Milošević: Ukinite nam sankcije!

image

Do septembra ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 5. maja 1992. godin

Pisma čitalaca: NEUMESAN APEL

Neidentifikovana "grupa", očigledno građana poreklom iz BiH javlja se, na prvi pogled, normalnim "apelom za mir i zajednički život naroda BiH". Ali, "apel" se ne upućuje onome koga bi on morao da pogađa, tj. sam vrh SDA, odnosno njenog vođu Aliju Izetbegovića, već se adresira "demokratskoj i miroljubivoj javnosti"! Pravo čudo da jedan tako ozbiljan list, kakav je "Politika", daje prostor za takve "apele", u kojima se ne zna - niti ko ih piše, niti kome se ODREĐENO upućuje, osim ako se, iz nekih mutnih razloga, pod tom "demokratskom i miroljubivom javnosti" ne podrazumevaju gospoda u Evropskoj zajednici, koja se trude da na "miroljubiv" način "reše" probleme na teritoriji bivše Jugoslavije...

Gospodo, bivši drugovi (kako mi se čini!), vi svoj apel upućujete iz grada u kojem udobno i mirno živite, ali u kojem ste vi sada STRANCI! Vi ste čudna kategorija "političke emigracije", iz - kako kažete "međunarodno priznate države BiH", u još međunarodno nepriznatoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, odnosno u njenom većem delu - Srbiji, takođe još međunarodno nepriznatoj državi! Svi smo za mir. To su svi građani pod nebeskom kapom iznad Balkanskog poluostrva, neopterećeni tragičnim i teškim boljkama nacionalizma, šovinizma, separatizma i fundamentalizma! A, ko traži unitarnu BiH, valjda sada svi znamo. A vi odlučno stojite na strani snaga "koje zahtevaju da se odmah i bezuslovno prekinu svi ratni sukobi", odnosno da se neposlušni Srbi u BiH pokore i priklone vašem problematičmnom i neumesnom apelu. Zar ste se tek sad setili da se iz "strane države" "borite" za mir u svojoj, "za očuvanje njenog teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti" i za "eventualno udruživanje u budući savez jugoslovenskih država"!

Pitam, kako je moguće da se zalažete "da snage JNA na teritoriji republike" koje su tamo radi održavanja mira, taj mir treba da obezbede u kontaktima i putem sporazuma sa vlastima, odnosno rukovodstvom "najvših organa legitimne vlasti suverene i međunarodno priznate Bosne i Hercegovine" koju, kako znamo, po mišljenju EZ, predstavlja Alija Izetbegović, ali ne predstavnici srpskog naroda u BiH Radovan Karadžić i ostali. Tražite "jednak odnos JNA prema svim građanima, bez obzira na njihovu versku, nacionalnu i političku pripadnost, i proterivanje svih paravojnih formacija iz Bosne i Hercegovine", što bi bilo zaista u redu, ako tu JNA ne bi napadali samo pripadnici zelenih beretki, crnih beretki i crvenih beretki. A vi znate čije su to formacije...

Kud čitalac slovom, tu borci olovom: Srpske snage u okolini Sarajeva 1992.
PHOTO: Stock
Najzad, ako vama, kao "kulturnim" i "javnim" radnicima i "diplomatama" sa kadrovskih lista BiH, nije konačno jasno da je hibridna nacija Muslimana izmišljena i kreirana da se umnože sablje za seču srspkih glava i na teritoriji BiH, kako bi se ostvario san islamskih fundamentalista za neku vrstu obnove otomanske imperije na toj teritoriji, onda ste slepi kod očiju, ili mislite da smo mi koji to uviđamo slepci! Ako ste za mir i za akciju protiv prolivanja krvi na teritoriji BiH, ako smatrate da i dalje mešani narod u tom delu naše bivše države može da živi u miru, onda se, poštovani "apelanti" tamo nađite! Ovde u Beogradu, i u Srbiji gde ste stranci, skinite naočare i pokažite svoje pravo lice, bez zara i feredže i simbola SK PKJ i Davidove zvezde, kako ste ovim "apelom" učinili.

Beograd ima pravo na to da zna vaša imena i prezimena, jer ste, iako stranci, u njemu ipak njegovi sugrađani! Kao takvi, imate obavezu da u njegovoj sredini budete barem lojalni. Dok se zaklanjate iza bezimene "grupe", to niste. (Milan Trešnjić, Beograd)

***

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 6. maja 1992. godine

PREUZIMANJE JNA U BiH DOGOVOROM
Predsedništvo Jugoslavije pozvalo je rukovodstvo tri nacionalne zajednice u BiH da se dogovore o preuzimanju JNA čiji vojni sastav čine građani te republike. Ovaj poziv sadržan je u jučerašnjem zvaničnom saopštenju Predsedništva za javnost. Saopštenje glasi: "Predsedništvo Jugoslavije donelo je na jučerašnjoj sednici odluku o ubrzanom povlačenju iz Bosne i Hercegovine svih građana Savezne Republike Jugoslavije koji se nalaze na službi u JA u toj republici. S obzirom na to da će se taj proces okončati najkasnije za 15 dana, prema Ustavu Savezne Republike Jugoslavije, više nema osnova da Predsedništvo Jugoslavije niti bilo koji drugi organ Jugoslavije odlučuje o vojnim pitanjima na teritoriji Bosne i Hercegovine.

Predsedništvo Jugoslavije poziva rukovodstva tri nacionalne zajednice u Bosni i Hercegovini - Muslimana, Srba i Hrvata - da se dogovore i da se odluče o preuzimanju Jugoslovenske narodne armije, čiji vojni sastav čine građani Bosne i Hercegovine kako bi se izbegle neželjene situacije i posledice".

***

MRTVI KOJI SE NE OPLAKUJU (London, 5. maja):
Kaže Kolm Dojl, Karingtonov pomoćnik u Sarajevu, pred kamerama britanske televizije: Sarajevo je pod terorom neregularnih formacija i Muslimana i Srba i Hrvata koje su se otele svakoj komandi. A prepričava tu izjavu u jutrošnjem uvodniku "Gardijan": "Strpljivi glas Kolma Dojla, predvodnika osmatračke misije EZ u Sarajevu, zvučao je juče posle podne beznadežno. Spirala nasilja je već dovela do..." itd.

Želeo bi list nešto da kaže o beznadežnosti i nasilju, ali mu ne odgovara znak jednakosti u Dojlovoj formuli odgovornosti. Ne odgovara mu što kao krivci nisu izolovani samo Srbi. Stoji u izveštaju jednog lista kako jugoslovensko Ministarstvo odbrane navodi da su Muslimani u prepadu na vojnu kolonu zarobili neke vojnike i da su onda "pred predstavnicima UN ubili četiri vojnika, među kojima dva pukovnika". A u uvodniku "Gardijana" o gaženju primirja od prošle nedelje piše: "Zadržavanje bosanskog predsednika od strane nadmoćne federalne armije iniciralo je izgleda nasilje".

Ovakvih primera ima bezbroj i besmisleno je baviti se njima. Engleska je u Mastrihtu pristala uz nemačku zamisao da se u sadašnjoj demontaži Jugoslavije zauvek raskomadaju i Srbi. Njena propaganda nema nameru da odstupi od matrice unapred određene "srpske odgovornosti" za balkanski haos. Nelogično je zato očekivati da će se kod naših "tradicionalnih prijatelja" bilo šta izmeniti u interesu istinitijeg prikaza prilika. Okupljena oko Srpske pravoslavne crkve, srpska nacionalna zajednica u Britaniji šalje pisma, nudi materijalnu evidenciju stradanja, ali ne uspeva da otvori vrata na hramu pravičnosti. Aktiviste dojučerašnjeg "britansko-jugoslovenskog prijateljstva" u pojedinačnim kontaktima više zanima sistem popune jedinica JNA (!) nego rasprava o srpskom stradanju i pravu na samoopredeljenje.

Srbi u Bosni ne slede instrukcije iz Beograda: Slučajan susret Karadžića i Miloševića
Photo: Dragan Kujundžić
U britanskom scenariju ipak ima nešto što je, sa ovdašnjeg stanovišta, nepredviđeno. Nije se izgleda očekivalo da će ogroman deo federalne armije odlučiti da brani srpsku krajinu jer je to njihova Bosna, tu su rođeni. U nastojanju da pokažu da Bosanci, uprkos toj činjenici, slede u ratovanju instrukcije srpskog Beograda, neki listovi su svoje posade reportera rasporedili uz srpsko-bosansku granicu. Prate, osmatraju i opisuju vojne transporte i promet. Sutra će možda doći i u pretres beogradskih ministarstava. Ne zna se dokle sežu granice lokalne predusretljivosti prema srpskim "prijateljima" iz 1914. 1943. i 1992. (P. Popović)

***

SVE SEOBE SRBA IZ BOSNE
Apsolutni rekorderi u međurepubličkim preseljenjima u poslednjih nekoliko godina su Srbi iz BiH. U periodu od 1988. do 1990. godine, od svih nacija iz svih republika, najviše su se, naime, Srbi preseljavali iz Bosne u Srbiju. Posebno je u ove tri godine broj odseljenih vidno povećan. Statistika je, tako, zabeležila da je pretprošle godine u Srbiju preseljeno nešto više od četiri hiljade Srba iz BiH (reč je o preseljenju, ne o izbeglištvu). Istovremeno, iz Hrvatske je u Srbiju preseljeno nešto više od 1,500 Srba.

Hrvati su se iz Bosne u Hrvatsku u ovom periodu manje doseljavali, a pogotovo su bili skromni dolasci Muslimana iz Srbije u BiH. Iz Srbije je pretprošle godine doseljeno svega trista Muslimana, što nije baš u skladu sa tvrdnjama ekstremista SDA o ugrožavanju muslimanskog stanovništva u Sandžaku i o njegovom masovnom odlasku u Sarajevo. S druge strane, u ovih nekoliko godina očigledno je povećan broj Albanaca doseljenih iz Srbije u Hrvatsku. Pretprošle godine u Hrvatsku se zvanično preselilo više od 400 Albanaca, što je duplo više nego dve godine ranije.

Sve ove cifre, inače, treba uzimati uslovno, mada nam istoričar Nikola B. Popović, istovremeno i generalni sekretar Udruženja Srba iz BiH, kaže da podaci nisu slučajni. Stanovništvo se više seli prema matičnim teritorijama u zaoštrenim političkim situacijama, tako da je ovaj porast doseljavanja najava onoga što se upravo sada dešava sa masovnim izbeglištvom. Trenutno je, naime, iz Bosne u Srbiju, prema podacima Crvenog krsta, izbeglo oko 80,000 ljudi. A ukupno je u Srbiji oko 300,000 izbeglica. Slična je situacija, kaže Popović, bila i u Drugom svetskom ratu, kada je u Srbiju izbeglo 461,000. Reč je pretežno o Srbima iz zapadnih srpskih oblasti, mada je u Srbiju tada izbeglo i 7,700 Slovenaca.

Iz Srbije je na početku Drugog svetskog rata u zarobljeničke logore u Nemačku otpremljeno dvesta hiljada tadašnjih vojnih obveznika, tako da je ovaj deo zemlje relativno lako prihvatio oko pola miliona tadašnjih izbeglica. Jer, izbeglice su, kako su znale i umele, često same brinule o svojoj egzistenciji. Centralna Srbija je, kaže Popović, područje u koje su se stalno doseljavali, dok je Vojvodina najviše naseljena posle Prvog i, pogotovo posle Drugog svetskog rata. Zahvaljujući ovim kolonizacijama, Vojvodina danas ima najviše srpskog stanovništva.

Šta je bilo sa 461,000 izbeglica u Srbiji? Odmah posle rata, 1945. godine, saopštena je naredba da se svi vrate tamo gde su bili 1941. godine. Jedino je, kaže Popović, Srbima sa Kosova u martu iste godine rečeno da se svojim kućama ne vraćaju... (B. Radivojša)

PHOTO: www.radiosarajevo.ba
***

POZIV VOJNIM OBVEZNICIMA OPŠTINE VIŠEGRAD (Višegrad, 5. maja):
Ratno predsedništvo opštine Višegrad saopštilo je danas da još jednom poziva sve vojne obveznike kao i druge građane koji podležu radnoj obavezi, a koji su izbegli, da se vrate u roku od sedam dana u opštinu Višegrad i stave na raspolaganje nadležnim organima teritorijalne odbrane i radnim organizacijama. Ukoliko se ne odazovu pozivu, prema odluci ratnog predsedništva, nadležni organi opštine Višegrad će svu njihovu nepokretnu imovinu staviti na raspolaganje iseljenim licima srpske nacionalnosti iz Bosne i Hercegovine u ovom gradu. U cilju sprovođenja ove odluke formirana je komisija čiji je zadatak da prati i utvrđuje koja se lica ne odazivaju pozivu.

***

ZAŠTO ĆUTE INTELEKTUALCI (Smederevo, 5. maja):
Povodom situacije u BiH i spoljnih pretnji upućenih Srbiji i srpskom narodu, Izvršni odbor Opštinskog odbora SPS u Smederevu podržava napore predstavnika srpskog naroda u BiH da putem pregovora i dogovora dođu do rešenja koje bi bilo pravično za Srbe, Muslimane i Hrvate u ovoj republici. Neprihvatljiva su rešenja na štetu srpskog naroda, njegovog dostojanstva i čvrstog opredeljenja da sva tri naroda u BiH imaju ista državotvorna, nacionalna i ostala prava. Takođe se podržava nastojanje vlade Srbije da naša republika ne podlegne stranim pritiscima koji imaju za cilj da se na Balkanu stvore marionetske državice kako bi se njima lakše manipulisalo.

Izvršni odbor SPS u Smederevu ističe da je veliki broj srpskih intelektualaca pasivan i da ništa ne čini da se sadašnja situacija prebrodi. Među njima su mnoge afirmisane ličnosti u svetu, pa bi njihova reč mogla da doprinese razbijanju informativne blokade Srbije. U saopštenju se kaže da i ponašanje udružene demokratske opozicije, u ovo izuzetno složeno vreme za srpski narod, samo potvrđuje njenu nezajažljivu želju da se što pre domogne vlasti, čime se deluje razbijački u narodu. (M. Živković)

***

"KAMELEONI" MORAJU OTIĆI (Banjaluka, 5. maja):
Potpredsednik Skupštine Autonomne Regije Krajina i član Kriznog štaba Radoslav Brđanin izjavio je danas da "na rukovodećim funkcijama ne mogu ostati 'kameleoni', koji sa svakom novom politikom menjaju dres i koji, da bi opstruirali novoj vlasti na ovim prostorima, izmišljaju i organizuju nekakve mirovne šetnje i mitinge". O kakvim mitinzima se radi i ko iza njih stoji, po rečima Brđanina, pokazuje se ovih dana u Sarajevu, "gdje golobrade mladiće JNA ubijaju upravo oni koji su do juče bili "mirovnjaci".

Među onima koji, po njemu, moraju odmah da napuste svoje fotelje, nisu samo pripadnici drugih, nego i srpskog naroda. Odmah je pomenuo Srbe - sekretara SIZ-a stanovanja Duška Glamočaka i direktora auto-prevoza Borislava Cickovića, svrstavši ih među one koji su "javno izašli i glasali za 'suverenu' Bosnu i Hercegovinu. Prozvani su i vršioci dužnosti direktora banjalučke banke "Jugobanke", takođe Srbi, Momo Poparić i Ljubo Klinco. Prema Brđaninu, "nisu izvršili kadrovske smjene" onih koji "vode opšti rat protiv Srba i pravoslavlja". U sličnom kontekstu su pomenuti direktori "Elektroškole" Milenko Grujić, generalni direktor "Profesionalne elektronik" "Rudi Čajaveca" Vitomir Rakić, direktor "Merkura" Dragan Đurđević, prof. dr Krstan Malešević, i drugi.

Brđanin je dodao da "na svojim funkcijama ne mogu ostati" ni direktor filijale ZOIL "Sarajevo" Asim Kulenović, direktor Centra za predškolsko vaspitanje Slavko Bzik, direktori čajavčevih fabrika "Mikroliv" Rudolf Kalajdžić, "Tenkovski sklapovi" Ante Anušić i fabrike "Mehanički djelovi" Ante Domazet. Njima je posebno stavljeno na dušu da su, uprkos naredbi SSNO-a, iz "Čajaveca" u "Đuru Đaković" u Slavonskom Brodu prošle godine isporučivani vitalni uređaji za tenkove, a u "Gorenje" iz Velenja delovi za slovenačku pušku "MGV-565".

Brđanin je preneo i stav Kriznog štaba prema kojem sva preduzeća i poslovne jedinice, čije je sedište u Sarajevu, moraju da se konstituišu kao samostalna preduzeća ili da se priključe srodnim u Banjaluci. Na kraju je pomenuo "mamine i tatine sinove", koji su izbegavali vojnu obavezu i naglasio da im to neće uspeti, a sva imena takvih sinova i roditelja će biti javno publikovana.

***

NASTAVLJA SE TEROR NAD SRBIMA (Derventa, 5. maja):
I dalje nema mira u Derventi. Hrvatsko-muslimanske paravojne jedinice potpomognute 108. i 131. brigadom Zbora narodne garde Republike Hrvatske, zatim pripadnicima handžar divizije koju sačinjavaju Muslimani iz Sandžaka, kao i takozvanom "Babinom divizijom Cazinjana" a takođe i pripadnicima TO Dervente, i dalje napadaju položaje koji su pod kontrolom srpskih teritorijalaca. Neprestano se puca i na kasarnu JNA "Zdravko Čelar" u Derventi. Tokom noći i danas najžešće borbe između srpskih teritorijalaca i hrvatsko-muslimanskih snaga vođene su u severnom delu opštine Derventa, zatim selima Trstenci, Bijelo Brdo i Kuljanovci. Srpski teritorijalci uspeli su da iz sela Kuljanovci potisnu veću jedinicu hrvatskih oružanih snaga prema reci Savi. Hosovci sa ovog dela ratišta bežeći ostavljaju za sobom mrtve i ranjene.

PHOTO: Ron Haviv
Srpsko selo Trstenci u derventskoj opštini gađano je iz minobacača i haubica kalibra 155mm preko Save sa teritorije Republike Hrvatske. Odered "Vojvoda Mišić" iz Kalenderovaca u toku jučerašnjih borbi sa jakim snagama hrvatsko-muslimanskih jedinica uspeo je da se približi Derventi na četiri kilometra. Hrvatske vlasti u gradu nastavljaju sa terorom nad Srbima koji nisu uspeli da napuste ovo mesto. Pripadnici takozvane teritorijalne odbrane Dervente pljačkaju i pale srpske kuće, dok Srbe koji su se nalazili u podrumu Doma JNA u Derventi i bivšem skladištu JNA u selu Rebić odvode u logore. U toku današnjeg dana zapaljeno je dvadesetak srpskih kuća u samom centru Dervente, čemu su bili svedoci novinari iz Prnjavora. Derventa već podseća na Vukovar. U jednomesečnom ratovanju ovaj grad je pretrpeo velika razaranja.

U poslednja dva dana na srpskoj strani je poginulo devet boraca. To su Goran Popadić, Duško Smiljanić, Sveto Šainović, Mladenko Milić, Slobodan tatomir, nenad Jeremić, Predrag Koprivica i Nebojša Bojanić. Ranjeno je i 30 srpskih teritorijalaca koji su smešteni u Banjaluci. U bosanskobrodskoj opštini pripadnici TO Srpske opštine Bosanski Brod uspeli su da iz sela Gornje i Donje Kolibe i Kričanovo isteraju jake formacije hrvatske vojske koja je ovde bila mesecima stacionirana. Srpski teritorijalci nisu imali ni poginulih ni ranjenih, dok se u teritorijalnoj odbrani tvrdi da su hrvatske oružane snage pretrpele velike gubitke.

Hosovci u selima Novi Grad, Donja Dubica i Trnjak u odžačkoj opštini i dalje drže u okruženju oko 5,000 Srba. Saznajemo da su hosovci u selu Novi Grad zaklali 22 Srbina, među kojima ima i dece. Grad Bosanski Šamac, u kome funkcioniše srpska vlast, stalno je na meti minobacača i topova sa hrvatskih položaja u selu Prud a granate stižu i sa leve obale Save, odnosno sa područja Republike Hrvatske. (Boro Teofilović)

***

ZAŠTO SE NE BI VRATILI STUDENTI
- Prilikom putovanja u zemlje Zapadne Evrope imao sam prilike da se sretnem i razgovaram sa mladim ljudima koji su veoma teško prihvatili status emigranata, "dezertera". Čuo sam njihove dileme i preispitivanja da li su i koliko pogrešili - govori dr Milan Radovanović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu. Zato je profesor Radovanović u ime Mašinskog fakulteta nedavno predložio rukovodstvu Univerziteta u Beogradu da pokrene akciju za njihov povratak bez ikakvih sankcija i preispitivanja.

U nesrećnim i nesređenim uslovima u našoj zemlji veliki broj mladih ljudi - njih približno oko 150,000 - bilo je prinuđeno da napusti sopstvenu zemlju, sa gorkim ukusom beznađa, razočaranja i straha pred budućnošću koja ih očekuje. Ove mlade ljude, nesvršene i poluspremne za školu života i poziva, među kojima je i mnogo studenata, čeka perspektiva građana drugog reda i gastarbajtera, a veoma često i moralna, intelektualna i fizička propast. Ovi mladi ljudi, istovremeno je trebalo da budu oni koji će izmeniti lice naše zemlje i koji bi trebalo da svojim kvalitetom i angažovanošću iznesu veliki teret skore budućnosti na svojim plećia - pisalo je, pored ostalog, u obrazloženju predloga Mašinskog fakulteta.

Gubici ove mlade, sveže i kreativne "sive mase" koje bi Srbija pretrpela ukoliko se ne vrate, po oceni profesora Radovanovića, najmanje su jednaki onima iz I i II svetskog rata. Predlog Mašinskog fakulteta na prekjučerašnjoj sednici Nastavno-naučnog veća prerastao je u inicijativu Univerziteta u Beogradu za povratak mladih koji su napustili zemlju. Većina dekana beogradskih fakulteta izjasnila se za ovakav stav, a mi smo juče pitali beogradske studente šta misle o tome.
- Zašto se ne bi vratili? Očigledno je da je sve bilo besmisleno - kaže Ljiljana Žugić, student Građevinskog fakulteta. Njena koleginica Mirjana Levajac, takođe smatra da bi onim mladićima trebalo dozvoliti da se vrate bez ikakvih posledica.

Milan Danojlić, student III godine Elektrotehničkog fakulteta kaže da bi sprečavanje povratka bilo čisto samoubistvo za ovu zemlju.
- Treba ih pozvati da se vrate, jer će neko morati da podiže ovu zemlju kad se ovo završi, ako uopšte ostane nešto što treba podizati - veli Marko Georgijević, student II godine elektrotehnike.

Vratite se, nećemo vam ništa: Studenti u belom svetu
Photo: wordpress.com
U klubu Pravnog fakulteta za istim stolom čujemo dva različita zanimljiva mišljenja i jedno neutralno. Aleksandar Paunović, student I godine prava kaže: Ne odobravam njihov povratak zato što su se poneli kukavički. Dužnost im je da ako ih neko pozove bila da se odazovu. Oni što su pobegli isto bi to učinili i da se desio rat u Srbiji i ostavili bi svoje najbliže da ginu, a oni bi se vratili na gotovo. Na naše pitanje o poreklu za Beograd netipičnog akcenta, Aleksandar Paunović odgovara da se doselio iz Ljubljane.
- Slažem sa sa njihovim povratkom u zemlju jer ti ljudi pre svega psihički nisu bili pripremljeni za sve što se dešavalo. Da je ovo neka pravna država prvo bi oficiri odnosno vrh države trebalo da odgovara za potpisivanje kapitulacije, jer po Ustavu to nije smelo da se učini, a urađeno je u Sloveniji prvi put - priča Bojan Popović, koji se zatekao na odsluženju vojnog roka u Sloveniji za vreme rata prošle godine. Ovaj student smatra da nema ni pravnog osnova da ti mladi ljudi odgovaraju, jer Srbija zvanično nije bila u ratu, a ljudi koji su mobilisani zvanično su vođeni kao kao da su na vojnoj vežbi. (D. Čvarković)

Izdanje dnevnog lista "Politika" od 7. maja 1992. godine

SA SR JUGOSLAVIJOM LAKŠE IZ KRIZE (Brisel, 6. maja):
U Briselu je danas, uz učešće petorice predsednika bivših jugoslovenskih republika - sem Bosne i Hercegovine - otvorena nova runda konferencije o Jugoslaviji kojom predsedava lord Piter Karington. Lord Karington, koji je pre otvaranja konferencije u palati "Edmon" priredio ručak za njene učesnike, tokom prepodneva sastao se sa Slobodanom Miloševićem, Momirom Bulatovićem, a imao je susret i sa Franjom Tuđmanom, Milanom Kučanom i Kirom Gligorovim.

"Ako žele da se tuku umesto da pregovaraju, i da štampaju novac umesto da obnavljaju privredu, ne možemo im pomoći", izjavio je lord Karington izražavajući dozu umora svojom misijom. "Ako ima boljeg ja ću se rado povući". Na planiranoj sednici predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević održao je sledeći govor: "Dozvolite mi da vas na početku obavestim da predsednik Bulatović i ja imamo zadovoljstvo da se obratimo Konferenciji o Jugoslaviji u ime SR Jugoslavije. U skaldu sa tim, delegacije Srbije i Crne Gore ubuduće će biti jedinstvena delegacija Savezne Republike Jugoslavije.

1. Proglašavanjem Ustava SR Jugoslavije 27. aprila 1992. godine potvrđen je državni kontinuitet i međunarodni, pravni i politički subjektivitet Jugoslavije, sastavljene od republika i njihovih naroda koji su se odlučili da nastave život u zajedničkoj jugoslovenskoj državi. Donošenjem Ustava SR Jugoslavije učinjen je korak ka stabilizaciji situacije na jugoslovenskom prostoru, destabilizovanoj posle jednostrane secesije pojedinih jugoslovenskih republika i preuranjenog priznavanja njihove nezavisnosti od strane EZ i još nekih zemalja. SR Jugoslavija nije nova državna tvorevina, već preuređeni oblik dosadašnje Jugoslavije. U vezi s tim želim posebno da vam skrenem pažnju na činjenicu da ovaj ustav sadrži listu prava pripadnika manjina kakvu nema nijedan evropski ustav, a potpuno usklađenu sa važećim evropskim standardima u toj oblasti (posebno Pariska povelja). Pored toga, posebno ističem sadržinu Deklaracije koja je usvojena neposredno sa Ustavom SRJ, u kojoj se nalaze ciljevi i principi politike, kao i odnosi Savezne Republike Jugoslavije i bivših republika SFRJ, rekao je Milošević.

U vezi sa rezervama koje su se u toku diskusije na današnjoj plenarnoj sednici Konferencije o Jugoslaviji čule u pogledu kontinuiteta Jugoslavije, predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević istakao je:
- Imajući u vidu miroljubivost i konstruktivnost donošenja novog Ustava Jugoslavije, ne možemo smatrati dobronamernim osporavanje Jugoslavije i njenog kontinuiteta, ma sa čije strane dolazilo. Isticanjem potrebe priznavanja već priznate postojeće države uporno se insistira na konstataciji da je Jugoslavija prethodno ukinuta. Taj prilaz, kao što je poznato, nije utemeljen na činjenicama i ne može biti prihvaćen. Ne vidim ni kako bi to bilo koja država ili regionalna asocijacija sebi, i u kom svojstvu, mogla da pripiše da ukida i uspostavlja nove države.

Ideja o razdruživanju lansirana je da bi se prikrila i na indirektan način legalizovala jednostrana i nasilna secesija. Takva zamena teza ne može da se prihvati, tim pre što smo uvek isticali da ne smetamo onima koji žele da napuste Jugoslaviju i formiraju svoje samostalne države, da to učine na miran i legalan način - ali da njihovim otcepljenjem mi ne prestajemo da postojimo, iz prostog razloga što su odlukama o otcepljenju oni mogli odlučivati samo o sebi, a ne i o nama - našem statusu i našoj sudbini. Isticali smo i danas ističemo da pravo na secesiju ne može biti jače od prava na privrženost svojoj postojećoj državi i pri tom stavu ostajemo uvereni u njegovu principijelnost. Nagrađivanje secesije na jednoj strani, a kažnjavanje za odanost svojoj domovini - osporavanje prava da se voli i čuva svoja zemlja, na drugoj strani, ne može dovesti do pravednih i poštenih rešenja.

Proglašenje SR Jugoslavije u skladu je sa principima Konferencije o Jugoslaviji o ravnopravnosti njenih učesnika i jednakog tretiranja svih predloženih opcija, a posebno načelnog stava da pravo na secesiju ne može da bude jače od prava na privrženost sopstvenoj zemlji i nastavljanja zajedničkog života u njoj. Realizacija tog prava stabilizuje odnose na jednoj polovini jugoslovenskog prostora, predstavlja konkretan doprinos stabilizaciji i miru u regionu i olakšava rešavanje preostalih problema jugoslovenske državno-političke krize.

Pošto se u slučaju SR Jugoslavije ne radi ni o činu secesije, ni o stvaranju nove države, već o preuređenju i nastavljanju dosadašnje Jugoslavije na umanjenom prostoru, ne postavlja se, dakle, ni pitanje priznavanja odnosno podrške kontinuitetu takve države. Neprekinutost državnog kontinuiteta i međunarodnog personaliteta Jugoslavije u skladu je takođe sa normalnom praksom u međunarodnim odnosima u svim sličnim situacijama, kao i sa standardnim međunarodnim ponašanjem u takvim slučajevima.

Mi želimo saradnju sa zemljama Evropske zajednice na ravnopravnoj osnovi. Takva saradnja isključuje pritiske, sankcije i ultimatume. Zalažemo se za mirno rešenje jugoslovenske krize i konstruktivan tok Konferencije o Jugoslaviji. Nadamo se da će naši interesi biti ravnopravno uvažavani. Ne želimo, dakle, ništa više za sebe, ali ni manje od onoga što se priznaje drugima.

Želim ponovo da naglasim da mi strogo i jasno odvajamo pitanje kontinuiteta SR Jugoslavije od pitanja deobnog bilansa, koje će se rešavati u okviru Konferencije o Jugoslaviji. Republika Jugoslavija veoma je zainteresovana da se deobni bilans što pre obavi uz poštovanje principa pravičnosti koji podrazumeva da je premet deobe sve ono što je ostvareno zajedničkim sredstvima. To znači da treba obuhvatiti svu imovinu koja je zajednički stečena, kao posledica centralnog (federalnog) prikupljanja sredstava i finansiranja investicija u SFRJ, a ne samo onu koja je trenutno u posedu organa SRJ na njenoj teritoriji. S tim u vezi ponovo ukazujemo da pitanja secesije nisu ni u kakvoj vezi sa nespornim političkim i pravnim kontinuitetom međunarodnog identiteta pravne ličnosti Savezne Republike Jugoslavije, niti da se tim stavom kontinuiteta SRJ na bilo koji način žele pribaviti bilo kakve materijalne koristi za SRJ.

2. Tragični događaji u Bosni i Hercegovini, koji su kulminirali poslednjih dana, izazivaju našu veliku zabrinutost. Odlučno i sa ogorčenjem odbacujemo tvrdnju podmetanja i insinuacija o navodnoj umešanosti Republike Srbije za takav razvoj. Insistiranje na takvim zaključcima i pored naših demantija i nepostojanja dokaza koji bi takve optužbe mogli potvrditi predstavlja pokušaj da se pravi krivci za sadašnje stanje u Bosni i Hercegovini prikriju i oslobode odgovornosti. A to su svi oni koji su povredili princip ravnopravnosti tri konstitutivna naroda i time izazvali haos u do tada stabilnoj i mirnoj republici.

Nemam ništa sa ratom u Bosni, Radovana mi: Slobodan MIlošević, nevinašce
Photo: Stock
Nizom jednostranih akata, uključujući i preuranjeno priznavanje nezavisnosti, destabilizovana je Bosna i Hercegovina i ohrabrene su one snage u njoj koje su zainteresovane za nametanje rešenja putem sile, a ne za nastavak Konferencije o BiH i sveobuhvatno političko rešenje koje uvažava legitimna prava i zahteve sva tri konstitutivna naroda.

Odlučno se suprotstavljajući svakoj upotrebi sile i politici svršenog čina, SR Jugoslavija daje svoju podršku samo mirnom i političkom rešavanju sadašnje krize i budućih odnosa u Bosni i Hercegovini. Zato apelujem za momentalnu obustavu svih neprijateljstava i što skorije nastavljanje Konferencije o BiH i neprekidanje njenog rada do postizanja tripartitnog konsenzusa o budućem ustavnom uređenju BiH.

3. U vezi sa rešavanjem ukupne jugoslovenske državno-političke krize, sve više se nameće kao nezaobilazni problem - rešavanje pitanja brojnih izbeglica, čiji ukupan broj u Srbiji prelazi 300,000. Jednostrana nasilna secesija i rat koji je bio nametnut srpskom narodu u Hrvatskoj doveo je do prebegavanje jedne trećine ukupne srpske populacije u toj republici. Dramatičan razvoj u BiH i tragične razmere tamošnjih oružanih sukoba doveli su do masovnog prelaska srpskog i muslimanskog stanovništva u Srbiju. Istovremeno, želim da ponovim da niko, bez obzira na nacionalnost, ne beži iz Srbije, jer u njoj ničiji integritet i imovina nisu ugroženi.

Pitanje izbeglih lica nije samo pitanje njihovog prava na povratak u svoje domove iz kojih su isterani, nego i stvaranje potrebnih uslova za povratak. U međuvremenu, dok uslovi za povratak izbeglica ne postanu realni, neophodna je veća i organizovanija međunarodna pomoć za zbrinjavanje izbeglica čiji broj i dalje raste.

4. Sa žaljenjem konstatujemo da faktičko zadržavanje nepravednih i diskriminacionih trgovinskih i ekonomskih sankcija protiv Srbije ne doprinosi stvaranju povoljnih uslova ni za dalji uspešan rad ove konferencije, jer se krši princip ravnopravnosti učesnika, ni za oživljavanje trgovine i drugih ekonomskih aktivnosti na jugoslovenskom prostoru, jer se krši princip nediskriminacije. Zato smatramo da je neophodno da se formalna odluka o ukidanju sankcija sprovede u život, što će doprineti i uspostavljanju normalnih ekonomskih tokova.

Imajući u vidu da je i u grupi ekonomskih eksperata sada sagledana istinitost tvrdnje na kojoj je Srbija odranije insistirala - da način plaćanja u postojećem, razorenom monetarnom sistemu predstavlja veliku smetnju u oživljavanju trgovine, smatramo da je neophodno da se postigne dogovor o plaćanju i da se, makar za početak, uspostavi multilateralni kliring. I ovom prilikom želim da naglasim da preuređena Jugoslavija nije prožeta duhom revanšizma i da ne želimo da, na bilo koji način, ometa afirmaciju novostvorenih država i njihovo uključivanje u međunarodni život.

5. Kao demokratska država, koja se u humanitarnoj oblasti oslanja na najviše standarde savremene civilizacije i KEBS-a i koja se definiše kao država ravnopravnih građana, SR Jugoslavija je preuzela sve obaveze dosadašnje SFRJ u pogledu zaštite i unapređenja ljudskih prava i prava pripadnika nacionalnih manjina. Predstojeći izbori predstavljaju novu priliku za sve građane SR Jugoslavije, pa prema tome i za pripadnike nacionalnih manjina - a posebno za veliki broj Albanaca u Srbiji, koji su pretprošle godine na Kosovu i Metohiji bojkotovali slobodne višestranačke izbore za republički parlament, da se, na neposredan i aktivan način, uključe u demokratski život. Time bi doprineli efikasnijem korišćenju Ustavom zagarantovanih prava nacionalnim manjinama i daljem jačanju demokratskih institucija, kao i obogaćivanju demokratske prakse i života u Jugoslaviji, rekao je na kraju Slobodan Milošević. (D. Ribnikar)

*Nastavak feljtona u ponedeljak 14. juna