Imamo više patriotizma nego hleba

image

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 11. juna 1992. godine

PORUKE PODRŠKE SLOBODANU MILOŠEVIĆU
Tokom jučerašnjeg popodneva i večeri održane su sednice i protestni zborovi građana Srbije na kojima je izražena podrška predsedniku Republike Slobodanu Miloševiću, a ovom prilikom su osuđene mere Saveta bezbednosti UN prema Jugoslaviji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori.

Na sednici Opštinskog odbora SPS u Smederevu, kako javlja naš dopisnik Milutin Živković, bez rezerve upućena je puna podrška Slobodanu Miloševiću uz poruku da u ovom sudbonosnom trenutku za građane Srbije i srpski narod nema pravo da pristaje na povlačenje sa mesta predsednika, jer bi tim činom izrazio nepoverenje prema narodu koji ga je izabrao i koji ga podržava.

Sa ove sednice upućena je poruka predsedniku Miloševiću, Skupštini i vladi Srbije i Glavnom odboru SPS u kojoj se između ostalog zahteva od vlade Srbije da zaštiti narod i ustavni poredak i onemogući rušenje vlasti na ulici. Ovaj skup je osudio međunarodne sankcije kao neopravdane.

Na protestnom skupu građana Požege, javlja naš dopisnik M. Tadić, izraženo je poverenje Slobodanu Miloševiću i rukovodstvu Srbije, a građani su uputili protest zbog teških mera međunarodne zajednice protiv Srbije i Jugoslavije. Dr Duka Arsić, predsednik OO SPS Požege i poslanik Narodne skupštine je istakao da narod Srbije ni pod kakvim pritiscima kako spolja, tako i iznutra neće dozvoliti da mu se ruši država i legalno izabrano rukovodstvo. Sa ovog skupa upućen je telegram Slobodanu Miloševiću sa željom da zajedno sa srpskim narodom istraje u ovim za Srbiju teškim danima.

Svi učesnici tribine OO SPS Valjeva, kako javlja dopisnik Jovan Stojić, bili su jedinstveni u podršci Slobodanu Miloševiću, legitimno izabranom predsedniku Republike Srbije da nastavi da rukovodi Srbijom, jer je za predsednika izabran voljom naroda i to poverenje ne sme da izneveri.

Grupa akademika na čelu sa Matijom Bećkovićem, kako se čulo, nisu cela Srpska akademija nauka i umetnosti, a svakako nisu ni jedini u Srbiji koji umno brinu i traže izlaz za Srbiju iz sadašnje situacije, rečeno je na ovoj tribini. Podršku Miloševiću i vladi Srbije dali su i predstavnici Saveza komunista - Pokreta za Jugoslaviju, Srpske radikalne stranke iz Valjeva i drugi. Upućen je i zahtev poslanicima i odbornicima SPS da što pre počne u Srbiji da deluje pravna država. U odbrani svog dostojanstva i slobode srpski narod neće pokleknuti, ali neće dozvoliti ni da izgori u građanskom ratu i protiv toga će se boriti svim sredstvima, poručeno je sa sinoćne tribine u Valjevu.

Telegrami podrške stižu sa svih strana: Slobodan Milošević, neoboriv
Photo: Stock
Delegati SO Grocka su sa jučerašnje sednice u pismu Slobodanu Miloševiću pružili punu podršku u obavljanju najodgovornije funkcije predsednika Srbije. U ovom se pismu pored ostalog kaže "odlučno kao i uvek građani Grocke se udružuju u dobronamerne patriotske snage kojima je na svesti i u srcu čast domovine koja se tško stiče da bi se olako, ucenom, izgubila. Vi ste nam, stoji na kraju pisma, poštovani druže Predsedniče, pomogli da je povratimo i stabilizujemo. Zato smo sudbinski vezani i istrajni".

Opštinska organizacija boraca NOR-a Zvezdare energično je osudila sankcije Saveta bezbednosti prema SR Jugoslaviji i borci su istovremeno dali punu podršku Jugoslaviji i Srbiji, predsedniku Miloševiću i vladi Srbije, kao i svim merama koje preduzimaju za eliminisanje i ublažavanje sankcija.

Svoj protest izrazili su i građani MZ "F.K.Fića" sa Čukarice. Umesto da se zbiju redovi i postigne jedinstvo srpskog naroda traži se ostavka izabranog rukovodstva Republike na čelu sa njenim predsednikom, kaže se u protestu građana ove MZ, a zaboravlja se da bi to dovelo do novih podela i sigurnog građanskog rata.

***

ŠIPTARSKI LIDERI ODBIJAJU RAZGOVOR (Priština, 10. juna):
Ni treći poziv Vlade Republike Srbije liderima šiptarskih partija i udruženja nije naišao na njihovo razumevanje. Svi su odbili ovaj poziv, uz različita obrazloženja koja se svode na uslovljavanje da se razgovor vodi na osnovu njihove platforme, odnosno, o "republici Kosovo". Lideri šiptarskih partija i udruženja najpre su se pravdali da nisu primili poziv Vlade Republike Srbije, već su o njemu saznali iz sredstava informisanja, a zatim su poziv odbili. Potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Fehmi Agani saopštio je da je njegova partija poslala odgovor Vladi Republike Srbije u kome se kaže da je ozbiljan i svestran razgovor o problemima Kosova neophodan, ali se mora pripremiti i treba da se odvija na osnovama evropskih kriterijuma i opredeljenja.

U Uniji nezavisnih sindikata Kosova, sindikalne organizacije koja okuplja Šiptare, predsednik Hajrula Gorani kaže da poziv nije dobio, ali i da ga je dobio ne bi se odazvao.

Inače, poziv Vlade Republike Srbije stigao je još u ponedeljak na ime i adrese šiptarskih partija. Specijalni dostavljač obišao je sve naznačene adrese istog dana, ali vrata kuća i stanova šiptarskih lidera niko nije otvorio. Jedino se na vratima predsednika Seljačke stranke Hivzi Isljamija pojavila njegova supruga, ali je odbila da primi poziv. Zato je juče ujutro poziv upućen telegramski. U pošti smo obavešteni da je uredno i na vreme svima uručen. (M. Vujović)

***

KRAJINA IZMEĐU AMBICIJA I VENSOVOG PLANA
U prelomnom istorijskom trenutku kroz koji prolazimo bitno je održati na okupu sve Srbe u jednoj državi. (Ovo "svi Srbi", razume se, znači sve Srbe koji žive na etnički kompaktnim područjima gde čine većinu). Samo tako ćemo biti dovoljno jaki da se, i sa svojim brojem i prostorom koji zauzimamo, nametnemo kao narod čiji se stavovi moraju poštovati u organizovanju ovog dela Evrope.

Akademik Miodrag Jovičević ovim rečima je završio svoje uvodno izlaganje na jučerašnjem naučnom skupu posvećenom ustavnom statusu Republike Srpska Krajina koji je održan u Biblioteci grada Beograda, uz učešće tridesetak akademika, profesora, naučnika i javnih radnika. Raspravu je organizovalo Društvo Srpska Krajina.

Opisujući svu složenost razmatranog problema Jovičić je, uz ostalo, konstatovao da je otcepljenjem od Jugoslavije Hrvatska ni iz čega stvorila sopstveni ustavni i pravni poredak. Njen ustav je, po svojoj pravnoj prirodi, revolucionarni akt, a njegova neustavnost (u odnosu na Ustav Jugoslavije), proizvela je ustavni poredak Republike Srpska Krajina, ustanovljen takođe revolucionarnim putem, što je u odnosu na hrvatski ustav protivustavni akt.

- Neustavnost prvog je provocirala neustavnost drugog, rekao je akademik Jovičić, dodajući da "ustavni i pravni poredak RSK ima znatne prednosti u zasnovanosti svog opstojanja na području Krajine", pošto je utemeljen na korišćenju prava naroda na samoopredeljenje i izraz je suprotstavljanja otcepljenju Hrvatske iz Jugoslavije. Time se sprečava, bar u odnosu na područje Srpske Republike Krajina, komadanje Jugoslavije kao zajedničke države srpskog naroda.

Kao treću činjenicu Jovičić je naveo da Republika Srpska Krajina efektivno vrši vlast na svome području. Raspravu je podstakao dr Časlav Ocić založivši se za obelodanjivanje svih dokumenata, a naročito integralnih stenograma s rasprava o Predsedništvu SFRJ, vođenih u vreme donošenja odluke o Vensovom planu.

Govoreći o slojevima realne vlasti u današnjoj Republici Srpskoj Krajini, dr Drago Njegovan je ukazao na predstavnike izabrane na izborima u SR Hrvatskoj, sloj koji je došao samonametanjem, zatim onaj koji je postavljen odozgo i, na kraju, sloj vlasti nametnut politikom Republike Srbije.

Ljubo, vidim da ti ne prija atmosfera poraza: Dragoljub Mićunović i Ljubomir Tadić
Photo: Dragan Kujundžić
Po mišljenju Njegovana, nužna je vlast s izvornim autoritetom i prema unutra i prema spolja. Ona bi obezbedila demokratske procedure, organizovanje okruglog stola, zakazivanje izbora za septembar mesec i definisanje stavova prema odlukama privremenih organa vlasti u Republici Srpskoj Krajini.

Složio se sa stavom da demokratija u ratu mora da bude očuvana i akademik Ljubomir Tadić, govoreći o življenju u stvorenoj atmosferi poraza. Ova atmosfera, rekao je on, pleni i najbolje duhove srpskog naroda. Akademik Tadić posebno se založio za uspostavljanje konsenzusa oko bitnih pitanja od kojih zavisi rešavanje srpskog pitanja, odnosno integracija veznih ustanova vučeni od jeseni prošle godine, a naročito dok je utvrđivan plan Sajrusa Vensa. Dr Smilja Avramov i dr Gavro Perazić tvrdili su da se u Hagu i u svetu nije moglo postići ništa više, dok su drugačijeg mišljenja bili Ocić, Milojević, kao i Bora Rašuo. Časlav Ocić je ustvrdio da je Republika Srbija prestala da pomaže Krajine s jeseni prošle godine i to ilustrovao nekim činjenicama, pa i tvrdnjom o vojno-policijskom puču kojim je došlo do promene nosilaca vlasti u Srpskoj Republici Krajini.

Akademik Pavle Ivić ukazao je na sticaj međunarodnih okolnosti zbog kojih se "naše ambicije moraju ograničiti". Pri tome je neophodno u Republici Srskoj Krajini učiniti sve na demokratizaciji i što dužem zadržavanju snaga UNPROFOR-a. (S. Kljakić)

***

OSTAVKE TRAŽE, A NISU BIRALI
Pismo Demokratskog pokreta Srbije koje je akademik Matija Bećković prekjuče pročitao novinarima u Međunarodnom pres-centru u Beogradu, a u kome se prevashodno traži ostavka predsednika Republike Slobodana Miloševića izazvalo je prva i to veoma oštra reagovanja. Naime, na jučerašnjoj konferenciji za štampu članovi Opštinskog odbora SPS u Nišu pomenuto pismo su okarakterisali kao bezprizorni čin, dok su za Matiju Bećkovića rekli da je čitanjem pisma zloupotrebio funkciju akademika.

"Ostavku Miloševića traže oni koji ga nisu ni birali" - rekao je, kako nam javlja dopisnik Z. Aracki, Mile Ilić, predsednik OO SPS Niša. - "Ti zahtevi dolaze od onih koji bi da unište sve što je do sada u Srbiji stvoreno, od onih koji bi da Srbiju dovedu u vazalni položaj i svedu je u granice beogradskog pašaluka".

"Otadžbina je u opasnosti. Vaša ostavka izazvala bi bratoubilački rat i haos u zemlji. Vas je narod legalno i demokratski izabrano, pa Vas ne mogu smeniti ni Zimermani, ni Draškovići, ni Bećkovići. Budite sigurni da imate apsolutnu podršku svih poštenih građana Srbije". Ovo je deo zajedničkog saopštenja boraca NOR-a okruga Šumadije i rezervnih vojnih starešina regiona Šumadije i Pomoravlja, kojim se oni pridružuju udruženjima, kolektivima i građanima u podršci Slobodanu Miloševiću i njegovoj politici.

Juče se oglasio i Novi komunistički pokret Jugoslavije, koji kategorički odbacuje zahteve (po njemu, pojedinih desničarskih grupa i grupica, novopečenig foruma i takozvanih demokratskih pokreta i saveza) da Slobodan Milošević podnese ostavku. Sve te zahteve pomenuti pokret je okarakterisao kao otvoreno zagovaranje puča i guranje zemlje u bratoubilački i građanski rat.

"Mi smo te birali, a ne Evropa i domaća elita. Srbija i mi dajemo ti podršku" poručuju radnici "Javora" iz Beograda. Podrška Miloševiću i njegovoj politici stigla je i od, kako piše u saopštenju, četiri stotine radnika srpske nacionalnosti, lepenke i ambalaže "Stanoje Aksić" iz Lipljana.

I tako sam prestao da volim Slobu i zavoleo Voju: Matija Bećković u društvu novog idola
Photo: EPA
"Vi ste došli na čelo Srbije voljom srpskog naroda i samo voljom tog naroda možete da vršite sadašnju funkciju. Ako biste mimo te volje otišli, to bi značilo da ste izneverili narodna nadanja, što vam srpski narod nikad ne bi oprostio", kaže se u poruci članova Samostalnog sindikata Javnog preduzeća "Elektrokosmet" iz Prištine. Slične reči uveravanja i podrške stigle su i od radnika tekstilnog kombinata iz Gnjilana.

Želju da Slobodan Milošević ne poklekne pred ucenama spolja i iznutra, već da ostane na čelu Srbije sve dok to srpski narod bude hteo i tražio, izrazili su u svom saopštenju i radnici organa uprave i službi Skupštine opštine Negotin.

Šest hiljada tekstilaca Industrije odeće "Prvi maj" iz Pirota zahteva od predsednika Republike Slobodna Miloševića da istraje u borbi za nezavisnost Srbije i Jugoslavije, kao i u nastojanjima da se ukinu nepravedne i nerealne sankcije donete pod pritiskom rukovodstava zemalja koje ne žele mir na ovim našim balkanskim prostorima.

"Gospodine predsedniče, slušajući svakodnevne besramne zahteve za vašu ostavku, mi, mali ljudi, koji imamo više patriotizma nego hleba, zahtevamo da ostavku ne podnesete, jer bi to u ovom trenutku bilo ravno izdaji srpskog naroda", reči su kojima se grupa građana Novog Sada priključuje mnogobrojnim izjavama podrške. Predsedniku Republike obratilo se i trideset hiljada penzionera Leskovca i okoline, sa zahtevom da odbije sve ultimatume, ucene i pritiske.

"U ime onih građana koji su na izborima još jednom iskazali poverenje politici koju vodite, izražavamo Vam punu podršku. Zahtevamo još jednom da istrajete na dobrobit srpskog naroda i građana Srbije", kaže se, između ostalog, u saopštenju članova Opštinskog odbora SPS beogrdskske opštine Savski venac. Slične reči podrške stigle su i od socijalista Kučeva, zatim Bečeja, reči poverenja uputile su i organizacije žena iz Zemuna, Novog Beograda, a oglasili su se i radnici Beogradskog pamučnog kombinata, pa DTS-a, "Omladinke" iz Itona... Nisu izostale ni podrške boraca.

O zahtevima da predsednik Republike Slobodan Milošević podnese ostavku raspravljao je juče i Izvršni odbor Gradskog odbora SPS Beograda, koji ceni stručne i naučne autoritete, ali smatra da se oni ne mogu postavljati iznad demokratije, interesa i volje građana. "Začuđuje samouverenost, pa i drskost pojedinaca i grupa da govore u ime naroda, privatizujući i zloupotrebljavajući pri tom i pojedine institucije, a sve sa ciljem stvaranja utiska o narodnoj masovnosti osporavanja legalnih institucija vlasti i predsednika Republike... Izlaskom na izbore građani Srbije jasno su stavili do znanja, i svetskoj i domaćoj javnosti, da demokratiju i dostojanstvo ne žele da podrede pritiscima i ucenama, a najmanje željama i namerama da se odlučivanje preseli van institucija sistema, kaže se, između ostalog, u saopštenju Izvršnog odbora Gradskog odbora SPS Beograda. (S. Ristić)

***

VREME ZA CEH
Da li znate koju vezu protivnik u ratu nikako i nikad ni uz pomoć najsavremenije elektronike, ne može da ometa? Oni, koji su još pre samo nekoliko godina služili JNA verovatno se sećaju odgovora: idejnu vezu niko i nikada ne može da osluškuje i ometa. Dakle, ako mislimo isto i ako se rukovodimo istim idealima i idejama, onda smo stalno u vezi.

No, završne scene napuštanja sarajevskih kasarni i zamrli bat koraka jugoslovenskog vojnika u Sarajevu (akademik Milorad Ekmečić) najrečitiji su dokaz da je i ta idejna veza očito bila loša i da je JNA morala u nekom obimu podeli sudbinu sada već bivše Jugoslavije Istina, teško je složiti se sa tvrdnjama koje su na najvišem vojnom nivou izrečene još prošle godine "da će Armija deliti sudbinu Jugoslavije", jer je tadašnji Ustav imao odredbe koje su izričito nalagale JNA da štiti teritorijalni integritet zemlje što znači da JNA ako je htela da insistira na Ustavu nije smela dozvoliti da odluku šta će se i kada braniti - donose političari. Čak ni oni iz tadašnjeg Predsedništva SFRJ.

Naravno, sada je sve to prošla priča. Tužna storija koje se treba prisetiti u ovom vremenu koje obeležava suđenje generalima i admiralima, žalopojke generala u medijima, razna objašnjenja zbog ostavki, smenjivanja... Vojni vrh koji je izgubio 60 odsto nekadašnje teritorije i 56 odsto nekadašnjeg broja stanovnika zemlje kao da ne shvata da neko mora zbog toga i da odgovara.

Ako vojnik koji je evakuisan iz sarajevska kasarne "Maršal Tito" na televiziji izjavi "kako je bilo strašno, jer se pucalo i padale su granate", onda treba zapitati one koji su tog dečaka uputili u rat šta su mislili sa takvom obukom? Ako vojnik JNA tokom prošlogodišnjeg rata u Sloveniji na televiziji izjavi: "oni bi kao da se otcepe, a mi im kao to ne damo", onda to svedoči o apsurdnosti zadatka JNA. Ako 1990 vojnika i starešina JNA krene u operetski pohod na granice Jugoslavije u Sloveniji, i pri tome dožive nečuvenu blamažu u profesionalnom, stručnom, pogledu, onda se za to podnosi ostavka na najvišem vojnom vrhu.

Ako je u Hrvatskoj, u septembru prošle godine, kada se očekivao rat i na tim prostorima, otpuštena kući jedna obučena klasa vojnika, a po rečima generala Živote Avramovića "starešine dobile naređenje za godišnje odmore", onda to predstavlja više nego zločin. Ko je mogao da prošle godine naredi, i ko je mogao da prihvati, da u tom trenutku jedini obučeni vojnici JNA odu kućama? Predsedništvo SFRJ trebalo je da o tome konsultuje SSNO. Da li je vojni vrh bio svestan svoje odgovornosti?

Mnogo volim da analiziram: Miroslav Lazanski
PHOTO: Stock
Mnogo je pitanja povodom sadašnjih procesa generalima i admiralima. Ako se već bivši ministar odbrane više bavio politikom nego vojnim poslovima, zašto bivši načelnik Generalštaba, general Blagoje Adžić, dostojanstveno ne preuzme barem moralnu odgovornost za neke teške vojničke greške? Zašto nije na vreme odobrio akciju izvlačenje pitomaca iz kasarne "Maršal Tito" u Sarajevu? Njemu je to bilo sugerisano i predloženo.

Kako to da je, po nekim izvorima, u zgradi Komande Druge vojne oblasti u Sarajevu navodno ostala dokumentacija pomoću koje sada Fikret Abdić ucenjuje vojsku SR Jugoslavije tvrdeći "da u njoj tačno piše šta JNA ostavlja i šta je dala od naoružanja srpskom narodu u BiH"?

Bivši načelnik Generalštaba oružanih snaga Jugoslavije, general Adžić, nedavno je lepo objavio: "Rat u Sloveniji bio je glupost. Tada smo se još zanosili mišlju... Bili smo iznenađeni."

Neverovatne izjave jednog generala. Posle rata koji je bio "glupost" nije pala nijedna ostavka, posla "zanošenja mišlju" i posle "iznenađenja" takođe... Postoje li igde u svetu generali koji "se zanose mišlju"? Istina, postoje oni koji bivaju "iznenađeni", ali onda odmah odu sa funkcije.

Ako jedna tako visoka vojna ličnost kao što je bio general Blagoje Adžić za bivše članove Predsedništva SFRJ kaže "da su Stipe Mesić, Janez Drnovšek, Vasil Tupurkovski i Bogić Bogićević bili strani plaćenici, špijuni i ortodoksni izdajnici", a vojni vrh JNA i dalje slušao njihove odluke, onda se postavlja pitanje saučesništva, barem u moralnom smislu.

Prepuštanje stihiji događaja, očajno loše predviđanje, neodlučnost, oportunizam i kukavičluk bile su, na žalost, neke od karakteristika delovanja nekih generala na vrhu sada već bivše JNA. Nema nikakvog pravdanja "da su ih političari prevarili i izdali". Uvek je bilo da ceh izgubljenog rata prvi plaćaju - generali. (Miroslav Lazanski)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 12. juna 1992. godine

PISAC, PATRIJARH, ŠTAMPA I POSLANICI
Poznati srpski književnik i akademik Dobrica Ćosić u poslednje vreme se retko pojavljivao ili oglašavao u javnosti. I za njega i za ovdašnju javnost jučerašnji dan je po mnogo čemu bio izuzetak. O prekjučerašnjem polučasovnom susretu, iznenada zakazanom, sa srpskim patrijarhom Pavlom, Ćosić je juče dao izjavu Tanjugu u kojoj kaže da je "u vremenu kakvo je naše imao sam časnu priliku da čujem mudre reči njegove svetosti o našim tragičnim prilikama i putevima spasenja", ocenjujući da to nije prvi susret sa srpskim poglavarom, ali da je "svakako prilika da se o našoj sudbini čuju reči mudrog čoveka".

Povodom velikog naučnog skupa u SANU "Srpski narod na početku novog doba", koji se održava iduće nedelje i čijim organizacionim odborom predsedava, Ćosić je juče održao konferenciju za štampu najavljujući tako događaj koji će tokom petodnevnog trajanja pokazati spremnost celokupnog društvenog potencijala u Srbiji za vreme koje nam dolazi.

Ime Dobrice Ćosića pominjano je i u neizbežnim kuloarskim kombinacijama novokonstituisane skupštine, kao jednog od kandidata za novog šefa nove države. Udruženje Srba iz Hrvatske počelo je da prikuplja potpise radi kandidovanja Ćosića za predsednika SRJ, o čemu su pismeno obavešteni predsednici oba skupštinska doma. (R. P.)

***

Šešelj: OSTAVKA - IZDAJNIČKI ČIN
Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) dr Vojislav Šešelj istakao je na jučerašnjoj konferenciji za štampu da predsednik Srbije Slobodan Milošević "ne sme da podnese ostavku ni pod kakvim pritiskom". "Eventualnu ostavku Miloševića u vreme blokade smatrali bismo izdajničkim činom", rekao je Šešelj i dodao da "kad pritisci prođu, on može da radi šta mu je volja". Takav potez on je uporedio sa komandantom divizije koji bi poveo vojnike u borbu i usred borbe rekao "šalio sam se".

Slobo, mi te volimo: Vojislav Šešelj s objektom svoje ljubavi
PHOTO: Stock
Šešelj je napomenuo da "SRS neće nikome dozvoliti da silom preuzme vlast u Srbiji" i naglasio da "ko se mača laća, od mača će i da pogine". On je osudio DEPOS i SPO koji, kako on smatra, "kao strani agenti pokušavaju da izazovu haos u Beogradu i dovedu do građanskog rata po čileanskom modelu".

***

SUDBINA SRPSKOG NARODA NA POČETKU NOVOG DOBA
U ponedeljak, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, počinje petodnevni naučni skup: "Srpski narod na početku novog doba". Skup je podeljen u sedam tematskih celina: Nauka; Tehnologija, komunikacija, ekologija; Kultura, prosveta, Civilizacija; Ekonomija i razvoj; Demografija; Srbija - svet - Evropa - Balkan i Nacionalna politika, demokratija i društveno uređenje. Biće podneto, kako se očekuje, 58 referata.

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare, akademik Dobrica Ćosić, predsednik organizacionog odbora, upoznao je novinare sa, kako je rekao, tematskim okvirom, ovog skupa. Biće reči, pomenimo samo neke teme, o srpskom narodu posle sloma Jugoslavije i socijalizma, zatim egzistencijalnim interesima i ciljevima srpskog naroda, mogućnosti i uslovnosti očuvanja identiteta i opstajanja celine srspkog naroda u više državnih zajednica, kao i o društveno-političkom preobražaju Srbije, izgradnji pravne države, slobodnog i otvorenog društva, prevazilaženju i ukidanju starog poretka i partijske države.

Neće biti zaobiđena, naravno, ni ekonomska kriza i razvojni problemi, duhovno i moralno stanje srpskog naroda danas, stanje školstva i kulturnih ustanova, spoljni činioci u sadašnjosti i budućnosti srpskog naroda. Očekuje se, na kraju, da skup da odgovor i na pitanje šta je najneophodnije činiti danas za izlazak iz opšte krize i radikalan preobražaj Srbije u demokratsko, proizvođačko, prosvećeno i civilizovano društvo.

Na pitanje novinara da li će pojedini referati, s obzirom na zbivanja u zemlji, biti aktuelizovani, Ćosić je rekao da ima tematskih blokova koji će, verovatno, biti aktuelizovani (Srbija - svet - Evropa - Balkan i Nacionalna politika, demokratija i društveno uređenje), a ima i takvih koji neće pretrpeti nikakve promene.
- Mi, svakako, nemamo nameru da politizujemo skup do stupnja trenutka u kojem postojimo - objasnio je Ćosić.

Ovaj skup, koji je posvećen budućnosti, dodao je akademik Ljubiša Rakić, nema smisla svesti na dnevne probleme, ma kako oni bili značajni. Ako posmatramo savremena kretanja samo kroz događaje dana ili nedelje, smatra Rakić, teško ćemo razrešiti situaciju u kojoj se nalazimo.

Briga za Srbiju mi je dublja od strepnje: Dobrica Ćosić, zabrinut
Photo: FoNet/Aleksandar Koković
- Najveći nedostatak Srbije i njenog vođstva je upravo u tome što nije bilo u stanju da sagleda perspektivu i to ne za nekoliko godina ili deceniju unapred, već nije bilo u stanju da predvidi ni šta će se dogoditi kroz nekoliko meseci - istakao je akademik Rakić.

Na skupu će, naglasio je Rakić, biti govora i o uticajnim ljudima, ne u personalnom smislu, čija odgovornost prevazilazi domen induvidualne ličnosti, njegove porodice i uže zajednice, već se tiče celog naroda. Biće reči i o tome da li imammo pravo da u teškoj situaciji "vršimo ubistvo ili samoubistvo celog naroda". Zamoljen da pojasni ovaj svoj stav, akademik Rakić je rekao: "Mislio sam i na trenutnu situaciju u Srbiji".

Novinare je interesovalo i da li će na kraju skupa uslediti nekakav proglas ili rezolucija.
- Mi nudimo društvu svoja saznanja i iskustva, ali nam nije namera da taj dokument preporučujemo kao programski dokument. Bili bismo zadovoljni ako bi naš skup i naša ideja zaslužile pažnju vlade, društvenih institucija, partija i pojedinaca. Nemamo nikakvu poruku, niti pretenzija da pravimo politički, ideološki dokument, koji bi bio neki novi Memorandum - tvrdi akademik Ćosić. On, istina, ne isključuje mogućnost da se na kraju skupa, ipak, pojave nekakvi zaključci ili rezolucije, ali se u ovom trenutku o tome ništa ne zna.

Na neizbežno novinarsko pitanje o nedavnoj podeli akademika na godišnjoj skupštini, Ćosić je rekao da "ne misli da u SANU postoji raskol". (Z. Radisavljević)

***

SIMPOZIJUM O VLADIKU NIKOLAJU (Trstenik, 11. juna):
U manastiru Ljubostinji, zadužbini knjeginje Milice, gde su u toku kulturne manifestacije "Jefimijini dani", sinoć je održan simpozijum o delu Nikolaja Velimirovića. Otvarajući simpozijum u manastirskom konaku gde se okupio veliki broj ljudi, književnik Miloš Petrović govorio je o Ljubostinji kao mestu gde se istorija srpskog naroda sažima u ponavljanje stradanja i patnje.

- Ono što je veliki srpski duhovnik rekao o Svetom Savi - da je savršeni srpski domaćin, istinski Teodul - to sa pijetetom govorimo i za vladiku Nikolaja - rekao je Miloš Petrović.

Savršeni srpski domaćin, tako reći Teodul: Vladika Nikolaj
Photo: Stock
Vladika raško-prizrenski Artemije je istakao da je najplodniji period rada vladike Nikolaja onaj koji je vezan za Žiču i Ohrid, a zatim je govorio o značaju i ulozi vladike Nikolaja u stvaranju bogomoljskog pokreta, kome nema ravna u svetu. Vladika Nikolaja je najveći duhovnik u srpskom narodu, posle Svetog Save.

Književni istoričar dr Milan Radulović je razmatrao književni rad vladike Nikolaja, zaključujući da je vladika Nikolaj Velimirović klasik srpske književnosti.
- Ono što je Jovan Dučić u poeziji, Ivo Andrić u pripovetci, Crnjanski u romanu, Skerlić u kritici, Cvijić u naučnoj publicistici to je vladika Nikolaj u crkvenom besedništvu - zaključuje dr Radulović.

Na simpozijumu su govorili još i profesor Teološkog fakulteta dr Radovan Bigović, književni kritičar Đorđe Janjić i rektor Bogoslovije u Prizrenu gospodin Timotijević. Svoja sećanja na vladiku Nikolaja iznela je i igumanija manastira Ljubostinja mati Varvara. Na kraju simpozijuma dramska umetnica Simonida Đorđević kazivala je "Molitve na jezeru" vladike Nikolaja Velimirovića. (M. Mihajlović)

*Nastavak feljtona u četvrtak 26. avgusta