutno locirane u Sandžaku. Posle ocene stanja general Ojdanić je rekao da je glavni cilj i kod armije da ovde dosledno ostvaruje svoju ustavnu ulogu u očuvanju suvereniteta države, nezavisnosti i mira. Napomenuo je, takođe, da propagandna mašinerija teži poremećaju tradicionalno dobrih odnosa naroda i vojske u nameri da se poništi sve ono što su minulih godina gradili zajedno sa stanovništvom vojnici u onom kraju.

Pošto je pojedine predsednike opština upozorio da ne zaobilaze istinu o stvarnom stanju u svojim sredinama što može delovati iznenađujuće i katastrofalno, posebno je istakao:
- Mi dobro znamo da ovde postoje organizovane, naoružane i za sukobe pripremljene paravojne formacije. Međutim, nadamo se da će tragedija u Bosni i Hercegovini biti dobra opomena i da narod neće prihvatiti ciljeve ekstremista. Zatim, poznato je da pojedinci koji su učestvovali u sukobu u Bosni nameravaju da se vrate i sukobe otpočnu ovde. U prilog tome ide i nefunkcionisanje određenih segmenata paravojne države na području Sandžaka, pa je raširen šverc droge, oružja i delovanje protiv države.

Stoga je general Ojdanić predložio da se o svemu u štampi i na druge načine daju objektivne informacije, o svakom ekscesu, bilo ko da ga izazove, i da se kod nadležnih organa pokrene akcija razoružavanja i rasformiranja paravojnih jedinica, da se identifikuju lica koja su naoružana, a ovde borave neprijavljeno, kao i da se tačno utvrdi broj i ko su pojedinci koji se sada nalaze u sastavu zelenih beretki i drugih paravojnih formacija u BiH a potiču iz Sandžaka.

General Ojdanić je na primedbe stranačkih prvaka i nekih predsednika opština o prevelikoj koncentraciji vojske na ovom prostoru u jednom momentu čak istakao da je sporazum da sve komande predlože delimično smanjenje vojske na ovom prostoru, ako ovaj skup garantuje mir.

Priznajemo samo paravojne formacije koje smo sami stvorili: Dragoljub Ojdanić
Photo: asset-cache.net
Ismet Hodžić, predsednik SDA za Novi Pazar isticao je mirovne napore svoje stranke, najavljujući sastanke i mirovne mitinge. U mirovni miting Hodžić je uvrstio čak i antiarmijski skup u Sjenici, sa koga je narodni poslanik Alija Mahmutović poručio rezervistima da će ih "mrtve nositi odavde". Džemail Suljević (SDA Sjenica) je, takođe, u vojsci video destabilizirajući faktor i ređao "dokaze" o ispadima rezervista.

Senko Rašljanin (Reformska stranka) zatražio je informaciju o Sandžaklijama u ratu u BiH. Tihomir Petrović (SPO) smatra da se članstvo njegove stranke mobiliše više nego vladajuće. Mladen Tripković (SPS Sjenica) zamerio je predsedniku svoje opštine Ćamilu Lakoti što je okrivio vojsku za ono što rade "a ne pominje vežbe nekih drugih snaga u Sjenici".

Učesnici skupa su se složili da je dobro što je, ipak, nađen način da se razgovara, videvši ključeve rata i mira u svom delovanju, a ne u faktorima izvan Sandžaka i izvan državnih granica. (M. Dugalić/S. Bakračević)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 14. juna 1992. godine

ZABRANJENE SAMOORGANIOZOVANE NAORUŽANE GRUPE

Predsedništvo Srpske Republike BiH donelo je juče odluku o zabrani formiranja i delovanja "svih samoorganizovanih naoružanih grupa i pojedinaca na teritoriji Srpske Republike Bosne i Hercegovine", javila je srpska novinska agencija SRNA. Ta agencija je prenela integralni tekst odluke Predsedništva Srpske Republike BiH u kojoj je zapisano da su "postojeće grupe i pojeinci dužni da se u roku od tri dana stave pod jedinstvenu komandu vojske Srpske Republike BiH ili ministarstava unutrašnjih poslova Srspke Republike BiH".

Predsedništvo Srpske Republike BiH, piše u odluci, "odriče se grupa i pojedinaca koji bi nastavili da djeluju samostalno i narediće sankcionisanje njihovog postojanja".

***

UBILI VOJNIKA DOK JE IGRAO KOŠRAKU (Priština, 13. juna):

Informativna služba komande Prištinskog korpusa, povodom terorističkog napada na kasarnu u Đakovici, izdala je danas zvanično saopštenje u kojem se kaže:
"Oko 20 časova, juče, izvršen je napad vatrenim oružjem na vojnike kasarne u Đakovici. Na ovaj napad obezbeđenje kasarne, vojnici i pripadnici milicije su veoma brzo reagovali otvaranjem vatre na napadače, pri čemu je, prema potvrđenim podacima, ranjeno više lica.

Prilikom napada ubijen je vojnik Milan Vojina Mijailović iz Uba, koji se u trenutku napada sa svojim drugovima nalazio na sportskom terenu, gde su igrali košarku. Drugih posledica po vojnike i starešine u kasarni nije bilo", saopštio je Prištinski korpus.

Organi MUP-a Republike Srbije i vojna policija Prištinskog korpusa vrše operativne i istražne radnje, kako bi se identifikovao i otkrio počinilac ovog zločina. Procenjuje se, kako je rečeno u saopštenju, da je napad smišljeno planiran i izveden u vreme održavanja katoličke mise povodom praznika Sv. Antuna, u crkvi koja se nalazi u neposrednoj blizini kasarne. Cilj je bio izazivanje incidenata širih razmera i prikazivanja međunarodnoj javnosti kako vojska i organi vlasti Republike Srbije, navodno, vrše torturu nad pripadnicima šiptarske nacionalne manjine.

Komanda Prištinskog korpusa, u saopštenju je oštro upozorila građane Kosova i Metohije da ne nasedaju raznim glasinama i provokacijama i povodom ovog događaja. Takođe se skreće pažnja da će se i ubuduće na svaku ovakvu i sličnu provokaciju adekvatno odgovoriti. (Z. Z.)

***

VREME ZA DOGOVOR

Ljudi u Srbiji sve se manje boje vojne intervencije multinacionalnih snaga. Razlog za iznenadno ublažavanje strahova od mogućeg bombardovanja Beograda potisnut je još većim strahom - od građanskog rata u Srbiji. Opasnost od međusrpskog oružanog obračuna sve ostalo baca u duboku senku, jer svaki drugi rat u poređenju sa tim ostavlja bar nekakvu nadu u mogućnost nacionalnog izbavljenja. Rat u kome bi na obe strane bili Srbi u današnjim okolnostima sve nas ostavlja skoro bez ikakve nade.

Samo da Srbin ne udari na Srbina: Ljubodrag Stojadinović, zabrinut
Photo: Stock
Krajnje je teško u uslovima totalne ekonomske i vojno-političke konfuzije razumeti i predvideti dalji razvoj događaja. On može biti katastrofalan, ali i ne mora. Po našem sudu, izdvaja se nekoliko grupa razloga za moguću oružanu dramatiku u Srbiji, ali i labava nada da su Srbi ipak mudriji, no što svet misli. Vrlo je opasno javno preskakanje psihološkog praga koji je doveo do stava o tome da je građanski rat u Srbiji, ne samo moguć, već i neizbežan. I samo bavljenje hipotezama takve vrste, nagomilanu energiju i opasnu tenziju svodi na nivo dozvoljenog pražnjenja.

Uverenje da se sa sankcijama nikako ne može preživeti, na isti način pogoduje atmosferi teških lomova, kao i idealistična prašina u stilu da nam se ništa loše ne može dogoditi i da ćemo preživeti za inat svima. Pritisak iz sveta već je prilagođen aktuelnoj, samoubistvenoj dinamici srpskog raskola. Istovremeno, sa visokih mesta, dobijamo signale, sasvim suprotne po svojoj simbolici: "Intervencije će biti; intervencija je za sada isključena; intervencija ne dolazi u obzir".

To je uprošćena skala za čitanje stavova koji u svojoj suštini znače savršeni pritisak. Kontroverzi nema, jer je i poruka da nas neće napasti rezultat činjenice da o tome odlučuju oni i da je naša sudbina već davno u tuđim rukama. Aktuelna politika i vojna vlast u Srbiji verovatno odlaže operativnu razradu raznih modela vojne akcije. Razlog je sasvim jednostavan. Efektne vojne intervencije bez rizika, bez velikih troškova i mogućeg međunarodnog kompromitovanja, treba postići našim snagama, ljudskom energijom i isključivo srpskim životima.

Ukoliko u ovoj zemlji zaista ima toliko tvrdih glava, koje su istovremeno moćne da presudno utiču na početak i rasplamsavanje bratskog srpskog obračuna, to bi značilo da je spoljna intervencija već završena. Treba, dakle, računati na najmudrije Srbe, ali teško ih je prepoznati. Neki, za koje smo verovali da im je pamet preča od mača, građanski rat postavljaju kao isključivu mogućnost, ako vladajuća garnitura ne da ostavke.

Takav ultimatum, već vidno utiče na dalje traumatično razaranje srpskog nacionalnog bića i raslojavanje koje dobija svoju genezu na relacijama: Obrenovići - Karađorđevići, partizani - četnici, ili spovci - socijalisti. Moderno urbano raslojavanje na mikroplanu, posle globalnog srpskog sloma , nosilo bi još tragičnije posledice. Vlast, sa svoje strane, pribegava modelu plebiscitarne odbrane, uz nostalgično vraćanje "masovkama" nezavisno da li je reč o pismima, telegramima ili skupovima. Neki partijski skupovi, inače, po svojim kategoričnim i bezkompromisnim porukama deluju vanvremenski zlosutno kao da se ništa nije promenilo, kao da je tragedija nije svuda kod nas.

U ovom trenutku, ekonomske sankcije, i pored njihovog katastrofalnog učinka, opravdano su u senci još veće drame. Srbi su ponovo okrenuti licem prema sebi i ovog puta, kao mnogo puta ranije, u opasnosti zbog svoje nesloge, razarajuće klice samouništavajućeg mazohizma. Reč koja se traži je kompromis i to pre svega između opasne žurbe agresivnog dela opozicije i bezrazložne arogancije dela vlasti.

Mora se naći izlaz iz depresije i straha. Nasilje u ime vlasti ili za njeno osvajanje možda vodi do trona, ali najvitalniju i najpotrebniju generaciju srpske omladine ostavlja bez budućnosti. Gde bi otišli mladi? Umesto u rat bez cilja, kako je govoreno lane, oni koji bi se vratili iz međusrpskog sukoba definitivno bi ostali bez otadžbine a možda i bez naroda kome su pripadali.

Zbog svega što se još može izbeći, valja razgovarati odmah, bez sujete i straha vlasti i opozicije da će u pogrešnom odmeravanju koraka ka kompromisu nešto izgubiti. Naravno, u vladavini političkog razuma, mudri gube ponešto. Ako počne obračun, svi ćemo izgubiti sve. (Ljubodrag Stojanović)

***

MOŽE LI TUZLA DA POSTANE BOPAL

Bez imalo dvoumljenja i trunke oklevanja, upućeni izjavljuju da bi Tuzla - ukoliko vihor rata zahvati "Soda-so" - mogla da postane jugoslovenski Bopal.

I u evropskim razmerama bila bi to nesreća za tužno pamćenje. Zato nije ni slučajno, ni preterano što svetska i domaća javnost strahuju da ovo postrojenje - a to je jedna od najstarijih i najvećih fabrika bazne hemije u nas - bude u ratu pogođeno. Posledice bi iskusile i susedne zemlje, jer bi štetni gasovi prešli našu granicu, a najgore bi prošli okolni žitelji. U prečniku od pedeset kilometara sve bi podsećalo na površinu Venere: sprženo i zapaljeno.

Prof. Stjepan Levat, ekspert UNIDO za hemijsku industriju i član mnogih međunarodnih komisija (OECD, EZ), u razgovoru za "Politiku" izražava strepnju da bi se "Soda-so", ako bude pogođena, pretvorila u džinovsku "hemijsku bombu". U "đavolovoj igri" učestvuju mnoge otrovne, zapaljive i dobrim delom eksplozivne materije.

- Najopasniji od svih jeste toluendiizocijanat (skraćeno TDI), u čiji sastav ulazi smrtonostni otrov fozgen, poznatiji kao bojni otrov - objašnjava gospodina Stjepan Levat. - Zbog toga je TDI veoma otrovan pri udisanju i žestoko nadražuje kožu i oči. Dozvoljena količina u vazduhu iznosi 0,001 ppm (a ppm je milioniti deo nečega). Ništa manje nije opasan ni hlor, koji u dodiru s vlagom stvara otrovnu hlorovodoničnu kiselinu.

Photo: student.elon.edu
"Soda-so" je nastala kao fabrika "žive sode" (kaustična soda), koju i danas proizvodi, a kasnije su - od 1976. do 1980. godine - dograđena dva hloralkalna postrojenja (poznatija kao HAK). U početku su ovde - primenjujući postupak elektrolize - iz kuhinjske soli dobijali kaustičnu sodu u tečnom stanju i hlor. Kao katodu su koristili (i koriste) živu. Kasnije su počeli da proizvode komponente za poliuretanske pene: TDI (oko 20 hiljada tona godišnje) i poliole (polialkoholi). Pored toga, u proizvodnom programu su i hlorovodonična kiselina, natrijumhlorati, natrijumhipohlorit (kaporit), kalcijumhipohlorit i propilenoksid (oko 18 hiljada tona godišnje).

Naš sagovornik tumači hemijsku "krvnu sliku" fabrike u Tuzli.

Hlor je jak otrov, srednje zapaljiv, a veoma nadražuje. Prema svetskim propisima, dozvoljena količina u vazduhu iznosi jedan ppm (milioniti deo), što znači da sme da ga bude u najmanjim tragovima. Uvek ga ima u skladištu "Soda-so". Takođe, na raspolaganju stalno ima pedesetak miliona tona žive, veoma otrovne čija koncentracija u vazduhu ne sme da premaši 0,005 miligrama u kubnom metru.

Svojstva hlorovodonične kiseline i toluendiizocijanata su opisana.

Zatim tu je propilenoksid, srednje otrovan ali veoma zapaljiv, od kojeg nastaju razorne eksplozije. Natrijumhlorat je srednje otrovan, a u dodiru sa organskim materijama izaziva požar. Kaporit je otrovan i najopasniji za požare. Kalcijumhipohlorit i natrijumhidroksid su jaki otrovi, ovog drugog sme da bude najviše dva miligrama u kubnom metru vazduha. I na kraju, učestvuju i polialkoholi.

Kad bi se sve to smešalo i smućkalo, a ne daj bože i potpalilo, grunula bi zastrašujuća "hemijska bomba", koja bi "počistila" ceo kraj u prečniku od pedeset kilometara. Pored toga, otrovne materije bi se izlile i u rečicu Spreču, a odatle dospele u Savu i Dunav, što bi itekako ugrozilo živi svet. U zavisnosti od "ruže vetrova", štetni gasovi bi odjezdili nekoliko stotina kilometara od Tuzle.

Ovi gasovi, tvrde stručnjaci, stvore svojevrsne oblake, koji se očas upale i eksplodiraju. Podsećaju na napalm-bombe. (Stanko Stojiljković)

***

SPS U VALJEVU PREDLAŽE DOBRICU ĆOSIĆA ZA PREDSEDNIKA (Valjevo, 13. juna):

Izvršni odbor Opštinskog odbora Socijalističke partije Srbije (SPS) u Valjevu odlučio je večeras da književnika i akademika Dobricu Ćosića, koji je bio i valjevski đak, predloži za predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).

Izvršni odbor će uputiti akademiku pismenu poruku da se prihvati kandidature u, kako je rečeno, ovom odsudnom trenutku za srpski narod. Izvršni odbor SPS-a u Valjevu smatra da će Ćosić, snagom svog autoriteta i ugledom u zemlji i inostranstvu, objediniti sve snage i obezbediti rešenje jugoslovenske krize. Radi toga će noćas i sutra, na mnogobrojnim javnim punktovima u gradu organizovati prikupljanje potpisa građana za kandidaturu Dobrice Ćosića za predsednika SRJ.

*Nastavak feljtona u subotu 4. septembra