Kapor: Evropa gradi vavilonsku samoposlugu

image

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 10. maja 1992. godine

DOGOVOROM STRANAKA U IZBORE
Pisac, akademik Dobrica Ćosić dao je juče "Politici" izjavu o izborima sledeće sadržine: "Ako nas i spoljne okolnosti primoravaju na politiku iznuđenih poteza u potrošenom vremenu, a primoravaju nas, nacionalni interesi nam nalažu da i u takvim uslovnostima u svemu što politički činimo, činimo racionalno i na demokratskim načelima. Ako, pak, u nečemu moramo da okrnjimo demokratski postupak, to treba opet da bude čin dogovora i sporazuma svih legitimnih i kompetentnih činilaca. Kad je reč o izborima, onda su ti činioci političke stranke.

Po mom mišljenju, mi smo životno primorani da što hitnije ponovo ujedinjujemo Srbiju i Crnu Goru u zajedničku državu. I baš zato što se ima malo vremena, mora se činiti sve da se to ujedinjavanje vrši sa što više političke pameti i sa što ubedljivijom političkom voljom građana obe republike. Ako nismo imali vremena, ja mislim ni potrebe, da referendumom proverimo političku volju građana Srbije za ujedinjenje sa Crnom Gorom, jer Srbima u Srbiji nije sporno da su Srbi, moralo se imati toliko vremena i odgovornosti da u pisanju novog Ustava učestvuje više kompetentnih ljudi no što je učestvovalo, da bi nov Ustav u svemu bio odista nov. Ako iz državno-političkih i ekonomskih razloga moramo da skraćujemo izbornu kampanju, onda i to skraćivanje treba da bude racionalno i dogovoreno između političkih stranaka.

Zaista, zaista je poslednji čas da se u ovoj zemlji napusti politika diktata i svršenog čina vladajuće stranke i destrukcija i opstrukcija opozicije kao metoda borbe za osvajanje vlasti.

Predlažem: Hitno organizovanje političkog saveta od predstavnika svih stranaka koje su u Srbiji, recimo, imale više od sto hiljada glasača na prošlim izborima, a u Crnoj Gori, recimo, više od deset hiljada glasača, koji bi odlučili o budućim izborima, to jest dogovorili se o svemu što bi izbore za novu saveznu skupštinu i opštine učinilo što demokratskijim. Taj bi politički savet mogao vršiti ulogu legitimnog foruma javnosti koji bi u ime nadstranačkih interesa uticao da se izbori za savezne poslanike i opštinske odbornike izvrše pod punim uvidom i kontrolom javnog mnjenja.

Nestranački građanin naređuje stranačkim: Dobrica Ćosić, mozak operacije
Photo: Dragan Kujundžić
Taj dogovorni demokratski, narodni forum, koji sam nazvao politički savet, može se zvati i okrugli sto ili nekako drukčije, kako se vođstva političkih stranaka i predsednici republičkih skupština dogovore. Ali, zaboga, neka se najzad dogovore! A ako se ne dogovore, neka se javnost istinito obavesti zašto se, zbog čega se nisu dogovorili.

Mi nestranački građani očekujemo od stranačkih prvaka da u ovim sudbonosnim časovima za srpski narod ne zaboravljaju da sve njihove stranke sa članstvom i pristalicama predstavljaju izrazitu manjinu biračkog tela, da ne kažem neznatnu skupinu građana, i delić naroda Srbije i Crne Gore. Pa će njihovo ponašanje i u ovim društvenim i nacionalnim poslovima potvrđivati ili poricati političko-moralnu odgovornost i demokratski karakter stranaka koje zastupaju, a nama građanima i glasačima, to ponašanje biće poziv i opomena da svoje političko poverenje damo samo onima koji to sada zaslužuju." (V. Jeličić)

***

Momo Kapor: VAVILONSKA KULA
Dogodilo se da sam se jedanput izgubio u nekom velikom supermarketu...
Moram da kažem da sam vrlo kratkovid. Zbog toga me, verovatno, nisu ni pozvali u poslednji rat. Mogao bih, naime, kad zapucam, da najpre pobijem i neke naše!

Odjedanput nisam znao gde se nalazim - u Briselu, Ženevi, Parizu ili Rimu? Lutao sam bespomoćno među gondolama. Vina su se nalazila na istim mestima kao i u bilo kom drugom zapadom gradu. Osamdeset vrsta sireva - od francuskog "kamambera", preko italijanskog "parmezana" do švajcarskog, onog s rupama...

Izbrojao sam četrnaest vrsta hleba, od dijetalnog do seljačkog, pečenog sa susamom. Kase su bile iste, elektronske, piskavog zvuka. I prodavačice. I ljudi koji su kupovali. I mantovanijevska guma za žvakanje od sintetičke muzike. Izađoh napolje, na ulicu. Bila je to Ženeva.

Tada sam shvatio da zapadni svet ponovo gradi Vavilonsku kulu! U svakom evropskom hotelu pokraj uzglavlja, odmah pored telefonskog imenika, stoji Biblija. Šteta što je niko ne čita! "... I Vavilon, ures carstvima i dika slavi Halidejskoj, biće kao Sodom i Gomor kad ih Bog zatre". (XIII glava Knjige Proroka Isaije).

"Poslije rekoše: hajde da sagradimo grad i kulu kojoj će vrh biti do neba, da stečemo sebi ime, da se ne bismo rasijali po svijetu.
A Gospod siđe da vidi grad i kulu što zidahu sinovi čovečiji.
I reče Gospod: Gle, narod jedan i jedan jezik u svijeh, i to počeše raditi i neće im smetati ništa da ne urade što su naumili.
Hajde da siđemo i da im pometemo jezik, da ne razumiju jedan drugoga što govore.
Tako ih Gospod rasu odande po svoj zemlji, te ne sazidaše grada." (Glava XI Prva knjiga Mojsijeva)

Današnji svet, zaista, sve više liči na džinovsku Vavilonsku samoposlugu! Ko ne želi da po sniženoj ceni bude rasprodat, biće strogo kažnjen. Umesto bifteka zacvrčaće sprženo ljudsko meso. Srušiće se u prah i pepeo do juče čudesni gradovi, koji su se drznuli da umesto supermarketa imaju idilične pijace pod vedrim nebom.

Dok sam razgledao one sireve u supermarketu, shvatih da se mladi čačanski sir uopšte ne može pakovati! Čovek ga proba na licu mesta, iz lonca, sa vrha noža... (I kad probamo sir, oštrica nam je pod grlom. Takav smo narod.)

"Oćeš li mlađi ili stariji?" pita nas seljak.
Ko je ikada probao bilo šta u zapadnoj samoposluzi?
Tamo je čak i zelena salata u celofanu!
Možda je u tome tajna zbog čega nas toliko mrze?
Ne damo se pakovati.

Što je najstrašnije, u toj mržnji nema ničeg ličnog. Sve su to, zapravo, fini, lepo vaspitani ljudi. Oni takođe ne znaju tačno gde se nalaze? Ako su u pitanju ljudska prava - onda se ovaj grad zove Helsinki. Ako smo tu zbog Evropske zajednice, onda smo u Briselu. Kada se radi o Ujedinjenim nacijama, biće da je ovo Ženeva? Fino. Preko vikenda ćemo skoknuti na skijanje do Šamonija! Za to vreme, izginuće neka deca u Sarajevu.

Iz Brisela se brzo stiže do Knoka na ostrige "zeland". Moj optimizam umire na sarajevskoj Glavnoj ulici, koja je nekad bila Korzo... Sastaju se u istim zamkovima, istim "Hiltonima", istim svečanim dvoranama. Menjaju se samo vrste mineralne vode; "Perije" ili "San Pelegrino".

Zarobljenici supermarketa: Spakovano povrće, očigledno nesrpskog porekla
PHOTO: chefsblade.monster.com
Njima je, naravno, žao tih nesrećnih gradova i ljudskih žrtava (i oni imaju decu), ali moraju da raščiste teren za temelje na kojima će biti podignuta Vavilonska samoposluga, čiji će vrh dotaći nebo.

Ne, neće se oni boriti tamo: ima dovoljno drugih koji čeznu da se biju i izravnaju neke stare račune. Ako je potrebno, upotrebiće čak i džihad, mada su hrišćani. Projektanti su im odredili rok za početak gradnje, kada i poslednja stara bogomolja predvavilonskog sveta mora da bude uklonjena. Čitavu tu stvar nadgledaće njihovi profesionalni predstavnici - beli golubovi sa maslinovim grančicama.

Oni uopšte ne shvataju zbog čega se ti narodi bune? Onaj ko to zasluži, dobiće, takođe, svoje mesto na nekoj aluminijumskoj gondoli. Za sada, ne najvažnije, naravno, ali možda biste za početak mogli da prodajete suve šljive kao početkom veka, fudbalere, more i vaše žene?

Večerao sam nekoliko puta sa uticajnim ljudima u hotelu "Ričmond" na obali Ženevskog jezera.

Najviše ih čudi što mi Srbi, neprestano pominjemo istoriju. Pa, to je prošlost! Koga danas interesuje ko je prvi negde došao u srednjem veku? Evropa se ne obazire ni na sadašnjost. Ona je sva okrenuta budućnosti... Podiže se vavilonski supermarket! Još samo malo i dodirnuće nebo! A onda će se zatresti zemlja Mesopotamije, izliće se mutne vode reke Eufrat na čijim su obalama Sumeri pokušali da urede svet protiv Božije volje. Dogodilo se to u dvadeset četvrtom veku pre nove ere.

Pre tri godine sedeo sam na razrušenim temeljima Vavilonske kule. Sve što je od nje ostalo ličilo je na ostatke kakve prašnjave ciglane. Uveče sam se od tuge napio u bagdadskom hotelu "Babilon".

Ta stara priča može da se pročita u Bibliji, koja u svakom hotelu leži pokraj uzglavlja. Ali oni, koji odlučuju o našim sudbinama, ne čitaju Sveto pismo, nego telefonski imenik.

Oni pokušavaju da podignu svoj grandiozni supermarket na zemlji koja se nadima, diše i talasa, jer su pod njom neupokojeni mrtvaci. Ta zemlja nije na prodaju!

Kruni se tek isklesano kamenje, osipaju se cigle, topi beton. Padaju evropski ministri, gori blagoslovena zemlja Kalifornija, čijim smo se blagostanjem zaklinjali; pucaju i lome se stakla izloga srećnog i oholog grada Berlina, ponovo se kolju Turci i Kurdi, prolaze lepim evropskim gradovima deca - živi mrtvaci sa heroinom u žilama, hara SIDA...

Gospodo, zar ne bi bilo bolje da na vreme odustanete od gradnje novog svetskog poretka?

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 11. maja 1992. godine

NAJTEŽA NOĆ, A NEŠTO MIRNIJI DAN U SARAJEVU
Nema mira u Bosni i Hercegovini. U Sarajevu su borbe trajale celu noć između subote i nedelje. Posle žestokih artiljerijskih okršaja, kada je svanulo mogla su se videti nova razaranja u već ionako porušenom Sarajevu. Pogođena je "Bitumenka", na Stupu, zatim zgrada građevinskog preduzeća "Put", ako i depo za vozila "Centrotransa". Hotel "Bristol" je takođe nastradao, a i zgrada Crvenog krsta i bioskop "Sutjeska", u samom centru grada, nedaleko od Vojne bolnice.

Borbe u Sarajevu počele su predveče i trajale celu noć, za koju se opet kaže da je bila najteža. To u stvari potvrđuje slutnje da je u Sarajevu samo sve gore i gore, i zbog stalne pucnjave i gladi i onoga što je doneo rat. Sarajevska zdanja koja su pogođena granatama zahvata požar koji je teško ugasiti. Vatrogasci najčešće ne mogu da stignu, a nemoguće ih je i dozvati iz pojedinih delova grada pošto su telefonske veze prekinute, a biće uspostavljene kako se može pretpostaviti tek za tri meseca ili - za tri godine!

Pored poginulih, o strašnim sukobima u Sarajevu svedoči veliki broj ranjenika. Neki od njih su u teškom stanju, posebno oni koji imaju - više rana, čak i po deset! Prema procenama lekara, te rane dolaze od savremenog, usavršenog naoružanja koje se upotrebljava u sarajevskim borbama. Broj ranjenika je sve veći, a rezerve krvi, lekova i zavoja sve manje. I dalje je Grbavica poprište stalnih sukoba u Sarajevu, a isto tako i Hrasnica i Sokolović-kolonija, Butmir i Vogošća.

Tanjug je emitovao informacije Srpske novinske agencije SRNA, po kojoj su "paravojne formacije TO BiH" obnovile napade na teritoriju srpske opštine Ilidža. Javljeno je da su minobacačkom vatrom iz haubica od 120 milimetara izazvana razaranja u Blažuju. Oštećena je tamošnja pravoslavna crkva.

Užasi ratne svakodnevice: Sarajevo 1992.
PHOTO: Roger Richards
Rajlovac je takođe područje na koje su se prenele borbe. Prema informacijama kojima raspolaže SRNA, pojačana je koncentracija formacija TO i u drugim naseljima, na prostoru oko Ahatovića, na Stupu, ali i nešto dalje od Sarajeva - u rejonu Pazarića. SRNA tvrdi da srpske snage uspešno brane napadnute teritorije.

U Busovači, nedaleko od Zenice, danas je došlo do oružanog sukoba pripadnika teritorijalne odbrane BiH i hrvatskih snaga pod kontrolom vođstva takozvane Herceg-Bosne, javilo je sinoć Radio-Sarajevo u emisiji vesti.

Reč je, koliko se zna, o prvom oružanom sukobu između jedinica teritorijalne odbrane BiH, čiju većinu čine Muslimani, i hrvatskih snaga koje su dosad, uprkos tesnoj saradnji na mnogim područjima u republici, odbijale da priznaju jedinstvenu komandu TO BiH. (M. D.)

***

O PRIMIRJU NI SLOVA (Bratunac, 10. maja):

Šta se događa u brdima srebreničkog i bratunačkog kraja niko ne može sa sigurnošću ni utvrditi ni potvrditi. Izvesno je, međutim, samo jedno: za Alijinu vojsku rat je i dalje jedina opcija. O primirju - ni slova.

Muslimanska paravojska, na primer, otvorila je danas posle podne vatru iz sela Suha, predgrađa Bratunca, koje inače, kao na dlanu drži most kod Ljubovije koji vezuje Srbiju i Bosnu. Pucano je najpre rafalno na milicijsku patrolu, ali meci su, srećom, pogodili prednji deo automobila, tako da su milicionari prošli bez ijedne "ogrebotine". Usledila je potom paljba na autocisternu, navode u Kriznom štabu srpske opštine Bratunac, koja prevozi industrijski plin. Srećom, cisterna je bila prazna.

Photo: tripod.com
Dok ovo javljamo, preko ljubovijskog mosta nije moguće preći u Bosnu ili obratno, a nije odveć sigurno - upozoravaju upućeni - ni kretati automobilom delom drinske magistrale između Malog Zvornika i Ljubovije. Naime, bežeći sa Drine u brda, Alijina vojska osipa paljbu, tako da meci mogu vrlo lako preći i na drugu obalu. A Drinu, bežeći sa svojih ognjišta, barem dok se jutros, tačnije do podneva to moglo - i dalje je prelazila srpska nejač.

U Ljuboviji smo zatekli dva prepuna autobusa Srba, uglavnom sa područja Kravice u bratunačkoj opštini.
- Ćuti, bežimo da i nas ne zapale. Fala ti Bogu da u poslednji čas pređosmo Drinu. Muški su ostali gore u brdima da brane kuće. Kuda ćemo svi sa ovom nejači, ne znamo, ali imamo vamilije u Mačvi, pa u Sremu. Ma pusti, dobro je da se izvukosmo, gotovo u horu, bezmalo, kao za sebe, govori grupica žena, pokušavajući istovremeno da napolitankama i uljuljkivanjem umiri nejač koja cvili.

Vatra i dalje odjekuje. Tamo, u visovima, gore neka srpska ognjišta. (D. Pejak)

***

KRŠTENJE KNINSKE SREDNJE ŠKOLE (Knin, 10. maja)
U Golubiću pored Knina, episkop dalmatinski Nikolaj obavio je danas obred krštenja srednje škole za milicionere "17. avgust", saopštava Ministarstvo informacija Republike Srpska Krajina.

U svojstvu kumova, krštenju su prisustvovali akademik Jovan Rašković i predsednik Skupštine opštine Donji Lapac David Rastović, kao i druge uzvanice, među kojima i ministar unutrašnjih poslova Milan Martić.

Škola je dobila ime po datumu kada su 1990. kninski milicioneri odbili da predaju oružje MUP-u Hrvatske i kada je faktički počeo oružani otpor krajiških Srba novom, antisrpskom režimu u Hrvatskoj.

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 12. maja 1992. godine

AMBASADORI POZVANI IZ BEOGRADA NA KONSULTACIJE (Brisel, 11. maja):
Deklaracija o Bosni i Hercegovini, novi u seriji pristrasnih dokumenata Evropske zajednice, ističe da političko rešenje u BiH može jedino da bude zasnovano na pregovorima Srba, Hrvata i Muslimana o ustavnom ustrojstvu Republike.

Tekst deklaracije glasi:
"Prateći situaciju u Bosni i Hercegovini sa velikom zabrinutošću, Evropska zajednica i njene države članice ponavljaju da političko rešenje može biti zasnovano samo na principima utvrđenom tokom ustavnih razgovora između Srba, Hrvata i Muslimana pod pokroviteljstvom mirovne konferencije.

Stalno pogoršavanje bezbednosne situacije, pak, čini napredak tih razgovora sve nesigurnijim i stvara sumnju o izgledima nikakvog dogovora koji bi se njim mogao postići. Iako su sve strane na svoj način doprinele sadašnjem stanju stvari, najveći deo krivice leži na JNA i vlastima u Beogradu, koje kontrolišu armiju, kako neposredno tako i posredno time što podržavaju srpske paravojne jedinice.

Ubistva i proterivanja stanovništva Bijeljine, Zvornika, Foče i drugih gradova i sela, opsada i sistematsko bombardovanje Sarajeva, držanje sarajevskog aerodroma i sprečavanje čak i bezbednog dolaska humanitarne pomoći iz Međunarodnog crvenog krsta su postupci koji zaslužuju sveopštu osudu.

Evropska zajednica i njene članice zahtevaju:
- potpuno povlačenje JNA i njenog naoružanja iz Bosne i Hercegovine ili rasformiranje njenih snaga i stavljanje njenog oružja pod postojeću međunarodnu kontrolu;
- otvaranje sarajevskog aerodroma pod bezbednim uslovima i dozvoljavanje raspodele hitno potrebne humanitarne pomoći

Evropska zajednica i njene članice takođe traže od vlasti u Beogradu da se obavežu na:
- poštovanje integriteta svih granica svih republika;
- poštovanja prava manjina i nacionalnih ili etničkih grupa, uključujući Kosovo i Vojvodinu, u skladu sa Karingtonovim nacrtom konvencije;
- da rade na ostvarivanju zaključka dogovora o specijalnom statusu Krajine koji osigurava poštovanje teritorijalnog integriteta Hrvatske;
- da u potpunosti sarađuju sa svim stranama na konferenciji kako bi se rešilo pitanje državne sukcesije.

PHOTO:Flickr
Evropska zajednica i njene članice su takođe rešile da:
- opozovu svoje ambasadore u Beogradu na konsultacije;
- zahtevaju suspenziju jugoslovenske delegacije iz odlučivanja u KEBS-u za sada; situacija će ponovo biti razmotrena 29. juna;
- da, ukoliko situacija ostane nepromenjena, ne odstupaju od svoje veće izolacije jugoslovenske delegacije iz međunarodnih foruma, pogotovo imajući u vidu nastupajući Ministarski sastanak OECD-a;
- zamole komisiju da razmotri modalitete mogućih ekonomskih sankcija.

Evropska zajednica i njene članice pozivaju vladu Bosne i Hercegovine da u potpunosti sarađuju sa urednim povlačenjem JNA. Zajedno sa tim povlačenjem, mora da se odvija demobilizacija snaga teritorijalne odbrane u etapama. One pozivaju vladu Hrvatske da učini sve u svojoj moći kako bi sprečila upadanje vojnih i paravojnih formacija kao i švercovanje oružja u Bosnu i Hercegovinu.

Evropska zajednica i njene članice će posmatrati situaciju, pogotovo što se tiče njegovih zahteva vlastima u Beogradu. Nepridržavanje gorenavedenog biće uzeto u obzir tokom razmatranja pitanja priznavanja novog federalnog entiteta o kojem su lord Karington i Arbitražna komisija pitani za savet." (D. Ribnikar)

***

OTVARAJU SE AMBULANTE I PRODAVNICE (Sarajevo, 11. maja):
Nova srpska opština Novo Sarajevo počela je juče da funkcioniše. U kriznom štabu izdata su prva naređenja. Dve ambulante, za starije i decu, počele su da rade, a prve prodavnice su otvorene za snabdevanje namirnicama. U naselju Lukavica završene su pripreme za otvaranje novog groblja. Uporedo se nabavljaju sredstva za komunalne radove u novoj opštini. Uskoro će se otvoriti i nova pekara, pošto dosadašnja odbija da prevozi hleb u srpsku opštinu.

Pomoć koja se sakuplja u srpskom humanitarnom društvu "Dobrotvor" nije dovoljna za sve građane najmnogoljudnije sarajevske opštine. Iako se ova srpska opština proteže do obale Miljacke (preko puta se nalazi muslimanska opština Novo Sarajevo), u njoj se nalazi oko 15,000 domaćinstava. Upućen je apel muslimanskim i hrvatskim humanitarnim društvima "Merhamet" i "Karitas" da pošalju namirnice građanima u novoj opštini i da se one podele bez obzira na nacionalnost.

Mlada vlast u srpskoj opštini Novo Sarajevo nailazi na mnoge teškoće. Noću se još vode žestoke ulične borbe, ali im najteže pada gruba i nehumana propaganda sarajevskih sredstava informisanja, radija, televizije i "Oslobođenja". U kriznom štabu opštine podsećaju na više sastanaka koje su održali sa građanima i na činjenicu da se u nove milicijske jedinice ne pozivaju Muslimani ukoliko to ne žele. "Jednostavno tražimo od njih da nas ne ometaju u vršenju vlasti" - kažu u kriznom štabu.

Pretraživanje stanova obavezno se vrši uz prisustvo komšija ili nekog lica iz kućnog saveta. Isključivo se traži oružje i ništa više. Srpska opština Novo Sarajevo proteže se preko sela Lukavica praktično do sarajevskog aerodroma. To je trenutno najveća srpska opština u centralnom delu Bosne. (M. Carić)

***

ŽIVOT BEZ MLEKA I MESA (Sarajevo, 11. maja):
Sarajlije su provele još jednu burnu i tragičnu noć. Granate su padale po Butmiru, Hranici, Sokolović koloniji, Ilidži, Širokači, Zlatištu, zgradama u neposrednoj blizini Miljacke... Prema nezvaničnim podacima poginulo je oko deset ljudi a oko 30 ih je ranjeno. Jutro je, po običaju, donosilo nove brige: kako nabaviti hleb i druge životne namirnice. Mesa i mleka nema već dugo, a nema ni prodavnica koje su otvorene.

Živost koja je uobičajena na glavnom šetalištu prema Baščaršiji najbolji je dnevni pokazatelj da li će se dogoditi novi plotuni, ili će stići mirno veče. Na pločnicima su se razmileli razni preprodavci i šićardžije, ali je asortiman robe veoma siromašan. Uglavnom se prodaju samo cigarete i makarone. Cigarete staju od 300 do 600 dinara po paklici. Vrednost jedne nemačke marke nešto je opala u poslednja dva dana i sada staje oko 560 dinara.

Grad pod opsadom: Sarajevo 1992.
PHOTO: James Mason
Asortiman ponuđene robe toliko je siromašan da se ni stare Sarajlije više ne sećaju da li su tako nešto doživele i u burnim danima Drugog svetskog rata. Noću se gradom najčešće kreću naoružane bande, koje niko ne nadzire i koje su, praktično, opljačkale gotovo sve prodavnice u kojima je zaostala neka roba. U poslednje vreme sve češće upadaju u stanove pa su sve češći apeli iz kriznih štabova sa obe zaraćene strane građanima da ne otvaraju vrata i da pažljivo zaključavaju ulaze u svojim zgradama. (M. C.)

***

NOVI NESPORAZUMI OKO VOJNIH OBVEZNIKA (Kanjiža, 11. maja):
Nekoliko stotina stanovnika Kanjiže, koliko smo uspeli da saznamo pretežno mađarske narodnosti, posebno iz naselja Trešnjevac u blizini ovog gradića na severu Bačke odbilo je da se odazove pozivu vojnih vlasti za mobilizaciju u rezervni sastav JNA. Razni nesporazumi u vezi s odazivanjem redovnom pozivu vojnih vlasti traju već treći dan, a kakav će biti konačni ishod, danas po podne, kada smo sa više ljudi o tome razgovarali, nismo dobili precizan odgovor.

Zapravo, od kraja prošle nedelje u opštini Kanjiža teku aktivnosti koje podržava i inicira Demokratska zajednica vovjvođanskih Mađara, koja je uzgred budi rečeno ovde najbrojnija politička stranka o tome da se vojni obveznici i rezervisti ne odazivaju mobilizaciji. Juče je, na primer u naselju Trešnjevac, održan i zbor svih meštana povodom poziva Trešnjevčana od strane nadležnih organa vojnim obveznicima. Tom prilikom na skupu građana formiran je i poseban krizni štab koji je izdao i saopštenje u kome je zatraženo objašnjenje u vezi poziva vojnih vlasti i moblizacije. Međutim, kako se kasnije ispostavilo, takvo objašnjenje ni sinoć na skupu građana, ali ni danas ni organi opštine, ali ni organi vojnih vlasti nisu im mogli pružiti, pošto oni za to nisu kompetentni. Istovremeno, licima koja su mobilisana i trebala da se jave u jedinice u neodazivanju poziva pridružili su se u njihove supruge i još neki građani, vršeći tako svojevrsni pritisak na vojne vlasti. S druge strane, što je gotovo neshvatljivo u ovoj situaciji, "krizni štab" postavlja prema vlastima u Srbiji i druge zahteve, među kojima i onaj da se sada sva lica vrate sa fronta iz Hrvatske ili nekih drugih krajeva, kao i nesmetani povratak svih izbeglih lica bez ikakvih sankcija. (L. Ivković)

***

POZIV SRBIMA IZ SEMBERIJE I MAJEVICE
Osnivačka skupština sekcije Udruženja Srba iz Bosne i Hercegovine za SAO Semberiju i Majevicu održaće se 18. maja u 18 časova u Domu omladine u Beogradu. Skupštini će prisustvovati i predstavnici opština SAO Semmberije i Majevice (srpske opštine Bijeljina, Brčko, Lopare, Ugljevik,Zvornik).

 

* Tehnička podrška Miloš Obradović

Nastavak feljtona u u ponedeljak 21. juna